Obicno me kritikujete kada gundjam o losim stvarima na koje cete naici, hteli ili ne dolaskom ovamo.Zato cu pustiti nekog drugog da to radi umesto mene,Ovaj sajt uzmite sa zrnom soli, mogu samo da vam kazem da je recimo ovaj clanak za nas ispao tacan
http://www.dsc-gc.com/bills.php
vec nekoliko puta smo se svadjali zbog stvari koje su nam naplatili a da ih nismo trazili ili nemamo pojma nasta misle na racunu,pogotovo sa bellom,
ovo je cinjenica takodje i ja sam sa losom dijagnozom cekala 2 meseca na pregled a to je jos i brzo...a u ER cete cekati od 3 do 6 sati na hitan pregled, mada su bolje sanse u walk in klinikama u njima u proseku cekam 5 minuta ali ne rade sve preglede.
http://www.dsc-gc.com/medical.php
I ovo je istina...
http://www.dsc-gc.com/adopt.php
i ovo je istina jel...otprilike 99% pocne u nekoj fabrici na traci pa dokle izguraju...
http://www.dsc-gc.com/afterarrival.php
za ostalo nisam sigurna, ali eto cisto da upozorim na neke "sitnice" koje je mozda moguce preduprediti...i pokusati izbeci ako je moguce.
Tuesday, January 31, 2012
Friday, January 27, 2012
Mix 'n' match
Kao sto rekoh, postovi ce se prorediti jer ja imam vise obaveza i malo sam u frci a na moju zalost i komp mi polako riknjava u zadnje vreme, doduse izgurao je dobrih 5 godina tako da je za laptop vec "mator" :)
Ulaskom u ovu godinu ulazim u drugu godinu boravka ovde.
Napisala sam ranije da je potrebno oko 2 do 3 meseca da se naviknemo na novu sredinu, e pa dodala bih da je potrebno oko 2 godine da zaboravimo staru...Kada nisam u dodiru sa desavanjima tamo (a stvarno nisam) kada ramisljam o zivotu i buducnosti ovde, ponekad u nervozi oko neke situacije cujem sebe da govorim da je tamo ( kada je u pitanju ta stvar) bilo bolje i sama sebe prenerazim...Znam da posle godinu dana svi imigranti koji slete nestanu sa foruma i ostalih "drustvenih" stranica,znam i zasto, iskreno i mene ponekad smara da pisem na blogu, imam osecaj da sam isrpla teme i ispala iz tokova novih imigracionih pravila, nemam nikakve motivacije niti potrebe da to pratim vise, manje vise smo vec "stari" imigranti i jedino jos cekamo drzavljanstvo, ostalo je sve nekako tu.
Nas zivot se ovde razvija takvom brzinom da smo isto tako brzo zaboravili da za 2 godine tamo ne bismo mrdnuli sa mesta, a mozda i koji korak unazad...LJudski mozak je jako cudna stvar, iako imam odvratnu naviku da do detalja pamtim lose stvari i situacije, od kad se bebac rodio i od kad smo dosli desava mi se upravo suprotno, jako brzo zaboravljam kako izgleda zivot drugde.
Kanada te razmazi, iako to ne primetis i mnogi se mozda nece sloziti sa mnom. Zivot ucini da zaboravis.
I da neko ne bi upao u trip da sam nostalgicna ( ne daj boze), samo pravim uvod u to kako otprilike izgleda zivot kada vise ne moras da razmisljas o gubitku posla, krizi i politici.
Umesto da brine o tome da li cemo ostati gladni na ulici i bez buducnosti, moj dragi brine o tome koji smer u svom polju bi mu najvise odgovarao, uci za ispit i razmislja u kom gradu bi mogli da zivimo posle Londona, i kakvu nekretninu zeli jednog dana, i koliko bi voleo da ima vecu sledecu satnicu...Zabavlja me njegov novosteceni optimizam :), zato mu udaram kontru svojim pesimizmom ponekad ( ali samo sale radi, oni koji me znaju ne bi me nazvali pesimistom samo opreznom), ne volim da dizem ocekivanja unapred da se ne bih jaakoo razocarala kasnije, kanadski optimizam se ponekad sudara sa mojim realizmom ( ali ja sam odrasla u drugacijem svetu sa drugom vrstom vaspitanja i iskustva).Nazalost i njima se to nekad obije o glavu, kao ovde u Londonu sa tom fabrikom koja ih je izbacila na ulice, jos uvek setaju oko kapija u neverici da su izgubili poslove, novac a slede i kuce...nisu verovali da moze nesto lose da im se desi ako ne prihvate manje satnice.
Dakle, da se vratim na temu, kako to izgleda skoro 2 godine kasnije.
Zivimo u kuci (townhouse) koju rentamo za oko 850 $,parking 25$, placamo sami svoje racune za struju od 50 do 70 $ i plin od 70 do 100 $ zavisno od grejne sezone, ako slucajno uplatimo vise vracaju nam u avgustu kada rade reviziju, na gorivo nam odlazi 300$ mesecno na hranu i ostalo oko 1000.Sve u svemu, trosimo negde izmedju 2500 i 3000 mesecno u zavisnosti od toga koliko putujemo okolo i sta kupujemo.Ne stedimo puno ni na cemu jer smo shvatili da cemo sacekati malo sa kupovinom nekretnine iz 3 razloga, jedan je -relativno smo novi i jos uvek na jednoj plati pa nam banke bas ne nude povoljne hipoteke, drugi je planiramo jos da se selimo a nema svrhe da kupujemo nesto da bismo ziveli tu 6 meseci i onda opet prodavali...i treci je licne prirode.
Slazem se sa svima ovde koji nam savetuju kupovinu kao najlogicniji sledeci korak, ali i dalje mislim da je na nama konacna odluka kad, sta, kako i gde.
Prvih par meseci u Kanadi su nam prosli u magli odusevljanja i straha, jurnjavi za poslom i novcem i jezivoj stednji, prva godina u Kanadi je izgledala slicno, sa vrlo malo mira i vremena za nas i puno osvrtanja i stednje, od kad smo se preselili ovde sve se promenilo, imamo vise vremena za nas, vise slobodnih dana i praznika i manje stedimo.
