Ako mislite da landram po gradu i provodim se i da zato ne pisem, grdno se varate.Zapravo je pretoplo vec danima da bismo izasli negde osim uvece, a mucila nas je jos jedna nova i prilicno velika odluka koju smo morali da donesemo. Opet se selimo, ovaj put u London.(ako se neko slucajno odluci za Kicener jedni od vernih citalaca su tamo superintendenti u zgradi i ponudili su se da pomognu oko nalazenja stana novodoslima, poslacu kontakt ako nekom treba) :)
Doktoriracu selidbe,a evo i recepta
1. naci stan i ugovoriti dan i sate za selidbu zbog rezervacije lifta
2. iznajmiti U haul kamion ili kombi za stvari (postoji opcija da iza kamiona slepate i svoja kola na prikolici za dodatnih 80 $)
posle selidbe sipati gorivo u kamion da ne bi platili penale
3. Nedelju dana ranije preko interneta ugovoriti uvodjenje telefona i interneta u novi stan za odredjeni datum dan posle selidbe
4. Pronaci kiosk u trznom centru za promenu dokumenata, napraviti spisak koje sve agencije treba obavestiti o promeni adrese ( child benefit, tax agency, health care, drivers licence, i sve ostale koje treba) ili promeniti podatke on line ako moze na service ontario
5. Kupiti plasticne kutije od 60tak l minimum za stvari (prakticno ako se selite vise puta, uglavnom su oko 10tak dolara) i kolica za prenos stvari ako se selite sami, hand truck ili dollie mogu se naci za 30tak do 100 dolara i vrlo su korisna za sve teze stvari
6. Kupiti najlone i selotejp za pakovanje i crne kese sa drskama za odecu i posteljinu
7. Oribati i ocistiti stan za sobom i predati kljuceve (slikati sa datumom kakav smo stan ostavili u slucaju da hoce da nam naplate virtuelnu stetu kao nasim poznanicima)
8. otici do poste i preusmeriti svu postu koja stize na staru adresu u roku od 6 meseci na novu adresu
Kompanija u kojoj Aca radi je proslog meseca otpustila dobar deo svojih radnika, oko 25 % da bi skresala troskove dok im ne krene na bolje, dok su drugi placuci odlazili on je bio nagradjen za svoj rad i trud, ipak nismo bili sretni zbog toga koliko smo mogli biti da je sve bilo u redu,bila je u nama trunka straha, kako stvari stoje uvek postoji sansa da dodje jednom dan kada ili kompanije vise nece biti ili ce doci drugi krug za plakanje...Tako je sa privatnicima ovde, kao i svuda, dok im trebas, trebas, kad osete da gube novac na tebi , thank you and good bye. U njegovom iskustvu ovo je bila najbolja firma, najbolji sef i najbolji uslovi koje smo ikad u zivotu imali i bio je presretan tu, medjutim da bi nastavili dalje sa svojim zivotom i ciljem moramo da idemo dalje i to je to. Ovaj put smo imali izbora i konkurisao je na vladine pozicije, birokratija je brojna, neophodna i svemocna i uvek je treba, a vladina birokratija i javne sluzbe su dobar izbor za ljude koji ne vole mnogo da menjaju posao, zele sigurnost i pristojnu platu.I uspelo je.
Rekla sam, ako vec moramo (a moramo) da se selimo neka to opet bude na bolje. Kanada nas je razmazila, naucili smo da uvek moze bolje i drugacije, posle rodnog grada koji ima jedan parkic velicine prosecnog parkinga u Torontu i koji nije imao ni pristojno igraliste za decu dosli smo u Kicener koji je imao mnoga cuda koja dotad nismo videli i naravno odusevili smo se, onda smo dosli u Toronto, grad koji ima sve i ponesto za svakog, raj, osim jedne mane, kako to biva sa rajevima svi bi u njega, cene su malo vece, guzva je mnogo veca, mravinjak nacija i kultura a saobracaj u vecini radnih dana ocajan...Ipak jezero, parkovi, igralista, zoo, wonderland, farme, kafici, prodavnice,gradski prevoz koji radi kao sat,festivali, muzeji i mnoge druge zanimljivosti vade stvar do odredjene granice.
London je srednje velicine i za nas ima 3 prednosti, stabilan posao sa vecom platom u drzavnom zdravstvenom centru, niske cene nekretnina i pristojne skole. Grad velicine novog Sada sa gomilom parkova i jezera, uredjen za porodican zivot. Bez nekog preteranog ekonomskog buma za razliku od sljasteceg Toronta, sto je lose ako trazite posao ali nije bitno ako ste ga vec nasli i ne mislite da ga uskoro menjate (bar se nadam da ce tako biti).
