Thursday, July 29, 2010

Za studente, planiranje i Erl sa Jamajke :)

Medju etnickom hranom u lokalnim supermarketima naletecete na pite, burek,cevapcice, napolitanke, ajvar, smoki...Hrvatski i slovenacki proizvodi mogu se naci u bilo kojoj prodavnici u okolini...
Mada ja kako gurman avanturista preferiram da isprobavam novo, tako da mi je trenutni cilj da probamo svo tropsko i ostalo voce i povrce koje u zivotu nismo videli :))
aleksi se dopadaju mango i borovnice, to nam je stalno na repertoaru, ima bas svega.Gledam pre neki dan ringlove u prodavnici, ono sto se u nekim krajevima zove drugacije ali znate na sta mislim na male okrugle zute sljive, kod nas ih je bilo u dvoristu toliko da su nam se cesto smucile a staza se pretvarala u pekmez kad prerodi, nikad ih nisam volela a ovde su skupi i egzoticni.
U zgradi curi neka voda pa nam danima majstori upadaju u stan i kupatilo sa mini kamerama tipa CSI koje guraju u rupe na zidu koje su izbusili i traze odakkle kaplje, pomalo me nerviraju a zid u kupatilu lici na kulise za horor film.Obecali su da ce ga popraviti, pa sad, kad otkriju gde to kaplje i sta ...
Bio nam je jedan od kucepazitelja Erl sa Jamajke, bas divan covek posedeo malo sa nama i pricao nam kako je njemu divno od kad je dosao pre 5 godina, radio je po 3 posla da bi doveo porodicu i decu ovde i rekao nam da ce nas bog blagosloviti jer bog voli ovu zemlju...kaze nedostaje mu malo klima i basta, voce tamo raste oko kuce a ne u supermarketima *delim njegovo misljenje u vezi voca i baste* ali inace nikada ne bi imao to sto sada ima niti bi njegova deca mogla da tako zive i da se skoluju tamo.Erl je na Jamajci imao 15 konja na kojima je vodio turiste po plazi ali posle 11 septembra turisti vise nisu dolazili i posao je zamro, sreca pa je njegova zena rodjena u kanadi tako da su dobili vize ostavili sve i dosli ovamo.Rekao nam je da obavezno odemo u YMCA na kurs za nove emigrante i da ce oni da nam pomognu da nadjemo posao i sredimo diplome.Rekao nam je da ne brinemo da uskoro dobiti posao i da ce se Bog pobrinuti da nam ovde bude dobro,divan covek, pozdravili smo se i rekli da svrati na kafu ili sok kad god hoce.
Inace znate da se za sredjivanje diploma morate obratiti lokalnom koledzu i platiti takse, ono sto meni traze za uciteljsku diplomu je otprilike spisak svih predmeta koje sam pohadjala, koliko je to u satima trajalo, praksu od godinu dana *koju nikad nisam imala*,izvode iz svih skola u koja sam isla,ocene ,indekse,test jezika, drugim recima sve zivo u originalu prevedeno ovde a ne tamo, i sve to ce da me kosta minimum 500 dolara.
Evo jednog korisnog saveta za studente koji jos nisu diplomirali a razmisljaju o putu ovamo, ako imate struku koja vas moze poslati ovamo gledajte da za diplomski uzmete nesto sto cete ovde lepo moci da unovcite.
Procesljajte trziste rada u svojoj struci ovde da vidite sta se placa i koje su to stvari koje poslodavac trazi.Izuzetno se ceni ako imate objavljivane radove na internetu, dodatne vestine i radno iskustvo makar i kao volontiranje ili praksu sto ovde mozete da prikazete kao rad ili specijalizaciju, nekako :)
Navescu samo neke primere jer mi nije palo na pamet da o tome pisem ranije ali je bitno, npr. u drzavi u kojoj se 98% otpada reciklira ekolozi koji su specijalizovani za reciklazu bilo vode ili zemljista ili otpada super prolaze i lepo su placeni.
Isto vazi i za hemicare koji imaju dodirnih tacaka sa uklanjanjem hemijskog ili drugog otpada i zastitom okoline i voda.Naravno na nas naziv hemicar ovde dolaze nekih jos 20 tipa hemijski tehnicar, kontrolor proizvoda, farmaceut,kontrolor ovog ili onog, hemicar za zastitu okoline enviromental chemist...itd.U sustini ovde je uska specijalizacija cesta pojava za razliku od tamo, ovde nisi samo ekolog ili hemicar vec uvek pored imas dodatni opis posla za ovo ili ono i naravno zahteve kompanije da ti imas neki papir da to dokaze.
Dobar korak je odluciti se na najisplativiju struku, otici u veliki grad sa razvijenom industrijom te struke, raditi par godina i onda krenuti dalje ako vam zanimanje to dozvoljava.
Ljudi se ovde ne vezuju za mesto, sele se za novcem i poslovima.U Kanadi je svuda manje vise isto, samo negde ima vise para i posla, negde manje.Kada jednom dodjes do zeljene plate i iskustva onda mozes da biras gde ces da zivis, a ako imas luksuz da radis od kuce ili imas svoju firmu onda ti je tek svejedno.