Shvatili smo neke stvari, obozavam optimiste koji zadnjih 10 godina prognoziraju da ce cene nekretnina pasti u Torontu... :)keep dreaming.
Razgovori sa prijateljima i poznanicima se svode na to ko je gde bio, ko je sta kupio, kakvu hranu pripremamo i gde su najbolje namirnice, gde se nesto moze naci povoljnije i tako...i koja mesta ko planira da poseti na leto. Mogu da zamislim kako je odsecen covek od one stvarnosti koju je napustio tamo posle jos vise godina provedenih ovde.
Priznajem da nemam apsolutno pojma sta se tamo desava ili ne desava, kako se zivi i ostalo, koji su aktuelni skandali...izgubila sam sve teme za razgovor sa ljudima odande jer odavno nisam u toku sa desavanjima :)
Mozda cu postati jedna od onih koja poseti srbiju posle 10 godina sa gomilom para i odusevi se kako je tamo super provod i zivot hehhehe, salu na stranu mislim da bih se sita isplakala da mi neko kaze da moram da putujem u tom pravcu u skorije vreme.
Neko je poslao vrlo lep link, pa evo
http://www.emedjimurje.hr/obrazovanje/zasto-sam-odlucila-reci-zbogom-hrvatskoj
Neverovatno mi je i sad kako se ta dva naroda povremeno mrze iako su prosli isto i sad su u istoj situaciji, i drago mi je sto se to ovde ne oseca, ili bar ja nikad nisam osetila.
Trazim vrtic za klinca, liste su od par meseci do godinu za full time, to mu dodje svaki dan od ujutru do 5 ili 6 popodne, part time je 1 ili 2 dana u nedelji i mislim da ima mesta bar ovde gde sam gledala.Vrtici po Londonu su ok, ima kuvane hrane i uzine, neki imaju i prevoz a cene su od 700 do 1000 za full time zavisno od uzrasta, u Torontu vecina vrtica ne nudi rucak i cene su od 1200 pa navise...opet zavisi sta i gde nadjes jer obicno nema mesta.Grad London ima svoj program za subsity pa ne mogu da se prijavim pre nego pocnem da radim, opet za razliku od Toronta gde mozete da se prijavite i ako samo trazite posao.
Da odgovorim na pitanje
Sto se opcija za obrazovanje tice, zavisno od grada u kom se smestite imate uglavnom jedan ili 2 koledza u manjim gradovima i gomilu u vecim, svaki od njih ima svoje cene i svoje programe tako da je jedini nacin pregledati sve kurseve, cenovnik i ostalo i videti sta vam odgovara,
dalje neki koledzi ce priznati jednacenje ili transfer iz drugih zemalja preko dve institucije koje to rade World Education Services ili WES u Torontu i Icas http://www.icascanada.ca/home.aspx
ali to morate proveriti i ispregovarati sa koledzom i sluzbama licno pri upisu.
Savetujem svima da maksimalno koriste usluge emigrantskih organizacija,koje su besplatne, znatno cete olaksati sebi jer ce vam reci na sta sve imate pravo, npr studentski kredit , zajam, pomoc itd
https://osap.gov.on.ca/OSAPPortal/en/PostsecondaryEducation/OSAP/WhatisOSAP/WhatAidProgramsAreAvailable/index.htm
evo jos jednog korisnog sajta
http://www.ontariocolleges.ca/FindProgram
Trenutno koristim pomoc organizacije Access u Londonu, ali koliko znam imaju kancelarije i u Torontu,
http://www1.toronto.ca/wps/portal/toronto/landing?vgnextoid=d4851b3cf98d1310VgnVCM1000003dd60f89RCRD&vgnextfmt=default
http://triec.ca/
http://www.ontarioimmigration.ca/en/after/index.htm
Ako vec nemate pojma sta vam se desava i niko oko vas ne zna nista vise da vam kaze, lepo put pod noge u par organizacija koje drzava debelo placa da bi vam dali dragocene informacije i pomogli ako mogu, osim toga pri nekim imate kurseve jezika i vrtice za imigrante i obavesteni su o uslovima za zaposljavanje/studiranje kada su emigranti u pitanju, vecina njih radi svoj posao kako treba, mene je YMCA u Kiceneru odusevila, tamo smo vakcinisali klinca dok nismo imali kartone i zdravstveno, vodili ga kod zubara i stvarno su nam podigli moral.
Sto se zdravstvenog tice,
prva 3 meseca niko od nas ga nije imao, koliko znam ni ostali nisu uzimali privatno, malko smo rizikovali :D
Tuzno je kako ni u cemu ne napreduju i uspevaju osim u sportu, i posle svih ovih pobeda sledi rasprodaja igraca...mozda da stave politicare na igralista a sportiste u vladu, bar jednima nesto ide od ruke i srca :)
I za kraj moj omiljeni macak
Ulaskom u ovu godinu ulazim u drugu godinu boravka ovde.
Napisala sam ranije da je potrebno oko 2 do 3 meseca da se naviknemo na novu sredinu, e pa dodala bih da je potrebno oko 2 godine da zaboravimo staru...Kada nisam u dodiru sa desavanjima tamo (a stvarno nisam) kada ramisljam o zivotu i buducnosti ovde, ponekad u nervozi oko neke situacije cujem sebe da govorim da je tamo ( kada je u pitanju ta stvar) bilo bolje i sama sebe prenerazim...Znam da posle godinu dana svi imigranti koji slete nestanu sa foruma i ostalih "drustvenih" stranica,znam i zasto, iskreno i mene ponekad smara da pisem na blogu, imam osecaj da sam isrpla teme i ispala iz tokova novih imigracionih pravila, nemam nikakve motivacije niti potrebe da to pratim vise, manje vise smo vec "stari" imigranti i jedino jos cekamo drzavljanstvo, ostalo je sve nekako tu.