Ovo je najteza odluka koju smo do sad morali da donesemo, bila sam u iskusenju da trazim nacine da ostanemo ovde i kupimo nesto van grada jednog dana u Ajaksu ili Pikeringu ali shvatila sam da nema svrhe...zivot bi se kretao u tom pravcu da bi on trebalo da radi kao konsultant sto bi ukljucivalo cesta putovanja po Kanadi, Usa ili svetu, kada bi isao na posao morao bi svakako da putuje 40tak km kroz guzvu grada do posla, verovatno bih i ja morala isto...prosecna cena neceg iole pristojnog je u rasponu od 350 do 450.000, neverovatna suma za nas...neverovatan dug sa kojim treba ziveti i jos vise ako se doda kamata, veliki rizik koji ne zelim.
Druga stvar je guzva, u subotu su ljudi cekali po 4 sata na auto putu da udju u grad, mi smo izlazili pa smo proveli u guzvi "samo" sat vremena na 35 stepeni i Aleksa nam je zahvalio drekom, a to je ovde svakodnevna pojava.
Bilo je lako doneti odluku da odemo iz Srbije, nekako sam bila 100% sigurna da ne moze da nam bude gore nego tamo i bila sam u pravu, bilo je lako napustiti i Kicener jer je taj prvi posao u struci u Kanadi bio zlata vredan za nasu buducnost i bilo je tako, plata je bila vise nego dobra za pocetnicku a uslovi na poslu i kolege divni. Brzo je napredovao i plata mu je brzo rasla jer su cenili njegov trud.Medjutim ovu odluku je bilo tesko doneti jer nije bilo niceg tako strasnog od cega treba bezati niti smo morali da idemo tako daleko ... Iskreno, ja sam se nadala da cemo se vratiti u Waterloo ili Kicener i skuciti tamo ali eto nije tako ispalo, ko zna zasto je to dobro, mozda jednog dana ipak...
Jedna stvar je bila presudna, sigurnost, sigurnost na poslu (svi znaju da se drzava retko ponasa kao privatnik jer uvek ima priliv sredstava u kasu), finansijska sigurnost koja se odrazava u relativno povoljnim cenama nekretnina koje nisu nedostupne kao ovde i mogu da se otplate za manje od 10 god mozda cak i 5 (a najbolja kuca je otplacena kuca) i porodicna sigurnost za odrastanje i skolovanje naseg deteta ili dece...Doduse to su stvari koje su meni bitne, i arsini kojima ja merim stvari, nekom ce se mozda svideti da putuje svetom i zaradjuje stotine hiljada dolara koje ce onda dati banci za kucu u GTA i uzivati u blagodetima Toronta, mnogi ljudi se oduseve ovim gradom jer ima svojih cari, podseca me na onu izreku Svi putevi vode u Rim, ali u ovom slucaju svi (pogotovo emigranti) na kraju zavrse u Torontu :)
Da nema Alekse verovatno bih i ja zelela vise avanture u svom zivotu i neku zescu karijeru...ovako, znam da nema novca koji moze da zameni njegov smeh, nisam to znala ranije, kada smo aplicirali za vizu.U toj poslednjoj godini cekanja sve se promenilo. Jednom u mesec dana mi bude zao zbog toga, ostalih 29 dana ne mogu da ga se nagledam dok jurca okolo i pentra se po igralistima i fontanama...i pomislim kako ne zelim ovo da propustim ni po koju cenu.
Life is what you make of it.
Pre dva meseca odstranili su mi sva kancerogena mladeza koja nisu stigla da postanu nesto gore, i ne prodje dan da ne pomislim sta bi bilo da jesu, da nisam dosla ovde da ih nisu pronasli...da je bilo prekasno.Koliko bih vremena sa njima propustila, postoji li cena za to...Sve stvari koje novac moze da kupi, velika plata, karijera, kuca, dobra kola, sve cemu ovde jedan uspesan covek tezi, na kraju sve to ne bi bilo bitno, ni vredno koliko jos jedan dan sa onima koje volis.
Nekako nam to nikada i nije bio cilj, uvek nam je bio cilj da imamo svoj mir, od mesanja drugih u nas zivot i nase odluke, od politike i nasilja, od opsteg ludila i mesetarenja...samo to da imamo normalan zivot i svoj mir.
