TGIF

Sneg...posle prelepih nedelju dana od 10 u plusu, stize i ziiimmaaa. Znam da ce mi ovaj bloger ionako spljeskati sav tekst zajedno pa necu ni da se mucim da odvajam pasuse, nista se posebno nije promenilo osim par stvari na poslu, i cinjenice da smo uspeli da se nagodimo sa ovima za stanarinu da nismo trebali to ipak da platimo...Prica ide otprilike ovako, u telefonskom razgovoru sa menadzerom dobili smo dozvolu da se iselimo pre isteka godinu dana po ugovoru, sto je ovde kao big no no, ali moze da se nadje izlaz ako razgovarate sa normalnim ljudima...tako da nam je odobrio tih mesec dana ranije a da ne moramo da ih platimo itd, na kraju je to ipak bilo samo pola meseca, medjutim navodno je nedavno taj lik otisao na bolovanje i neko ko ga je menjao je bio revnosan da pretrazi stare papire nadje da smo se iselili ranije a bez obrazlozenja i posalje nas kao neplatise agenciji za uterivanje dugova...milina, trebalo nam je nedelju dana i jedno 100 poziva da dodjemo do lika koji je bio na bolovanju i da on nazove svoje kolege i agenciju i objasni im da nam je dozvolio da se iselimo ranije bez obaveza.Zivce necu da spominjem.Uglavnom, ovde vredi cimati i laktati se jer ponekad uspes da isteras svoja prava, mada birokratija je birokratija i svi se drze svojih pravila kao pijan plota. .................................................................................................................................................................................Posle 2 i po godine toliko sam se navikla na prostranstvo i dostupnost svega i svacega da ne mogu sebe da zamislim da zivim u nekom malom nesredjenom gradu ili nekoj losijoj drzavi,verovatno bi mi falilo mnogo toga odavde, iz ove perspektive sada, deluje mi da smo se uljuljkali i navikli na zivot ovde, cak i sa dve osrednje plate imamo mnoogoo bolji standard nego ikad ranije u zivotu, cene se nikada ne menjaju )osim kad su snizenja) i u rasponu od 2 sata puta imas prelepe plaze leti i skijalista zimi, vreme na putu je druga stvar na koju se naviknes jer 2 sata ovim autoputem je kao 30 minuta na onom tamo, plus nema rupa i ima 6 do 8 traka, uzmes kafu sednes u kola i za sat dva si na prelepom jezeru,ili na nijagari, u Torontu ili ako hoces preko u USA...a ako hoces da potrosis nekih 5 ili vise sati otvara se citav novi horizont izbora. Dopada mi se sto zivim u zemlji mogucnosti, nas napredak u zadnje dve godine je bio neuporediv u odnosu na 10 protracenih tamo ali ne zaboravimo da smo mi dosli bez icega i krenuli od nule...nismo imali nista tamo, nismo imali nameru da se ikad vracamo i nismo ostavljali mostove za svaki slucaj, kada kreces od nule i kada si na dnu drustva jedini put je na bolje i uvis.Prosli smo kroz dosta frustracija i lupanja glavom u zid, ali svaki put kada smo se borili misleci da je uzalud, ispalo je da nije i da smo se nekako izborili za sebe, mada cela prva godina je bila prilicno teska i stresna.Pocetno odusevljenje novim stvarima i sredinom je dosta ublazilo taj stres, ali ima puno i u tome kakvim ljudima si okruzen i u kom gradu se nalazis, ako odes u veliki i skup grad i zavrsis okruzen losim osobama i losim savetima...druga prica.Taj deo price smo naucili u drugoj godini kada smo gledali da pobegnemo iz Toronta, i dan danas ga volim na par sati i na slici, ali nikada ne bih imala sanse da zivim u njemu mirno i bez stresa, milioni ljudi, skuplji zivot i nekretnine, najgori saobracaj u Ontariju, toronto je 4ti grad u severnoj americi po najgorim saobracajnim guzvama svakog dana...mmmm neka hvala, nije to za mene. Mozda je vreme da podvucem crtu sto se tice onog sto mi se svidja ili ne ovde...pre nego sto smo krenuli u avanturu zvanu imigracija napravili smo listu za i protiv na kojoj smo napisali sta ocekujemo da ce se promeniti na bolje odlaskom a sta ce nas naterati da zazalimo sto smo se odlucili na to, i koliko i kakvog stresa i problema ocekujemo, iako je nasa lista bila prilicno realna, i kako se ispostavilo tacna, ipak nismo bas sve imali u vidu jer nismo imali iskustvo koje sada imamo. Zao mi je sto nisam ponela tu