Nasa ekskurzija, dodacu jos slika kasnije :)
https://picasaweb.google.com/cat3011/Niagm2011#
Saturday, May 21, 2011
Friday, May 20, 2011
Prolece
Posle 2 nedelje neprekidne i dosadne kise konacno je sve olistalo i procvetalo, cak i nasim prijateljima koji su desetinama godina ovde se oduzilo cekanje na prolece.Prolazim pored procvetalih vocki i zlatne kise i razmisljam kako su moje slike od predprosle godine u aprilu bile visnje i sljive u cvetu a u maju vec bile divne crvene tresnje, evo 20ti maj i lale i visnje tek cvetaju, drvece je olistalo u roku od 3 dana cini mi se, samo se jednog jutra sve zazelenelo posle mesec dana sivila...Danas je konacno prijatnih 22 stepena najvisa temperatura do sad, sutra su najavili 24, inace se vuklo u rasponu od 12 do 17 nedeljama i naravno sa neizbeznom kisom. Cak i na ovoj temperaturi bez vetra sa vlagom od preko 70% prilicno je zagusljivo, mojoj sestri je klima ponekad cudna, mi smo se relativno navikli na jezerski vetar i hirove, imam osecaj da su okolna ogromna jezera stvorila sopstvenu klimu koja leti ako nema vetra podseca na prasumu iako je 20 C jer je vlaga ponekad 80% a zimi na arktik jer ta ista vlaga i nezaobilazni vetar cine hladnocu jos gorom. Mada, ako cemo iskreno meni je ovo bila najtoplija zima do sad, gde god da sam posla nisam morala da provedem napolju duze od sat vremena a sve prostorije, igraonice, stan, prodavnice kuda sam isla maksimalno su ugrejane, zimi cete videti da ljudi iz kola izlaze u majcama na kratke rukave i papucama kako su otisli iz stana do prodavnice, jer u celom putu treba samo da predju 10tak metara po parkingu na otvorenom.
I dok se ovde bavim iskljucivo pitanjima porodice, poseta raznim mestima i time kakvo ce vreme biti, ova poseta odande vratila me je malo na pitanja kojima vec evo zadnjih 9 meseci nisam lupala glavu i stvarno nisam vise u toku, ni sa cenama , ni sa politikom , ni sa zivotom tamo, moja sestra se totalno iznervira kada se ja zacudim i prosto joj ne poverujem i kako apsolutno nisam svesna sta se desava sada tamo, a i zasto bih bila?...koliko se toga promenilo ili nije iskreno me ne zanima, ne zanima me ni da li ce iko ikad uci u tu famoznu uniju kojom jadnom svima mazu oci i raspiruju strasti, jedan moj drug je u sali rekao da kad srbija konacno udje u uniju dotle ce se ova raspasti...jos nekoliko dana i prolazi prva godina ovde, mesecima se nismo opterecivali ni sa cim sa onih prostora i kako vreme odmice vise cak ni ne spominjemo kako je bilo tamo, samo kako ce biti ovde i gde bismo mogli da idemo dalje, kako da stvorimo nesto svoje i gde bi bilo lepo ziveti uskoro.
Kad god sam za necim zalila u zivotu, moj otac je rekao ako hoces da dobijes lutriju kupi loz, drugim recima ako hoces da imas neke sanse u zivotu budi dobar djak, ako hoces laksi posao zavrsi fax i tako...godinama sam kupovala lozove koji mi nazalost nisu bogzna sta doneli, mozda sam imala velika ocekivanja zbog nacina na koji su me roditelji uveravali da ako se dovoljno trudis sve ce biti...trud ce ti se isplatiti...(iz nekog surovog razloga meni se onda u glavi kao odgovor na rimu vrtela ona jeziva lazareviceva pripovetka "sve ce to narod pozlatiti", malo sutra , pamet u glavu i uzdaj se u se)
Poslednji put kada smo se prepirali za porodicnim stolom oko odlaska sa kojim niko od nasih nije hteo da se pomiri, i kada su nas ubedjivali da je dobro i tu gde jesmo, rekla sam da smo mi kupili svoj loz...kartu za napolje iz tog pakla i da nemam nameru da odustanem od takve sanse, zar nije tako bilo celog zivota, ako hoces da dobijes na lutriji, kupi loz.