Kada smo mi trebali da se odlucimo razmisljali smo ovako, idemo na sever u Edmonton ili Fortmcmurray, ne pitajte gde je to uzas jedan, radimo ko crnci 5 godina i vratimo se na toplu klimu sa lovom radimo dalje imamo decu itd...medjutim godine su prolazile u ocekivanju vize i kad nam je pukao film rodio se Aleksa, tada vise nismo hteli u nedodjiju sa malom bebom vec u neki veci grad sa vise sansi i na relativno toplom podrucju jel, i eto tu smo.Ko ima luksuz izbora moze da ide tamo gde se dobro placa par godina, pristedi, stekne iskustvo i ode posle gde zeli.
Od svih imigranata koji slete u Toronto velika vecina tu i ostane, bez obzira kuda su napisali da idu u aplikacijama.
I ovde je trziste rada malko zasiceno, sta da vam kazem, malo malo pa vidim oglas prodajem sve selim se u albertu ili saskacevan, tamo ima posla ali retko ko zeli da zivi tamo.Kanadska vlada poklanja kuce i farme mladim parovima samo da idu u Saskacevan i rade zemlju, novcano ih stimulisu da se bave poljoprivredom, cak ih ne ogranicava vremenski duze od nekoliko godina da tamo ostanu i daju im platu u pocetku dok ne pocnu da zaradjuju...neki i odu da pokusaju.
U proseku se prvi posao trazi oko godinu dana, mislim na struku, ono sto oni zovu survivor jobs nadje se za par meseci, kako kome... nije svima ista struka ni plata.

Inace jedini razlog zasto pisem ovaj blog je zato sto sam ja sve ovo zelela da cujem i da znam kada smo trebali doci a nisam nigde mogla da pronadjem nista osim ruznih postova na forumima kako je ovde grozno i tesko koji su me jos vise uplasili, nije bilo ni jednog bloga o Kanadi i emigrantima ili ja nisam uspela da ih nadjem...Ono sto sam nasla ne zelite da citate verujte mi, uzasni i malodusni komentari nekih nacionalista koji se nisu snasli ovde ili mozda nisu ni ovde...
Pisem zbog onih koji su sada pred ekranima gladni da saznaju kako je ovde zapravo kao ja nekad i donose odluku zivota citajuci pogresne postove uvereni da su istiniti...Potpuno sam iskrena u onome sto pisem i ne ulepsavam stvari, uostalom imate slike pa ih pogledajte i recite mi da je ovde lose...
Nostalgija je opsta bolest gde god da ste :)) a sreca u avione i jedan dan puta ...
salim se malo, ne pada mi napamet da letim opet 20 sati sa bebcom dok ne poraste.

