Cetvrta godina

Covek se uci dok je ziv...

Cetiri godine kasnije, mi smo obicna porodica sa dve plate u kuci i dvoje male dece, nista luksuzno, sa svojim krovom nad glavom i dvoristem, jos uvek u istom autu koji smo kupili za manje od 1000$,i sa istim skromnim prohtevima: da imamo dovoljno za najosnovnije, da zivimo u miru - da nas ostave na miru i da deca budu zdrava i idu u dobru skolu...

U retrospektivi, sve ono sto mi se prvog dana cinilo toliko nedostiznim i kao neka bajka, sada je tu, sada sam prosek- zivim u predgradju sa ostalim prosecnim porodicama, vecina razgovora mi se svodi na decu i njihove potrebe, ne pamtim kada sam stigla da procitam knjigu ili odvojim koji sat za sebe, a kamoli za blog. Svakog vikenda imamo goste ili idemo u goste, da bi se deca druzila, taj ko je rekao da je ovde socijalni zivot los , taj je lud, nikad se nisam vise druzila i vidjala sa ljudima nego sad, pogotovo sto je sezona decjih rodjendana...Mi, i ostali emigranti iz ekipe sa foruma i bloga podizemo prvu generaciju malih kanadjana :) tri bebe su rodjene u decembru i jedan bebac u martu.
I, da se stvari nisu iskomplikovale, ovde bih vec razmisljala i o trecem, a znamo sigurno da bismo u srbiji ostali na jednom, jer je i to jedno tamo tesko podizati, dok mi se cini da je ovde nekako lakse imati vise dece jer imamo malo finansijske pomoci, iako smo sa druge strane prepusteni sami sebi kada je bilo koja druga vrsta pomoci u pitanju. Navikli smo se da idemo svuda grupno, ja kazem moja mala cerga, jer nema baba i deda, ni tetki da pricuvaju klince ni minut.Kud mi tu i oni, sta ces.Najgore je kada se razbolim, a oni isto, onda puzim po kuci da njih sredim a ja ne mogu da stojim...desilo mi se dva puta ove godine da je aleksa doneo neku zescu bolestinu iz skole, prvo stomacni grip, posle sarlah i da smo svi nadrljali od njega, ja ne mogu da opisem kako je jezivo kada si malaksao, bespomocan i svaka dva minuta trcis u kupatilo, treses se i jedva hodas a moras da brines o dvoje isto tako bolesne dece, od kojih je jedno beba a drugo redovno dobije toliku temperaturu da bunca i pada s kreveta a lekovi ne pomazu.I nema nikog da ti doda makar casu vode...
Vrlo upornim ljudima sa malo vise pameti i stednje treba 5 godina da dodju do tog kanadskog proseka, tako nam je rekao prijatelj kada smo dosli, bio je u pravu.
Jos uvek smo "lokal patriote", nismo putovali nigde van Ontarija, kupujemo na lokalnoj pijaci i sa lokalnih farmi, i jedemo po lokalnim restoranima kad idemo negde vikendom...
Trenutno, kao mama dvoje malih klinaca, vodim jedan dosadan i ustaljen zivot, gde dani pocinju u samo svitanje i imaju istu rutinu trcanja izmedju hranjenja jednog, drugog, menjanja pelena, uspavljivanja , setnji i kupanja, povremenog gazenja na vrlo nezgodne i bolne igracke )kunem se da sto ih vise sklanjam to mi vise kuca lici na minsko polje)povremenog igranja i crtanja kada mladji brat ima milosti pa mi ostavi vremena da se posvetim i starijem, i na kraju ostane jako jako malo vremena za nas velike, taman da se istusiramo, zagrlimo i padnemo u komu pre ponoci.