Desilo mi se da sam se probudila u pola noci u suzama, sanjala sam da sam na aerodromu i da me teraju da se vratim nazad...ta nocna mora je bila na konto situacije jednog prijatelja koga posle 6 godina boravka ( bez PR vize) sada hoce da deportuju, on se ozenio, ima posao ovde , ali nekom nesrecom poverovao je i dao gomilu para jednom "nasem" advokatu koji je rekao da ce mu srediti papire da ostane, godinama ga je muzao bez ikakvih priznanica, uzimao pare na ruke a papire naravno nije sredio...nesreca je sto taj isti advokat kome su kanadjani vec jednom oduzeli licencu da radi sa imigrantima, to radi i jos nekim porodicama koje su dosle na slican nacin. Kanadjani su skoro deportovali 2000 madjarskih romskih porodica koje su dosle i nisu htele nazad, u nasoj zgradi su bile 2 sada ih ima jos nekoliko i stalno vidjam nove u komsiluku. Dodju, odu na socijalu podnesu papire i zivotare dokle traje proces, onda im vlada kupi karte i posalje ih kuci.Problem je sto ako vam jednom zatvore vrata na taj nacin, nikada vise necete prici ni blizu Kanadi.Doduse, tu je i Amerika.
Kada pogledam liste, smanjivanje budzeta za imigraciju i ovakve situacije stvarno mi se cini da se politika imigracije prilicno poostrava i mnogima se zatvaraju vrata ispred nosa, s druge strane za neke druge zemlje to pravilo ne vazi.Ali ni to naravno vise nije moja briga, ima ljudi ciji je posao da brinu o tome i da vode ovu zemlju, i hvala bogu na tome sto je tako jer koliko ljudi uludo trosi svoje vreme na politiku i stvari koje nisu u njihovoj moci da promene, i dozvoli sebi da se nervira zbog toga i truje svoju porodicu i odnose sa prijateljima.
Juce su u autobusu do nas sedele dve mlade (mozda 20tak godina) hriscanske misionarke, nesto kao jehovini svedoci, i zapocele su razgovor sa starcem koji je usao i seo naspram njih, nekako u toj prici ispalo je da je starac vrlo pametan covek, ucitelj jezika, pisac i jedno vreme je uctivo odgovarao na njihova pitanja i ubedjivanja a onda je pre nego sto ce sici odsecno rekao - ne postoji nacin da me ubedite da je religija dobra, religija je jedna od najdestruktivnijih ljudskih tvorevina, devojke su ostale otvorenih usta u cudu, nisu stigle da mu odgovore, a ja sam se ugrizla za jezik da ne dodam svoje misljenje, jer ne bih izdrzala odvratno gnjavljenje i ubedjivanje mladih hriscanki koje bi potom usledilo. Iskreno, zgadilo mi se to njihovo pecanje starijih ljudi po autobusima, kod nas su par puta dolazili i muslimanski propovednici i jehovini svedoci i politicari ali nismo bas zurili da otvorimo vrata, sada subotom ili nismo tu ili stavimo natpis- ne kucaj beba spava, i tako preskocimo maltretiranje, nas izbor.It's a free country, svako ima pravo da propoveda sto mu drago dok god to ne narusava prava nekog drugog, i svako ima pravo da veruje ili ne veruje u nesto.Posle godina provedenih na tretmanima kako treba da razmisljam i u sta treba da verujem u stanju sam da me izbaci iz takta i najmanji nagovestaj necega sto lici na ispiranje mozga i ogranicavanje moje slobodne volje.
A sto se boga tice, spominjem ga tu i tamo, samo, ja ne verujem da negde sedi jedan bradati cikica i mase prstom no-no svojim podanicima na zemlji, vise verujem u cinjenicu da je sinonim za boga zapravo sva ona tvoja dobra karma koju stvaras oko sebe svojim postupcima i nosis u srcu, da bog nije imaginarni lik na nebesima koji preti kaznama vec je ideja u srcu ljudi koji pravedno zive i cine dobro zbog sebe i svoje dece,ideja da ce na neki nacin oni i njihovi voljeni tom pravdom biti zasticeni (a nazalost nije uvek tako), i naravno da ne bih ni u ludilu to uspela da objasnim mladim upornim i napornim misionarkama niti bih pokusala :))
Ovaj grad ima za svakog po nesto, hiljade parkova, 11.000 restorana i verovatno broj mesta za rekreaciju ili religiju koji se takodje meri u hiljadama.Zasto cepidlaciti, izbor je ogroman :)
Moram priznati da mi u prolece sve izgleda lepse, pa i Toronto.Pre neki dan sam se vracala od lekara 4km kroz park, usla sam u njega sa autobuske stanice i izasla kod nase zgrade, odusevila me je cinjenica da mogu preko 10 km da se krecem kroz grad, od auto puta do plaze a da ne izadjem iz parka, i da ne primetim da sam u gradu uopste, jos samo kad bismo imali bicikle...ali sa jednim liftom u pretrpanoj zgradi nema sanse da ih popnemo do stana, cak i sa kolicima za bebca je veliki problem.Lepo vreme je izmamimilo napolje i ostale pa sad odvajamo vikende za druzenja sa sapatnicima sa foruma :) od 6 porodica koje smo kontaktirali sa 5 se druzimo i vidjamo bar jednom mesecno, meni je to jedno od najvecih zadovoljstava posebno zbog dece,skoro svi imamo klince tu od 1 do 10 i kad se skupe na gomilu to je neverovatan prizor, milina.Blizi se i bebcov drugi rodjendan, nasa prva godina u Kanadi se zavrsava i donosi nam jos povoda za slavlje i druzenje.
