Prosla je i ta famozna treca godina od kad smo ovde...ulazimo polako u cetvrtu.
neke stvari su se razbistrile, neke su se malo zamutile, znate vec kako to ide nesto zaboravis, nesto previdis, i pocinjes da mislis kako se zemlje sveta i ne razlikuju toliko medju sobom...Moram da priznam da sam potpuno zaboravila kako izgleda zivot drugde, razmazila sam se, navikla da na sve zakazano cekam najduze 15 min, da mi za promenu adrese ili svih dokumenata treba samo 10 min a ne dva dana stajanja u redu, da racune placam internetom ili telefonom, da mi je jedina egzibicija odlazak do prodavnice i to kad nadjem vremena...E a to je druga stavka, nekako mi se cini da je tamo i tada bilo mnogo vise vremena za nas i za porodicu, moj dan pocinje u 8 kada odlazim od kuce i uvece dolazim kuci u 7,klinac ide da spava u 9, realno svo vreme koje provedemo zajedno je tih par sati oko vecere i kupanja i odlaska u krevet...Cini mi se, ali znam da to nije potpuna istina jer pre deteta i izmedju smena i toga sto smo ponekad radili i vikendom i mi smo se vidjali mozda 2 dana u nedelji, kada je dosao klinac bila sam na bolovanju tako da sam bila kod kuce a on je bio par meseci na prinudnom, mozda mi se zato cinilo da je tamo bilo vise vremena za nas, sada kada oboje radimo i klinac ide u skolu nije tako.
I dalje mi se cini da su neke stvari bolje tamo,npr. zdravstvo, verovatno je to samo privid, ali samo iz razloga sto ovde ne moze da se plati i ubrza stvar, odradi nesto privatno, vec moras da cekas da se zakrceni mehanizam pokrene...s druge strane to sprecava zloupotrebe.Neke stvari su toliko banalne i glupe, npr ne postoji centralni registar pacijenata ili elektronski karton pa svaki put kad odem kod drugog lekara ja moram da mu recitujem citavu istoriju svojih prethodnih bolesti i alergije i bukvalno mi dodje da napravim svoj "zdravstveni" portfolio i da ga nosim sa sobom, pa ko ce popamtiti sve te datume i testove, pobogu? Onda - svako je strucnjak samo za svoj deo posla, zvuci poznato? Tako da vam jedan radi ultrazvuk, jedan vas samo fizicki pregleda, jedan vam radi krvnu sliku itd. i onda morate da idete na 3 mesta da vidite 3 osobe od kojih ni jednoj nije dozvoljeno da vam kaze bilo sta, zatim te 3 osobe )ako ste sretni pa budu samo 3) salju rezultate cetvrtoj osobi koja je vas porodicni -lekar ako ga imate, i vi idete cetvrtoj osobi da vam procita rezultate, a da ne govorim kako sve to traje nedeljama a ponekad i mesecima...pogotovo ako se rezultati zagube negde usput, jer verovali ili ne ponekad ih salju postom, u istom gradu, ponekad maltene u istoj zgradi, kao da faxovi i mailovi ne postoje!I koliko je "radostan" moj poslodavac kada moram da izlazim sa posla i da se cimam nazad, jer se sve obavlja u radno vreme od 8 do 5.
Verujem da su bolje opremljeni ovde, verujem da su mozda i strucnjaci i hirurzi u vecim bolnicama prvoklasni, verujem da su ljudi koji rade u zdravstvu maksimalno ljubazni i fini, sve im verujem samo -sve to cekanje, cimanje i vreme- kog je uvek tako malo...
I ono za bolovanje, sto je gost na blogu napisao, cini mi se da je istina, nekako se se sve svodi da te zakrpe i vrate kuci pa na posao, ne znam nikog ko je dobio bolovanje posle operacije, ljudi su se bukvalno 2 dana nakon manjih operacija vracali na posao, zakrpljeni sa zavojima ili gipsom i "cuvajte taj deo tela" i to je to.Koleginica mi je radila sa slomljenim stopalom, druga sa operisanom kosti u desnoj ruci...Ako hoces da sedis kuci ili uzmes godisnji ili das otkaz, ili izmolis neki kompromis od poslodavca, neke neplacene dane... placeno bolovanje? nisam sigurna da to postoji osim na papiru...To je iz mog iskustva, i onog sto vidim na svom radnom mestu, kod privatnika, a znate vec kakvi su privatnici, minimum pravila i maksimum izrabljivanja, samo plata stize na vreme za razliku od drugde...cujem da neke vece firme imaju bolje uslove za svoje radnike.Ali nebitno, isto kazu i ovde ko i tamo, bog ti na pomoci u hitnoj pomoci i bolje nemoj da se razbolis.