Necu da se ponavljam i da objasnjavam kako sam neke stvari videla ili zamisljala mnogo drugacije na pocetku ovog bloga, i kako su razlike izmedju zivota u srbiji i ovde , bar onog mog zivota tamo, drasticne, jer tamo nisam imala nikakvu sigurnost, nista na svoje ime a ovde imam mir,osecam se sigurno, deca su mi zbrinuta i znanje da cak i ako ostavim ili izgubim posao, u roku od par meseci cu naci drugi.
Kada sam pod nekim stresom, ja sanjam da me teraju da se vratim tamo,da hoce da me deportuju, i placem u snu, mislim da mi to mozak podsvesno govori da ima i gorih stvari od onog sto me trenutno muci ovde, npr mogla bih jos uvek da tavorim u bedi tamo...
Mozda bi mi umesto decjih osmeha i musavih poljubaca, umesto moje baste i setnji kroz sumu, umesto mira u predgradju i decje cike na ulici, zivot bio ispunjen zakulisnim igrama i zabadanjem noza u ledja stranacki orijentisanih kolega na poslu,a kada dodjem kuci sukobima sa drugom generacijom pod istim krovom, mozda bih imala ludog sefa koji misli da je ok izivljavati se na ljudima i zivela u naciji koja smatra da je potpuno normalno da losiji i bezobrazniji otimaju bolje pozicije i vise para,kao i da se ti isti ponose pred svima svojim bezobrazlukom i gluposcu,da deca treba da se uce da tuku drugu decu jer su muska,i mozda bi me na kraju slomio iskrivljen sistem vrednosti koji nikako ne mogu da prihvatim niti da ucim decu da ga usvoje...A sto je najgore, sve to bi se odrazavalo na moju porodicu, i trovalo ono sto mi je najsvetije u zivotu.
Ovako... za 4 godine dosli smo do nekog proseka, dajte mi jos 4 pa cemo da vidimo :)

Htedoh da postavim jedan klasik ovde zvani Kuca poso od Ekrema Jevrica ali mi je zao da vas mucim pa evo nesto bolje :)))

