Leto 2009, spremam se za bolnicko iskustvo o kom samo slusam horor price od poznanica i prijatelja...spremam se da prezivimo i ja i beba kako znamo i umemo.Postovi na sajtu majkahrabrost koje citam me samo jos vise ubijaju u pojam, kasnije sam i ja tamo podelila svoje iskustvo ali posto je u skladu sa pravilima igre tamo taj sajt unisten i jezive price porodilja - kengurica se kao duhovi jos provlace netom nema svedoka za taj pakao ...Porodiliste u mom rodnom gradu datira negde iz vremena Austro-ugarske, na spratu se nalazi niz soba sa po 8 do 16 kreveta i ceo sprat deli jedno kupatilo, malter se ljusti, bube gamizu hodnicima, stvari se raspadaju i smrde na hlor, namestaj je star mozda deceniju mozda 2 ko zna...nikom nije dozvoljeno da udje, mame i ocevi se dovikuju preko gelendera stepenista, pokusavajuci da razaznaju sta ko kome govori kada je vise poseta odjednom...Na moju srecu ja treba da se porodim u novom porodilistu koje inace grade vec 20 godina ili mozda vise, moja mama se ne seca ali znam da svi u gradu placaju samodoprinos od kad ja znam za sebe da se nova bolnica zavrsi, igrom slucaja taj jedan sprat koji meni treba je zavrsen i opremljen 2009.U sobama ima samo 3 kreveta i dve sobe dele zajednicko kupatilo sa 2 tus kabine.Mozda su sobe i namestaj novi, ali pristup stvarima je stari...ja sam jos imala i povlasten tretman u odnosu na druge jer me je poradjao doktor koji mi je privatno vodio trudnocu, kome imam da zahvalim sto smo oboje zivi i zdravi i koji je van svih pravila dozvolio mom dragom da prisustvuje, a to je bio najveci plus za mene jer sam dobila sopstveni "boks" za porodjaj kako tamo zovu stolove u sobicama, kupatilo se nalazilo u zajednickoj sobi gde je sesnaestak porodilja u razlicitim stadijumima ludila vristalo i kukalo na krevetima, jedna je pokusavala da razgovara telefonom i psovala ove druge koje su kukale i drale se...pogadjate nema epidurala...priroda to sve resava sama...sa vremena na vreme neka od sestrica bi provirila da vidi sta se desava i otisla.U kupatilo sam usla i izasla, nisam mogla da nateram sebe da se duze zadrzim tu, pod je bio umrljan krvlju mokracom i gorim stvarima, wc zapusen a zidovi do plafona isprskani , pa ne zelim ni da znam cime...vratila sam se u svoju sobicu sa acom pored kreveta i cutala, s vremena na vreme sestrica bi provirila da vidi kako sam, niko me nije pitao da li mi je hladno niti menjao mokre carsave ispod mene, smrzavala sam se, bila sam zedna, zabranili su mi da bilo sta pijem, on mi je brisao usta mokrom gazom, posle zavidno kratka 3 sata muka za prvorotku doktor se pojavio da doceka bebu, u tom trenutku nisam se vise niceg secala zbog inekcije sedativa koju su mi dali, cula sam kako mi vicu sta da radim, bebi je pupcana bila oko vrata, doktor je jednom rukom gurao moj stomak)kasnije cu imati modricu u obliku njegove sake na stomaku) a drugom cupao bebu, u tom trenutku uletela je sestrica sa njegovim mobilnim govoreci kako ima hitan poziv, cula sam mog dragog kako rezi na nju da je doktor zauzet i da poziv mora da saceka...cula sam zvuk makaza.Bebu su odneli, nisam ga ni videla, rekli su da mora na kiseonik i na infuziju antibiotika i da ce mi ga doneti posle...Zatvorila sam oci, " uf jebem ti kineski konac, opet puce..." govorio je doktor dok je sio, aca je nestao i odveli su me u sobu.