Wednesday, July 28, 2010

Update :)

Uf, konacno sam stigla do lap topa.Aca ga je konfiskovao 12 sati na dan za koje vreme ja imam ne tako zanimljivu zamenu zvanu Aleksa, jes da nema dugmice ali brate mili ima citav repertoar alarma i sirena :))
Sta se desilo u medjuvremenu, pa puno toga izmedju ostalog Aca je dao otkaz posle mesec dana ne zbog teskog rada, nego zbog razocarenja da nije mogao da se javi kada su ga zvali za bolje prilike pa je mislio da ako se zakopa tamo nikad nece naci bolje placen posao ili u struci...sada ga trazi kao sto rekoh 12 sati dnevno i salje gomilu rezimea na sve strane po Kanadi.Tu i tamo mu odgovore ili ga pozovu ali sve se svede da nema dovoljno iskustva, dok nam se neko ne smiluje i pruzi nam priliku.
Upoznajem polako komsiluk i okolinu, svaki dan predvece odemo da obidjemo neki novi park u okolini jer ih ima bas puno i predivni su.
Posle 2 meseca konacno me stigao bedak na par dana...ne nostalgija vec neki bedak zato sto su se stvari odjednom zakocile, dosad je sve bilo 100 na sat i non stop smo isli napred sad se odjednom sve usporilo ali umesto da se opustimo i uzivamo u miru, mi se nerviramo i grizemo nokte jer ne znamo sta nas ceka.
Svi koje upoznamo govore nam isto, da je ovo jedna divna zemlja i da ne brinemo cim dobijemo prvi posao sve ce doci na svoje...dzabe, znate sta znaci biti bez posla tamo odakle smo dosli, u najboljem slucaju gladovanje...
I naravno da se nerviras, svi ti govore ovde je super i kad ih pogledas njima i jeste jer nema sta nemaju a ti si juce sleteo sa 3 kofera i tebi bas i nije vise tako super...Ko Mile sa Cubure, zaglavljeni u nekoj levoj tranziciji :))
Nadam se samo da cemo se uskoro vratiti u neku vrstu normale koliko je to moguce.
Kada setam sa Aleksom glava mi je puna stvari o kojima bih pisala, a kada imam ovako malo vremena prosto ne znam sta da napisem a da to ne izgleda nabacano.
Ja sam ovde tvigi, pored pozamasnih kanadjanki i to mi je super, tamo sam bila neki prosek i uvek su me pitali kad cu da skinem jos te tri kile ...
Kolica iz supermarketa mozes da doguras do vrata ako nemas kola, i ostavis ih na ulici, ujutru prodje kamion i pokupi ih i vrati prodavnicama, nikakav problem...zamislite pokusaj toga u npr Novom Sadu ili nekom drugom mestu kod nas, hahahah, strasno.
Nedostaje mi kafa sa drugaricama u gradu, ovde se pije u kolima i na brzinu na putu do posla i nije tako lepa ko espreso, ima kafica ali su retki i ne bas zanimljivi.Sve je u stilu uzmi i idi dalje, sto mom banatskom mentalitetu ne odgovara, mi sve radimo na tenane :), ipak i ovde je nebo ogromno i predivno i svuda je ravnica pa se osecam ko kod kuce.
Naravno da mi nedostaju svi moji mili i dragi, ali nista drugo odande sem ljudi koje volim.Drugarice mi pisu ista pisma beznadja sto se tice situacije i poslova...zasto bi se ista promenilo tamo za 2 meseca od kada sam ja otisla ako se nije menjalo na bolje mojih zadnjih 20 godina...
Nemamo vremena za razmisljanje o tome sta bi bilo da smo ostali, mada te ponekad neke situacije nateraju da se zapitas da li donosis prave odluke.
.....................................................................................
Na prvi pogled ti se na primer ucini da ima dosta ne tako pametnih ili mentalno ostecenih ljudi okolo, ali onda shvatis da su oni funkcionalni deo drustva i odusevis se, zato sto decko sa daunovim sindromom nije zatvoren u nekoj instituciji nesposoban da brine o sebi vec svako jutro hvata autobus i ide da slaze robu na police u prodavnici, i biva fer placen za to.Nisu sakriveni i sramota svojih porodica vec jednostavno jednaki sa svima, bar im je pruzena prilika da zive kao ostali i da tako budu tretirani.
Tako je sa svima bez obzira na veru i boju koze, ljudi se ovde diskriminisu samo unutar svojih zajednica, to sam videla medju indijcima i medju jos nekima jel, ali medjusobno ne toliko...