Ako je London kljuc za to sto trazimo onda idemo u London...mozda svi putevi vode u London :)
bubbles by ~DizyDezi on deviantART
mr. Bubbles by ~KiiroKiwi on deviantART
bubbles I by ~Freeq22 on deviantART
Wednesday, July 27, 2011
Monday, July 18, 2011
Svaka skola se placa
Ono "pravo" leto je stiglo pre neki dan sa temperaturom od 34 do 36 stepeni, i sa vlaznoscu vazduha kao u dzungli zahvaljujuci jezeru. Svi imamo tu nesrecu da su u zgradama klime i ventilacija centralni i pravljeni pre 30tak godina kada su ove temperature bile nezamislive.Kupili smo malu prozorsku klimu ali smo se onda predomislili jer em nije mogla da stane u ram prozora koji nismo smeli da diramo em nema sanse da ohladi dvosoban stan, tako da smo je vratili i kupili pokretnu od 10.000 btu duplo jacu i laksu za montiranje. Sto se ventilacije u stanu tice nju smo prelepili najlonom jer nas je izludjivao miris raznoraznih kuhinja i smrad trave i nargila koji je redovno dopirao kroz otvor u kuhinji. Pre neki dan smo imali cast da uzivo gledamo kako funkcioniose detektivski i swat tim sa psima za borbu protiv droge, Aleksa i ja smo stajali na terasi kada su se tri crna kombija zaustavila ispred zgrade i izleteli maskirani naoruzani ljudi u panciru sa razbijacima vrata na ledjima i dvojica sa vucjacima i uleteli u zgradu na opste cudjenje celog komsiluka sa decom koji je sedeo na travnjaku ispred zgrade.15 minuta kasnije otisli su praznih saka. Jednom u par meseci imamo takav prizor, ipak je ovo ogroman grad iako cesto zaboravim na bande i, drogu i kriminal to ne znaci da oni nisu tu...negde u komsiluku.
Drugi razlog zasto smo se odlucili da ne uzmemo prozorsku klimu je sto vecina uredjaja koje morate da montirate negde u stanu mora da bude odobrena od strane vlasnika, nama recimo nije dozvoljeno da ukucavamo eksere u zid ili drvo, niti da nesto menjamo u stanu. Nasi prijatelji su lose prosli po tom pitanju ne znajuci za tenants rights i ostale peripetije, u principu oni su preuzeli stan od nekog ko je preuzeo stan od nekog i nije imao prava da im prepusti stan a i landlord nije znao da su oni tu, kada je zakup istekao pojavili su se sa racunom za navodnu stetu u stanu koju su oni pocinili i racunom od preko 1200 dolara. Licno sam bila u tom stanu kad su se selili i nije bilo nikakve stete koju oni spominju, problem je bio u tome sto nisu mogli odmah da iznajme taj stan pa su resili da im nekako "ukradu" jos tu jednu kiriju za mesec koji je stan bio prazan. Pri useljenju u stan posle nekog drugog ili uopste da bi se zastitio stanar je duzan da u prisustvu svedoka i vlasnika popuni check list gde ce zapisati stanje stana i uredjaja kooje je zatekao da ne bi posle dosao u ovakvu situaciju, oni to nisu znali (a ni ja dosad) i nisu uradili i sada je po recima uprave ispalo da zbog jedne fleke na pultu mora da se menja cela kuhinja i da oni moraju da plate novu, sto je totalno van pameti pogotovo sto je cena novog pulta oko 200 dolara a ne 1200. Kada su se ponudili da sami to srede ili nadju svog majstora, uprava je odbila pod izgovorom da oni imaju samo jednog izvodjaca koji radi sa njima i da je sad cena ne 1200 vec preko 1400 jer mora da se pomera i sudopera i cevi za vodu...Verujte mi svi smo bili ocajni kad smo to culi, takav bezobrazluk nismo ocekivali ovde, ali zbog neosnovanog ugovora i bez onog check lista i ne znanja uprave da su uopste preuzeli stan citava situacija je cudna.Sam stan je zapravo jedna soba od 20tak kvadrata pregradjena sa pola zida na koji je okacena kuhinja i koju su bezobrazno naplacivali kao jednosoban stan iako je studio 1200 dolara jer je blizu centru.Oni su bili tu svega par meseci i ne verujem da ijedna fleka na nekom parcetu drveta moze da kosta koliko renoviranje celog "stana".
Naravoucenje sledeci put dobro iscitati prava i regulisanje odnosa sto se stanodavca i stanara tice, to se zove tenancy act i ima ga ovde http://www.ontariotenants.ca/index.phtml
http://www.ltb.gov.on.ca/en/index.htm
Tenant Board je prvi stepenik u resavanju problema pre nego krenete na sud, postoje i savetnici koji besplatno pomazu neupucenima za razliku od advokata.