Nas zivot se ovde razvija takvom brzinom da smo isto tako brzo zaboravili da za 2 godine tamo ne bismo mrdnuli sa mesta, a mozda i koji korak unazad...LJudski mozak je jako cudna stvar, iako imam odvratnu naviku da do detalja pamtim lose stvari i situacije, od kad se bebac rodio i od kad smo dosli desava mi se upravo suprotno, jako brzo zaboravljam kako izgleda zivot drugde.
Kanada te razmazi, iako to ne primetis i mnogi se mozda nece sloziti sa mnom. Zivot ucini da zaboravis.
I da neko ne bi upao u trip da sam nostalgicna ( ne daj boze), samo pravim uvod u to kako otprilike izgleda zivot kada vise ne moras da razmisljas o gubitku posla, krizi i politici.
Umesto da brine o tome da li cemo ostati gladni na ulici i bez buducnosti, moj dragi brine o tome koji smer u svom polju bi mu najvise odgovarao, uci za ispit i razmislja u kom gradu bi mogli da zivimo posle Londona, i kakvu nekretninu zeli jednog dana, i koliko bi voleo da ima vecu sledecu satnicu...Zabavlja me njegov novosteceni optimizam :), zato mu udaram kontru svojim pesimizmom ponekad ( ali samo sale radi, oni koji me znaju ne bi me nazvali pesimistom samo opreznom), ne volim da dizem ocekivanja unapred da se ne bih jaakoo razocarala kasnije, kanadski optimizam se ponekad sudara sa mojim realizmom ( ali ja sam odrasla u drugacijem svetu sa drugom vrstom vaspitanja i iskustva).Nazalost i njima se to nekad obije o glavu, kao ovde u Londonu sa tom fabrikom koja ih je izbacila na ulice, jos uvek setaju oko kapija u neverici da su izgubili poslove, novac a slede i kuce...nisu verovali da moze nesto lose da im se desi ako ne prihvate manje satnice.
Dakle, da se vratim na temu, kako to izgleda skoro 2 godine kasnije.
Zivimo u kuci (townhouse) koju rentamo za oko 850 $,parking 25$, placamo sami svoje racune za struju od 50 do 70 $ i plin od 70 do 100 $ zavisno od grejne sezone, ako slucajno uplatimo vise vracaju nam u avgustu kada rade reviziju, na gorivo nam odlazi 300$ mesecno na hranu i ostalo oko 1000.Sve u svemu, trosimo negde izmedju 2500 i 3000 mesecno u zavisnosti od toga koliko putujemo okolo i sta kupujemo.Ne stedimo puno ni na cemu jer smo shvatili da cemo sacekati malo sa kupovinom nekretnine iz 3 razloga, jedan je -relativno smo novi i jos uvek na jednoj plati pa nam banke bas ne nude povoljne hipoteke, drugi je planiramo jos da se selimo a nema svrhe da kupujemo nesto da bismo ziveli tu 6 meseci i onda opet prodavali...i treci je licne prirode.
Slazem se sa svima ovde koji nam savetuju kupovinu kao najlogicniji sledeci korak, ali i dalje mislim da je na nama konacna odluka kad, sta, kako i gde.
Prvih par meseci u Kanadi su nam prosli u magli odusevljanja i straha, jurnjavi za poslom i novcem i jezivoj stednji, prva godina u Kanadi je izgledala slicno, sa vrlo malo mira i vremena za nas i puno osvrtanja i stednje, od kad smo se preselili ovde sve se promenilo, imamo vise vremena za nas, vise slobodnih dana i praznika i manje stedimo.
Shvatili smo neke stvari, obozavam optimiste koji zadnjih 10 godina prognoziraju da ce cene nekretnina pasti u Torontu... :)keep dreaming.
Razgovori sa prijateljima i poznanicima se svode na to ko je gde bio, ko je sta kupio, kakvu hranu pripremamo i gde su najbolje namirnice, gde se nesto moze naci povoljnije i tako...i koja mesta ko planira da poseti na leto. Mogu da zamislim kako je odsecen covek od one stvarnosti koju je napustio tamo posle jos vise godina provedenih ovde.
Priznajem da nemam apsolutno pojma sta se tamo desava ili ne desava, kako se zivi i ostalo, koji su aktuelni skandali...izgubila sam sve teme za razgovor sa ljudima odande jer odavno nisam u toku sa desavanjima :)
Mozda cu postati jedna od onih koja poseti srbiju posle 10 godina sa gomilom para i odusevi se kako je tamo super provod i zivot hehhehe, salu na stranu mislim da bih se sita isplakala da mi neko kaze da moram da putujem u tom pravcu u skorije vreme.
Neko je poslao vrlo lep link, pa evo
http://www.emedjimurje.hr/obrazovanje/zasto-sam-odlucila-reci-zbogom-hrvatskoj
Neverovatno mi je i sad kako se ta dva naroda povremeno mrze iako su prosli isto i sad su u istoj situaciji, i drago mi je sto se to ovde ne oseca, ili bar ja nikad nisam osetila.
Trazim vrtic za klinca, liste su od par meseci do godinu za full time, to mu dodje svaki dan od ujutru do 5 ili 6 popodne, part time je 1 ili 2 dana u nedelji i mislim da ima mesta bar ovde gde sam gledala.Vrtici po Londonu su ok, ima kuvane hrane i uzine, neki imaju i prevoz a cene su od 700 do 1000 za full time zavisno od uzrasta, u Torontu vecina vrtica ne nudi rucak i cene su od 1200 pa navise...opet zavisi sta i gde nadjes jer obicno nema mesta.Grad London ima svoj program za subsity pa ne mogu da se prijavim pre nego pocnem da radim, opet za razliku od Toronta gde mozete da se prijavite i ako samo trazite posao.