Sunday, July 18, 2010

Slike i albumi

http://picasaweb.google.com/cat3011/KitchenerKanadaChandlerDr#



Ko hoce neka me kontaktira i ostavi ime sa facebooka da ga dodam za prijatelja jer mi je vecina albuma sa slikama tamo :)
ovde sam vec popunila dozvoljeni limit i vise nemam mesta...

Friday, July 16, 2010

Preselili se konacno...

Joj majko moja...konacno smo se preselili u stan.tri dana hodam okolo i vadim stvari iz kofera a nered je neverovatan.Posto smo u medjuvremenu dobili od Bell-a internet 4 dana nakon prijave (ne pokusavajte telefonom nema sanse da vam se javi zivo bice, samo sekretarice i roboti), a prijavila sam se preko chata na njihovom sajtu jedna ljubazna gospodja mi je lepo sve sredila korak po korak dok smo chatovale...dakle ukratko telefon osnovni paket oko 30 do 40 dolara mesecno, internet oko 35 isto basic, 2mbps i 40gb download i protok...tv nismo uveli ali da jesmo ceo paket telefon, net i 100kanala tv bio bi 120 $ mesecno.

Prvo da odgovorim na pitanja sa prethodnog posta pa cu da pisem dalje.
@Marko
Mi smo aplicirali bas po tom sistemu skilled worker sa 67 poena pre 4 godine tj 2006, eto toliko smo i cekali, manje vise zato smo smo morali da dopunjujemo papire za bebu.Ja sam bila aplikant kao teacher ne znam da li je jos uvek na NOC listi a imam i diplomu kindergarten teacher koja je isto bila na listi, razbila sam ielts i imala sasvim pristojan broj poena za apliciranje :)
Onog momenta kada sletis ovde sa vizom imas ista prava kao svi kanadjani da radis i zivis itd. imas status landed immigrant, i gotovo sve osim zdravstvenog osiguranja jer ono pocinje tek za 3 meseca od datuma sletanja bez obzira kad predas papire za njega.Dobices SIN broj i Licnu kartu ili PRC i to je to, bices kanadjanin za 3 godine.

@Jadranka
Popunili smo 2 lista koja smo dobili na aerodromu i poslali postom, sad cekamo trebalo bi da dobijemo child benefit u septembru.

Sto se vozacke tice nazalost nasa poznanica je polozila u srbiji i vozila tamo godinu dve ali to joj ovde ne vredi, mora sve ponovo, znam sigurno da sa 10 godina iskustva ne prave neki problem samo odes sa trazenim papirima platis i polazes ali ako imas samo nekoliko godina iskustva onda moras po njihovom ponovo, samo polaganje nije tako strasno ni skupo, problem je sto moras nekoliko godina da imas suvozaca koji ima kanadsku dozvolu duze od 4 godine i ne smes da vozis sam.Tretiraju te kao dete, a znam da ja nikad ne bih mogla da nahvatam ovde nekog da sedi sa mnom non stop bas kad treba da idem negde...sreca pa imam tih 10 godina.