Ono sto sam shvatila je da ponekad ma koliko svi bili dobri i kulturni ima situacija u kojima treba pokazati zube, pogotovo kada vas neko na ovaj nacin ugrozava, maltretira i preti vam bez osnova a vi znate da niste krivi. Paranoicno bih isla dotle da bih slikala kakav sam stan ostavila da ne dodjem u ovakvu situaciju, ili bih bar rekla da sam to ucinila ako bih pokusali da me oderu ovako bezobrazno. Postoji jos jedna caka, ako ste prvi koji je iznajmio stan onda odgovarate vlasniku koji nema pravo da vas izbaci dok god ne dokaze boardu zbog cega i kako i da li uopste postoji osnov za to,a to traje, ali ako iznajmite stan ili sobu od druge osobe koja tu vec stanuje, ta osoba ima pravo da vas izbaci kad god pozeli (sublet).
Stanodavci u Torontu su ponekad kao i taksisti, ako im u startu ne pokazete da znate pravila igre i cenu svega, odrace vas nonsalantno jer ste ovcica koja im je dala priliku za to.
Cenjkanje je druga prica, zbog velike konkurencije u svemu cene su podlozne pregovaranju i vecina prodavnica npr ima politiku koja se zove get it for less i slicno a podrazumeva da ako negde nadjete stvar koju ste kupili od njih jeftinije vratice vam razliku u ceni ili u nasem slucaju nasli smo istu klimu u drugoj prodavnici 50 dolara jeftiniju i rekli im da zbog otvorene kartice u toj prodavnici zelimo da je kupimo kod njih ali da nam se ne isplati cena, dobili smo je po jeftinijoj ceni naravno. To vazi i za internet, telefon, cak i hranu i pelene u nasoj prodavnici, ako neko nudi jeftinije od nas dacemo vam po toj ceni samo pazarite kod nas. Koliko sam cula ponekad prolazi i sa pregovaranjem za auto osiguranje.Sve stvari kojima niste zadovoljni ili nisu ono sto ste mislili mozete da vratite, medjutim videla sam gomilu ljudi koji to maksimalno zloupotrebljavaju i to mi se zgadilo. Evo jednog primera, gymboree je prodavnica decje odece gde ponekad imaju pristojna snizenja za lepe stvari koje su malo skuplje, hteli smo da kupimo bebcu kacket i stajali na kasi kada je jedna zena vratila dve pune najlon kese stvari u vrednosti od preko 150 $, o cemu se radi? Pretprosle nedelje je bilo snizenje od 50%, ona je nakupovala stvari koje su njene unuke nosile i sada i vraca posle snizenja kada ce dobiti nazad vrednost u regularnoj ceni, znaci uzela je stvari, koristila ih je i sada ce jos i zaraditi na njima...gomila ljudi uzme odecu nosi je neko vreme i onda je vrati, po pravilu ta odeca ne bi trebalo da se vraca u prodaju jer je second hand ali gotovo uvek zavrsi na policama, par puta mi se desilo da uzmem sa police majcu koja je navodno nova a mirise na parfem i znoj...sve novo sto kupite UVEK i Obavezno operite, decje, peskire, krevetnine bez obzira jer su ljudi takvi kakvi su i moze da se desi da je neko to koristio pre vas i ostavio svoje bakterije ili sta vec...Ne kazem da nije super sto potrosac nesto moze da vrati kada se pokvari ili mu ne odgovara ali to ostavlja otvorena vrata za raznorazne sheme koje mi se ne dopadaju, pretpostavljam da velike prodavnice to odavno znaju i da imaju neku racunicu u vezi sa tim...sto opet nije moj problem.
Ipak sam se nasmejala na Acin komentar, -zamisli sta bi ti se desilo da odes u prodavnicu u srbiji i kazes ej ja sam nasao jeftinije u drugoj prodavnici? A ti onda idi pa kupi u drugoj -kretenu ! hahahha!
Isto tako smo imali nauk sto se tice parkiranja u Torontu. Na znaku je pisalo ovako parking allowed from 12a.m, to 5 pm, parking forbidden from 7 pm to 12 am. Mi smo stali u 3 popodne i platili parking za naredna 2 sata, sta mislite u koliko sati smo dobili tiket od 60 dolara? U 5 i 15 kada smo izlazili iz zgrade sa Aleksom policajac je pisao tiket kod kola...ali nigde na znaku ne pise sta sa onim vremenom od 5 do 7 ? Iako smo se maksimalno iznervirali, nismo imali zivaca da se prepiremo i prolazimo kroz gluposti oko osporavanja kazne, sto vecina njih radi, platili smo je i resili da ubuduce pazimo duplo vise ako je to moguce posto je parkiranje prilican problem u Torontu.
Sto bi moji rekli, svaka skola se placa.
