Thursday, December 29, 2011

Zanimljiv clanak iz novina...

Birthplace: Belgrade, Canada
novak jankovic
From Wednesday's Globe and Mail
Published Wednesday, Mar. 18, 2009 12:00AM EDT
Last updated Friday, Apr. 10, 2009 1:11AM EDT


On a sunny spring day in 1985, the immigration officer at the Canadian embassy in Serbia looked carefully through my permanent-resident visa application.

"There is a mistake here," she said, pointing to the entry where I had written my address and birthplace. "Kneza Milosa 75 is the embassy's address, not your birth address."

"Well, it is both," I said, happy that the half-hour interview that would determine the continent where I would live for the rest of my life had started with an ice breaker.

The Canadian embassy in Belgrade was built on a piece of land where my family lived when I was born. The townhouse project, with a dozen stacked apartments spread along both sides of a narrow yard, was demolished in the mid-1970s to make room for an impressive, modern, white-marble structure that is now a piece of Canada in Serbia.

I never seriously believed in theories claiming that the things that happen to us are not truly accidents and coincidences, but rather the products of synchronicity (C.G. Jung) or spontaneous fulfillments of desire (Deepak Chopra).

But then I, born outside Canada, lived from the beginning on a piece of land that was to become Canadian territory. Coincidence or not I liked it, and later I used convenient social opportunities to brag that "Canadianship" was bestowed upon me by my birthplace rather than by my good score on the immigration interview.

During the interview, I couldn't help but think of how unusual it was that I was talking to a Canadian embassy officer in the same space where I once lived and played.

The embassy's reception area was where I played soccer on a small paved yard built on top of the project's winter storage cellar. The large window of the interview room looked down to the main boulevard where we used to gather to greet Tito as he returned from his "peace trips" to fellow nonaligned countries. The ambassador's office was roughly where a long narrow terrace shared by all the tenants had been, and where the boys gathered to tell stories about the Westerns that had started to invade Belgrade cinemas in the early 1960s.

The immigration officer was inquisitive and polite, a true Canadian. She wanted to know a few facts from my background before popping the big question: "Why Canada?"

The same question later followed me through my new acquaintances and friendships in the True North. Why Canada? I always had a feeling the question sounded more like: "Why Canada of all places?" Maybe even: "Why on Earth Canada?"

But I invariably saw a touch of humour, self-doubt and innocent curiosity in the manner in which the question was asked. It was as if it were meant to convey to the respondent: We are serious hard-working people but deep down in our souls we know we are just explorers of this vast space in the north entrusted to us by providence, merit or accident, or maybe by our collective migrants' spontaneous fulfilment of desire.

Most of us who are new to this continent know very well why we are here. At least we do until we settle, find a job, buy a house, send our kids to school, learn to trust the institutions and stop honking every time a moron in the car beside us makes a wrong move. After we accomplish all of that we tend to become forgetful. We start seeing flaws that would have hardly bothered us before, and we accept the True North with a mature awareness of its imperfections.

Some of us even start asking newcomers: "Why Canada?"

Well, it isn't because of the climate, most newcomers think to themselves, watching in bewilderment as their fellow countrymen have fun skating on outdoor ice rinks or ice fishing on frozen lakes in mid-February. It takes time to get the True North.

Getting used to its often wicked climate is part of the deal. I first shovelled snow on my driveway with a shovel I bought at Woolworth's in Sudbury, soon after I started a new job there in the early 1990s. When my neighbour Bob, whom I had not met before, saw me pass by with the shovel, he said, "You're gonna need a bigger one that that." I laughed. It was a good piece of advice from a fellow True North explorer with experience.

But the True North is also an enormous sheltering sky and an abundant space that humbles, puts things in perspective and gratifies those who comprehend it with a feeling of unrestrained freedom.

The divine silence and the perfect calm of a lake at dawn are spiritual. The pink stone that pops up between endless rows of evergreens in northern Ontario is a piece of art. These are the unexpected and heartwarming gifts for those who are courageous enough to see their spontaneous desires materialize.

Novak Jankovic lives in Ottawa.

Thursday, December 22, 2011

Konacno gost!

Idu praznici i vreme kada se radujemo najmilijima i gostima, pa tako i ja mogu da vas obradujem da konacno imam novog gosta na blogu,
nadam se da cete uzivati u prici jer znam da ja jesam :), hvala puno autoru!

Ja preko okeana
Gostujući autor na blogu: Transatlantic


Slučajno naletevši na ovaj blog, pročitao sam najveći broj postova na njemu (i nastavljam da čitam) sa velikim interesovanjem. Iako pruža uvid u iskustva, dogodovštine i doživljaje samo jedne useljeničke porodice, on takođe govori, u jednom svom delu, i o uopštenom iskustvu velikog broja migranata u celom svetu. Ovaj blog ima još jednu jako bitnu funkciju: On je neka vrsta alternativnog izvora informacija o Kanadi na srpskom internetu, na kome je, nažalost, i previše negativnih priča o ovoj zemlji.
U ovom (podužem) tekstu (pomalo liči na one feljtone iz Politike) ću probati da sumiram svoje iskustvo sa Kanadom, delom iz želje da za jedan povećam broj pozitivnih tekstova o Kanadi na srpskom jeziku, a delom iz nade da bi moja iskustva i utisci možda mogli da budu od koristi ljudima sa sličnim obrazovnim profilom, a možda čak i zanimljiva, makar delimično, i ostalim čitaocima.
Kako bi tekst bio lakši za čitanje, organizovaću ga u niz delova od kojih će svaki biti odgovor na po jedno pitanje ili mali broj povezanih pitanja.
Hvala vlasnici ovog bloga na prilici da podelim sa njenim čitaocima svoje iskustvo i utiske.

Ko sam ja?

Imam 35 godina i u Kanadu sam se preselio iz Srbije u martu 2003, neposredno pre svog 27. rođendana. U Srbiji sam predavao engleski (jedno kratko vreme u gimnaziji, daleko duže u dve privatne škole jezika, i na kraju i kao lektor na Filološkom fakultetu), kao i španski (u privatnoj školi). Osim toga, bavio sam se prevođenjem, kako pismenim (od poslovnog do naučnog), tako i usmenim (konsekutivnim i simultanim). Danas sam psiholingvista. Doselio sam se po osnovu diplome i zanimanja, sa useljeničkom vizom. Kanadski pasoš imam od 2006.
Zašto sam se preselio u Kanadu?
Ukratko, nije mi se sviđala Srbija. Hteo sam da živim u zemlji gde moj život ima smisla i gde ja imam kontrolu nad njime. Kao i za mnoge druge iseljenike iz Srbije, druge opcije su mi bile Australija i Novi Zeland, s tim što mi je glavna dilema bila između Kanade i Australije. Sitnice su presudile.
Kako su ljudi u Srbiji reagovali na moju odluku da se preselim?
Svi bitni su me podržali. Niko nije probao da me odgovara ili da mi priča kako je u Kanadi grozno (niti bi to imalo nekog uticaja na moju odluku). Roditelji, naravno, nisu bili presrećni što se razdvajamo, ali su znali da je to jedina prava odluka za mene.

Kako je izgledao proces dobijanja vize?