Kad sve saberem i oduzmem, mnogo sam sretnija sto sam ovde,a i moja porodica, nadam se da ce taj osecaj potrajati jako jako dugo. Mozda ne bih to primetila na nacin na koji bi trebalo da posmatram stvari, ali moja sestra mi je jednom u raspravi rekla -pa sta hoces, zivis bolje nego sto si ikad tamo zivela, i kada sam zaustila da se usprotivim skontala sam da ne mogu jer je u pravu, i nasmejala sam se, istina je, samo covek je cudo, kad je nesto dobro- uvek moze joooos bolje :))
I dok se ovde bavim iskljucivo pitanjima porodice, poseta raznim mestima i time kakvo ce vreme biti, ova poseta odande vratila me je malo na pitanja kojima vec evo zadnjih 9 meseci nisam lupala glavu i stvarno nisam vise u toku, ni sa cenama , ni sa politikom , ni sa zivotom tamo, moja sestra se totalno iznervira kada se ja zacudim i prosto joj ne poverujem i kako apsolutno nisam svesna sta se desava sada tamo, a i zasto bih bila?...koliko se toga promenilo ili nije iskreno me ne zanima, ne zanima me ni da li ce iko ikad uci u tu famoznu uniju kojom jadnom svima mazu oci i raspiruju strasti, jedan moj drug je u sali rekao da kad srbija konacno udje u uniju dotle ce se ova raspasti...jos nekoliko dana i prolazi prva godina ovde, mesecima se nismo opterecivali ni sa cim sa onih prostora i kako vreme odmice vise cak ni ne spominjemo kako je bilo tamo, samo kako ce biti ovde i gde bismo mogli da idemo dalje, kako da stvorimo nesto svoje i gde bi bilo lepo ziveti uskoro.
Kad god sam za necim zalila u zivotu, moj otac je rekao ako hoces da dobijes lutriju kupi loz, drugim recima ako hoces da imas neke sanse u zivotu budi dobar djak, ako hoces laksi posao zavrsi fax i tako...godinama sam kupovala lozove koji mi nazalost nisu bogzna sta doneli, mozda sam imala velika ocekivanja zbog nacina na koji su me roditelji uveravali da ako se dovoljno trudis sve ce biti...trud ce ti se isplatiti...(iz nekog surovog razloga meni se onda u glavi kao odgovor na rimu vrtela ona jeziva lazareviceva pripovetka "sve ce to narod pozlatiti", malo sutra , pamet u glavu i uzdaj se u se)
Poslednji put kada smo se prepirali za porodicnim stolom oko odlaska sa kojim niko od nasih nije hteo da se pomiri, i kada su nas ubedjivali da je dobro i tu gde jesmo, rekla sam da smo mi kupili svoj loz...kartu za napolje iz tog pakla i da nemam nameru da odustanem od takve sanse, zar nije tako bilo celog zivota, ako hoces da dobijes na lutriji, kupi loz.
Desilo mi se da sam se probudila u pola noci u suzama, sanjala sam da sam na aerodromu i da me teraju da se vratim nazad...ta nocna mora je bila na konto situacije jednog prijatelja koga posle 6 godina boravka ( bez PR vize) sada hoce da deportuju, on se ozenio, ima posao ovde , ali nekom nesrecom poverovao je i dao gomilu para jednom "nasem" advokatu koji je rekao da ce mu srediti papire da ostane, godinama ga je muzao bez ikakvih priznanica, uzimao pare na ruke a papire naravno nije sredio...nesreca je sto taj isti advokat kome su kanadjani vec jednom oduzeli licencu da radi sa imigrantima, to radi i jos nekim porodicama koje su dosle na slican nacin. Kanadjani su skoro deportovali 2000 madjarskih romskih porodica koje su dosle i nisu htele nazad, u nasoj zgradi su bile 2 sada ih ima jos nekoliko i stalno vidjam nove u komsiluku. Dodju, odu na socijalu podnesu papire i zivotare dokle traje proces, onda im vlada kupi karte i posalje ih kuci.Problem je sto ako vam jednom zatvore vrata na taj nacin, nikada vise necete prici ni blizu Kanadi.Doduse, tu je i Amerika.