Uvece kada se lokalna izlizala imala sam tu cast da osetim sta znaci bolna rana, klecala sam kraj kreveta na podu , naslonjena na ivicu i pokusavala da ne jecam i ne disem, jer je krevet bio previsok da se popnem na njega a ja nisam mogla da pomerim nogu,kao da mi je neko zaracem kopao po utrobi, provela sam pola noci na podu naslonjena na krevet, pogadjate- nema lekova protiv bolova...Sutradan posle noci pakla )tako su se verovatno osecali oni u srednjem veku probodeni macem ili iseceni necim) prosvercovali su mi kutiju analgina, enbecin sprej i jedan plazma keks, na svu moju muku posto sam u bolnici bila od 8 ujutru a porodila se izmedju rucka i vecera nisam tog dana i noci dobila nijedan obrok, a nisam imala snage da odem po malo vode u kupatilo.Posle je nekako bilo lakse, sve osim cinjenice da 3 dana nisam videla svoje dete i da su zato sto ga nisu doneli na dojenje a nikog nije bilo briga grudi pocele da mi se kamene, imala sam pumpicu kod sebe ali me bilo strah da je koristim jer je pored lekova za bolove, donjeg vesa i hrane i to na listi "nedozvoljenih" stvari tamo.Pocela sam da umisljam da sa bebom nesto nije u redu i da niko nece da mi kaze, sve ostale majke su dobijale bebe na par sati dnevno samo ja ne, i niko mi nista nije govorio.Treceg dana je radila moja strina i donela mi ga, bio je modar i nije otvarao oci, cini mi se da sam ga gledala citavu vecnost, a onda kada je otvorio oci- nije bilo beonjaca, sve je bilo crno od krvi, svi kapilari u ocima su mu popucali, pocela sam da placem, uzela sam bebu i izasla u hodnik, sestrica je pocela da me grdi- ne smes da nosas tu bebu okolo, vrati se u krevet, ja necu da odgovaram ako je ispustis, ali njegove oci -mucala sam, to je tvoja krivica, odgovorila je, nisi dobro gurala, proci ce ajde nazad u sobu...
Govorili su nam da ne silazimo sa kreveta same, ja sam se osecala dobro, i sa jos jednom jadnicom kojoj je beba bila na kiseoniku besciljno sam lutala hodnikom, bar dok hodas mislis samo na bol i na naredni korak...posle sam shvatila zasto, uvece je u kupatilo usetala devojka iz druge sobe, spavacica joj je do kolena bila krvava i samo je skliznula na pod pokusavajuci da se uhvati za lavabo...podigla sam je i odnela do njene sobe, do kreveta, u sobama postoje novi kreveti koji mogu da se podese i spuste ali su iskljuceni iz struje, takodje postoje dugmad da se dozovu sestre ali ona nisu zamisljena da rade...otisla sam do kraja hodnika, gde su porodilje carskim i sestrinska sobica da im kazem da devojci nije dobro i da se onesvestila, sestra je gundjala zamnom, -a lepo sam im rekla da ne ustaju same!...pa kako onda? mislila sam...Cetvrti dan molila sam strinu koja je babica, da me puste na moju odgovornost kuci, jer ja vise ne mogu, poludecu , beba je dotle dobila i zuticu...Pustili su me kuci konacno.Tada je nastupio pakao sa dojenjem jer bebac nije znao kako da sisa, tamo su ga hranili spricem, komplikacije sa grudima i zuticom ali mi je bilo drago da sam konacno kod kuce.Secam se scene gde je jedna od jadnica u drugoj sobi kukala kako je boli zub ne bi li iskamcila nesto za bolove, sestra je rekla da ne moze nista da joj da dok ne dodje lekar, onda je ova sacekala lekara na hodniku sa istim pitanjem na sta se mladi lekar nasmejao i odgovorio- pa zar ti ja licim na j.....zubara, hhahaha, sestro daj okreni onu stolicu i daj busilicu da radimo zube...i otisao niz hodnik ni ne pogledavsi zenu.
Prema meni su jos bili relativno ljubazni jer mi rodjaka radi tu i poznajem neke od mladjih sestara koje su isle sa mojom sestrom u skolu.
Babica je bila jednom, da okupa bebu i da mi pokaze kako se doji, posle smo ga nosili na kontrole u decji dizpanzer.