Da odgovorim na pitanje
Sto se opcija za obrazovanje tice, zavisno od grada u kom se smestite imate uglavnom jedan ili 2 koledza u manjim gradovima i gomilu u vecim, svaki od njih ima svoje cene i svoje programe tako da je jedini nacin pregledati sve kurseve, cenovnik i ostalo i videti sta vam odgovara,
dalje neki koledzi ce priznati jednacenje ili transfer iz drugih zemalja preko dve institucije koje to rade World Education Services ili WES u Torontu i Icas http://www.icascanada.ca/home.aspx
ali to morate proveriti i ispregovarati sa koledzom i sluzbama licno pri upisu.
Savetujem svima da maksimalno koriste usluge emigrantskih organizacija,koje su besplatne, znatno cete olaksati sebi jer ce vam reci na sta sve imate pravo, npr studentski kredit , zajam, pomoc itd
https://osap.gov.on.ca/OSAPPortal/en/PostsecondaryEducation/OSAP/WhatisOSAP/WhatAidProgramsAreAvailable/index.htm
evo jos jednog korisnog sajta
http://www.ontariocolleges.ca/FindProgram
Trenutno koristim pomoc organizacije Access u Londonu, ali koliko znam imaju kancelarije i u Torontu,
http://www1.toronto.ca/wps/portal/toronto/landing?vgnextoid=d4851b3cf98d1310VgnVCM1000003dd60f89RCRD&vgnextfmt=default
http://triec.ca/
http://www.ontarioimmigration.ca/en/after/index.htm
Ako vec nemate pojma sta vam se desava i niko oko vas ne zna nista vise da vam kaze, lepo put pod noge u par organizacija koje drzava debelo placa da bi vam dali dragocene informacije i pomogli ako mogu, osim toga pri nekim imate kurseve jezika i vrtice za imigrante i obavesteni su o uslovima za zaposljavanje/studiranje kada su emigranti u pitanju, vecina njih radi svoj posao kako treba, mene je YMCA u Kiceneru odusevila, tamo smo vakcinisali klinca dok nismo imali kartone i zdravstveno, vodili ga kod zubara i stvarno su nam podigli moral.
Sto se zdravstvenog tice,
prva 3 meseca niko od nas ga nije imao, koliko znam ni ostali nisu uzimali privatno, malko smo rizikovali :D
Tuzno je kako ni u cemu ne napreduju i uspevaju osim u sportu, i posle svih ovih pobeda sledi rasprodaja igraca...mozda da stave politicare na igralista a sportiste u vladu, bar jednima nesto ide od ruke i srca :)
I za kraj moj omiljeni macak
Tuesday, January 10, 2012
Media= let me change your mind....
Obozavala sam nastavnika sociologije u gimnaziji, cinilo mi se da sve sto govori ima smisla,da svi beznadezni postupci ljudske gluposti kao sto su ratovi i krize nastaju planirano iz necijeg interesa, on je umeo da svaku teoriju zavere najubedljivije objasni kao takvu da jednostavno niste mogli da mu protivrecite jer je covek uvek bio u pravu... kada nam je pricao o teoriji elite koja vlada svetom rekao je jednu stvar koja mi se zauvek urezala u mozak, onaj ko ima informaciju i moc nad njom ima moc nad celim svetom...tada je to zvucalo isuvise prosto ali posle godina i godina gledanja vesti potpuno ga razumem.
Neverovatno je koliko se informacija o nama sakuplja i procesuira, u Americi se preko kartica za kupovinu prati kretanje kupaca po prodavnici da bi im se navodno ponudili kuponi i bolji uslovi kupovine, nasem bankaru je komp analizirajuci nase podatke nedavno javio da mu je vreme da nam ponudi bolju kreditnu karticu sa vise limita, neverovatno je na koji nacin se te informacije koriste i kako se neke bitne za svet zataskavaju, mediji su novo svetsko oruzje za oblikovanje svesti i ponasanja i cini mi se da rade svoj posao sasvim solidno.
Do pre par meseci nismo gledali tv i cinilo mi se da je sve oko mene super, da nigde nema problema i haosa, sada izlozena medijima imam osecaj da je sve oko mene u haosu, a sto je jos gore znajuci kako mirno izgleda svet bez medija imam osecaj da su mediji i njihove teme stvorene tako da ljude drze u konstantnom strahu i tenziji. Svi znaju da ne volim London, ne kao grad vec kao ono sto predstavlja, propadanje ljudi, jos dve fabrike auto industrije su za novu godinu izbacile ukupno 1400 radnika na ulice, svi ti ljudi imaju porodice to znaci da ce bar 3 do 4 puta vise ljudi, zena i dece biti ugrozeno i provesti uzasne praznike ove godine.
Prosle nedelje izgorela su 2 salona za "masazu odraslih", tatto shop i jedan striptiz klub u ratu dve bajkerske bande koja imaju sedista pogodite gde? U Londonu.
Andjeli pakla i Outlaws imaju svoje kancelarije bas ovde, pretpostavljam da to objasnjava toliko droge i haosa okolo.Eto, to dosad nisam znala, hvala medijima sad mi je jos gore.
Naravno na vestima vidim i ono sto nisam videla vezano za kriminal u Torontu, da ga ima kao i svuda.Ono sto me tesi je da Kicener jos nijednom nije bio na vestima, stvarno ima da se vratim tamo :))
Glavna preokupacija medija ovde je cini mi se da u nedostatku nekih senzacionalnih vesti senzacionalisu svaku glupost koliko god mogu, tako da se pola kanade iako ne znaju ni tri evropske drzave da nabroje trese zbog neceg sto mediji nazivaju "evropska situacija" zbog cega ce svi iako nemaju pojma zasto ispastati i ovde...
Velika depresija 20tih i 30tih godina u Americi je imala slican tok samo tada ljudi nisu znali sta ih ceka, ironija je u tome sto je Evropa tada dugovala Americi i polako vracala ekonomiju na mesto posle prvog svetskog rata, vracajuci i dugove, panika na Wall streetu koja je izazvala kolaps srusila je veru ljudi u sistem i oni su ubrzano poceli da gomilaju pare, povlace sredstva i traze dugove nazad, to se kao talas odrazilo u Evropi kada ona nije mogla da namiri obaveze prema Americkim kompanijama koje su trazile ubrzanu otplatu duga...nastala je jedna kula od karata bankrota na oba kontinenta i voila velika depresija.