Kada pogledam liste, smanjivanje budzeta za imigraciju i ovakve situacije stvarno mi se cini da se politika imigracije prilicno poostrava i mnogima se zatvaraju vrata ispred nosa, s druge strane za neke druge zemlje to pravilo ne vazi.Ali ni to naravno vise nije moja briga, ima ljudi ciji je posao da brinu o tome i da vode ovu zemlju, i hvala bogu na tome sto je tako jer koliko ljudi uludo trosi svoje vreme na politiku i stvari koje nisu u njihovoj moci da promene, i dozvoli sebi da se nervira zbog toga i truje svoju porodicu i odnose sa prijateljima.
Juce su u autobusu do nas sedele dve mlade (mozda 20tak godina) hriscanske misionarke, nesto kao jehovini svedoci, i zapocele su razgovor sa starcem koji je usao i seo naspram njih, nekako u toj prici ispalo je da je starac vrlo pametan covek, ucitelj jezika, pisac i jedno vreme je uctivo odgovarao na njihova pitanja i ubedjivanja a onda je pre nego sto ce sici odsecno rekao - ne postoji nacin da me ubedite da je religija dobra, religija je jedna od najdestruktivnijih ljudskih tvorevina, devojke su ostale otvorenih usta u cudu, nisu stigle da mu odgovore, a ja sam se ugrizla za jezik da ne dodam svoje misljenje, jer ne bih izdrzala odvratno gnjavljenje i ubedjivanje mladih hriscanki koje bi potom usledilo. Iskreno, zgadilo mi se to njihovo pecanje starijih ljudi po autobusima, kod nas su par puta dolazili i muslimanski propovednici i jehovini svedoci i politicari ali nismo bas zurili da otvorimo vrata, sada subotom ili nismo tu ili stavimo natpis- ne kucaj beba spava, i tako preskocimo maltretiranje, nas izbor.It's a free country, svako ima pravo da propoveda sto mu drago dok god to ne narusava prava nekog drugog, i svako ima pravo da veruje ili ne veruje u nesto.Posle godina provedenih na tretmanima kako treba da razmisljam i u sta treba da verujem u stanju sam da me izbaci iz takta i najmanji nagovestaj necega sto lici na ispiranje mozga i ogranicavanje moje slobodne volje.
A sto se boga tice, spominjem ga tu i tamo, samo, ja ne verujem da negde sedi jedan bradati cikica i mase prstom no-no svojim podanicima na zemlji, vise verujem u cinjenicu da je sinonim za boga zapravo sva ona tvoja dobra karma koju stvaras oko sebe svojim postupcima i nosis u srcu, da bog nije imaginarni lik na nebesima koji preti kaznama vec je ideja u srcu ljudi koji pravedno zive i cine dobro zbog sebe i svoje dece,ideja da ce na neki nacin oni i njihovi voljeni tom pravdom biti zasticeni (a nazalost nije uvek tako), i naravno da ne bih ni u ludilu to uspela da objasnim mladim upornim i napornim misionarkama niti bih pokusala :))
Ovaj grad ima za svakog po nesto, hiljade parkova, 11.000 restorana i verovatno broj mesta za rekreaciju ili religiju koji se takodje meri u hiljadama.Zasto cepidlaciti, izbor je ogroman :)
Moram priznati da mi u prolece sve izgleda lepse, pa i Toronto.Pre neki dan sam se vracala od lekara 4km kroz park, usla sam u njega sa autobuske stanice i izasla kod nase zgrade, odusevila me je cinjenica da mogu preko 10 km da se krecem kroz grad, od auto puta do plaze a da ne izadjem iz parka, i da ne primetim da sam u gradu uopste, jos samo kad bismo imali bicikle...ali sa jednim liftom u pretrpanoj zgradi nema sanse da ih popnemo do stana, cak i sa kolicima za bebca je veliki problem.Lepo vreme je izmamimilo napolje i ostale pa sad odvajamo vikende za druzenja sa sapatnicima sa foruma :) od 6 porodica koje smo kontaktirali sa 5 se druzimo i vidjamo bar jednom mesecno, meni je to jedno od najvecih zadovoljstava posebno zbog dece,skoro svi imamo klince tu od 1 do 10 i kad se skupe na gomilu to je neverovatan prizor, milina.Blizi se i bebcov drugi rodjendan, nasa prva godina u Kanadi se zavrsava i donosi nam jos povoda za slavlje i druzenje.