Eto mi se ucimo na svojim greskama, a na vasu srecu vi mozete na nasim :)
Drugi razlog zasto smo se odlucili da ne uzmemo prozorsku klimu je sto vecina uredjaja koje morate da montirate negde u stanu mora da bude odobrena od strane vlasnika, nama recimo nije dozvoljeno da ukucavamo eksere u zid ili drvo, niti da nesto menjamo u stanu. Nasi prijatelji su lose prosli po tom pitanju ne znajuci za tenants rights i ostale peripetije, u principu oni su preuzeli stan od nekog ko je preuzeo stan od nekog i nije imao prava da im prepusti stan a i landlord nije znao da su oni tu, kada je zakup istekao pojavili su se sa racunom za navodnu stetu u stanu koju su oni pocinili i racunom od preko 1200 dolara. Licno sam bila u tom stanu kad su se selili i nije bilo nikakve stete koju oni spominju, problem je bio u tome sto nisu mogli odmah da iznajme taj stan pa su resili da im nekako "ukradu" jos tu jednu kiriju za mesec koji je stan bio prazan. Pri useljenju u stan posle nekog drugog ili uopste da bi se zastitio stanar je duzan da u prisustvu svedoka i vlasnika popuni check list gde ce zapisati stanje stana i uredjaja kooje je zatekao da ne bi posle dosao u ovakvu situaciju, oni to nisu znali (a ni ja dosad) i nisu uradili i sada je po recima uprave ispalo da zbog jedne fleke na pultu mora da se menja cela kuhinja i da oni moraju da plate novu, sto je totalno van pameti pogotovo sto je cena novog pulta oko 200 dolara a ne 1200. Kada su se ponudili da sami to srede ili nadju svog majstora, uprava je odbila pod izgovorom da oni imaju samo jednog izvodjaca koji radi sa njima i da je sad cena ne 1200 vec preko 1400 jer mora da se pomera i sudopera i cevi za vodu...Verujte mi svi smo bili ocajni kad smo to culi, takav bezobrazluk nismo ocekivali ovde, ali zbog neosnovanog ugovora i bez onog check lista i ne znanja uprave da su uopste preuzeli stan citava situacija je cudna.Sam stan je zapravo jedna soba od 20tak kvadrata pregradjena sa pola zida na koji je okacena kuhinja i koju su bezobrazno naplacivali kao jednosoban stan iako je studio 1200 dolara jer je blizu centru.Oni su bili tu svega par meseci i ne verujem da ijedna fleka na nekom parcetu drveta moze da kosta koliko renoviranje celog "stana".
Naravoucenje sledeci put dobro iscitati prava i regulisanje odnosa sto se stanodavca i stanara tice, to se zove tenancy act i ima ga ovde http://www.ontariotenants.ca/index.phtml
http://www.ltb.gov.on.ca/en/index.htm
Tenant Board je prvi stepenik u resavanju problema pre nego krenete na sud, postoje i savetnici koji besplatno pomazu neupucenima za razliku od advokata.
Ono sto sam shvatila je da ponekad ma koliko svi bili dobri i kulturni ima situacija u kojima treba pokazati zube, pogotovo kada vas neko na ovaj nacin ugrozava, maltretira i preti vam bez osnova a vi znate da niste krivi. Paranoicno bih isla dotle da bih slikala kakav sam stan ostavila da ne dodjem u ovakvu situaciju, ili bih bar rekla da sam to ucinila ako bih pokusali da me oderu ovako bezobrazno. Postoji jos jedna caka, ako ste prvi koji je iznajmio stan onda odgovarate vlasniku koji nema pravo da vas izbaci dok god ne dokaze boardu zbog cega i kako i da li uopste postoji osnov za to,a to traje, ali ako iznajmite stan ili sobu od druge osobe koja tu vec stanuje, ta osoba ima pravo da vas izbaci kad god pozeli (sublet).
Stanodavci u Torontu su ponekad kao i taksisti, ako im u startu ne pokazete da znate pravila igre i cenu svega, odrace vas nonsalantno jer ste ovcica koja im je dala priliku za to.