Da se vratim na nas, preselili smo se sa minimumom stvari i to zamalo da platimo i kaznu jer nismo citali natpis u liftu da moras da najavis selidbu i ne smes da se selis nedeljom i praznikom inace platis 75 $ kaznu...malo su nam progledali kroz prste jer nismo imali nista od namestaja samo kofere i krevet na naduvavanje...a bila je nedelja :)
Sledeci dan dosla je nastojnica zgrade da nas obavesti o nekom ciscenju parkinga, jedna divna zena koja je videvsi mene sa Aleksom na podu kako se igramo na cebencetu pitala imam li ista od stvari, rekla sam da nemam samo to sto sam dobila i da nismo stigli da kupimo jer Aca non stop radi po ceo dan a ja i Aleksa ne mozemo da mrdnemo.Otisla je i vratila se sa dve pune kutije casa, posudja, escajga, solja i tosterom,ventilatorom i kafe aparatom i rekla da mi to sve daje jer se i ona tako selila bez icega sa muzem i da zna kako mi je...sta da vam kazem.
Ostalo sam kupila u dolarami, mora da sam ostavila preko 100 dolara tamo za kojekakve sitnice za kucu koje sam morala da uzmem.Zapravo nijedna stvar tamo ne kosta dolar vec dolar i po ili 2 plus porez na kraju ali opet je jeftinije od drugih prodavnica, npr. otvarac za konzerve i makaze su drugde 7 dolara a tu su dolar i po.
Cinijice, case, tanjirici, ofingeri, krpe za sudove, stolnjak,ma sve te sitne stvari koje tu i tamo zatrebaju su najpovoljnije ako niste probirljivi.
Ima i hrane i odela i sredstava za higijenu, igracaka i kucne hemije, sve to do 2 dolara, iskreno meni je to idealno.
Kupila sam usisivac za 40 $ ali ne pravi nego neki kao rucni koji moze da usisava i pod, jer su pravi preko 100 dolara osim kad su na snizenju ali nisam nasla nista povoljnije.Ako mislite da vas smaram sa cenama i kupovinom, ovo pisem da kada vam kazem da vam za prvi mesec treba preko 3000 dolara shvatite da je to istina pogotovo ako nemate pokucstvo i namestaj, onda treba jos vise.
Ako se ne zaposlite odmah racunajte da cete za prva 2 meseca sigurno dati prilicnu sumu novca i da oni nisu ludi sto traze onu sumu na racunu pri apliciranju jer znaju da s tim ovde moze da se rastegne jedva 5 meseci sa porodicom bez posla.
Cak i kada pazis gde sta kupujes i koliko trosis ne vredi jer nekako uvek previdis porez koji oni na kraju dodaju, kupili smo telefone sa punjacima za 48 dolara 2 kom na snizenju ali smo ih na kasi platili 56 zbog kojekakvih taksi, ako hoces i garanciju da mozes da vratis ako ne radi onda placas jos 10 dolara...naravno da to nismo uzeli.Tako je svuda ali to ima i dobrih osobina, npr. kupila sam set od 3 tiganja na snizenju po 18 dolara i vratila ih par dana kasnije jer sam u medjuvremenu dobila 2 kom pa mi nisu trebali i vratili su mi 21 dolar jer su tada toliko kostali posto je proslo snizenje.Prakticno sam dobila razliku u ceni.
A da smo kupili onaj koji je bio 6 dolara i vratili ga nedelju dana kasnije bio bi 20 dolara, :) smesno.
Stan sam konacno malo sredila da lici na nesto, iako smo bez namestaja ko nomadi ne smeta mi jer volim prostor, samo mi je vazdusni krevet jaaako neudoban i jedva cekam da nadjem nesto udobnije.Nema puno mesta jer je Aleksa okupirao jednu sobu a u ovoj kombinovanoj dnevnoj sa kuhinjom i trpezarijom nema puno mesta za neki pravi namestaj.Mada me spajz i plakari odusevljavaju, u spajz mozes da slozis 2 kolica, bicikl i sve namirnice ako se potrudis, naravno nemamo bicikl :))a po plakaru mozes da se setas...
Postavicu neke slike kasnije kad pronadjem kabl od fotoaparata.Aleksa i ja sad idemo do parka i na prskanje pa cu napisati ostalo uvece ili kad stignem...

