Jos cekam da nestane sneg u aprilu i da suma olista prvog maja sa istim nestrpljenjem sa kojim deca cekaju sneg.
Imala sam jednom napad nostalgije, ali jedan put nazad mi je bio dovoljan da me vise nikada ne uhvati.Dugo sam se posle preispitivala.Vesti odande, one koje ulovim krajickom oka na fejsu i dalje deluju kao naucna fantastika i to ne ona dobra vec neka trecerazredna kao jeftini papirni romani gde je glavni junak pijanica pun mana ali se batrga sa pola mozga protiv neke teorije zavere, ako je neko citao te romane kao klinac mozda ce me razumeti, ili one sci fi pricice iz zabavnika koje su uvek bile grozomorne, cudne i jezive ali su te terale na razmisljanje.
Tu i tamo naletis na neku rupu na putu zivota pa trazis nacin da je zatrpas, zaobidjes ili preskocis, kako kad, i ides dalje.Nisam bila jedina kojoj je dojadila zima prosle godine pa smo se u Decembru spakovali i otisli na plazu, deca se slazu da je to najbolja odluka dosad i da treba da je pretvorimo u tradiciju.Punta Kana i Karibi su prelepi, iako nije bila najjeftinija opcija svaki dan tamo je znacio vise nego mesec dana u kanadskoj zimi.
Sa -20 na plus 26-30, na suncem okupanu plazu, zvuk talasa, miris vode i peska i vecite koktele u rukama dok su klinci skakali kao ludi na talase i zakopavali se u pesku...raj na zemlji.Zezali smo se da kad se razidjemo moramo da se nadjemo kod nase palme na plazi.
Tamo sam razumela o cemu mi je Erl sa Jamajke davno pricao, drvece manga i avokada raste svuda okolo, kokosove palme isto, cele godine je od 22 do 30 stepeni i sve je divno samo treba da pruzis ruku...ali kada odes u grad van turistickih luksuznih rezervata postoje betonski blokovi zgrada isvrljani grafitima sa lokalnim mini prodavnicama na cosku, odmah pored sumnjive automehanicarske radionice i gomile kladionica. Postoje i kuce ciji su zidovi jedva ozidani nekim kamenom a krov im je od trske, kao sto je bio ceo aerodrom, kamena zgrada sa ogromnim trscanim krovom.U povratku smo videli dvojicu kako sede na drvenoj konstrukciji i uplicu novi deo krova, rekoh "vidi dodaju jos jedno krilo aerodroma...".
Klinci se voze na motoricima (onim malim sto lice na tomos ) sa tetovazama po licu i vratu, a lokalne vesti vecito vrte price o pokvarenim politicarima, mitu, korupciji, vladi koja ne valja, politicarima koji pregaze nekog pijani i ne odgovaraju itd.
Dominikanci dolaze u svim nijansama od bele to najtamnije crne boje koze ali izgledaju kao da ih to ne dotice uopste.Engleski jezik cak i onih koji su radili u hotelu je bio minimalan ali zato se moj spanski malo popravio.Turisti nikada ne izlaze iz hotelskog kompleksa, nemaju potrebe.U all inclusive spadaju pristup akva parku za decu, 3 bazena, bazen oko svake zgrade sa apartmanima onaj u koji mozete da usetate iz sobe ako uzmete sobu u prizemlju, gomila specijalizovanih restorana od kojih jedan sluzi rostilj i hamburgere, jedan svemirsku hranu ( hranu koja je spakovana u kesice iz kojih jedu astronauti i ceo restoran je u futuristickom stilu), jedan sluzi ribu, jedan pizu i italijansku hranu, 2 su samo za odrasle , jedan sluzi sushi i kinesku hranu i 2 sluze svedski sto po ceo dan, pored toga postoji pekara i kafe, prodavnica, i nekoliko barova. Prvog dana dobili smo narukvice kojima otkljucavamo sobu i gde god nam je nesto trebalo, nama ili deci samo smo otisli i trazili.
Osim toga imali su pozoriste za decu, otvoreni bioskop, i svako vece bila je druga vrsta zive muzike ili zurka na plazi.Turiste koje je mrzelo da pesace 5 minuta do plaze uskuzno su vozili onim auticima za golf ( imaju i golf terene i streliste, koga zanima) Hotel koji smo odabrali je relativno nov i imam samo reci hvale za njih, Nickolodeon je namenjen porodicama sa decom, sa gomilom zabave i aktivnostima za najmladje i akva parkom i igraonicama.
Lovili smo danima najpovoljniju opciju na Expediji jer je vecito preskup ili rasprodat.
https://www.tripadvisor.ca/Hotel_Review-g3200043-d9762283-Reviews-Nickelodeon_Hotels_Resorts_Punta_Cana-Uvero_Alto_Punta_Cana_La_Altagracia_Province_Do.html
Definitivno mogu da kazem da mi je to najepse letovanje do sad.Izbor hrane je bio neverovatan tako da nismo ni uspeli vecinu stvari da probamo, a deca su ionako zivela na pecenom krompiru i sladoledu...Los deo je bio sedenje 2 sata u avionu u Torontu dok smo cekali da mu odmrznu krila ( sto me je naucilo da ako bas ne moram, ne letim zimi odavde) i tuga kada smo trebali da se vratimo u zimu.Najmladju klinac je toliko plakao i kukumavcio da je bio smesan, mesecima posle mi je ponavljao da hoce nazad na plazu i da zauvek zivi u "Letu", na sta mogu samo da kazem i mama bi sine hahah.
Ljudi koje sam sretala tamo su vecito nasmejani i raspolozeni, oni sa kojima sam uspela malo da se ispricam nisu izrazili nikakvu zelju da negde idu odatle, posao u hotelu je ok i dobijaju napojnice, devojka sa kojom sam pricala je rekla da bi umrla na -20 jer je njoj hladno kad je obicnih 20, ima 20tak godina i sina od 2 god kog cuva njena mama dok ona zabavlja klince u hotelu.
Uglavnom je sve bilo cisto i kulturno sem par necivilizovanih turista koji su preterali sa picem, i to mame sa decom koje su pile u bazenu, prosipale pice u vodu jer ih je udario koktel i sunce, dok su pustale klince da jedu pomfrit i pizu na duseku, onda se jedan od klinaca ispovracao u bazen i morali smo da odemo na drugo mesto...Svi su dosli da malo otpuste ventil ili kako na engleskom kazu "unwind", ljudi iz celog sveta ne samo Severne Amerike.Upoznali smo Portorikance, Amere, Britance a bilo je i puno Holandjana i Skandinavaca, znate vec, sve one zemlje na listi uspesnih ciji ljudi imaju para da izigravaju turiste, mada bilo je i nasih...Neki Beogradjani i njihova ekipica.
Volela bih da sledece zime idemo na Kubu, kako stvari stoje ovo ce biti godina za putovanja.