Cenjkanje je druga prica, zbog velike konkurencije u svemu cene su podlozne pregovaranju i vecina prodavnica npr ima politiku koja se zove get it for less i slicno a podrazumeva da ako negde nadjete stvar koju ste kupili od njih jeftinije vratice vam razliku u ceni ili u nasem slucaju nasli smo istu klimu u drugoj prodavnici 50 dolara jeftiniju i rekli im da zbog otvorene kartice u toj prodavnici zelimo da je kupimo kod njih ali da nam se ne isplati cena, dobili smo je po jeftinijoj ceni naravno. To vazi i za internet, telefon, cak i hranu i pelene u nasoj prodavnici, ako neko nudi jeftinije od nas dacemo vam po toj ceni samo pazarite kod nas. Koliko sam cula ponekad prolazi i sa pregovaranjem za auto osiguranje.Sve stvari kojima niste zadovoljni ili nisu ono sto ste mislili mozete da vratite, medjutim videla sam gomilu ljudi koji to maksimalno zloupotrebljavaju i to mi se zgadilo. Evo jednog primera, gymboree je prodavnica decje odece gde ponekad imaju pristojna snizenja za lepe stvari koje su malo skuplje, hteli smo da kupimo bebcu kacket i stajali na kasi kada je jedna zena vratila dve pune najlon kese stvari u vrednosti od preko 150 $, o cemu se radi? Pretprosle nedelje je bilo snizenje od 50%, ona je nakupovala stvari koje su njene unuke nosile i sada i vraca posle snizenja kada ce dobiti nazad vrednost u regularnoj ceni, znaci uzela je stvari, koristila ih je i sada ce jos i zaraditi na njima...gomila ljudi uzme odecu nosi je neko vreme i onda je vrati, po pravilu ta odeca ne bi trebalo da se vraca u prodaju jer je second hand ali gotovo uvek zavrsi na policama, par puta mi se desilo da uzmem sa police majcu koja je navodno nova a mirise na parfem i znoj...sve novo sto kupite UVEK i Obavezno operite, decje, peskire, krevetnine bez obzira jer su ljudi takvi kakvi su i moze da se desi da je neko to koristio pre vas i ostavio svoje bakterije ili sta vec...Ne kazem da nije super sto potrosac nesto moze da vrati kada se pokvari ili mu ne odgovara ali to ostavlja otvorena vrata za raznorazne sheme koje mi se ne dopadaju, pretpostavljam da velike prodavnice to odavno znaju i da imaju neku racunicu u vezi sa tim...sto opet nije moj problem.
Ipak sam se nasmejala na Acin komentar, -zamisli sta bi ti se desilo da odes u prodavnicu u srbiji i kazes ej ja sam nasao jeftinije u drugoj prodavnici? A ti onda idi pa kupi u drugoj -kretenu ! hahahha!
Isto tako smo imali nauk sto se tice parkiranja u Torontu. Na znaku je pisalo ovako parking allowed from 12a.m, to 5 pm, parking forbidden from 7 pm to 12 am. Mi smo stali u 3 popodne i platili parking za naredna 2 sata, sta mislite u koliko sati smo dobili tiket od 60 dolara? U 5 i 15 kada smo izlazili iz zgrade sa Aleksom policajac je pisao tiket kod kola...ali nigde na znaku ne pise sta sa onim vremenom od 5 do 7 ? Iako smo se maksimalno iznervirali, nismo imali zivaca da se prepiremo i prolazimo kroz gluposti oko osporavanja kazne, sto vecina njih radi, platili smo je i resili da ubuduce pazimo duplo vise ako je to moguce posto je parkiranje prilican problem u Torontu.
Sto bi moji rekli, svaka skola se placa.
Eto mi se ucimo na svojim greskama, a na vasu srecu vi mozete na nasim :)
Saturday, July 9, 2011
Vreme za setnje :)
Prestala sam da svracam na forume o emigraciji, prestala sam da svracam na forume uopste...jedino mesto gde jos "visim" je facebook i tu i tamo procitam postu. Vreme je divno, mada ovih dana je bilo prilicno toplo, citavih 30 stepeni :), jos izdrzavamo bez klime ali moram priznati da mi preko dana dok kuvam jaaako nedostaje. Sto se zgrade tice definitivno nemam srece, ja sam rekla aci jednom da gde god da krenem gradiliste me prati...od svoje 4te godine od kad je moj pokojni deda "iselio" mamu i tatu iz dvorisnog stana koji su pplacali kod njega u kuci, sestra i ja smo se igrale u pesku i sljunku pored cigala, blokova i mesalice...miris svezeg betona i kreca je nesto sto me uvek podseca na detinjstvo...u oktobru kad smo se uselili su radili fasadu zgrade, lomili je i flasterisali, buka je bila jeziva, sad celo leto menjaju liftove i nedavno su poceli da buse i popravljaju terase sa nase strane, nikad nisam bila u bucnijoj zgradi, ne treba nam ni alarm svako jutro u pola 9 iz kreveta nas izbacuje hiltika. Skontali smo da kad budemo trazili sledeci stan ima da imamo toliko kriterijuma da ce biti nemoguce naci ga, jer treba da bude iznad svih (da komsije ne mogu nocu da seku drva iznad nas ubodnom), da bude sa istocne strane ili u senci jer se ovi sa druge popodne usijaju, da ne gleda na put vec na parking ili park, da bude sto dalje od otvora za smece (koji bas smrdi leti, pomocnim stepenistem ne mogu ni da sidjem) i od kontejnera ispred zgrade, i da ima velik i ispravan lift koji zapravo radi za razliku od nasih (pentranje od 10tak spratova mi je bar doteralo liniju ali ne mogu da mrdnem sa bebcem zbog kolica), i ako je moguce (a meni vrlo bitno) da mogu da unesem ves masinu u stan i da ne moram da perem u zajednickim.