Moja prva poseta- "jos jedno lepo iskustvo"...Rekli su nam da poskidamo bebe u cekaonici, nekoliko porodica i sat vremena cekanja, sa decom razlicitog uzrasta koja kasljucaju okolo, beba pocinje da place jer je gladna, mene dusa boli, zena do mene kaze ma pokri se i daj mu da jede ali mene je sramota od svih muskaraca koji sede okolo...Konacno ulazimo u ordinaciju ali doktorka je u drugoj sobi na telefonu dobrih 15 min raspravljajuci se sa deckom oko letovanja ili neceg slicnog, za to vreme ja dajem detetu da jede da ga smirim, na zidu u sobi je ogroman plakat kako lekari srbije podrzavaju dojenje i kako je dojenje najzdravije za bebe...Ona ulazi i pocinje da vice na mene- Pa zasto mu dajes tu da sisa, hoces da mi ubljuje sto kad ga pregledam? Ali place, gladan je - mucam ja- pa sta ako place, deca i treba da placu nastavlja ona osorno, daj ga vamo, ajde!Posle pregleda i cimanja, i merenja cokce ustima, ugojio se 2 kg za mesec dana, to nevalja, ti mama trebas na dijetu a i beba, to je previse...ja sam na svojoj staroj tezini, a beba divno napreduje ne razumem...svako bi se radovao da mu dete ne gubi na tezini, krecem da se prepirem ali aca me utisava i izvodi napolje...u glavi mi je onaj plakat, kakvo licemerje, kakvi ljudi, do parkinga sam vec pocela da placem.
Za one koji su pratili blog od ranije, setice se da smo u ovom periodu oboje izgubili primanja, njegova firma bila je zatvorena 3 meseca, i svi su bili na prinudnom, a meni su raskinuli ugovor dok sam bila na trudnickom i nisam imala nikakva prava na biro jer sam po drugom ugovoru imala 10% casova u drugom selu, kao odgovor na tu situaciju u istom periodu smo dobili poziv na lekarski za Kanadu i potom vize.
Bolnica u Kiceneru 2013
U cetvrtak smo imali nedeljnu kontrolu kod babice, nisam pogresila sto sam vodila trudnocu kod nje, moja babica ,kineskinja, bila je divna, temeljna i uvek je imala vremena za mene.Na poslednjoj kontroli u 38 nedelji primetila je da su mi ruke i noge i stomak skroz izgrebani, pitala me je sta je to? Svrbi me koza, rekla sam i preko dana se jos i kontrolisem ali nocu je sve gore i ustajem izgrebana, pogledala me je i rekla , objasnicu ti sta mislim da je u pitanju ali moracemo da predjemo do bolnice na testove, i to odmah.Usput mi je objasnila da se u trudnoci ponekad javlja poremecaj jetre zvani obstetric cholestasis, vise o tome na sajtu http://www.icpcare.org/, gde jetra nije u stanju da radi normalno od pritiska i otrovi se vracaju u krv, kod mame izaziva nesnosan svrab kada dospeju u kozu ali za bebu moze da bude vrlo opasno...Uglavnom, odmah su pozvali dezurnog lekara, izvadili mi krv, prepisali lekove i zakazali ultrazvuk i testove za bebu, u petak sam imala ultrazvuk, u subotu jos jedan test da vide kako je beba, u ponedeljak na kontroli sam rekla da mi od lekova nije bolje vec gore i da mi je sada izbio i osip u obliku crvenih tackica koje lice na male plikove po stomaku, doktorka me je pogledala i rekla da je vreme da beba ide napolje, nema sta da se ceka rizicno je, osim toga 39 nedelja je za bebu sasvim ok.U 3 su me primili u bolnicu i prikacili bebca na monitore da prate rad srca, u 4 je dosao lekar da mi se predstavi i da mi kaze da ce doci cim zavrsi carski rez da mi objasni kako ce me poroditi.Izvadili su mi krv ponovo, popunili smo papire za prijem.U 5 su me odveli u sopstvenu sobu, koja ima tv, krevet za oca, stolicu za dojenje, inkubator za bebu, kupatilo sa jakuzijem...i sto i deo za babicu,koja je sve vreme sa nama u sobi.U 6 je dosao doktor i rekao mi da ce mi probusiti vodenjak i da ce sacekati da kontrakcije krenu same, ako ne krenu za sat, prikljucice me na indukciju, dobila sam pamflet o epiduralu - ako ga zelim i o indukciji da procitam korak po korak sta me ceka.U 7 su krenule kontrakcije, izmedju toga su me pitali 5 puta da li zelim epidural, nisam htela,iskreno velika sam kukavica- vise me plasi ideja da mi neko bode iglu u kicmu, nego da izdrzim sat vremena bola, nece dugo trajati, rekla sam uz osmeh novom lekaru koji je preuzeo smenu i dosao da nam se predstavi.