Nas novi stan

I nije nesto velik ali za pocetak je ok, tacno mu fali jedna sobica za bebu ili nas dvoje, mada i nije preterana razlika u ceni izmedju 2 sobnog i ovog mislim da ce posluziti za pocetak.Ima prelepih malih dvospratnih zgrada sa dvoristima za decu i svega 4 ili 6 stanova u okolini, uvucenih u zelenilu van puta.Nas stan je u velikoj zgradi od 7 spratova, mi smo na prvom sto je ok,ima sistem za bacanje smeca direktno kroz saht u kontejner sa svakog sprata sto je opet ok, ono sto nije ok je da je kontejner pored nase terase.Nije problem miris jer je zatvoren vec kad neko sibne dzak sa 7og sprata to tako zvekne da ne moze da ti ne smeta pogotovo ako bebac spava.Zgrada je uredna i cista samo nema dvoriste, svakog jutra mirise na more jer su okolo eukaliptusi i borovi a galebovi dolecu sa jezera, ima i veverica i zeceva i kojekakvih pticica okolo.
Ono sto mi se svidja sve jeftine prodavnice su mi preko puta, ima 3 igralista i 3 velika parka 10 min od zgrade.Pored je comunity centar sa fontanom za decu i igralistem, imaju programe druzenja za majke i decu i takmicenja u kompjuterima i igricama za tinejdzere, prilicno je kulturno videcete slike, ono na sta nisam navikla je tip ljudi koji cini tkz. comunity a to su ljudi iz socijalnog naselja pored iz afrike, indije i sa bliskog istoka.Zene su sve zabradjene i u crnini, nose feredze, zenska deca takodje, muskarci izgledaju kao klosari da izvinete...pored ima dve ogromne zgrade sa slicnom strukturom pa svako malo dolazi patrola da ih obidje.Ljudi u nasoj zgradi su vecinom beli kanadjani, srbi i poljaci i vrlo prijatni.Odmah preko puta su 2 autobuske stanice i ogroman bulevar koji se proteze kroz citav grad.
Ima nekoliko vecih parkova sa jezerima na 10min kolima od nas ali jos nismo stigli da ih obidjemo, mozda kad Aca bude slobodan jedan dan...inace nije bas odusevljen radom preko agencije uzimaju mu dobar deo zarade pa mu minimalac bude jos manji, radi po 12 sati za masinom sa jednom pauzom od 15 minuta za obrok, nemaju klimu na poslu i cini mi se da u toj firmi nisu nesto humaniji uslovi nego u srbiji, jedina razlika je novac i zastitna oprema koju dobijaju svaki dan.Nadam se da ce uskoro naci nesto u struci, postoje i mnogo laksi poslovi za istu satnicu, zao mi je sto me nije poslusao i sacekao malo ili bar nasao nesto sa pola radnog vremena za prezivljvanje, da moze da trazi dalje.
Covek se ovde lako zezne ako ne prestane da razmislja kao sto je morao tamo, sve je potpuno drugacije pocevsi od medjuljudskih odnosa i poslova.Mi smo navikli da grabimo, borimo se i laktamo, ovde nema potrebe za tim i svi imaju neku dozu opustencije koja je nama suluda...Ceo zivot brines zbog ovog ili onog, cimaju te na poslu, pratis politicku situaciju, krparis i ekonomises i onda dodjes negde gde nista od onog sto si znao i radio ne vazi i nije potrebno, jednostavno sve sto ti se cinilo bitno tamo ovde je nebitno, i obrnuto ono sto ti je tamo bilo nebitno ovde se na to bas pazi npr. pazi se na cene hrane i jurenje po snizenjima, na razvrstavanje smeca i zagadjenje okoline, na ispravnost kola i sigurnost opreme za decu, a ljude boli uvo za ekonomiju i politiku a ponekad i za posao iskreno.
Potrebno je da se okrenes pun krug i presaltas na novi nacin razmisljanja.Slusam neke nase koji se zale kako je tesko jer se otplacuju hipoteke, lizinzi za kola, krediti za studiranje, mora puno da se radi non stop prekovremeno da se obezbede deca, i onda ja zabrinuto pitam pa sto to tako i cujem da osoba o kojoj se radi ima ogromnu kucu, dvoje kola,jahtu, punu lovacku opremu sa 10tak pusaka jer to su hobiji boze moj...i procackam malo usi jer pomislim da sam luda, znaci jedan radi prekovremeno zena i dvoje dece sede kuci, tesko se zivi sa spratnom kucom, dvoje kola na lizing,camcicem i hobijima...i zamalo da pocnem da se smejem coveku u lice jer pomislim na nasu jednu platu u srbiji i zivot sa njom...
Postoje ljudi koji su zaboravili neke stvari odande i zive u zemlji koju ne vole i ne zele da se prilagode nazalost dosta njih visi na internetu i prica vam bajke kako je ovde tesko...pitajte ih gde zive i sta voze, koliko zaradjuju i videcete da ce ucutati u momentu.Njima je lose zato sto bi kao i svi mi voleli da srbija ima kanadski sistem i standard ali to nazalost sto Sojic kaze " nece da bude bato..."