Kad sve saberem i oduzmem, mnogo sam sretnija sto sam ovde,a i moja porodica, nadam se da ce taj osecaj potrajati jako jako dugo. Mozda ne bih to primetila na nacin na koji bi trebalo da posmatram stvari, ali moja sestra mi je jednom u raspravi rekla -pa sta hoces, zivis bolje nego sto si ikad tamo zivela, i kada sam zaustila da se usprotivim skontala sam da ne mogu jer je u pravu, i nasmejala sam se, istina je, samo covek je cudo, kad je nesto dobro- uvek moze joooos bolje :))
Friday, May 13, 2011
Setnje po gradu
Ima dve nedelje kako mi je sestra dosla u posetu i kako ne prestajem da se smejem jer i ona sada gleda Kanadu ocima onog ko je prvi put vidi, kako je sve sredjeno, kako sve divno funkcionise, kako su svi ljubazni...zar stvarno mozes da uguras kolica sa bebom u bus? i mozes da okacis bajs na bus kad ides negde dalje? mozes da putujes jednom kartom u istom pravcu menjajuci nekoliko prevoza a da ne placas sve ponovo...bus ti staje na metro stanici i ispod trznog centra...u jednom gradu imas stotine parkova, plazu i skijaliste...stotine trznih centara i stalno su neka snizenja...Aca i ona su kupili adidas i nike patike na snizenju za 30tak dolara po paru, ja nazalost nisam bila tako skromna moja tri para su kostala na snizenju 200 $ ali sam uzela air max dva za 89 i 2 para skechers sandalica, ovde je uobicajen dil da ako kupis jedan par drugi dobijas upola cene tako da jedan par izadje oko 50tak dolara, zaista ne znam koliko su sad tamo ali mislim da je cena slicna za skechers dok za nike cisto sumnjam, zadnji put kad sam ih gledala bile su oko 13.000 a pojma nemam koliko su sad.
Morala sam da propatim taj deo sa obilaskom svih mogucih prodavnica i trznih centara jer ovde ima toliko stvari za kupiti a tako malo para i vremena :)) salim se naravno ali iz iskustva znam da kad odem negde u inostranstvo i ne kupim nesto sto mi se svidi a znam da mi je to jedina sansa posle se gotovo uvek kajem.
Ono sto mi je prijalo je sansa da po konacno lepom vremenu obidjemo centar i okolinu, u proseku prepesacimo i po 6 km na dan setajuci se po plazi, parkovima i gradu, ima toliko lepote da se vidi i toliko novih i zanimljivih stvari.
Obisli smo distilery district, oni koji znaju sta je Petrovaradin sa umetnicima i ateljeima to je distileri u Torontu, dizajneri nakita, krojaci, Soma cokolatjei, glumci, sapundzije,grncari...i mnogi drugi prodaju svoje rucne radove pored kafica ususkanih u stare zgrade od cigala bivse fabrike.Spolja izgleda neugledno i trenutno je gradiliste ali unutar ulicica je jako zanimljivo.
http://www.travelpod.com/travel-photo/gpf/canada-2007/1187524800/distillery-district.jpg/tpod.html
Kao sto sam rekla ucestvovali smo u rusenju jednog ginisovog rekorda ali smo onaj bolji propustili, najvecu sladoled tortu na trgu lawrence...http://www.yorkregion.com/news/article/1006002--vaughan-firm-helps-take-cake
Za sledeci ginisov rekord koji je jestiv i koji je u blizini definitivno se prijavljujem :))
Obisli smo i Vaughan mills ogroman trzni centar, recimo da smo obisli mozda nepunu trecinu svega tamo, i pored je Canada wonderland zabavni park u koji tek treba da idemo. Za nas je bilo interesantno sto su tamo outleti za obucu pogotovo sportsku ali tamo je i ogroman Bass Pro shop za ribolovce i kampere, sa vodopadom, replikama medveda, i avionom koji slece na vodu okacenim na plafonu prodavnice, dekor je super. Da pojasnim, vecina vas zna da su outleti prodavnice robe koji imaju fabricke cene ili bar snizene (ili bar treba da budu), osim toga ovde ima i clearance centara u koje mnoge "markirane" prodavnice salju neprodatu robu da se proda ponekad i po trecini cene, jedan od njih i moj omiljeni je winners.
Par dana smo se setali po Golden Mile i Don Millsu, obisli Ontario science centar i ostalo je jos da odemo do Nijagare.Naravno nismo propustili da ne odvedemo goscu u Imperijal buffet posle cega je i njoj i Aci bilo lose :) nisu mogli da odole a da ne probaju od svega po nesto ...ima trenutno 3 ovakva restorana okolo jedan je Mandarin, Imperijal buffet i otvorili su Dragon pearl u blizini, taj tek treba da posetimo :), inace princip jedes sta hoces a platis od 12 do 20 dolara po rucku, s tim da ima oko 150 jela i mozes da sipas sta hoces i koliko hoces, i koliko puta hoces ako na kraju posle svega jos mozes hehehe . Za kanadjane je razonoda izlazak u restoran kao sto je tamo kafic ili diskoteka, ima simpaticnih bistroa i cudnih cajdzinica, naravno nigde ne sme da se zapali, sto je mojoj sestri konstantan problem.