listu, ali prvom prilikom doci cu do nje :) Mozda cu uzeti malo vremena da napravim poredjenje sada, mada koliko razumem u poslednje vreme stvari su se promenile prilicno i ne na bolje pa je i moje poredjenje vremena kada sam otisla i onoga sto mi je tad smetalo, prilicno zastarelo. Osim toga prijatelji mi kazu da kada odavde posle nekog vremena odes u posetu tamo, sve izgleda malo, jadno i oronulo...jednostavno kao sto sam davno pisala promeni se taj licni Point of view. Ima stvari koje su slicne, ili bar lice na one tamo,pogotovo ako ste novodosli emigrant bez mnogo izbora, na primer ponekad raditi kod privatnika ukljucuje puno prekovremenog rada koji je neplacen ili nije adekvatno placen, nemogucnost da vam se poveca plata godinama ili ko zna kad,bolovanje ili dan odsustva kada ste bolesni a da nije placeno, mizeran broj slobodnih dana na koje ionako nemate pravo u prvoj godini ili nema sanse da ih iskoristite i propadnu vam zbog tog, za neke poslove ocekivanje da ste dostupni 24 casa i da radite i od kuce, posao koji ukljucuje i ono sto nije na papiru i za sta niste placeni,cimanje i slanje na 10 razlicitih lokacija po potrebi, puno putovanja ciji troskovi nisu pokriveni,da sami nabavljate i kupujete opremu potrebnu za rad ili garderobu i obucu i da vam naravno to ide iz dzepa a ne bude nadoknadjeno...verovatno ima mnogo vise negativnih stvari ali ove su uglavnom iz naseg iskustva. S druge strane plata stize na vreme i za ovdasnje uslove je recimo pristojna mada nije dovoljna da se zivi samo na njoj potrebna je i druga plata u kuci. Ponekad cete imati cudne ili teske ljude za saradnike ili sefove jer ima ih svuda pa i ovde, i ovde ima puno razlicitih kultura i mentaliteta pa zavisno od vrste posla ili tipa okruzenja osetite to ponekad u negativnom kontekstu na svojoj kozi.Kod mene to izaziva vecito razocarenje ljudskom prirodom, dodjes u uredjenu i lepu sredinu i onda umesto da se prilagodis i menjas na bolje i gledas ono sto je dobro u svemu tome ti se trudis da zadrzis sve lose osobine svoje kulture i da sve unazadis ponasanjem kao da si juce sisao sa neke planine...sto bi rekli tamo negde. Jadno mi je sto mnogi emigranti sa svih strana globusa godinama kukaju kako je ovde lose i ne znam ni ja sta sve ne valja i vole da pljuju po svemu, ali niko ih ne drzi vezane ovde kao taoce i naravno niko se ne vraca tamo odakle je dosao, gde je kao sve bilo super,niti ide negde gde je bolje, sto je jos gore pokupe papire socijalu i sve moguce pomoci i odu da se izlezavaju negde na tudj racun, ovde svi imaju gomilu prava pa predpostavljam da je i ovakav nacin zivota njihovo pravo... Medju mojim kolegama ima malo takvih, vecina ih je vrlo vrlo sretna sto su ovde. Postoji gomila predrasuda vezana za ljude koji dolaze sa razlicitih prostora, ponekad tipa indijci su lenji i samo gledaju da se izvuku i da te zeznu, da iskoriste svaku rupu u zakonu, umeju da slazu bez problema,kinezi ce raditi kao mravi za mizernu platu i obarati satnice drugim radnicima jer ne biraju i ne pitaju za svoja prava a onda ima i onih koji se izvlace...ljudi sa bliskog istoka su malo religiozno i generalno zatucani, ovi ne vole one i tako dalje...uvek u tim pricama ima i trunke istine jer na 10 dobrih nadje se uvek i par losih, mada opet iz mog iskustva ne mogu da generalizujem i kazem da su svi pripadnici losi ili lenji, uglavnom sam nailazila na dobre ljude koji imaju po koju manu koju mogu istolerisati jer ipak svi imaju neke mane obrni okreni... Sto se tice drzavnih poslova ili firmi koje imaju jake sindikate stvar je drugacija, i verovatno kao u vecini zemalja sveta drzavni posao je pristojno placen i uslovi su mnogo bolji. Ipak je nerealno ocekivati da se svi ljudi na nekom mestu uvek ponasaju lepo ili fino, i da im svima bude dobro negde, uvek ima losih ljudi, nesretnih ljudi i nezadovoljnih ljudi ili i oni relativno normalni imaju ponekad takve faze u zivotu...Mix populacije je ovde veliki i zaista je osvezenje da retko nailazim na zlonamerne ili neprofesionalne osobe ali ne kazem da ih nema, jer ljudi su ljudi svuda, i svako