Thursday, July 8, 2010

Pitali ste... i novosti ukratko...

Goco nas let je bio najeftinija moguca varijanta, ponekad se avio kompanije smiluju i daju ti sediste u prvom redu gde ima malo vise mesta pa mozes cak i da stavis neki ketrec koji dobijes od njih, ali mi nismo dobili nista od navedenog u reklamama, niti je nekog bilo briga.Dete sedi citav let u krilu roditelja, sedista su majusna i nema mesta da se opruzi, ako te posluzi sreca mozda bude viska mesta u avionu pa te puste da okupiras 2 mesta, kod nas je bilo samo 1 mesto prazno i moj muz je brze bolje otisao i seo tamo sa nekim deckom da bih ja imala malo mesta za Aleksu.Hrane,vode, mleka, kreme i pelene sam sve nosila svoje i nisu mi pravili problem sta god da sam htela da unesem za bebu mogla sam.Morali mso citav let da sedimo uglavnom zbog turbulencija, setali smo se mozda sat dva od 20 sati putovanja.Razmisljala sam da dam aleksi paracetamol da spava ali nisam bilo mi je zao...mada mnogi nabave lekove za putovanja i uspavaju dete, lakse je u putu ali teze kad stignes jer si mrtav umoran a dete ti je orno i nastpavano i zameni dan za noc zbog vremenske razlike.Mi smo isli na misice.Pre poletanja dobices mali pojas koji se kaci na tvoj za dete. Meni su rekli da moram da ga drzim vezanog ceo let ali nisam, kako da ga vezujem kad je spavao jadan...Gledaj da poneses bar 2 litre vode, ja sam potrosila 1,5 l humane i jos sam morala da molim da mi daju jer je u avionu bilo prilicno toplo i zagusljivo, rezervno odelo i bar 10 pelena i cebence, aleksa mi se upiskio na sediste i na stvari dok sam ga presvlacila pa je bila sreca sto sam imala rezervu, i najlon kese za pelene i smece jer to nismo imali.Ustvari kad razmislim gledaj na to kao na 20 sati puta autobusom osim sto cete dobiti kafu i rucak, kafu je moje drago bebce takodje prosulo na mene ali naravno da sam imala rezervno odelo u rucnom, nije mi prvi put da putujem sa prljavkom :))

Sto se ostalog tice, kajem se sto nisam ponela vise svojih stvari, cak i onih za kucu, ma koliko glupo to zvucalo sada bi mi ustedelo jurnjavu po prodavnicama i hvatanje za glavu zbog cena.Nije ta su neke tako strasne ali kad imas odredjenu sumu i trecina ti se istopi za par nedelja a ti nemas prihode pocne da te hvata panika.
A pravilo ko te koliko zavrne je grozno, pre neki dan sam se zalepila za divno mekano cebence koje je kostalo 25 $, i bilo mi je preskupo pa sam posla krace rasprave sa dragim odustala od kupovine, dobro je sto je tako jer sam isto to cebe kupila za 9 $ u drugoj prodavnici 2 dana kasnije.Sve je tako i to me nervira jer me mrzi da obilazim 101 prodavnicu a posle ako kupim nesto znam kajacu se...

Zao mi je sto nemam vise vremena da pisem jer smo u toku preseljenja, danima i nocima sam krecila stan i ribala sve jer prethodni stanar verovatno nije 3 godine nesto oribao i usisao, prozori su crni a stan je bio katastrofa, posto nije bilo druge opcije ja sam uzela da krecim i da ribam jer i Aca i gazda rade svaki dan po ceo dan.Ceo dan sam sa Aleksom i uvece kad on legne idem tamo da sredjujem.Cim se sredimo nadam se da cu moci da napisem vise.Izludjuje me kako ljudi mogu da budu aljkavi, a ovde cini mi se to pogotovo dolazi do izrazaja jer pola stvari je pravljeno da traje dok se ne uprlja i onda kupis novo, naravno ako imas para...