Kada sam diplomirao (u septembru 2001), brže-bolje sam prikupio potrebnu dokumentaciju i stao u red ispred Kanadske ambasade u Beogradu jednog prohladnog oktobarskog jutra. Ne sećam se kada su me pozvali na intervju. To je bilo negde tokom 2002. Imigraciona službenica je dugo sa mnom razgovarala i na kraju mi je rekla da sam prošao, na moje ogromno olakšanje.
Viza mi je stigla u januaru 2003, a na početku marta sam bio u Torontu. Od dana predavanja dokumenata do mog preseljenja je prošla jedna i po godina.
Kako je izgledalo samo preseljenje?
Leteo sam iz Budimpešte preko Amsterdama, KLM-om. Pošto je novac u to vreme još uvek bilo nemoguće slati iz Srbije, ja sam sumu koju su kanadske imigracione vlasti zahtevale preneo „na vlastitoj osobi“, uprkos velikom broju priča koje su tada kružile o pretragama i plenjenjima novca. Recimo samo da nije bilo prijatno, ali dobro se završilo. Rastanak sa roditeljima u Budimpešti je bio tužan, kao što bi se i moglo očekivati. Put je bio dug i naporan sedeo sam između čoveka sa smrdljivim nogama koji se izuo i ogromnog čoveka koji se prelivao preko naslona za ruke. U Torontu sam jako dugo čekao da prođem kroz imigracionu proceduru, a posle sam video i da mi je prtljag ostao u Amsterdamu. Kada sam se našao sa osobom koja me je čekala na aerodromu, gotovo da sam već bio izgubio moć govora (na svim jezicima).

Prvi dani?

Na svu sreću, imao sam gde da živim od samog početka (više o tome u nastavku). Bilo je hladno i posvuda je bilo jako mnogo snega. Vazduh je bio hladan, oštar, i čist. Prvo jutro sam otišao 300 metara niz ulicu do lokalnog tržnog centra da kupim neke najosnovnije stvari i otvorim bankovni račun u Royal Bank of Canada (da bih posle samo nekoliko dana sve pare preselio u CIBC, koja je nudila potpuno besplatan tekući račun tj. chequing account s neograničenim korišćenjem debitne kartice i bankomata, tj. ATM-a). Prvi razgovor s nekim lokalcem sam imao u prodavnici stvari za kuću, gde sam kupio neku kofu i još neke sitnice. Starija gospođa koja je tu radila je bila jako ljubazna i pitala me zašto sam se preselio u Kanadu i kakvi su mi prvi utisci. U prvih nekoliko dana sam se prijavio za sve dokumente koji su potrebni novim useljenicima (o tome ste već čitali na ovom blogu). Kao i mnogi drugi pre i posle mene, imao sam utisak da mi se pare koje sam doneo tope neverovatnom brzinom, jer trebalo je kupiti baš sve.
U Toronto sam stigao sa jako mnogo teoretskog znanja o gradu i zemlji u koje sam se doselio, a u prvim danima, nedeljama i mesecima sam dao sebi za zadatak da preliminarno u praksi istražim grad i mesta o kojima sam do tada samo (mnogo) čitao. U isto vreme, požurio sam i sa dobijanjem kanadske evaluacije svoje srpske diplome (preko WES-a), a otišao sam i do jedne organizacije za pomoć imigrantima, gde mi je savetnica za zapošljavanje (koja je, usput, bila iz Srbije) detaljno objasnila koje korake treba da preduzmem da bih došao do željenog posla nastavnika engleskog za odrasle. Ta žena me je takođe povezala sa dve osobe iz Srbije koje su već dugo imale posao koji sam ja hteo i telefonski razgovori sa njima su mi takođe pomogli da po ubrzanom postupku sastavim svoj lični „ratni plan“ za dobijanje posla.
U tim prvim danima, sećam se da sam danju bio srećan, presrećan što sam tu i što počinjem novi život. Po celi dan sam istraživao Toronto i, uprkos hladnoći, skoro nikada nisam bio kod kuće. Noću, ipak, pre nego što zaspim, bi mi bilo jako teško zbog razdvajanja od dragih s druge strane okeana, i često se dešavalo da ležim na leđima u mraku i zurim u plafon dok mi se suze slivaju u potocima. Moj unutrašnji život tih prvih meseci se sastojao od ogromne radosti i uzbuđenja pomešanih sa strahom, neizvesnošću i tugom. Ipak, sreća mi je nekako preovlađujuće sećanje iz tog perioda.

Gde sam živeo i gde sada živim?

Na moju veliku sreću, jedna moja učenica iz Srbije, mašinski inženjer, se preselila u Kanadu mesec pre mene, gde je imala dogovor da se useli u zajednički stan sa svojom bivšom koleginicom (antropologom), koja je u Kanadi već bila celu godinu. Još u Beogradu mi je učenica nakon jednog večernjeg časa ponudila da živimo zajedno i tako umanjimo troškove života tokom prvih meseci. (Uzgred, njen imigracioni postupak je trajao svega 6 meseci i bio je bez intervjua!). Njena tetka, koja je u Kanadi živela već mali milion godina, nam je iznajmila stan s jednom spavaćom sobom u zgradi čiji su vlasnici bili neki njeni prijatelji, a kućepaziteljka je bila jedna zanimljiva bivša Beograđanka. Inženjerka i ja smo spavali na kaučima u dnevnoj sobi, a Antropološkinja (promenio se jezik!) je uzela spavaću sobu. Stan nam je bio lep i prostran, slagali smo se i ovako i onako (uglavnom dobro), a zgrada se nalazila na ulici The Kingsway u Etobicoke-u, delu grada u kome ima dosta Srba. Kraj je bio lep, ali daleko od grada. Tu sam ostao prvu godinu svog života u Kanadi, s tim da se Inženjerka trajno vratila u Srbiju nakon šest meseci, a Antropološkinja i ja smo ostali (i još uvek smo u Torontu, i još uvek smo prijatelji).
Da sam tada bio na Facebook-u, u septembru 2003. bi mi se status promenio iz „single“ u „in a relationship“. Ovo je rezultiralo i kućenjem s Boljom Polovinom (koja se ovde doselila iz Kine dosta godina pre mene), koje se desilo u martu 2004. Naredne četiri godine smo živeli u iznajmljenom stanu u dosta popularnom kraju Toronta koji se zove Yonge and Eglinton (takođe poznatom kao Yonge and Eligible :), a onda smo kupili sopstveni kondominijum u lepom kraju na severnom delu grada (2008, kad je postalo sasvim jasno da smo zajedno na duge staze), u kome i sada živimo. Sadašnja zgrada nam je vrlo lepa, velika je, ima podzemne tunele do dve metro stanice i tržnih centara (bitno kad zaveje i zagudi!), a u kraju su nam i pozorište, bioskopi, mnogobrojne prodavnice, restorani, barovi, i kafići, kao i klizalište, rekreativni centar, i jedna od dve glavne grane gradske biblioteke (na mnogo spratova). U samoj zgradi imamo bilijar, teretanu, bazen, sobe za sastanke, večere, i zabave, kao i stanove za goste. Ove banalnosti najviše pišem da biste stekli što bolji utisak o kvalitetu života nereprezentativnog uzorka inače vrlo prosečnih Kanađana koji žive u urbanom delu jednog velikog kanadskog grada, a koji i vas možda čeka neko vreme posle useljenja.

Kako se razvijao moj profesionalni život u Kanadi?