Za to ko sta misli i kakve su cene obracaju se sajtovima kao sto su yelp i urban spoon, koji inace ima i menije i brojeve telefona nekih restorana u slucaju da zelite nesto da narucite.
To je druga stvar koju je moja sestra primetila, gde god da krenemo stalno mirise neka hrana i svuda ima nesto da se jede :), mozda zato sto je u ludilu resila da drzi dijetu dok je ovde...apsolutno nemoguce :P
Morala sam da propatim taj deo sa obilaskom svih mogucih prodavnica i trznih centara jer ovde ima toliko stvari za kupiti a tako malo para i vremena :)) salim se naravno ali iz iskustva znam da kad odem negde u inostranstvo i ne kupim nesto sto mi se svidi a znam da mi je to jedina sansa posle se gotovo uvek kajem.
Ono sto mi je prijalo je sansa da po konacno lepom vremenu obidjemo centar i okolinu, u proseku prepesacimo i po 6 km na dan setajuci se po plazi, parkovima i gradu, ima toliko lepote da se vidi i toliko novih i zanimljivih stvari.
Obisli smo distilery district, oni koji znaju sta je Petrovaradin sa umetnicima i ateljeima to je distileri u Torontu, dizajneri nakita, krojaci, Soma cokolatjei, glumci, sapundzije,grncari...i mnogi drugi prodaju svoje rucne radove pored kafica ususkanih u stare zgrade od cigala bivse fabrike.Spolja izgleda neugledno i trenutno je gradiliste ali unutar ulicica je jako zanimljivo.
http://www.travelpod.com/travel-photo/gpf/canada-2007/1187524800/distillery-district.jpg/tpod.html
Kao sto sam rekla ucestvovali smo u rusenju jednog ginisovog rekorda ali smo onaj bolji propustili, najvecu sladoled tortu na trgu lawrence...http://www.yorkregion.com/news/article/1006002--vaughan-firm-helps-take-cake
Za sledeci ginisov rekord koji je jestiv i koji je u blizini definitivno se prijavljujem :))
Obisli smo i Vaughan mills ogroman trzni centar, recimo da smo obisli mozda nepunu trecinu svega tamo, i pored je Canada wonderland zabavni park u koji tek treba da idemo. Za nas je bilo interesantno sto su tamo outleti za obucu pogotovo sportsku ali tamo je i ogroman Bass Pro shop za ribolovce i kampere, sa vodopadom, replikama medveda, i avionom koji slece na vodu okacenim na plafonu prodavnice, dekor je super. Da pojasnim, vecina vas zna da su outleti prodavnice robe koji imaju fabricke cene ili bar snizene (ili bar treba da budu), osim toga ovde ima i clearance centara u koje mnoge "markirane" prodavnice salju neprodatu robu da se proda ponekad i po trecini cene, jedan od njih i moj omiljeni je winners.
Par dana smo se setali po Golden Mile i Don Millsu, obisli Ontario science centar i ostalo je jos da odemo do Nijagare.Naravno nismo propustili da ne odvedemo goscu u Imperijal buffet posle cega je i njoj i Aci bilo lose :) nisu mogli da odole a da ne probaju od svega po nesto ...ima trenutno 3 ovakva restorana okolo jedan je Mandarin, Imperijal buffet i otvorili su Dragon pearl u blizini, taj tek treba da posetimo :), inace princip jedes sta hoces a platis od 12 do 20 dolara po rucku, s tim da ima oko 150 jela i mozes da sipas sta hoces i koliko hoces, i koliko puta hoces ako na kraju posle svega jos mozes hehehe . Za kanadjane je razonoda izlazak u restoran kao sto je tamo kafic ili diskoteka, ima simpaticnih bistroa i cudnih cajdzinica, naravno nigde ne sme da se zapali, sto je mojoj sestri konstantan problem.
Za to ko sta misli i kakve su cene obracaju se sajtovima kao sto su yelp i urban spoon, koji inace ima i menije i brojeve telefona nekih restorana u slucaju da zelite nesto da narucite.
To je druga stvar koju je moja sestra primetila, gde god da krenemo stalno mirise neka hrana i svuda ima nesto da se jede :), mozda zato sto je u ludilu resila da drzi dijetu dok je ovde...apsolutno nemoguce :P
Saturday, May 7, 2011
Za ginisa...