Danas misle da je kolaps izazvala pohlepa i lose informacije kao i gomila losih politickih procena, hm, nadam se da su nesto naucili iz toga.
Nobelovac koji je predvideo noviju americku krizu Jozef Stiglitz prica o tome u dokumentarcu 1929: How Could We Let it Happen, koji je emitovan na EQHD, televiziji.
Pouceni losim iskustvom iz proslosti analiticari misle da ce se pucanje americkog balona odbiti od Evrope i vratiti ponovo ovamo...
Lepse je ne gledati vesti...svi znaju da je TV uvek u pravu i da nam govori sta i kako da mislimo, iskljucivo samo istinu itd, ali ja sam danas provela 2 sata na igralistu i u parku, i moram priznati poslednji zraci sunca medju zelenim cetinarima u toplo januarsko popodne bili su fantasticni, pravi HD na ekranu neba :))
Kanadski optimisti idu okolo u bermudama i duksevima ali ja ostajem pri svojoj jakni.
Jedna od retkih lepih vesti je izostala sezona gripa zbog prelepog vremena, ovo je jedan od retkih kanadskih januara u plusu i bez snega, nama je lepo ali severne pokrajine ove godine nisu uspele da uspostave ice road i imaju problem sa snabdevanjem namirnicama tamo gde ljudi zavise od zimskih puteva preko jezera.
Zbog promene klime neka bubica se doselila iz USA i napala domace javore, citav ontario sece drva da bi zaustavio zarazu, nazalost stradace i drvece u nasem kraju jer je zarazeno, ljudi su tuzni sto se lokalni simbol gubi i ne znaju kako da sacuvaju drvece, global warming ponovo ...ja se nadam da cemo jos dugo uzivati u prelepim bojama crvenih krosnji javora u jesen.
Kanadski autor (ili bar kaze da jeste) je snimio film o tome zasto se raspala Jugoslavija, slucajno naletela na link pa reko da podelim, ne znam da li vredi nesto, nisam gledala, moracu da ga pogledam.
http://www.weightofchains.com/
To je ukratko ono sto se vrti okolo u medijima.
Sto se emigracije tice, Kanada je privremeno zaustavila program spajanja porodica da bi sredila back log od nekih 165 000 baba i deda koji cekaju da se ujedine sa porodicama, mahom iz kine i indije. Nesrecni zbog tako velikog broja penzionera na listi cekanja uveli su novu vizu za posete koja omogucava rodjacima da ostanu u kanadi 2 godine, caka je u tome sto moraju da imaju placeno zdravstveno osiguranje za celu godinu cije cene variraju od 2 do 4 hiljade dolara, kineska ekipa u torontu je vec organizovala udruzenje koje se buni zbog ovih uslova jer je osiguranje preskupo.Ako ste pratili link sa nekog od prethodnih postova videli ste najavu za ovu novu Super vizu u decembru 2011 za koju niko od nas ne misli da je super...i dalje cemo gledati da rodbini obezbedimo one stare sa nekoliko meseci, sta ces.
Studentima bi mozda ovo bilo zanimljivo
To strengthen the workforce, the Government of Canada has created a new way to immigrate. The Canadian Experience Class attracts the best and brightest students from around the globe and makes it easier for them to stay here.
http://www.cic.gc.ca/english/department/media/multimedia/video/becoming_canadian/students/students.asp
A dotle da vidimo gde bi mogli....
http://shareranks.com/1429,Best-cities-to-live-in-in-Ontario-Canada
http://www.settlement.org/sys/faqs_detail.asp?faq_id=4001230
Za one iz hrvatske kojima ne treba viza da dodju...ili za one koji su spremni da zaginu 2 godine i nauce jezik dobro i rade ovde...
Neverovatno je koliko se informacija o nama sakuplja i procesuira, u Americi se preko kartica za kupovinu prati kretanje kupaca po prodavnici da bi im se navodno ponudili kuponi i bolji uslovi kupovine, nasem bankaru je komp analizirajuci nase podatke nedavno javio da mu je vreme da nam ponudi bolju kreditnu karticu sa vise limita, neverovatno je na koji nacin se te informacije koriste i kako se neke bitne za svet zataskavaju, mediji su novo svetsko oruzje za oblikovanje svesti i ponasanja i cini mi se da rade svoj posao sasvim solidno.
Do pre par meseci nismo gledali tv i cinilo mi se da je sve oko mene super, da nigde nema problema i haosa, sada izlozena medijima imam osecaj da je sve oko mene u haosu, a sto je jos gore znajuci kako mirno izgleda svet bez medija imam osecaj da su mediji i njihove teme stvorene tako da ljude drze u konstantnom strahu i tenziji. Svi znaju da ne volim London, ne kao grad vec kao ono sto predstavlja, propadanje ljudi, jos dve fabrike auto industrije su za novu godinu izbacile ukupno 1400 radnika na ulice, svi ti ljudi imaju porodice to znaci da ce bar 3 do 4 puta vise ljudi, zena i dece biti ugrozeno i provesti uzasne praznike ove godine.
Prosle nedelje izgorela su 2 salona za "masazu odraslih", tatto shop i jedan striptiz klub u ratu dve bajkerske bande koja imaju sedista pogodite gde? U Londonu.
Andjeli pakla i Outlaws imaju svoje kancelarije bas ovde, pretpostavljam da to objasnjava toliko droge i haosa okolo.Eto, to dosad nisam znala, hvala medijima sad mi je jos gore.
Naravno na vestima vidim i ono sto nisam videla vezano za kriminal u Torontu, da ga ima kao i svuda.Ono sto me tesi je da Kicener jos nijednom nije bio na vestima, stvarno ima da se vratim tamo :))
Glavna preokupacija medija ovde je cini mi se da u nedostatku nekih senzacionalnih vesti senzacionalisu svaku glupost koliko god mogu, tako da se pola kanade iako ne znaju ni tri evropske drzave da nabroje trese zbog neceg sto mediji nazivaju "evropska situacija" zbog cega ce svi iako nemaju pojma zasto ispastati i ovde...