Konacno smo dobili noge tj registrovali kola, nasli smo super povoljno osiguranje od samo 130 cad iako su nam svi trazili od 220 do 280...seli smo na telefon i zvali redom sve moguce agente, tako da smo posle 3 dana telefoniranja uboli premiju.
Sad jos samo da naidje koji slobodan dan da se malo odmorimo i provozamo...

Thursday, July 1, 2010

Jos jedan korak napred!!!

Vrteli smo se u krug i vec postajali ocajni, kupili smo kola koja stoje kod prijatelja i zauzimaju prilaz a ne mozemo da ih registrujemo jer nemamo kanadsku dozvolu.Da bi polozio moras doci svojim kolima...prvi datum za polaganje ako se regularno prijavis je tek za 2 meseca, na svu srecu postoji opcija da se ne prijavis vec da dolazis svaki dan pa ako se neko ko ima zakazano ne pojavi da ti upadnes.
Nismo mogli da nadjemo odgovarajuca kola, ona koja smo mogli da pozajmimo su bila skupa i u pitanju je bio dzip koji Aca nikada vozio u zivotu a kamoli da polaze na njemu, pogotovo sto je ovde svaki auto automatik. Ja sam vec pocela da ucim da polazem pisani test kako bih ja zakazala voznju za 2 meseca pa da on ode da polaze umesto mene voznju ako u medjuvremenu ne uspe da nadje termin i nadala se da cemo uspeti u svemu tome...skoro sam se naljutila kada je Aca rekao da ce svaki slobodan dan ici tamo da ceka ako nadje kola dok ne polozi jer ima tako malo slobodnog vremena a i tesko da cemo naci kola.Na kraju sam se setila da probamo da zovemo rent a car, i nakon sati dugog pregovaranja cak i neljubaznosti od strane 3 ili 4 kompanije dosli smo do sledeceg niko nece da nam iznajmi kola, razlog nemate kanadsku dozvolu, ili nemate kreditnu karticu, koju by the way banka izdaje tek za 6 meseci boravka u Kanadi...Opet grozni zacarani krug.Doslo mi je da placem kada mi je neka zena na kraju posle 40 min cekanja i setanja od ovog do onog menadzera tresnula slusalicu i rekla ne moze.Prvi put da naletimo na grozni zid birokratskih paradoksa koji su totalno nelogicni i besmisleni ali svaka kompanija sebe stiti i to je to.Zakljucak , treba vam tona zivaca i strpljenja, godinu dana od kad sletite ruke su vam vezane i za njih ste jedna velika 0.
I onda, posle svega opet se neko smilovao na nas, prijatelji su se izmenjali kola da bi Aci za dan pozajmili pasata, on je otisao i cekao tamo od 7 ujutru do skoro pola 12, posto je kola morao da vrati do 1 vec se spremio da krene stajao i razgovarao sa instruktorom voznje, kada ga je zena na salteru pozvala i rekla da saceka jos 5 min,neko se izgleda nije pojavio. To mora da su mu bili najduzih 5 minuta, konacno usao je u kola da polaze i POLOZIO!!!Imao je nekoliko negativnih, npr. Nije znao da se rucna pali na dugme u automatiku, nije gledao kad je prolazio pored parkinga prodavnica da li neko izlazi i stao je duze od 3 sekunde na obavezni stop....ako stanes krace od 3 pao si, ako stanes duze npr.10 dobijas negativni.
Posto smo u toku preseljenja,zapravo krecenja stana i skupljanja stvari za isti bili smo premoreni i nismo imali volje da to sto smo toliki teret skinuli s ledja proslavimo.
Tako da moram javno da ti se izvinim ljubavi moja, i da ti cestitam na upornosti i na borbi da ovde stanemo na noge sto pre, znam da ces krisom procitati ovaj post, volim te.
U pravu si, ko se bori za sebe i batrga ovde taj moze samo napred, ko stane i ceka da se kockice sloze, taj ce ostati da stoji godinama u mestu.
Ovo je u pravom smislu reci oportunisticko drustvo, ako sebi ne stvoris priliku i ne iskoristis je nista od toga.Neprestano se radi i bori, ali za razliku od tamo ovde zaista vidis da ides napred i da ti je bolje i da imas vise.
Happy Canada Day :)