Kako je Inženjerka radila u Second Cup-u (lokalnom lancu kafića) u obližnjem tržnom centru, ona mi je tu našla prvi posao, s koga su me poslali kući posle jednog i po dana nadajući se da se sutra baš i neću pojaviti : D. Šta ćeš. To uopšte nije tako lak posao, a ja sam smotan. Ovo je bilo u martu, odmah nakon mog dolaska.
Nekoliko dana nakon toga, otišao sam u COSTI (jednu lokalnu agenciju za pomoć imigrantima koja ima i biro za prevođenje) da bih dao da mi prevedu i notarizuju nekoliko strana indeksa.Taj biro za prevodioce je, slučajnosti li, vodila jedna divna žena, izbeglica iz Bosne i prevodilac za engleski. Kada je videla moje kvalifikacije, pozvala me je da volontiram kod nje po dva dana u nedelji, što sam ja prihvatio. Nakon drugog volontiranja mi je rekla: „Čujte, nemojte vi ovd(j)e gubiti vr(ij)eme. Bolje da vam ja počnem davati dokumenta za prevođenje.“ I tako i bi. Počeo sam za nju da prevodim razna sudska i imigraciona dokumenta, najviše sa španskog na engleski, ali je bilo nešto malo posla i sa engleskog na španski i sa srpskohrvatskog na engleski. Takođe, jednom sam imao i jedno konsekutivno prevođenje za neke ljude iz Bosne koji su imali sastanak sa advokatom. Kako nisam radio puno radno vreme, lova je bila otprilike dovoljna da pokrije kiriju. Daleko bitniji je bio osećaj samopouzdanja koji mi je to ulilo.
U ranom aprilu sam krenuo na prvi od dva programa koje sam morao da završim da bih dobio provincijsku licencu za predavanje engleskog odraslima. Ostali polaznici su uglavnom bili ljudi odavde s univerzitetskim diplomama iz raznih oblasti koji su odlučili da se bave ovim poslom. Osim mene, bilo je još nekoliko imigranata. Institucija u kojoj sam završavao ovaj program se osim obrazovanjem nastavnika takođe bavi i nastavom engleskog za odrasle imigrante (u federalnom programu LINC, ili Language Instruction for Newcomers to Canada). Interesantno, čim sam tu ušao da se upišem, pomislio sam kako mi se čini da je to jedno divno mesto i da bih voleo tu da radim. Posle sam otkrio da je tu među zaposlenima bilo i nekoliko nastavnika i drugih članova osoblja iz bivše Jugoslavije). U ovoj instituciji su mi u julu te godine (2003.) ponudili da počnem da predajem engleski. Prvo sam dobio petonedeljnu zamenu za dvoje nastavnika koji su bili na godišnjem odmoru, a odmah nakon toga i šestomesečnu zamenu za jednu koleginicu na porodiljskom odsustvu. Na kraju, u januaru 2004. su me zaposlili za stalno. I tako, ja sam posle četiri meseca nakon useljenja imao isti posao koji sam imao pre dolaska u Kanadu.
Iako verovatno razmišljate o Kanadi kao o zemlji jako striktnih propisa, moj primer govori o tome da su pravila ovde itekako savitljiva, samo treba sve kockice da se slože! Ja sam posao dobio na osnovu prikazanih sposobnosti (zato je jako, jako bitno da se kao novi imigrant nekako – bilo kako! – izborite za šansu da potencijalnom poslodavcu pokažete šta umete), a pokrajinska licenca je stigla tek posle jedne godine! Zaposlili su me, praktično, na veresiju. Takođe, kao što će vam svako ko ovde živi reći i kao što je vlasnica ovog bloga već pominjala, većina poslova se ovde dobija preko poznanstava a ne preko oglasa (da li beše i celih 70%?). Meni je ova prva zamena ponuđena na nečijoj baštenskoj zabavi/roštilju!
2005., na jesen, sam se upisao na magistarske studije (sa specijalizacijom iz psiholingvistike), a 2007. na jesen sam počeo doktorske studije (ista specijalizacija). Od 2005. do početka 2011. godine sam se tu i tamo bavio i obukom budućih nastavnika engleskog (uglavnom predajući teoretske predmete iz lingvistike i psihologije). Ovo sam radio u istoj onoj organizaciji u koju sam u drugom mesecu boravka u Kanadi otišao da se doškolujem kao i u jednoj školskoj upravi (school board) u GTA (the Greater Toronto Area). Od 2007. godine predajem na univerzitetu predmete iz lingvistike i psihologije u statusu instruktora, što znači da vodim predmete kao glavni predavač (sa svim odgovornostima profesora, ali bez tog statusa i za mnogo, mnogo manje para!) i nadzirem asistente na svojim predmetima. Takođe, bavim se psiholingvističkim istraživanjima, pišem članke, enciklopedijske odrednice, sada i jednu knjigu, i idem na konferencije. Do završetka studija imam još oko pola godine (ni samom sebi ne verujem kad ovo kažem!).
Na kraju, ako se pitate čime se bave psiholingvisti (prema mom iskustvu, najveći broj ljudi ne može ni da pretpostavi), mi koristimo eksperimentalne i korelacione metode (na primer, merenje reakcija na auditorne i vizuelne stimuluse u milisekundama, EEG, magnetnu rezonancu, praćenje pogleda (eye tracking), posmatranje ljudi s oštećenjima moždane funkcije, testiranje dece i odraslih, itd.) i gradimo teorije o tome kako mozak uči, reprezentuje, i obrađuje jezik, jednu od svakako najkomplikovanijih ljudskih kognitivnih funkcija. Znam da će među čitaocima biti, hm, od jako malo do nula psiholingvista, ali ovo pisanije o mom profesionalnom životu u Kanadi će vam možda dati neku ideju o tome šta da očekujete i koje su vam neke od mogućnosti za profesionalni razvoj i doškolovavanje ako dolazite s diplomom nastavnika engleskog iz Srbije.
Usput, magistarske studije sam završio „part-time“, radeći sve vreme i tako se izdržavajući. Svi studenti doktorskih studija na kanadskim univerzitetima imaju mogućnost da prihvate plaćenu školarinu i godišnju stipendiju koja pokriva troškove (skromnog) života. Takođe, ljudi koji se odluče za „full-time“ magistarske studije takođe neretko imaju mogućnost da dobiju slične stipendije.

Koji su mi planovi za budućnost?

Odbraniti doktorsku disertaciju na jesen, a onda naći post-dok ili privremenu predavačku poziciju na nekom univerzitetu. U Severnoj Americi se za profesorske pozicije prijavljuje po sistemu tepih-bombardovanja jednom godišnje, svake jeseni (što ću ja učiniti u jesen 2012), intervjui su tokom zime i proleća, a s radom se počinje sledeće jeseni (pod pretpostavkom da je makar neko odlučio da vam ponudi posao). Realnost nalaže da ćemo morati da se selimo za mojim poslom, gde god ga dobijem na ovom kontinentu. Nadam se da ću uspeti da dobijem poziciju na nekom kanadskom univerzitetu, ali realnost nalaže da prihvatim mogućnost rada i bilo gde u Sjedinjenim Državama, iako ja baš i ne bih voleo da se selim južno od granice ako ne moram. Ne samo da mi društvena klima u Kanadi daleko više odgovara, već su i plate ovde bolje.

Da li je preseljenje bilo dobra odluka?