Velika depresija 20tih i 30tih godina u Americi je imala slican tok samo tada ljudi nisu znali sta ih ceka, ironija je u tome sto je Evropa tada dugovala Americi i polako vracala ekonomiju na mesto posle prvog svetskog rata, vracajuci i dugove, panika na Wall streetu koja je izazvala kolaps srusila je veru ljudi u sistem i oni su ubrzano poceli da gomilaju pare, povlace sredstva i traze dugove nazad, to se kao talas odrazilo u Evropi kada ona nije mogla da namiri obaveze prema Americkim kompanijama koje su trazile ubrzanu otplatu duga...nastala je jedna kula od karata bankrota na oba kontinenta i voila velika depresija.
Danas misle da je kolaps izazvala pohlepa i lose informacije kao i gomila losih politickih procena, hm, nadam se da su nesto naucili iz toga.
Nobelovac koji je predvideo noviju americku krizu Jozef Stiglitz prica o tome u dokumentarcu 1929: How Could We Let it Happen, koji je emitovan na EQHD, televiziji.
Pouceni losim iskustvom iz proslosti analiticari misle da ce se pucanje americkog balona odbiti od Evrope i vratiti ponovo ovamo...
Lepse je ne gledati vesti...svi znaju da je TV uvek u pravu i da nam govori sta i kako da mislimo, iskljucivo samo istinu itd, ali ja sam danas provela 2 sata na igralistu i u parku, i moram priznati poslednji zraci sunca medju zelenim cetinarima u toplo januarsko popodne bili su fantasticni, pravi HD na ekranu neba :))
Kanadski optimisti idu okolo u bermudama i duksevima ali ja ostajem pri svojoj jakni.
Jedna od retkih lepih vesti je izostala sezona gripa zbog prelepog vremena, ovo je jedan od retkih kanadskih januara u plusu i bez snega, nama je lepo ali severne pokrajine ove godine nisu uspele da uspostave ice road i imaju problem sa snabdevanjem namirnicama tamo gde ljudi zavise od zimskih puteva preko jezera.
Zbog promene klime neka bubica se doselila iz USA i napala domace javore, citav ontario sece drva da bi zaustavio zarazu, nazalost stradace i drvece u nasem kraju jer je zarazeno, ljudi su tuzni sto se lokalni simbol gubi i ne znaju kako da sacuvaju drvece, global warming ponovo ...ja se nadam da cemo jos dugo uzivati u prelepim bojama crvenih krosnji javora u jesen.
Kanadski autor (ili bar kaze da jeste) je snimio film o tome zasto se raspala Jugoslavija, slucajno naletela na link pa reko da podelim, ne znam da li vredi nesto, nisam gledala, moracu da ga pogledam.
http://www.weightofchains.com/
To je ukratko ono sto se vrti okolo u medijima.
Sto se emigracije tice, Kanada je privremeno zaustavila program spajanja porodica da bi sredila back log od nekih 165 000 baba i deda koji cekaju da se ujedine sa porodicama, mahom iz kine i indije. Nesrecni zbog tako velikog broja penzionera na listi cekanja uveli su novu vizu za posete koja omogucava rodjacima da ostanu u kanadi 2 godine, caka je u tome sto moraju da imaju placeno zdravstveno osiguranje za celu godinu cije cene variraju od 2 do 4 hiljade dolara, kineska ekipa u torontu je vec organizovala udruzenje koje se buni zbog ovih uslova jer je osiguranje preskupo.Ako ste pratili link sa nekog od prethodnih postova videli ste najavu za ovu novu Super vizu u decembru 2011 za koju niko od nas ne misli da je super...i dalje cemo gledati da rodbini obezbedimo one stare sa nekoliko meseci, sta ces.
Studentima bi mozda ovo bilo zanimljivo
To strengthen the workforce, the Government of Canada has created a new way to immigrate. The Canadian Experience Class attracts the best and brightest students from around the globe and makes it easier for them to stay here.
http://www.cic.gc.ca/english/department/media/multimedia/video/becoming_canadian/students/students.asp
A dotle da vidimo gde bi mogli....
http://shareranks.com/1429,Best-cities-to-live-in-in-Ontario-Canada
http://www.settlement.org/sys/faqs_detail.asp?faq_id=4001230
Za one iz hrvatske kojima ne treba viza da dodju...ili za one koji su spremni da zaginu 2 godine i nauce jezik dobro i rade ovde...
Saturday, January 7, 2012
Par sitnica vezanih za osiguranje i ostalo koje sam saznala iz druge ruke :)
Amoze i ovako...Canada i pm :)) izvinjavam se zbog recnika...ps ima toga ovde puuunooo.
http://www.youtube.com/watch?v=8FzbLhkQjRU&feature=youtu.be
Nedavno sam napisala nekom da ukoliko nije siguran da li je odlazak vredan rizika, i da li se imigracija isplati stavi sve na papir, onako kako smo mi ucinili...u tri kolone.Prva kolona predstavlja sve stvari zbog kojih zelimo da odemo i koje ne mozemo da promenimo, tu su bile stavke tipa nema posla, nema para, nema buducnosti za decu, mrzimo politiku itd.Druga kolona predstavlja stvari koje bi se za nas promenile na bolje imigracijom (na duze staze naravno) tipa jedan od nas bi radio u struci u kojoj u srbiji ne bi nasao posao, popravile bi nam se finansije i ostala "kulturna i prirodna " okolina i okruzenje itd, i treca kolona su bile teskoce, stvari za koje smo tada mislili da ce nam predstavljati najveci problem u emigrantskoj tranziciji, nemamo nikog na koga da se oslonimo licno niti za finansijsku pomoc, nema baba i deda da pricuvaju klinca, vrtic ce biti problem,struka ce jednom od nas biti problem, itd.