Evo jedan nabacani post u prolazu

Neko mi je u sali rekao da u Kanadi ima dve sezone, sezona snega i sezona komaraca...e posle skoro 7 meseci najludje zime u mom zivotu, taman docekah malo sunca i proleca kad evo ih komarci, usput oni tamo mizerni tiski i sumski komarci sa za 3 broja manji od ovih hibridnih tigrastih, majko moja kao pcele bodu.
Gledam sinoc neku liniju na zidu i mislim lici mi na stonogu kad ono komarac!!!
Prolece je trajalo mozda nedelju dana.Do sredine maja bilo je hladno sa nocnim minusima, obicno znam da je prolece stiglo kada se otvore rasadnici pri prodavnicama hrane- garden centri, pre dve godine kada smo bili u Londonu to je bilo 17tog aprila i do 17 maja moj paradajz je bio napolju i pola metra visok a klinac se brckao u bazencicu, ove godine mraz nije popustio sve do sredine maja, tako da smo bukvalno imali skok iz perjanih jakni na 20 stepeni i kratke rukave.
U neka 3 dana suma iza ulice je olistala, procvetala i obavila svoje. Ja sam konacno uspela da sredim dvoriste i ovih dana vec jedemo sveze rotkvice, spanac i zacine iz zardinjera.Zao mi je sto ovde bastenska sezona traje svega 130 do 150 dana, to za neke vrste nije dovoljno da sazru pokusala sam ranije da posejem dinju ali nista od toga, nema vremena da sazri i u septembru je ubije mraz.
Jos jedna stvar na koju se treba navici, klima i napasti :)
Sa kucom dolaze svi prateci problemi, odrzavanje, kosenje trave, uklanjanje snega a ako hoces dvoriste sa pokojom jestivom biljkom onda i nalazenje nacina da se resis divljih komsija, u mom slucaju rakuna, poljskih miseva koji su nam se uselili pod trem ,voluharica, veverica , zeceva i tvorova...Na svu srecu isti oni pametni skandinavci su mi resili i taj problem :) naprskas biljke i dvoriste Plantskyddom i nista mu ne prilazi, to je zapravo susena krv iz klanica, koja je bezopasna i ne vidi se posle kise ali miris ostaje a biljojedi beze od njega jer misle da je u blizini predator koji pravi haos.Zasad se sve drzi dalje od mog dvorista osim onog misa koji je u medjuvremenu dobio bebe, moram da pronadjem nacin da ih iselim sto pre jer jedna zenka moze da ima preko 70 mladih godisnje a svaka njena cerka bice sposobna za razmnozavanje nakon prvog meseca, matematicki lose mi se pise ako ih se ne resim uskoro.Znam da ima bebe, jer je Aleksa uhvatio jednog u teglu i odlucio da bi bilo super kada bi mu to bio ljubimac, jos je hteo da ga unese unutra...naravno da sam morala da ulazim u raspravu da to nije opcija.
Ozbiljno mi nedostaje macka, kada smo imali sijamsku macku u kuci nikada nismo imali problema ni sa misevima ni sa paukovima, cak ni sa muvama sve sto mrdne bilo bi mrtvo u roku od par minuta. Nazalost, ovde su kucni ljubimci pregojene tetosene igracke kojima nije dozvoljeno da idu napolje da se slucajno ne bi izgubili ili povredili, ne daj boze da kuca ili maca mora kod veterinara, spremite se na hiljade dolara troskova...cak postoji posebno privatno zdravstveno osiguranje za vlasnike da bi izbegli astronomske racune. To je zato sto ja gresim, oni nisu pets, oni su "my baby", oni su clanovi porodice bas kao i deca...I zato je nekoliko puta moja koleginica sva uzrujana zvala da ne moze da dodje na posao jer je njen bebi od 50 kila mesanac upravo povratio )verovatno parce tepiha koji je urnisao celu noc), a meni zapadne prekovremeno i dupli rad kad god se njen pas ispovraca...Volim i ja zivotinje, uglavnom macke, i volim ih tamo gde pripadaju napolju na svezem vazduhu i sa hranom koja im je prirodno namenjena, svezim mesom a ne smrdljivim krekerima u kojima svega ima sem mesa...ok zimi je spavala unutra na svom jastuku u svom cosku dnevne sobe i nije smela da ulazi u spavace.
Znate kako se ljudi uvek zale da im nedostaje hrana odande? E pa pre neki dan zovu mene koleginice na rucak, da proslave to sto su dobile posao u skoli, jedna je poreklom iz Kine a druga sa ostrva Dominika, ja naravno presretna sto konacno mogu da izadjem malo) iako znam da imam samo 2 sata dok mala sirena ne zaurla) pitam gde cemo ovde se obicno na rucak izlazi u neki buffet tj na svedski sto, jer je jeftino a imas da jedes koliko hoces, a one kazu iznenadjenje za mene, ok.I tako zavrsimo na rucku u domacem restoranu jeduci lepinje sa kajmakom i Karadjordjevu...koju naravno niko nije znao da naruci ali su se svi slozili da je super hahaha
Obozavam moje drugarice.Pre neki dan upada Grejs sa 10 kg brasna u rukama, jel mozes da mi napravis 30 lepinja da nosim u skolu? Mogu Grejs drage volje, a ti me se seti kad budes pravila nigerijski crni pasulj u banana liscu :))) I tako 30 lepinja i vangla kupus kifli odose u seosku skolu, i nesto deci jer ih Grejs ima cetvoro i jedno tudje o kom brine jer je toj devojci majka umrla u Nigeriji pa sad zivi sa njima i studira ovde, zena zmaj jos radi puno radno vreme i studira on line za socijalnog radnika posle posla.Pita me koliko mi je duzna, naravno da joj necu uzeti nista, kazem ako bas insistiras ubaci nesto u aleksinu kasicu i super.
Ostalo mi je 10 kg brasna,resim da naucim da napravim burek, bas onaj pravi pravcati kao u pekarama. Mislim da sam na dobrom putu, sva sretna odlucim da vidim sta drugi misle o tome pa odnesem komsinki bugarki, znaju oni sta je dobar burek samo ga zovu banica, kaze ona super je, odnesem i komsiji pored nje iz Irana a on me saceka na vratima i kaze "jao, mi bas volimo burek!", i eto toliko o tome da ovde nesto ne moze da se pronadje, moze skoro sve osim jogurta, ne imitacije jogurta koju ovde prave ili kiselog mleka vec pravog pravcatog gustog jogurta da ide uz moj burek, koji je izgleda stvarno ok, cim ga moj probirljivi klinac ne odbija nikad. :)