To mi je bas bolna tacka, kanadske masine ne greju vodu kao evropske, najtoplija voda je ona koju uzimaju iz sistema zgrade i nije toplija od 60tak stepeni, to je ok za sareni ves ali kad otvorim masinu i vidim tudje dlake, dugu crnu kosu ili zivotinjske dlake zeludac mi se okrene...ne mogu da smislim da perem ves svog deteta u mlakoj vodi posle necije sugave keretine (a da ih ima u zgradi ima tona, onaj sto me je napao i ujeo bebca jako smrdi jer se raspada od starosti, slep je i citava ledja su mu sugava).Na svu srecu to smo resili zimus kad smo uzeli malu apartmansku masinu od kineza koja se kaci na sudoperu, osim toga ustedela mi je 60 $ mesecno koje bi placala dole za pranje.
Kinezi su cudo, ti ljudi su u stanju da rade 24 sata na dan i da nadju nacin da prodaju sta god naprave i sastave, imaju i minijaturne susilice za ves i razne druge stvari, cak sam pre mesec i po prvi put videla one njihove prodavnice na koje smo tamo navikli sa sve falsifikatima markiranih torbi, uostalom koju god stvar da uzmete u prodavnici, odecu, obucu, namestaj sve ima istu etiketu da je napravljeno tamo.
Nekoliko prodavnica namestaja se ponosi time da se njihove stvari prave u Kanadi i to je to, sve ostalo...made in China.Cak i neskafa 3u1 koju bas pijem a koja u Kanadi ne postoji je uvezena iz Kine :) samo sto je kinezi zovu 2+1 .Ponekad mi dodje zao sto nnije bilo nacina da naucim taj jezik, imam osecaj da bi bas dobro prosla da ga znam s obzirom da pola Toronta prica kineski a pola indijski.
Prvog smo isli dole na exibition place da gledamo vatromet iznad jezera, stavicu link dole, povodom 144 godine Kanade, bila je prilicna guzva ali nije bilo lose.Inace najvise mi se od svih atrakcija do sada svideo Wonderland, koji je stvarno divan i ici cemo ponovo, Zoo i Vaughan Mills trzni centar (uglavnom zato sto je pun outleta i jeftinih prodavnica obuce i odece). Ima toliko stvari koje vredi videti i posetiti da cesto nesto vidimo tek kad prodjemo pored tog ili cujemo od nekog drugog. Sto se toga tice, ovaj grad stvarno ume da ti se svidi, uvek ima gde da se ode, uvek se nesto desava, organizuje, uvek mozes da dobijes besplatnu ulaznicu za nesto u biblioteci, ima popusta, nedavno sam citala da imaju bioskopske projekcije za mame sa bebama koje jadne inace ne mogu da vucaraju drekavce u bioskop, nasla sam ove sajtove koje koristim kad imamo viska vremena :)
http://www.toronto4kids.com/
http://www.toronto4kids.com/babies
http://wx.toronto.ca/festevents.nsf/
http://www.ontariooutdoor.com/index.aspx?language=en
Jeste puno se radi, jeste sve ima svoju cenu, ali po meni ovo je zivot po meri coveka...onakav kakvog se secam pre 90tih, kada su moji u cetvrtak seli u ladu da bismo vikend proveli kod bake u Nemackoj, kada smo svakog leta kampovali negde na hrvatskom primorju...poslednji put sam bila na moru pocetkom 90tih, a onda tek 2007 kada smo otisli na more jer smo vec razmisljali o detetu i hteli da bar jednom odemo sami na more bez cimanja...Uvece se ulicom siri miris borova i vetar sa jezera mirise na vodu, galebovi lenjo kruze pod naranzastom izmaglicom, bas kao da smo na moru svako vece, deca se igraju u parkovima a odrasli voze biciklove i rolere po stazama (Acin kolega svakog dana ide sat vremena na posao rolerima i isto tako nazad, covek je kao stapic :) stariji parovi setaju kroz park i razgovaraju na svom jeziku. Prosle nedelje smo se spustili u park ispred nase zgrade, pesacili parkom 4 kilometra do botanicke baste gde sam uzela kafu i vratili se nazad, bebac je pola puta prespavao a u povratku smo ga pustili da tapka za nama, pesacili smo ukupno 4 sata i bas mi je prijala setnja kroz "grad", niti sam cula kola niti osetila da sam u milionskom gradu. Slicice parka ispred nase zgrade...