Kada smo sve stavili na papir bolje smo videli sta ocekujemo da promenimo i sa cime ocekujemo da se suocimo ako se odlucimo na odlazak, na sta smo se iskreno odlucili onog momenta kada smo vec bili predali papire 2006.Nasa lista minusa na duze staze koji bi se nagomilali ostankom nekako je bila podugacka u odnosu na ostale kolone.
Cinjenica je da je zivot pun sitnih i krupnih frustracija, kao emigranta moja najveca frustracija je problem sa diplomom...da znate vec sve to, bila sam na listi zanimanja, uvezli su me na osnovu diploma i poena i onda sam sletela ovde kao jedna velika nula, bez radnog iskustva ne mogu cak ni da se nadam poslu cistacice ili konobarice itd...to je previse poznata prica.
Ovo ne govorim u rezigniranom tonu, iako me te stvari najvise doticu, radim na tome da promenim svoj status naravno :), konkurisala sam na par mesta ali nisu me zvali, nemam kanadsko iskustvo verovatno.
Nisam htela da volontiram iz principa, zaista mislim da je volontiranje divna stvar za studente i bakice u penziji ali ja imam dete kome treba platiti hranu i odecu i vrtic jednog dana i jednostavno ne vidim smisao, radila bih za ispod minimalne satnice ali da imam neku satnicu i da kazem da sam radila,
pogotovo sto mi je poslednje pismo od vaspitacke institucije pokazalo da sam u pravu, u njemu stoji da oni ne priznaju volontiranje kao radno iskustvo u Kanadi.Samo placen rad i to sa kvalifikacijom se po njima priznaje kao rad u struci...volontiranje je lepo ali tvoja dobra volja i volonteri ne moraju da imaju odredjenu struku, svako moze da volontira itd...
Malo me je zabolelo to licemerje kojim su mi svi nudili da volontiram od kad smo sleteli obecavajuci mi da to nesto znaci...naravno da znaci, steknes uvid u kanadski sistem i poslovnu etiku, povezes se u networking i imas sanse da te neko negde preporuci ili zadrzi ako si dobar itd, sve to stoji...ali za to vreme gubis vreme i novac a mozda ti se nece isplatiti ili ce ti reci hvala, bas lepo od tebe ali mi to ne prihvatamo kao radno iskustvo.
To je jedna od stvari koju sam ocekivala i koja je bila na mojoj "protiv" listi, ako ne uspem nista da uradim i dalje cu imati osecaj da sam bacila 6 godina rada i 5 godina skolovanja dolaskom ovamo,
mada s obzirom da se tamo sitacija promenila pre nego sto smo dobili vize i da sam ostala na pola posla i pola plate posle porodiljskog verovatno bih i tamo imala isti bedni i odvratni osecaj da sam uzalud isla na fax kad posla neeemaaa bez veze vezice i mita...
To su stvari na koje sebe podsetim svaki put kad upadnem u bedak zbog trenutne situacije ovde.Ako mi se ucini da nisam dovoljno ucinila za godinu dana ovde, setim se koliko smo malo mogli da ucinimo za 7 godina zajednickog zivota tamo.
....................................................................................................
Po onome sto cujem TD insurance trenutno ima najbolje rate za osiguranje kada su skorasnji emigranti u pitanju, kvote se mogu dobiti online ili telefonom, postoji nesto sto nisam pomenula a sto je vrlo bitno jer smanjuje ratu osiguranja za kola i do 30%, to je papir koji dobijate od instruktora ako ste prosli kanadske casove voznje, on kosta oko 200 $ ali na duze staze vrlo se isplati.
E sad, ako vam se ne ide na casove ili znate da vozite i taj papir vam treba samo radi osiguranja mozete ga "nabaviti" od "nasih" instruktora po dogovoru...znate na sta mislim.Drugim recima nadjite instruktora ili skolu voznje, uzmite par casova ako vam trebaju i pitajte za taj papiric, smanjice vam osiguranje kasnije znacajno.
Druga stvar je ako dodjete u situaciju da menjate kola ili ih prodate, nikako ne otkazujte osiguranje ako ste zadovoljni ratom.
Neka osiguranja imaju grozan obicaj da ako im otkazete i recimo za mesec ili dva kada kupite nova kola trazite ponovo da vas osiguraju podignu ratu jer vas tretiraju kao novu musteriju, nema veze sto ste prethodne 4 godine bili osigurani kod njih...puj pike ne vazi, idemo iz pocetka sa pocetnickim rejtingom i vecom ratom.Dakle cak i kada vam auto sedi pokvaren u garazi ne otkazujte ako ne zelite da posle placate vise za osiguranje (s druge strane nama imigrantima je rata ionako velika za ovdasnje uslove tako da nas to ne dotice puno).
Najvise novca i najvise zivaca odlazi na zezanje sa kolima i osiguranjem, tako da se dobro raspitajte i procitajte sitna slova u ugovoru obavezno.Takodje pitajte za visinu "penala" ako raskinete ugovor da biste nasli bolje.
....................................................................................................................
U Londonu je bilo pola metra snega ali sad se otopio jer smo opet u suncanom plusu jupi, propade nam sankanje na brdu ali bice toga jos...Toronto jos nije ni video sneg, oni uzivaju u sopstvenoj mikroklimi i vise po parkovima.
Jos uvek uzivamo u slobodnim danima i lepom vremenu, pisacu vise drugi put.
http://www.youtube.com/watch?v=8FzbLhkQjRU&feature=youtu.be
Nedavno sam napisala nekom da ukoliko nije siguran da li je odlazak vredan rizika, i da li se imigracija isplati stavi sve na papir, onako kako smo mi ucinili...u tri kolone.Prva kolona predstavlja sve stvari zbog kojih zelimo da odemo i koje ne mozemo da promenimo, tu su bile stavke tipa nema posla, nema para, nema buducnosti za decu, mrzimo politiku itd.Druga kolona predstavlja stvari koje bi se za nas promenile na bolje imigracijom (na duze staze naravno) tipa jedan od nas bi radio u struci u kojoj u srbiji ne bi nasao posao, popravile bi nam se finansije i ostala "kulturna i prirodna " okolina i okruzenje itd, i treca kolona su bile teskoce, stvari za koje smo tada mislili da ce nam predstavljati najveci problem u emigrantskoj tranziciji, nemamo nikog na koga da se oslonimo licno niti za finansijsku pomoc, nema baba i deda da pricuvaju klinca, vrtic ce biti problem,struka ce jednom od nas biti problem, itd.