Priznajem da mi je s te strane bilo manje komplikovano tamo, imala sam poznanike, rodjake u zdravstvu i privatne lekare, mogla sam da platim zakazem i odradim sve preglede za kratko vreme ili cak kod jedne osobe, e sad to je sve ok ako imas para...ako nemas cekas svoj red ko i ovde.
Evo ko zeli da se podseti http://zivotukanadi.blogspot.ca/2012/06/dvojka.html
Septembar 2012 - Mart 2013
pocela sam da radim u privatnom vrticu a klinac je krenuo u svoj vrtic,ziveli smo u stanu koji je 10 minuta kolima od nasih poslova i skolice, racuni su 1000$ za stan, oko 600 za sve ostalo tipa struja, gorivo, tv internet itd, oko 800 za hranu ali i to se smanjilo jer od kad radimo jedemo van kuce na poslu, ja imam kuvan rucak u vrticu i klinac ima svoj, a aci pakujem klopu, vrtic je trebao da bude 1000 takodje ali nam je grad platio 60% preko subsidy-ja tako da sam ga placala ispod 400 $ mesecno.
Sa dve plate u kuci mnogo lakse je ostaviti nesto sa strane za buducnost i druge planove, sto bi rekli lakse se dise...iako je moja plata malo veca od minimalca, pokriva nam dobar deo troskova.
Nemam placenog bolovanja i slobodnih dana, imam ukupno 2 nedelje godisnjeg u toku 2 dela godine- nedelju na prolece i nedelju na leto ili jesen, i nedelju neradnih dana za bozic, ja sam placena na sat i podrazumeva se da svaki dan radim sat, dva vremena prekovremeno ako treba- uglavnom uvek mora, a on ima fiksnu platu bez obzira koliko sati radi...ali kao sto rekoh oboje radimo i imamo 2 plate u kuci koje su zajedno sasvim ok.
April-Jul 2013
A sad malo vedrija strana price, preselili smo se po peti put za ovo vreme boravka u Kanadi,nismo daleko otisli, samo par ulica dalje, blize poslu i buducoj skoli, jer klinac najesen krece u skolicu ili JK kako to ovde zovu.Kako stvari stoje trebace nam malo vise prostora najesen i na zimu,cekamo babe i dede i jos neke goste, pa nam dvosoban stan nece bas biti dovoljan.Zivimo u predgradju, preko puta od vrtica i skole gde i sada ide, acin posao je na 10 min peske, pored je suma, reka, tereni za fudbal, igralista, hokejska arena i kraj grada, iza su njive i farme.Konacno opet imam dvoriste i bastu i presretna sam zbog toga :)Sto se finansija tice ova kombinacija ce nas kostati mozda upola vise nego stan ali s obzirom na cene i na nasu trenutnu situaciju to je bila jedna od boljih opcija.
Mrzi me da zalazim sada u licne stvari ali recimo da smo opet otisli na bolje i na vise prostora, i to mi je bitno.Trebalo bi da ovo bude jedna od poslednjih selidbi u narednih par godina ali kako smo naucili svoju lekciju vezanu za Kanadski sistem to ne mora da bude istina, zivot i izbori za osobu ovde su vecita kocka i nista ne mora da bude tako kako ste zamislili, firme otpustaju radnike svako malo kao visak i retko ko nece promeniti bar 3 posla ako ne i 15tak za zivota i rada ovde.Protok ljudi na radnim mestima je ogroman i za mene zacudjujuci, samo ovog meseca ja sam "izgubila" 6 koleginica ali doci ce nove da rade...Neki su odustali, neki su otisli na bolje poslove...upoznala sam zenu koja je godiste moje mame i koja zavrsava studije za vaspitaca i trazi posao...a po meni trebalo bi da je u penziji, a jedna od mojih koleginica je godiste pokojne margaret tacer...
Osecam se da smo stalno u nekoj kocki i riziku, svaka odluka koju doneses moze da ispadne super ili da se gadno okrene protiv tebe, ne znam da li ce to prestati ali znam da je tako od kad smo dosli.I sa te strane jedina sigurnost koju pojedinac ima je da "nabilduje" svoj rezime i nada se da ce moci vrlo lako da dodje do drugog posla ako je spreman da se seli za njim po potrebi, potrebna je ogromna doza volje i fleksibilnosti i zelje da se uce nove stvari, potrebno je da covek bude maksimalno otvoren za promene, bar u nekim strukama, mozda mozete da se ubacite u neku fabriku na traku, ako ne znate dobro jezik i niste bas najbolji sa promenama ali uvek je pitanje koliko dugo mozete da trajete tamo u tom statusu quo, i da li cete biti zadovoljni poslom i primanjima, i da li ce firma za 10 godina odluciti da joj ne treba toliko radnika... naravno postoji biro, prekvalifikacija i sve ostalo, ali godine prolete dok se okrenes.