To mi je bas bolna tacka, kanadske masine ne greju vodu kao evropske, najtoplija voda je ona koju uzimaju iz sistema zgrade i nije toplija od 60tak stepeni, to je ok za sareni ves ali kad otvorim masinu i vidim tudje dlake, dugu crnu kosu ili zivotinjske dlake zeludac mi se okrene...ne mogu da smislim da perem ves svog deteta u mlakoj vodi posle necije sugave keretine (a da ih ima u zgradi ima tona, onaj sto me je napao i ujeo bebca jako smrdi jer se raspada od starosti, slep je i citava ledja su mu sugava).Na svu srecu to smo resili zimus kad smo uzeli malu apartmansku masinu od kineza koja se kaci na sudoperu, osim toga ustedela mi je 60 $ mesecno koje bi placala dole za pranje.
Kinezi su cudo, ti ljudi su u stanju da rade 24 sata na dan i da nadju nacin da prodaju sta god naprave i sastave, imaju i minijaturne susilice za ves i razne druge stvari, cak sam pre mesec i po prvi put videla one njihove prodavnice na koje smo tamo navikli sa sve falsifikatima markiranih torbi, uostalom koju god stvar da uzmete u prodavnici, odecu, obucu, namestaj sve ima istu etiketu da je napravljeno tamo.
Nekoliko prodavnica namestaja se ponosi time da se njihove stvari prave u Kanadi i to je to, sve ostalo...made in China.Cak i neskafa 3u1 koju bas pijem a koja u Kanadi ne postoji je uvezena iz Kine :) samo sto je kinezi zovu 2+1 .Ponekad mi dodje zao sto nnije bilo nacina da naucim taj jezik, imam osecaj da bi bas dobro prosla da ga znam s obzirom da pola Toronta prica kineski a pola indijski.
Prvog smo isli dole na exibition place da gledamo vatromet iznad jezera, stavicu link dole, povodom 144 godine Kanade, bila je prilicna guzva ali nije bilo lose.Inace najvise mi se od svih atrakcija do sada svideo Wonderland, koji je stvarno divan i ici cemo ponovo, Zoo i Vaughan Mills trzni centar (uglavnom zato sto je pun outleta i jeftinih prodavnica obuce i odece). Ima toliko stvari koje vredi videti i posetiti da cesto nesto vidimo tek kad prodjemo pored tog ili cujemo od nekog drugog. Sto se toga tice, ovaj grad stvarno ume da ti se svidi, uvek ima gde da se ode, uvek se nesto desava, organizuje, uvek mozes da dobijes besplatnu ulaznicu za nesto u biblioteci, ima popusta, nedavno sam citala da imaju bioskopske projekcije za mame sa bebama koje jadne inace ne mogu da vucaraju drekavce u bioskop, nasla sam ove sajtove koje koristim kad imamo viska vremena :)
http://www.toronto4kids.com/
http://www.toronto4kids.com/babies
http://wx.toronto.ca/festevents.nsf/
http://www.ontariooutdoor.com/index.aspx?language=en
Jeste puno se radi, jeste sve ima svoju cenu, ali po meni ovo je zivot po meri coveka...onakav kakvog se secam pre 90tih, kada su moji u cetvrtak seli u ladu da bismo vikend proveli kod bake u Nemackoj, kada smo svakog leta kampovali negde na hrvatskom primorju...poslednji put sam bila na moru pocetkom 90tih, a onda tek 2007 kada smo otisli na more jer smo vec razmisljali o detetu i hteli da bar jednom odemo sami na more bez cimanja...Uvece se ulicom siri miris borova i vetar sa jezera mirise na vodu, galebovi lenjo kruze pod naranzastom izmaglicom, bas kao da smo na moru svako vece, deca se igraju u parkovima a odrasli voze biciklove i rolere po stazama (Acin kolega svakog dana ide sat vremena na posao rolerima i isto tako nazad, covek je kao stapic :) stariji parovi setaju kroz park i razgovaraju na svom jeziku. Prosle nedelje smo se spustili u park ispred nase zgrade, pesacili parkom 4 kilometra do botanicke baste gde sam uzela kafu i vratili se nazad, bebac je pola puta prespavao a u povratku smo ga pustili da tapka za nama, pesacili smo ukupno 4 sata i bas mi je prijala setnja kroz "grad", niti sam cula kola niti osetila da sam u milionskom gradu. Slicice parka ispred nase zgrade...
Subscribe to:
Posts (Atom)