Kada smo sve stavili na papir bolje smo videli sta ocekujemo da promenimo i sa cime ocekujemo da se suocimo ako se odlucimo na odlazak, na sta smo se iskreno odlucili onog momenta kada smo vec bili predali papire 2006.Nasa lista minusa na duze staze koji bi se nagomilali ostankom nekako je bila podugacka u odnosu na ostale kolone.
Cinjenica je da je zivot pun sitnih i krupnih frustracija, kao emigranta moja najveca frustracija je problem sa diplomom...da znate vec sve to, bila sam na listi zanimanja, uvezli su me na osnovu diploma i poena i onda sam sletela ovde kao jedna velika nula, bez radnog iskustva ne mogu cak ni da se nadam poslu cistacice ili konobarice itd...to je previse poznata prica.
Ovo ne govorim u rezigniranom tonu, iako me te stvari najvise doticu, radim na tome da promenim svoj status naravno :), konkurisala sam na par mesta ali nisu me zvali, nemam kanadsko iskustvo verovatno.
Nisam htela da volontiram iz principa, zaista mislim da je volontiranje divna stvar za studente i bakice u penziji ali ja imam dete kome treba platiti hranu i odecu i vrtic jednog dana i jednostavno ne vidim smisao, radila bih za ispod minimalne satnice ali da imam neku satnicu i da kazem da sam radila,
pogotovo sto mi je poslednje pismo od vaspitacke institucije pokazalo da sam u pravu, u njemu stoji da oni ne priznaju volontiranje kao radno iskustvo u Kanadi.Samo placen rad i to sa kvalifikacijom se po njima priznaje kao rad u struci...volontiranje je lepo ali tvoja dobra volja i volonteri ne moraju da imaju odredjenu struku, svako moze da volontira itd...
Malo me je zabolelo to licemerje kojim su mi svi nudili da volontiram od kad smo sleteli obecavajuci mi da to nesto znaci...naravno da znaci, steknes uvid u kanadski sistem i poslovnu etiku, povezes se u networking i imas sanse da te neko negde preporuci ili zadrzi ako si dobar itd, sve to stoji...ali za to vreme gubis vreme i novac a mozda ti se nece isplatiti ili ce ti reci hvala, bas lepo od tebe ali mi to ne prihvatamo kao radno iskustvo.
To je jedna od stvari koju sam ocekivala i koja je bila na mojoj "protiv" listi, ako ne uspem nista da uradim i dalje cu imati osecaj da sam bacila 6 godina rada i 5 godina skolovanja dolaskom ovamo,
mada s obzirom da se tamo sitacija promenila pre nego sto smo dobili vize i da sam ostala na pola posla i pola plate posle porodiljskog verovatno bih i tamo imala isti bedni i odvratni osecaj da sam uzalud isla na fax kad posla neeemaaa bez veze vezice i mita...
To su stvari na koje sebe podsetim svaki put kad upadnem u bedak zbog trenutne situacije ovde.Ako mi se ucini da nisam dovoljno ucinila za godinu dana ovde, setim se koliko smo malo mogli da ucinimo za 7 godina zajednickog zivota tamo.
....................................................................................................
Po onome sto cujem TD insurance trenutno ima najbolje rate za osiguranje kada su skorasnji emigranti u pitanju, kvote se mogu dobiti online ili telefonom, postoji nesto sto nisam pomenula a sto je vrlo bitno jer smanjuje ratu osiguranja za kola i do 30%, to je papir koji dobijate od instruktora ako ste prosli kanadske casove voznje, on kosta oko 200 $ ali na duze staze vrlo se isplati.
E sad, ako vam se ne ide na casove ili znate da vozite i taj papir vam treba samo radi osiguranja mozete ga "nabaviti" od "nasih" instruktora po dogovoru...znate na sta mislim.Drugim recima nadjite instruktora ili skolu voznje, uzmite par casova ako vam trebaju i pitajte za taj papiric, smanjice vam osiguranje kasnije znacajno.
Druga stvar je ako dodjete u situaciju da menjate kola ili ih prodate, nikako ne otkazujte osiguranje ako ste zadovoljni ratom.
Neka osiguranja imaju grozan obicaj da ako im otkazete i recimo za mesec ili dva kada kupite nova kola trazite ponovo da vas osiguraju podignu ratu jer vas tretiraju kao novu musteriju, nema veze sto ste prethodne 4 godine bili osigurani kod njih...puj pike ne vazi, idemo iz pocetka sa pocetnickim rejtingom i vecom ratom.Dakle cak i kada vam auto sedi pokvaren u garazi ne otkazujte ako ne zelite da posle placate vise za osiguranje (s druge strane nama imigrantima je rata ionako velika za ovdasnje uslove tako da nas to ne dotice puno).
Najvise novca i najvise zivaca odlazi na zezanje sa kolima i osiguranjem, tako da se dobro raspitajte i procitajte sitna slova u ugovoru obavezno.Takodje pitajte za visinu "penala" ako raskinete ugovor da biste nasli bolje.
....................................................................................................................
U Londonu je bilo pola metra snega ali sad se otopio jer smo opet u suncanom plusu jupi, propade nam sankanje na brdu ali bice toga jos...Toronto jos nije ni video sneg, oni uzivaju u sopstvenoj mikroklimi i vise po parkovima.
Jos uvek uzivamo u slobodnim danima i lepom vremenu, pisacu vise drugi put.
Subscribe to:
Posts (Atom)