U mom slučaju, preseljenje u Kanadu je bilo najbolja odluka koju sam ikada doneo. Zahvaljujući toj odluci, ja danas imam baš onakav život kakav želim.
Prilagođavanje? Nostalgija? Kako izgledaju moje posete Srbiji?
Budući da sam jedva čekao da se odselim iz Srbije i da me je život tamo svakodnevno dovodio na samu ivicu nervnog sloma, ne mogu da kažem da mi zemlja u kojoj sam se rodio nedostaje. Nedostaju mi dragi ljudi, nekad manje, nekad više (mada definitivno vremenom ipak sve manje), ali sama Srbija ne. Tamo sam bio tri puta od 2003., jednom u jesen 2004., jednom za novu 2007. i prošle jeseni (na dve nedelje). U Evropu odlazim mnogo češće (logikom da ću radije trošiti pare i dane odmora da posećujem mesta koja mi se sviđaju nego da idem u Srbiju, koja mi se ne sviđa), a često se i sretnem u trećim zemljama, na nekim lepim destinacijama, sa članovima porodice i mojim evropskim prijateljima. Takođe, članovi porodice i prijatelji nam dolaze u Kanadu i iz Srbije i iz Kine, tako da je i problem nedostajanja znatno umanjen.
Kada odem u Srbiju, nemam osećaj da sam kod kuće. Provedem vreme u razgovorima sa prijateljima i porodicom, ali se posle otprilike sedam dana osetim teskobno i počinjem aktivno da se nadam odlasku. Ove godine sam dve nedelje Srbije s obe strane „ukoričio“ sa jednom i dve nedelje smucanja po italijanskim gradovima i selima (a i otišao samnekim starim prijateljima na svadbu, koja je bila u blizini Udina, u podnožju Alpa). Smiješane najlakše se piju!
Moje prilagođavanje Kanadi možda i nije bilo najtipičnije, ali reći ću i o tome nekoliko reči. Budući (1) da sam ovde došao odlučan da se nikada neću vratiti i potpuno usredsređen na činjenicu da je ovo sada moja zemlja i da ću tu sebi izgraditi bolju budućnost; kao i (2) da nisam morao da učim jezik i da sam u startu jezički mogao da funkcionišem kao da sam na domaćem terenu, moje prilagođavanje kanadskom društvu, načinu života, i vrednostima je teklo bez trauma. Malo šta mi je od hrane ili pića iz starog kraja zafalilo (skoro sve se može naći relativno lako). Jedino mi nedostaje da malo više govorim jezik. Moja upotreba srpskog je od 2004. na nivou od svega nekoliko sati mesečno, što nije idealno. Jedno vreme sam pisao po dva foruma na srpskom, i to je bio način da malo koristim jezik, ali to više ne činim. Odustao sam jer su prevelike razlike u stavovima i razmišljanjima, pa sam nalazio sebe kako se konstantno nerviram dok sam na forumu. Vesti odande slabo pratim, ali ponekad pročitam ponešto na srpskom internetu što nije politika i što nije baš sve go pesimizam i kukanje. I još trenutno pratim Prvi glas Srbije i pitam se šta ću kukavan kad se to završi. :)

Kako izgleda moj život u Kanadi?

Kao normalan život. Uživam u svom poslu, imam prijatelje iz celog sveta, jedem hranu iz celog sveta, mogu da planiram na duge staze, slobodan sam, i osećam se fizički sigurno i psihički stabilno. Putujem po Kanadi i inostranstvu (što mi je jako bitno) i imam ono zbog čega sam se doselio: kontrolu nad sopstvenom sudbinom.
Kontakt sa srpskom i ostalim Former-YU zajednicama?
Ništa na organizovanom nivou. Družim se sa cimerkom iz prvog stana u Kanadi i sa jednim bivšim kolegom (poreklom iz Hrvatske). Preko njih (a oboje imaju daleko više i češće kontakte sa „Zajednicom“), često čujem, a daleko ređe i iskusim, kakva je situacija i kakva su razmišljanja među imigrantima iz bivše Jugoslavije. Efekat koji to na mene ima je otprilike sličan putovanju vremenskom mašinom. Na trenutke, kada sam preko njih nakratko izložen „Zajednici“ (tj. nekim njihovim poznanicima i prijateljima), osetim se kao da sam u nekom vremensko-prostornom džepu, u nekoj Srbohrvatskobosni koja više ni tamo ne postoji. Među javom i med snom. Kako to baš i nije neki osećaj koji aktivno tražim, shvatićete zašto mi je kontakt sa „Zajednicom“ nužno minimalan. E, da. Upoznao sam preko interneta jednu naučnicu iz Srbije koja živi u Montrealu. Super osoba! Vidimo se kad je ona ovde ili kad sam ja tamo.

Šta mislim o Kanadi?

Kanada je moja zemlja. Moja kuća. U nju se sa putovanja vraćam s radošću i uzbuđenjem. Da li je idealna? Naravno da nije! Da li je najbolja? Pa, među najboljima je u svetu. Trudim se da na svoj minorni način doprinesem njenoj budućnosti i boljitku, i podržavam, koliko god to mogu, svojim životom i delima neke osnovne vrednosti njenog društva. Takođe, budući da Kanadu osećam kao svoju zemlju, vrlo često i glasno kritikujem njene mane, ali to je uglavnom rezervisano za razgovore sa drugim Kanađanima.

Šta mislim o Srbiji?

Želim joj sve najbolje! Najiskrenije. I mislim da će joj lagano i bivati sve bolje i bolje. Ali bez mene.

Kakav je Toronto grad?

Ogromno, hipertrofirano selo :). Da ne gubim vreme na klišee o multikulturalizmu i kvalitetu života (svi ih znaju), ponoviću samo kliše o Torontu kao gradu susedstava. To je jedna od njegovih najvećih čari. Mnogobrojni delovi grada sa glavnom ulicom i rezidencijalnim četvrtima od kojih svako ima neku svoju specifičnost i draž. Little Italy, The Beaches, The Annex, India Bazaar, Chinatown, West Queen West... spisak je jako dugačak. Toronto su restorani, pijace, boje, ukusi, i mirisi, i ta čudna, sklepana kombinacija metropole i sela. Toronto takođe čine parkovi (kao što je kaže i vlasnica ovog bloga, Toronto je grad u parku).
S estetske tačke gledišta, Toronto je u svom velikom delu jako ružan grad, a opet, prepun je prelepih kutaka (i arhitektonski i prirodno). Otuda je i moguće da se poneki posetilac zgrozi delovima onoga što je video nasumice se šetajući gradom, recimo, uz i niz Yonge, našu glavnu ulicu, dok ga neko od nas koji ovde živimo ne provede po pravom Torontu, što obično rezultira preobraćenjem. Za svaku groznu ulicu načičkanu rugobnim zgradama iz pedesetih, ja bih takvog posetioca mogao da odvedem u deo grada s lepim viktorijanskim kućama ili impresivnom modernom arhitekturom, u živopisno seoce na jednom od gradskih ostrva, na jednu od naših pijaca, ili u jedan od desetina i desetina parkova u nekoj od dubokih rečnih dolina kojima je ceo grad ispresecan.
Grtalica? Pa baš i ne. Leta su vrela i sparna, proleće kratko i kišno, jesen je prelepa (boje! boje! boje!), a zima, iako zna da se oduži, ipak dosta podseća na onu u Srbiji.
O multikulturalizmu ću jedino reći to da mi često bude čudno kad sam u nekom manjem kanadskom gradu ili u mnogim Evropskim gradovima, a posebno Beogradu. Čudno, jer nema te kakofonije jezika i te mešavine fizionomija na koju smo svi ovde navikli.
Kako stupiti u kontakt sa mnom?
Ako imate zanimanje slično mom ili imate bilo kakvo pitanje za mene, javite se i probaću da vam odgovorim najbolje što znam.
email: plavazirafa@hotmail.com
blog: arcuatefasciculus.blogspot.com
I na kraju:
Sve ovo je samo jedno iskustvo od mnogih. Nadam se da je makar u delićima bilo korisno i informativno. Nije pisano da bi bilo koga ubeđivalo u bilo šta. Time se jednostavno ne bavim. A ako čitate ovu rečenicu, pa aman, zar nemate pametnija posla?! :)

Wednesday, December 21, 2011

Produzeni kulturni sok...