Bebac se rodio u 9, bez mnogo pompe, stavili su ga na mene onako mokrog i ljigavog i odmah je poceo da sisa, nije bilo secenja ni sivenja ni cimanja, sve je trajalo 10tak minuta.
Za sve vreme pre i posle porodjaja, babica je ispunjavala svaku moju zelju, donosila mi limunadu kada sam bila zedna, sendvic kada sam bila gladna i tople carsave kada mi je bilo hladno, menjala je mokre carsave ispod mene i vodila me u kupatilo, sedela je pored mog kreveta i caskala uz tim hortons kafu, kako eto i ona ima 2 decaka i sad ceka devojcicu, i porodila se u istoj ovoj sobi...Odmah nakon porodjaja dobijate tablete brufena i paracetamola-tylenol sa uputstvom kako i kad da ih uzimate ako imate bolove. Bolnicu mozete da napustite kad zelite, u nasem slucaju mogli smo da odemo 6 sati nakon porodjaja, ali smo ostali do sutradan za svaki slucaj.Ujutru su bebu okupali u istoj sobi i vratili je meni, sve vreme je bio sa nama u sobi u malenoj plasticnoj kutiji na tockovima pored mog kreveta.
U holu se nalazi tim Hortons restoran i prodavnica poklona i apoteka , na spratovima su masine za kafu i hranu, na porodjaj moze doci vise clanova porodice koji zele da prisustvuju bez problema...i posete su dozvoljene za sve koji zele da dodju.
Usput su nam pustili video- sta da radite sa bebom kada dodjete kuci, i kako da dojite, dosla je babica strucnjak za laktaciju da mi objasni sta i kako i da me pita imam li pitanja za nju, nemam, ovo mi je drugo, snaci cu se nekako...Potpisali smo da smo odgledali video i da su nam odgovorili na pitanja, bebac je na poklon dobio strikanu kapicu koju za bolnicu strikaju volonteri, od babica smo pre toga dobili paketic pelena i maramica za bolnicu, a kada smo dosli kuci cekao nas je i paket od acine firme sa par stramplica i igrackica, i moje i njegove kolege su skupile pare i uzeli nam poklon karticu,svaku od po 100 $, za decje stvari i odecu koja se moze upotrebiti u vecini prodavnica za decu.Sto se slobodnih dana tice, njegova firma daje ocu 3 slobodna dana ali posto su sada praznici i za bozic firme ne rade imamo oko 15 dana da provedemo zajedno.Bebu ne mozete izneti iz bolnice bez sedista za bebe koje se donosi gore u sobu i kad je upakujete pravilno tek onda mozete kuci :)
Moje bolovanje traje 15+35 nedelja, od kojih su 8+35 pokrivene EI, employment insurance-om, i koji iznosi 55% prosecnih mesecnih primanja u toku prosle godine.
Citav utisak oko ovog drugog puta bio je kao gostovanje u hotelu, gde su svi ljubazni i trude se da vam ucine boravak sto prijatnijim, i sto je najvaznije nista vam nije uskraceno ili zabranjeno i niko nije drzak.A za sve to nismo morali nista dodatno da platimo, sve je pokriveno zdravstvenim i drugim osiguranjem koje imamo.
Posle toga je babica nekoliko dana dolazila kod nas da me pregleda i meri bebu, prvi put kada smo trebali da ga vodimo na pregled je nakon 10 dana, da mu provere sluh, i opet potpuno drugacije iskustvo, imamo zakazano u odredjeno vreme, cekaonica je prazna, pregled je obavljen i ja pitam jer mogu da mu dam da jede, naravno kaze babica cekaj da ti nadjemo praznu sobu da ga na miru nahranis, samo mi se javi kada krenes kuci da zakljucam :)Imamo njen telefon i dostupna nam je 24 casa, za bilo kakva pitanja ili problem oko bebe, pod njenom brigom sam celu trudnocu i 5 nedelja nakon porodjaja, dotle treba da nadjemo lekara za bebu ili da je preuzme porodicni lekar.
Evo i par slika posle ledene kise koja je pogodila Ontario
