Neko ce pisati o carima prestonica i velikih gradova, o ukusima i mirisima kafica i festivala, meni je to lepo jednom u ko zna kad i brzo se zasitim i unervozim od guzve, meteza, buke i mirisa, ali zato zivim tu gde zivim, na kraju grada skoro na selu, sa pogledom na sumu i ravnicu koja se talasa pod klasjem i kukuruzom.Di ces lepseg prizora za nekog iz Vojvodine, i tamo sam igrom slucaja posle odrastanja u centru bila preseljena na sam rub grada gde se ulica zavrsavala u ledini i mi smo kao deca uzivali zimi kada se bare zamrznu, leti su ponekad leteli zmajevi i jedrilice dok aerodrom kao i mnoge stvari okolo nije bankrotirao...komsije su tamo vezivale krave i koze, pcelari su drzali kosnice i leti smo posle kise brali sampinjone, i sa balkona spavace sobe gledala sam kako sunce zalazi nad tom ledinom, nad - kao sto Djole peva- jednom i jedinom Vojvodinom...Kao tinejzder sam sanjala da jednog dana napisem peticiju da se tamo napravi ogroman park za decu, sa igralistima, sa klupama i fontanama i bazenom, sanjala sam kako bi bilo lepo da svi ljudi koji zive u oblakoderima zarobljeni na kraju grada bez zelenila i igralista osim te ledine imaju gde da odu da se setaju umesto po smradom zagusenom bulevaru sa pregledom na betonsko sivilo neodrzavanih zgradurina.To je bilo pre nego sto sam videla ono sto su moji profesori nazivali "truli zapad" i ovdasnje parkove, i devedesete su nekako zagusile sve ideje o peticijama i promenama u mojoj glavi, ta ledina vise ne postoji.Zemlja je prodata ili bolje receno poklonjena za mito komapnijama koje su od nje napravile industrijsku zonu, ona deca su odrasla i imaju svoju decu kao i ja, niko nije dobio park i igralista ali su bar nekima od njih mame i tate dobile poslove za iste te kompanije,a sivilu zgrada i smradu automobila je pridodat pogled na sivilo i smrad fabrika, bukvalno pod njihovim prozorima.Sada mogu da gledaju kako sunce zalazi iza fabrickog dimnjaka, pitam se da li neko od njih sanja o parku kao ja nekada.
Moja sadasnja ulica vodi do skole, svakog jutra stotine dece radosno marsira u tom pravcu, ispadaju nasmejani iz zutih autobusa i parkiraju biciklove na nosace ispred ulaznih vrata ni ne trudeci se da ih zakljucaju jer nikom u ovom komsiluku ne bi palo na pamet da uzme nesto sto mu ne pripada, i vecina ima para za sve sto im treba.Iza skole je suma kroz koju vode staze kojima se deca setaju svakog dana u toku skolskih casova jer su obavezni da provedu sat vremena u prirodi i uce o biljkama, zivotinjama i promenama.Iza sume koju presecaju potocici i drveni mostici, nalaze se tereni za fudbal, bejzbol, odbojku na pesku i par igralista za decu.Pored toga je jezero za guske i patke i jedna napustena farma sa starim vocnjakom.A iza toga je ravnica...Ali slike govore hiljadu reci pa cu vam prepustiti da sami odlucite.
Setnja komsilukom,
klinac pusta zmaja, i najbolji drugari iako vise ne idu u istu skolu i ne zive u istom gradu vidjaju se svake druge subote :)
Januar
Uzivaj klizajuci se na ulicama posle ledene kise na -35...
Februar
pronadji decu na ulici...
Mart
Jos uvek moze da se sanka...
hm...poseti Riplijev akvarijum?
Maj
Vreme je da se pregleda kolekcija semena, konacno!!!
Jun
Vozom na pijacu u ST.JAcobs
Jul
jezero Huron
Avgust
Idi na farme da beres nesto, maline,jabuke, sta god je u sezoni...Na tezgama pored puta stoji povrce i cvece, metalna kutija je vezana za sto i u nju ubacis pare za ono sto pokupis sa tezge, 12 klipova secerca 2.5 $ i 3 gladiole 1$, bundeva 2$,veza sargarepe 2$...nema nikog da prekontrolise koliko si novca ubacio, ljudi su na njivi, rade, a ti kradi ako imas srca i duse od najvrednijih koji ti stavljaju hranu na sto.Ponekad me boli koliko su ljudi ovde spremni da veruju da je svaki covek dobar i posten.
Septembar
Jos farmi i bundeva...voznja kanuom niz reku...
Oktobar
Kada je hladno kulturna desavanja, kada nije jos farmi :)))
Novembar
uglavnom vreme za zatvorene igraonice i bioskop ili shoping
Decembar
Pripreme za bozic i tubing !
Par slika iz Elore
Par slika sa puta za Kincardin i iz Kinkardina