Nisam zaboravila na blog...imamo goste pa vecinu vremena provodimo u obilasku grada.Konacno je doslo lepse vreme i mozemo da uzivamo u kratkotrajnom i relativno hladnjikavom prolecu, proteklih 6 dana smo obilazili prodavnice i trzne centre na zahtev moje sestre, a danas smo otisli na plazu ali posto je duvao jak vetar odlucili smo da odemo do centra, ipak pre toga smo sasvim slucajno naleteli na gomilu kanadjana koji su pokusavali da obore rekord za ginisovu i naravno pridruzili im se u pokusaju, srusili rekord, prosetali malo i otisli do centra.
Druge nedelje u maju je mother's day, world vision udruzenje je odlucilo da skrene paznju na probleme sa vodom u zemljama treceg sveta tako sto ce par stotina ljudi nositi posude sa vodom na glavi stotinu metara na plazi u Torontu, prilicno smesno ali zabavno, nas 282 je eto danas uslo u ginisovu knjigu rekorda :) priznajem da smo upali sasvim slucajno i neplanirano ali bar je bilo zanimljivo.
Obisli smo zanimljiv ditileri distrikt sa svojim teatrom, cokoladnim prodavnicama, umetnicima i izlozbama, otisli peske do centra i Eaton MAll-a, st lawrence pijace i ostalih zanimljivosti u centru, ovih dana planiramo i do Nijagare i Canada wonderlanda i Zoo-a tako da cu pisati kad nadjem vremena, zao mi je ali lepo vreme ne propustam :)
E da, povlacim rec,
ovaj deo Toronta koji sam danas videla bas mi se svideo, i dalje je bucno i prepuno ljudi ali je zanimljivo, zivopisno i ogromno, mesto koje nudi ponesto za svakog sa gomilom muzeja, galerija, crkvi, prodavnica, restorana, parkova...neopisivo.
Imala sam i tu cast da se vozim gradskim prevozom ovih dana i bila sam odusljevena, autobusi su tacni u sekund i ima ih na svakih desetak minuta, jedna karta sa transferom moze da se koristi u svim prevozima od tacke gde krecete do mesta gde idete bez obzira koliko buseva ili tramvaja promenite, i mogla sam bez problema da uguram dete u kolicima u bus.Kanadjane koji idu na posao ujutru sa kafom u ruci na sedistima od crvenog plisa cekaju dnevne novine. Voznja kosta 3$ a zetoni 2.75$ mogu se kupiti u nekim prodavnicama, postoje dnevna za 10 $ nedeljne karte za 36 $ i mesecne za 121 $.
http://www3.ttc.ca/Fares_and_passes/Prices/Buying_tickets_tokens_and_passes.jsp
Za one koje zanima da bi neko dosao u goste mora da prilozi:
-pozivno pismo sa podacima i garancijom domacina i plan boravka
- izvod iz firme da je u radnom odnosu i visinu mesecnih primanja, ili da je u penziji i cek od penzije
- ako je u vlasnistvu kola, kuce, stana papir o vlasnistvu
- popunjene formulare za vizu i taksu za obradu (oko 100 Evra)
- fotokopiju ili rezervaciju povratne karte
- pasos
svi papiri na srpskom moraju imati kratak prateci prevod na engleskom, ne mora biti od tumaca niti sa pecatom, ja sam sve sama prevodila i slala sestri
domacin mora da posalje pored pozivnog pisma u kom navodi srodstvo ili odnos sa onim koga poziva, svoje podatke i adresu, firmu gde radi, kontakt telefon i mail, svrhu posete i saglasnost da snosi troskove, smestaj i ostale potrebe gosta kao i trajanje boravka i plan puta...
izvod da je zaposlen i visinu primanja (visina primanja nije obavezna)
fotokopije PR kartica sa obe strane za sve clanove porodice
T4 obrazac da je platio porez, ako ga ima
Ambasada moze traziti dodatna dokumenta, sve ostalo kao i spisak dokumenata i uputstva nalaze se na sajtu beogradske ambasade, i cene naravno.
Friends of World Vision World Record Attempt by CNWGroup
May 07, 2011 @ 04:30PM
Toronto, ON - Today 282 people of all ages met on the shores of Lake Ontario to successfully set the Guinness World Record for the most number of people carrying water jugs on their heads.
Friends of World Vision, a dedicated group of volunteers, organized the attempt to set the Guinness World Record. 282 Canadians showed up to set the new record.
They did this to draw attention to the fact that thousands of women and girls in many countries must walk miles each day to fetch water. Frequently this water is contaminated, causing waterborne disease. The World Vision child sponsorship program provides help to children and communities faced with issues such as these. The volunteers, many of whom sponsor children through World Vision, encourage others to become more aware of the issues, and to sponsor a child.
This event kicks off the World Vision Campaign for Children, running through the end of June, which seeks to find sponsors for 5,000 children around the world.