Neko je nedavno ostavio komentar kompletno napisan velikim slovima sa preporukom da se ne mucite da dolazite u kanadu jer ne valja itd...osobi se izvinjavam ali komentar je obrisan, kao sto sam vec rekla necu objaviti anonimne komentare ovog tipa, bez price koja stoji iza njih, ukoliko zelite da gostujete na blogu sa svojom pricom kontaktirajte me preko komentara, osim toga na internetu se pisanje velikim slovima smatra vikanjem :).

Ovaj blog je moderisan, hvala svima na korisnim informacijama.


....................................................................................................................................

Prva razlika koja mi je upala u oci je da kada sam ja pricala o tome ko sam i sta sam kanadjanima sebe sam predstavljala kao osobu koja je nedavno dosla i koja je "moje bivse zanimanje", oni nisu, oni su se predstavljali kao pera peric iz te i te provincije koji trenutno radi taj i taj posao...shvatila sam da sam ja navikla da mi se neko predstavlja kao inzenjer ili pedagog, frizer ili doktor a da su oni navikli da se predstavljaju kao osoba koja trenutno radi neki posao...zato sto promene gomilu poslova i zato sto im visoko obrazovanje nije toliko bitno ukoliko mogu sasvim pristojno da zarade i bez njega.
Posao je nesto sto radis, a ne nesto sto jesi.

Zasto se nas i kanadski nacin razmisljanja razlikuju kao nebo i zemlja...zasto je ljudima lakse da ostanu u drustvu sebi slicnih koji ih razumeju...sta je normalno?

Pored prvog kulturnog soka koji ce vas drzati svega par meseci do godinu dana, postoji nesto sto bih nazvala produzeni kulturni sok, mimoilazenje razumevanja i nacina razmisljanja ljudi odraslih u razlicitim okolnostima i sredinama, koje ce vam s vremena na vreme , hteli ne hteli, praviti probleme...


Sale

Ponekad situacije koje bi trebalo da budu bezazlene mozda cak i komicne ispadnu skaradne i strasne...Pre neki dan u firmi je bio bozicni potluck (svedski sto gde svi donose poneko jelo), ja sam naravno napravila gomilu kolaca i poslala muza da se hvali...sve je bilo super dok na pohvale koleginica kako mu je zena puna podrske nije odgovorio "pa mora da bude ako ne misli da dobije batine u subotu...", ne znam koji ga je djavo terao da se tako glupo nasali, to bi naravno proslo uz osmehe u nekoj "muskoj" firmi u srbiji sa ljudima sa kojima je godinama radio ali ovde medju ustirkanim kanadskim zenama dobio je prenerazene poglede i nevericu, kada im je objasnio da se samo sali bilo je jos gore, pa zasto bi se neko salio sa time, boze moj pa to je abuse...dosao je kuci sav pokunjen i tuzan.
Nedelju dana posle toga zalim se drugarici u Vinipegu kako njegov smisao za humor samo pravi probleme u Kanadi, na sta mi ona kaze da je prosla jos gore.NJen muz je pao i udario ruku koja je poplavela, bilo je leto i na poslu su ga odmah pitali sta se desilo na sta se on nasalio da mu je zena "vatrena" pa ga je udarila...sat vremena kasnije njegov sef je zvao moju drugaricu da je pita da li ima problema u braku i da li im je potreban bracni savetnik...u neverici nazvala je muza i rekla mu da nije normalan ...

Naravoucenije: Kanadjani ne shvataju "nase" sale na nacin na koji mi to ocekujemo, jer imaju totalno drugaciji mentalni sklop i zivotno iskustvo, sve sto im stranac kaze uzimaju sa rezervom i dozom neverice dok vas ne upoznaju bolje, ako bas morate da se salite drzite se vremena i sporta, to su bezbedne teme.
Ponekad su naivni kao mala deca (za moje pojmove) jer nisu imali skolu paranoje i krize koju smo mi prosli, i ne pokusavajte da im prevodite viceve sa mujom i hasom :)) totalno ih nece skapirati bez poduze istorijske lekcije a mozda ni onda :))))


Odnosi u porodici, podizanje dece


Ovo je najpipavija tema u okruzenju. Tipicna kanadska porodica je demokratska -umilan glasic "sine molim te nemoj to radis", tipicna imigrantska porodica je autokratska gromoglasno " jel cujes ti sta ti govorim, ostavi to smesta INACE...", a tek batine koje smo svi dobijali kao klinci necu ni da spominjem.
Ako dodjete u situaciju da sa nekim razgovarate na ove teme, lazite. Sazaljivo klimajte glavom na njegove zalbe i drzite se tvrdnje da je vase dete savrseno i da ne znate kako se to desilo. Nikako ne delite savete, ali budite otvoreni da primite koji.




Novac i licna svojina

Je u celoj severnoj americi bitna tema, ako ne i najbitnija. Iako ne svi, vecina ljudi gleda stvari kroz prizmu primanja i finansijskih mogucnosti.
Ako pokusate nekom da objasnite da vam kreditna istorija zapravo nije najbitnija stvar u zivotu, ljudi ce biti zgranuti...ali kako ces kupiti kola i kucu i stvari bez kreditne istorije? Sto je naravno istina...
Ovde je normalno da muz i zena imaju svako svoja primanja i odnose se kao cimeri kada je placanje racuna i hrane u pitanju cak iako imaju cetvoro zajednicke dece, ovde je normalno da zena koja se razvela i ima primanja placa alimentaciju muzu koji ne radi, ovde je normalno da kada odete sa drugom na pice svako placa svoje, ovde je normalno da kada vas koleginica pozove u kafe na njen rodjendan vi platite svoju hranu i pice, ovde je normalno da vam se kanadjanin koji dobro zaradjuje a placa 80 dolara mesecno osiguranje za divna nova kola zali na cenu ne znajuci da kao imigrant vi placate 240 do 400 za vas desetogodisnji second hand krs...ovde je normalno da zena od 50 ima decka od 30 koji joj se uvalio na gajbu i nece da placa deo kirije i zbog toga se ona zali dragoj saveti u novinama kako je on iskoristava,ovde je normalno da deca koja zele da studiraju uzimaju kredit od banke i sama sebe finansiraju iako su im roditelji sasvim ok finansijski potkovani,s tacke gledista roditelja te pare pripadaju njima a deca treba tek da zarade svoje...da ne duzim, ljudi su ovde prilicno osetljivi na neke stvari na koje ja nisam jer nikad nismo imali dovoljno novca da bi oko toga pravili problem.
(Prva stvar koja se primi medju emigrantima je visina primanja i pokazivanje ko koliko moze da kupi.)
Ja bih vrlo rado platila nekom kafu ili pice, nikakav problem, ja bih vrlo rado podelila sa nekim svoj kolac ili rucak...ali nije svuda tako.
Velika kolicina novca u opticaju i kapitalisticki, potrosacki nacin zivota stvaraju neke nove odnose medju ljudima i unutar porodica ,kada je novac u pitanju, na koje dosad nismo nailazili, ili koji nam se cine suludim.
Robert Half je regruterska firma koja je osmislila niz smesnih video klipova o kanadskoj radnoj etici :) sledeci pasus...