Posto sam ispala iz zbivanja na drugom terenu ne znam kako stvari sada stoje tamo, znam da je za mlade u Hrvatskoj osnovni problem da uopste pocnu negde da rade i da dosta njih dolazi u neku vrstu avanture ovde, sto se Srbije tice, svakoga dana gledam svoje prijatelje i nasu decu, puno , puno mladih obrazovanih porodica sa malom decom koje su otisle odande, i razmisljam kako se to mora negde kasnije osetiti - da su tolika deca i toliki mladi pametni,radni i sposobni ljudi nestali iz drustva...U svakom slucaju, ta neka zivotna sigurnost ovde, a pretpostavljam i drugde, dolazi iz dobrog obrazovanja, upotrebljive struke i finansijske sigurnosti, mi kao trogodisnji emigranti verovatno je necemo osetiti u potpunosti bar jos par godina ali na dobrom smo putu,uvek je bolje nego sto je bilo juce i zasad idemo samo napred, to ima svoju cenu u vidu vremena i stresa oko nedostatka istog, ali opet bolje da se nerviram oko sitnica koje mogu da pokusam da izbalansiram,nego da me brinu velike politicke stvari koje ne mogu da promenim.Za one rodjene ovde puno znaci podrska porodice i finansijska pomoc roditelja, ako je dobiju, jer ne smatraju svi roditelji da treba da finansijski pomazu decu kao tamo.
Zvanicno mozemo da apliciramo za drzavljanstvo, ali se jos nismo nakanili jer se u proseku ceka oko godinu dana ili 25 meseci zavisno od provincije itd, e ako dolazite imajte u obziru da ako vam istekne onaj pasos ili detetu - Kanadski necete dobiti 4 do 5 godina od dolaska, tako da nije u pitanju 3 godine pa drzavljanstvo, vise je.Drzite vase stare pasose u redu za nedaj boze.
....................................................................................................................................
Sto se samog nacina zivota i zivota tice, nemam da napisem nista sto vec nisam u prethodnim postovima, nekom je ok, nekom se ovde ne dopada ili se ne pronalazi sve zavisi od osobe do osobe, ne vole svi istu boji ni istu hranu, tako ni kanadski mentalitet i nacin zivota.
Cujem da je izasla nova lista i nova pravila za emigraciju, promenili su i dolazak onih koji se zene ili udaju za kanadjane zbog ogromnih zloupotreba mahom indijske populacije, javnost =citaj ucveljene ostavljenice su isle do ministra emigracije da se zale kako ih kanada ne stiti od prevaranata, sirote otise u indiju nasle -posle 100 godina trazenja u kanadi-zamislite ljubav svog zivota tamo a on ih skartirao na aerodromu cim je sleteo u kanadu sa kanadskim papirima...tako da sad ide 2 godine braka pa tek onda PR.
Jesam zena, al stvarno neke zene su debili.Da, sigurno zeli da te ozeni a video te je nedelju dana u zivotu na godisnjem u jednoj od divnih egzoticnih siromasnih zemalja iz kojih svi beze tipa kina, indija, kuba...i ti si mu karta odatle.
http://www.cic.gc.ca/english/information/protection/fraud/marriage.asp
nova lista za skilled trades
http://www.cic.gc.ca/english/immigrate/trades/applications.asp
lista za federal skilled worker
http://www.cic.gc.ca/english/immigrate/skilled/apply-who-instructions.asp?expand=jobs#jobs
ostale opcije za emigraciju su na CIC sajtu, i to su canadian experience, phd studies i brak, ili da vas ceka posao ovde -arranged employment.
Svako od nas ovde ima svoj zivot i svoju Kanadu, verujte mi
drasticno se razlikuju, bas poput ljudi...
Zelim vam svima lepu, uspesnu i mirnu 2014,bericetnu sto bi rekli banacani, i jedan citat za kraj koji bi trebalo da bude mantra svakog imigranta a i ostalih :)...
There's only one corner of the universe you can be certain of improving, and that's your own self.
Aldous Huxley, Time Must Have a Stop (1944)
Postoji samo jedan kutak svemira koji sigurno ozes promeniti na bolje, a to si ti sam.