FACTS
What: Guinness World Record set for most number of people carrying water jugs on their head, new world record is 282 people
Where: Woodbine Beach Park, Toronto
When: New record was confirmed at 11:20a.m., Saturday May 07, 2011
Druge nedelje u maju je mother's day, world vision udruzenje je odlucilo da skrene paznju na probleme sa vodom u zemljama treceg sveta tako sto ce par stotina ljudi nositi posude sa vodom na glavi stotinu metara na plazi u Torontu, prilicno smesno ali zabavno, nas 282 je eto danas uslo u ginisovu knjigu rekorda :) priznajem da smo upali sasvim slucajno i neplanirano ali bar je bilo zanimljivo.
Obisli smo zanimljiv ditileri distrikt sa svojim teatrom, cokoladnim prodavnicama, umetnicima i izlozbama, otisli peske do centra i Eaton MAll-a, st lawrence pijace i ostalih zanimljivosti u centru, ovih dana planiramo i do Nijagare i Canada wonderlanda i Zoo-a tako da cu pisati kad nadjem vremena, zao mi je ali lepo vreme ne propustam :)
E da, povlacim rec,
ovaj deo Toronta koji sam danas videla bas mi se svideo, i dalje je bucno i prepuno ljudi ali je zanimljivo, zivopisno i ogromno, mesto koje nudi ponesto za svakog sa gomilom muzeja, galerija, crkvi, prodavnica, restorana, parkova...neopisivo.
Imala sam i tu cast da se vozim gradskim prevozom ovih dana i bila sam odusljevena, autobusi su tacni u sekund i ima ih na svakih desetak minuta, jedna karta sa transferom moze da se koristi u svim prevozima od tacke gde krecete do mesta gde idete bez obzira koliko buseva ili tramvaja promenite, i mogla sam bez problema da uguram dete u kolicima u bus.Kanadjane koji idu na posao ujutru sa kafom u ruci na sedistima od crvenog plisa cekaju dnevne novine. Voznja kosta 3$ a zetoni 2.75$ mogu se kupiti u nekim prodavnicama, postoje dnevna za 10 $ nedeljne karte za 36 $ i mesecne za 121 $.
http://www3.ttc.ca/Fares_and_passes/Prices/Buying_tickets_tokens_and_passes.jsp
Za one koje zanima da bi neko dosao u goste mora da prilozi:
-pozivno pismo sa podacima i garancijom domacina i plan boravka
- izvod iz firme da je u radnom odnosu i visinu mesecnih primanja, ili da je u penziji i cek od penzije
- ako je u vlasnistvu kola, kuce, stana papir o vlasnistvu
- popunjene formulare za vizu i taksu za obradu (oko 100 Evra)
- fotokopiju ili rezervaciju povratne karte
- pasos
svi papiri na srpskom moraju imati kratak prateci prevod na engleskom, ne mora biti od tumaca niti sa pecatom, ja sam sve sama prevodila i slala sestri
domacin mora da posalje pored pozivnog pisma u kom navodi srodstvo ili odnos sa onim koga poziva, svoje podatke i adresu, firmu gde radi, kontakt telefon i mail, svrhu posete i saglasnost da snosi troskove, smestaj i ostale potrebe gosta kao i trajanje boravka i plan puta...
izvod da je zaposlen i visinu primanja (visina primanja nije obavezna)
fotokopije PR kartica sa obe strane za sve clanove porodice
T4 obrazac da je platio porez, ako ga ima
Ambasada moze traziti dodatna dokumenta, sve ostalo kao i spisak dokumenata i uputstva nalaze se na sajtu beogradske ambasade, i cene naravno.
Friends of World Vision World Record Attempt by CNWGroup
May 07, 2011 @ 04:30PM
Toronto, ON - Today 282 people of all ages met on the shores of Lake Ontario to successfully set the Guinness World Record for the most number of people carrying water jugs on their heads.
Friends of World Vision, a dedicated group of volunteers, organized the attempt to set the Guinness World Record. 282 Canadians showed up to set the new record.
They did this to draw attention to the fact that thousands of women and girls in many countries must walk miles each day to fetch water. Frequently this water is contaminated, causing waterborne disease. The World Vision child sponsorship program provides help to children and communities faced with issues such as these. The volunteers, many of whom sponsor children through World Vision, encourage others to become more aware of the issues, and to sponsor a child.
This event kicks off the World Vision Campaign for Children, running through the end of June, which seeks to find sponsors for 5,000 children around the world.
FACTS
What: Guinness World Record set for most number of people carrying water jugs on their head, new world record is 282 people
Where: Woodbine Beach Park, Toronto
When: New record was confirmed at 11:20a.m., Saturday May 07, 2011
Subscribe to:
Posts (Atom)