Radna etika


Sve pod konac i po ps-u, vazi naravno samo u nekim firmama. Gde god ima ljudi ima i losih sefova, propusta nebrige i ostalog...generalno politika radnog mesta je sledeca, sto manje licnog zivota (iskljuci telefon, ne citaj postu i facebook cak ni za vreme svoje pauze za rucak), sto manje kolega na facebooku ako nisi stvarno ali stvarno dobar sa njima, sto manje prijateljskih "razgovora" i odnosa sa sefovima. Sa moje tacke tacke gledista ovde je raditi isto kao i tamo samo sto ste malo ljubaznije tretirani i mnogo bolje placeni, iako ce neki imati tu srecu da rade sa divnim ljudima i sa super sefovima, nije uvek tako i treba se zastititi i drzati svoj licni zivot po strani, to je neka vrsta profesionalizma.



Imate licne dane, ako treba dete da vodite kod lekara ili da popravite kola, niko vam nece uzeti za zlo da iskoristite svoja prava samo ne idite u detalje i ne budite preterano iskreni i otvoreni.
Ne govorite pred kolegama lose o ljudima sa kojima radite, ako vam neko govori nesto lose prekinite ga i recite da vi niste stekli takav utisak ili da to nije vas problem. Ako vas sef pita nesto o kolegi odgovorite najiskrenije sto mozete, ali bez opanjkavanja cak i da je kolega stvarno katastrofa, ovde se svaki sluzbeni razgovor sa nadredjenim bilo da se on obraca vama ili vi njemu pakuje u celofan sa sve masnicom, zbog neceg sto se zovu prava radnika i ljudska prava, rasizam, diskriminacija i netolerancija nisu dozvoljeni (sto ne znaci da ih nema).
Kontrolisite svoju reakciju na stres i neprijatne situacije koliko god mozete, i ne zalite se kolegama.U nekim firmama svakog meseca ili 3 meseca vi i vase kolege i vas sef dobijate upitnik o "zadovoljstvu na poslu", budite objektivni koliko god je to moguce. Poslovi se lako menjaju, izgubiti posao je tesko ali ovde nije smak sveta, jednog momenta cete to prihvatiti.Posao je samo ono sto morate da radite da biste radili ono sto volite.








Zivot u velikom gradu

Na moju veliku zalost nosi posebne probleme, ponekad je tesko drzati se po strani kada je neka nepravda u pitanju ali pokusajte.Nikada do kraja ne znate o cemu se radi i ko je u pravu.
Pre par nedelja 3 devojcice, tinejdzerke su uhapsene i sudice im se jer su fizicki napale zenu na ulici. Mediji su od youtube videa napravili senzaciju na sledeci nacin, isekli su kompletan prvi deo snimka gde se vidi kako polunormalna narkomanka vredja devojke koje su stajale ispred kioska sa brzom hranom govoreci im da su crncuge, kurve i ostalo i da se gube iz njene zemlje, posle toga su je par puta terali da ode i govorili joj da ih ostavi na miru ali ona se vracala i provocirala ih iznova i iznova sve dok je nisu fizicki napale i srusile na zemlju.Tada im je vikala da je trudna iako nije bila...mediji su lukavo objavili samo par sekundi fizickog obracuna gde se cuje zapomaganje narkomanke koja vice da je trudna dok je devojke udaraju...senzacionalna vest-trudnica pretucena na ulici u torontu od strane 3 devojke (2 crne), istina ufiksana narkomanka provocirala i vredjala decu dok ih nije naterala da reaguju agresivno, ishod troje dece u zatvoru zbog pogresne reakcije na nenormalnu osobu...koja je uzgred prosla sa par modrica.
Ovo je normalna pojava, u nedostatku pravih vesti mediji senzacionalisu svaku glupost i nije cudo da ljudi koji bi negde ispali heroji zavrse tuzeni za ogromne odstete jer su nekom spasli zivot, niko vas nece osuditi ako ne reagujete ali ako pogresno reagujete e to je vec druga stvar...ili ako neko pomisli da ste pogresno reagovali.Ovo je definitivno za svaku osudu, nazalost tako je kako je.
Iako su retke, lose stvari se desavaju na ulici, u prevozu,
ima dosta "cudnih" na ulicama velikih gradova, tako da ako nesto krene samo se sklonite sto dalje...toliko smo svi naucili za zivota.



Geto

Za nekog od samog starta funkcionise savrseno, znas s kim imas posla, lakse nadjes stan mozda i posao, ljudi te razumeju ( ne samo jezicki) jer poticete sa istih prostora, mozda nadjes i nove prijatelje (ili ako si baksuz suprotno).
Za nekog nije opcija jer je suvise strcao i tamo u istomisljenickoj zajednici svojim razlicitim misljenjem.
Zasto bih ja morala u crkvu? Sta koga briga sta danas kuvam-koliko zaradjujem-gde radim-sto necu da odem do mike-pomognem peri, kako vaspitavam decu, sta mislim o srpskoj politici-politicarima-kosovu itd...nije opcija da se iznova uvalis u drugu verziju onoga od cega pokusavas da pobegnes zadnjih xx godina ako je to ikada moguce.
Ostavicu na tome, za nekoga super, za nekoga nije opcija.

Wednesday, December 14, 2011

'Ajmo ispocetka : Posao u Kanadi, agencija, prevara...

http://www.prevara.info/index.php?option=com_content&task=view&id=260&Itemid=7

Nedavno sam pretrazivala net da vidim da li postoji neka legalna agencija za zaposlenje u Kanadi, nazalost nisam nasla takvu ali sam nasla gomilu prevaranata kao i obicno, cak i ona novosadska agencija koju sam spominjala da je pre dosta godina uvozila vozace za Saskachewan i to pod pokroviteljstvom ministarstava za rad itd se nasla na listi prevaranata, ispalo je da na svakog jednog kog su uspeli da posalju dolaze tri kojima su uzeli pare (i do 3500 evra) i nisu nista ucinili niti vratili novac...Inace njih su reklamirali u Blicu na sav glas kao promotere zaposlenja za srbiju bla bla bla...oni lepo iskoristili sistem , uzeli pare, poslali par njih a ostale ojadili,a ovo je odlomak tih vesti:

"Agencija Siter optužena za prevaru

11.Sep.2009, 11:59, Izvor: Radio 021

Novosadska policija podnela je krivičnu prijavu protiv vlasnika agencije "Siter" Miše D. zbog sumnje da je prevario veći broj građana jer im obećani posao u Kanadi nije obezbedio, niti im je vratio novac. Pokrajinski sekretar za zapošljavanje Miroslav Vasin izjavio je da njegovo odeljenje prati rad agencije i da će u slučaju da je došlo do malverzacije zatražiti kažnjavanje od republičkog Ministarstva za rad i zapošljavanje, gde je "Siter" registrovan..."

http://www.blic.rs/Vesti/Vojvodina/78538/Uzeli-novac-za-posao-u-Kanadi-pa-pobegli

http://www.inozemstvo-posao.com/smf_1-1-2_install/index.php?topic=516.0
Pronasla sam jos par koje cu spomenuti kasnije ali sam resila da napravim mali vodic za internet pismenost jer sam primetila da ni moj dragi bas ne ume da koristi google na nacin na koji bi trebalo. Vecina pretrazivaca radi na osnovu kljucnih reci, sto znaci da ako zelite da proverite nesto ukucajte
naziv agencije, i pored jednu od reci prevara, laz, vesti, clanak itd.
druga opcija je da potrazite tudja iskustva na forumima ukucajte ime agencije
i rec forum ili blog. Sam naslov ovog posta je napravljen da izbije na google pretrazivanju ovih tema.