ponekad ima los dan ili mesec ili godinu jbg.Jos stari Latini su smislili ono homo homini lupus :)) E da, sve je okiceno i pocela je shoping groznica u kojoj ponosno ne zelim da ucestvujem jer mrzim guzvu a i mislim da mi iskreno nista ne treba, sto je ostalima neverovatno jer boze moj uvek treba nesto da se kupuje zasto onda radis nego da trosis pare hehhehe ali salu na stranu, dosla sam u fazu kada mi ne trebaju stvari nego slobodno vreme, ili koji slobodan dan na koji jelda jos nemam pravo...U Kanadi nije bilo neke frke u petak niti neke posebne guzve u prodavnicama, ako cemo iskreno ni snizenja nisu bila preterano velika, A komsije preko grane su provele black friday ovako U svakom slucaju kao sto sam pisala, potrebno je odredjeno iskustvo, recimo godinu dana zivota i rada negde da bi vam se promenio pogled na svet ili bar perspektiva, mislim da to pise i ovde, posle nekog vremena sve izgleda mnogo mnogo drugacije samo potrebno je vreme...I naravno sve zavisi od toga sta zelite u zivotu i koliko ste realna osoba. http://istrazivac.wordpress.com/2012/10/28/zivot-na-sjeveru-28-10-2012/

Par sitnica i novosti

I opet ona generalizacija kanadske klimatske situacije nije upalila...dok je Alberta do kolena u snegu na minus 30, mi imamo divnih suncanih 16, nesto kao dan na Balkanu i dan u Svedskoj...Sendi nas je omasila, hvala lepo, bilo je malo vetra i kise ali nista posebno. U najavi je zima, lepih boja vise nema a iskreno ni vremena za kuckanje na netu...prebacili su me u drugu smenu i na drugo radno mesto, doduse privremeno par meseci, tako da mi se dan malko oduzio, dok stignem kuci izgubim volju da i otorim lap top, posle vecere sendnemo u kuhinju da se igramo vozicima, jer samo na plocicama idu dovoljno brzo ili radimo nesto zanimljivo tipa citanje knjiga i crtanje...Zivot tece dalje. Ono zbog cega hocu da ubacim ovih par recenica je cinjenica da smo u ovom gradu bez problema dobili subsidy za vrtic, ispalo je da u waterloo vecina porodica ima pravo na njega bez obzira na primanja i da nije tesko dobiti ga, podneli smo papire i za dva dana dobili resenje da vrtic vise ne kosta 45 $ na dan vec samo 18 $ ostalo placa grad, thumbs up za grad! Raduje me cinjenica da vise ne radim za pola plate. Znam da je u Torontu i Londonu bilo prakticno nemoguce imati ovakvu pomoc od grada, zato svaka cast ovom malom gradu koji stvarno tetosi svoje porodice :) Moje jedina zamerka mu je nedostatak lekara i walk in klinika koji se bas oseti, pogotovo kada imas malo dete, naucili smo ER napamet zadnjih par nedelja,i siti se nacekali nazalost... Druga stvar je opet problemi sa mafijom koja iznajmljuje stanove...jer zamislite iako smo se odselili pre dobrih 3 meseca iz Londona, i sve je bilo OK izasli smo sredinom augusta itd...sad nam stize pismo da treba da platimo stan tamo do pola septembra jer na papiru pise da smo se iselili sredinom septembra...ludilo.Kada smo se iseljavali nismo dobili nikakav papir sa datumom ili pristankom da su nas pustili da se iselimo tako da je sve bilo usmeno sa njima i rekli su ok, sada namerno, ili iskreno se nadam slucajno, datumi se ne poklapaju i pokusavaju da nam uzmu pare i za ono vreme koje nismo bili tamo a njima je stan verovatno bio prazan...Kanadska klasika, sve sto ima veze sa iznajmljivanjem ili kupovinom nekretnina je jedna odvratna ljigava mafija. Nauk za sledeci put sve trazi napismeno i snimaj razgovor ako treba jer ovo je vec drugi put da nas pecaju na istu foru, dojadili su mi. Sto se auto osiguranja tice, sa njima smo se konacno izborili i posle skoro 3 godine boravka u Kanadi dobili smo pristojnu mesecnu ratu od samo 80 $ mesecno, doduse trebalo je da bude 124 kod TD osiguranja ali kada su ukljucili popust za grupno osiguranje radnika preko firme ispalo je manje :) ................................................................................................................................................................................. Evo sta se radi uvece posle posla, umesto mog kuckanja i NEta :) i naravno za Halloween je neko morao da bude train driver :))