Postoji i tkzv cluster pretrazivanje koje pretrazuje net po tacno navedenom pasusu, odlomku iz clanka ili citatu, za google je dovoljno da odredjeni deo teksta stavite pod navodnike npr "agencija za posao u Kanadi", prevara itd.Pretrazivac koji radi po ovom principu zove se http://www.webclust.com/.
Iako sam navikla da redovno korisim google, postoji niz pretrazivaca koji ce mozda izbaciti vise rezultata, Yahhoo,Altavista,Ask,Bing itd.
http://netforbeginners.about.com/od/navigatingthenet/tp/top_10_search_engines_for_beginners.htm
Osim toga neki pretrazivaci su automatski podeseni da traze po odredjenoj geografskoj lokaciji, zato pokusajte na vise nacina ili jezika, pri tom mislim na varijacije reci u ijekavici i engleski, makedonski ili hrvatski jezik.
Mozda se rezultat sa reci "prevara" nece vratiti ako u clanku pise "prijevara", google ne zna da je to sve prakticno isti jezik :)
Evo npr sta izbacuje Yahoo kada se ukuca Kanada i prevara
http://search.yahoo.com/search;_ylt=A0oG7lj9CelO7HUA4DxXNyoA?ei=UTF-8&fr=ush-globalnews&p=%2Bprevara+kanada+viza&fr2=sp-qrw-orig-top&norw=1
Zanimljivo jel da?
"U Beogradu se bez ikakvog problema, samo sa pasošem i određenom sumom deviza, od 500 do 2.000 evra, može obezbediti turistička, poslovna ili iseljenička viza za većinu država na planeti.
Iako država trpi ozbiljne kritike zbog toga, u MUP-u Srbije tvrde da su im ruke vezane zato što ambasade u Srbiji i Crnoj Gori odbijaju saradnju, a prevaranti su dovoljno mudri da pronađu i najsitniju rupu u zakonu i tako se ne nađu iza brave, već posluju sasvim legalno. "

http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=6574


Postoje po meni neke 3 vrste agencija, ja ih delim na klasicne prevarante "bice 100%", na legalne prevarante "videcemo sta mozemo da ucinimo ali nista ne garantujemo" i na neproverene ili neotkrivene.

1. Klasicni prevaranti ce vam od prvog momenta obecavati da ce sve biti sredjeno cim im date novac, prosipace vam price i dokaze o ljudima koji su otisli da vas ubede (ne trudite se da trazite da proverite price, takvi ljudi imaju lazne naloge za minimum 5 razlicitih osoba na netu i lazne web sajtove, uostalom mogu da nagovore nekog drugara u Torontu da vam servira pricu preko telefona kako je sve ok za sta ce naravno biti nagradjen...), obecavace vam posao i stan itd. Klasican primer je agencija Can Achieve koja operise godinama pod razlicitim nazivima, cim ih provale oni promene ime i lokaciju ili nestanu.Tarifa im se krece od 500 $ ili evra pa navise, koliko uspeju da izmuzu.
Izmedju ostalog njihova prica je da ce neko umesto vas polagati IELTS i slicno. Pre nego sto vas ubede u glupost, podsetite se da je navodjenje laznih podataka u dokumentima, falsifikovanje i uzimanje tudjeg identiteta kriminalna radnja, ako vam neko otvoreno kaze da se time bavi godinama i da moze da vam na taj nacin sredi vizu ako platite, upravo vam je rekao JA SAM PREVARANT I KRIMINALAC, I UPRAVO TI TRAZIM NOVAC :), mislim koliko ocajni treba da budete da ovo previdite i date mu svoj novac????? Znam da je nase drustvo u velikom procentu na dnevnoj bazi ovakvo ali stvarno, samo malo logike...
Sama fasada ovakvih agencija ne obecava, mutni ljudi u iznajmljenim stanovima koji vam obecavaju bas ono sto zelite da cujete i osim vizitki nemaju nikakve papire ili formulare ili imaju nesto smesno fotokopirano na jednom listu, ako vam se stomak okrece od razgovora sa njima, verujte svom instiktu.

2. Druga vrsta agencija se legalno zastitila izigravajuci posrednike, koji ce eto podneti papire umesto vas i povuci neke veze ali nista ne garantuju, uglavnom su u pitanju advokati. Sama prijava za imigracionu vizu kosta oko 1000 dolara do 1300, oni ce vam u startu traziti duplo plus novac za svaki sastanak sa advokatom-predstavnikom i do 500E.
Svaka osoba koja nije u stanju da sama popuni jedan set formulara na engleskom jeziku i posalje ih postom u ambasadu, ne treba ni da pokusava da dodje u Kanadu.Ovde cete morati sami da nadjete stan, posao, da pokupite papire i snadjete se, nece biti posrednika koji obecava da ce vas voditi za ruku...bilo kakvo "sredjivanje" vize i veze vezice ne prolaze jer je nepoznata osoba u Kanadi ili ambasadi zaduzena da vas primi ili odbije na osnovu procene papira, dobijanje vize je lutrija koja ne moze da se namesta nikako osim da ispunjavate sve kriterijume za vizu.Ovo bi bio primer za "strucne i skupe" ispunjavace papira http://www.hm.org.rs/program.htm

3. Neproverene agencije su ili relativno nove pa jos nisu ostavile traga na netu ili su se pokrile na sve moguce nacine i jos nema nacina da ih proverite, bas sam naletela na jednu takvu koja operise u Prijedoru i zove se konektus, ova agencija ima web sajt sa "proverenim" pricama i to na 2 jezika, citavu galeriju slika sa vlasnicima agencija i ljudima koji su dosli preko njih...medjutim na jednom od foruma jedan od branilaca ove agencije stavio je link da dokaze da je ova agencija validna i onda sam umrla od smeha...recite mi zasto?
http://www.canadianbusinessdirectory.ca/file1254142.htm

Da li ste primetili da pola linkova fali,npr pretraga i da je Canada u naslovu napisano pogresno? ako odlucite da idete u Canad, obavezno preko ove agencije hehhehe...:D
Inace ovo je pravi sajt cija je imitacija postavljena gore
http://www.canadianbusinessdirectory.ca/search.php?term=Simcisin&pro=AB&searchtype=relevance&clicked=Search

da se ne lazemo, vrlo je lako registrovati firmu ovde, ja sama mogu da napravim super web sajt sa gomilom lepih slika...pretpostavljam da istina iza ove agencije lezi negde po forumima sirom bosne, srbije i hrvatske samo je treba pronaci...za sada ostaju neprovereni.
http://arhiva.elitesecurity.org/t229596-Da-li-neko-zna-ili-je-cuo-za-agenciju-Konektus-koja-sredjuje-posao-Kanadi
Agencija inace uopste nije registrovana u Kanadi, broj telefona je kucni broj porodice koja je navodno drzi, sto i nije frka s obzirom da pola ljudi vodi biznis od kuce.

Kad sam vec kod web sajtova i domena, evo jedne bitne informacije koju svi treba da znaju, domeni koji se zavrsavaju sa .com, .info,.org, .tv i ostalim slicnim univerzalnim sufiksima su dostupni svima, bilo ko moze da napravi bilo kakav web sajt iz bilo koje zemlje na ovim domenima pod uslovom da plati svom internet provajderu, znaci ako da ako je sajt npr konektus.info moze da bude u rusiji ili srbiji i ne mora da ima veze sa kanadom, ako vam neko posalje da ste dobili na lutriji npr greencard@yahoo, to je 100% prevara jer kompanije moraju drugacije da registruju svoje adrese i domene, a posebno drzavne institucije. Nijedna veca legalna firma i kompanija koja drzi do sebe nece za svoje poslove koristiti yahoo, google, hotmail i druge genericke E mail adrese ili "sive" domene.
http://www.consumerfraudreporting.org/identify.php
The return address is a yahoo, hotmail, excite.com or other free email accounts. Legitimate companies can afford the roughly $100 per year that it costs to acquire and maintain a domain and related company email account.
Svaki zvanican drzavni sajt u Kanadi ima u imenu web adrese .gc. sto stoji za government canada. Svaka obrazovna institucija moze da ima adrese sa .edu. (educational), .ac. cademic itd. i skracenicu drzave.
http://en.wikipedia.org/wiki/Domain_name

O ovome pricam http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_Internet_top-level_domains

Ovako izgleda kada hocete da saznate ko se krije iza web sajta ili domena

konektus.info

Is this your domain name? Renew it now.
Thumbnail of konektus.info
IP Address: 74.208.86.67 (ARIN & RIPE IP search)
Record Type: Domain Name
Server Type: Apache 1
WebSite Status: Active
Domain ID:D11940785-LRMS
Domain Name:KONEKTUS.INFO
Created On:25-Jan-2006 12:39:19 UTC
Last Updated On:25-Jan-2011 22:23:51 UTC
Expiration Date:25-Jan-2012 12:39:19 UTC
Sponsoring Registrar:1&1 Internet AG (R113-LRMS)
Status:OK
Registrant ID:SPAG-34230755
Registrant Name:
Registrant Organization:
Registrant Street1:5420 146 Ave NW
Registrant Street2:
Registrant Street3:
Registrant City:Edmonton
Registrant State/Province:AB
Registrant Postal Code:T5A 4L6
Registrant Country:CA
Registrant Phone:+1.7804568952
Registrant Phone Ext.:
Registrant FAX:+1.7804013023
Registrant FAX Ext.:
Registrant Email:ilia@konektus.com
Admin ID:SPAG-34230755
Admin Name:
Admin Organization:Konektus Ltd.
Admin Street1:5420 146 Ave NW
Admin Street2:
Admin Street3:
Admin City:Edmonton
Admin State/Province:AB
Admin Postal Code:T5A 4L6
Admin Country:CA
Admin Phone:+1.7804568952
Admin Phone Ext.:
Admin FAX:+1.7804013023
Admin FAX Ext.:
Admin Email:ilia@konektus.com
Billing ID:C3594293-LRMS


Namerno sam obrisala imena i licne podatke ali na ovom sajtu mozete proveriti neki web. http://www.networksolutions.com/whois/index.jsp

PS ovo znaci da je web sajt postavljen u Kanadi ali ne i to da web sajt pripada nekoj firmi, moze da bude i licna prezentacija ili fotogalerija sto se nekog tice, jer je na info domenu.

http://www.mcbilly.com/how-to-check-if-a-website-is-a-scam/

Evo par stvari koje volim da uradim cisto reda radi, ubacim broj telefona "firme" u imenik i trazim podatke o vlasniku, u ovom slucaju u pitanju je kucni telefon porodice.
Pretrazim na netu dostupna imena vlasnika firme i ime same firme sa razlicitim kljucnim recima, pretrazim forume sa iskustvima sa ovakvim firmama ili onima koji ih vode, pretrazim prethodno registrovane firme na istom broju telefona ili adresi ili pod "pokroviteljstvom" iste osobe, proverim koliko dugo firma postoji ( kratak vek na netu ostavlja manje prljavog vesa) ...

Potrazim ime registrovanog posrednika ili advokata na kanadskoj listi licenciranih predstavnika.

Da li mi verujete da dosada od skoro 20 firmi za rad u Kanadi i inostranstvu nisam nasla nijednu "cistu"?

Nadam se da je ovo malo internet opismenjavanje pomoglo, ako znate sta da pitate naci cete ono sto trazite.

Podelite ove savete sa drugima koji razmisljaju o poseti nekoj agenciji.Postavite i podelite imena agencija sa kojima ste imali posla ako znate da su malverzanti da biste upozorili druge.

Za domaci :)
Prvi koji provali poslednju agenciju kao pravu ili laznu dobija kviska!




Moji bozicni kolaci, zgrade na slikama su studentski smestaj u Londonu, gradski park, mall, i par jesenjih slika iz Toronta

Thursday, December 1, 2011

Cestitka

Moram da najavim malo pauze povodom praznika, koje planiramo da iskoristimo za opet neke obilaske okoline i druzenja.
Iskoristili smo Black Friday i Cyber monday iako nisu nesto posebno spustili cene ali eto ponovili smo se malo elektronikom, ostao je jos Boxing day :)
Moram priznati da iako sam bila skepticna da ce 3d TV imati isti efekat kao u bioskopu sada sam odusevljena Acinim novogodisnjim poklonom, fantastican je.Prosle godine su im cene bile skoro 3000 $ a sada smo uspeli da ga dobijemo za ispod 1000, sto je prilicno super s obzirom na to koliko tipova i vrsta televizora ima u ponudi, 3d, quadricolor, wi fi...lcd, led, plazme...izbor je nemoguc ali na kraju smo se slozili da uzmemo ovaj http://www.lg.com/ca_en/tv-audio-video/tv/LG-led-tv-47LW5600.jsp
Najveca razlika u ceni za praznicna snizenja obicno ne prelazi 200 $ bar po mojim procenama, mada i to znaci ako planiras da dokupis jos malo opreme kao sto je plejer i diskovi.Manje elektronske stvari budu snizene za 50 do 100 dolara zavisno od cene i prodavnice.Jos ne znaju kako ce to izgledati za boxing day ali videcemo.
I dalje sam ubedjena da mi je zivot bio sasvim ok i bez brige da li ce bebac nesto ostetiti ili frljnuti loptu u skupi ekran ali mislim da je i moj dragi zasluzio jednu igracku za sebe, znam koliko mrzi da gleda filmove na mom malom starom laptopu kom pola zvucnika ne radi, i da gundja da nista ne vidi i ne cuje :))osim toga zima je pravo vreme za kupovinu ovakvih gluposti jer ionako ne planiram da idem napolje do aprila ako ne moram, tako da mogu da zamislim ugodjaj malog toplog kucnog bioskopa dok napolju veje, veje i veje...Tako da eto, nova godina je vreme za ispunjavanje zelja i otvaranje poklona :) i druzenje.
Jelka je okicena, bioskop je postavljen, kolaci se peku,cestitke su poslate ostao je jos samo lov na poklone...ali to i nije tako hitno.
Ulazimo u godinu Zmaja.

Zelim vam svima sretne i mirne praznike i uspesnu 2012.