U subotu smo isli do Grandica na druzenje yaaay ali pre toga smo isli u Don Mills da trazimo stan, izricito su nam rekli da su rexdale, finch avenija i scarborough lose oblasti i da ne idemo tamo, medjutim ni ovaj deo gde smo bili nije nesto bolji, u neke zgrade nismo mogli ni da udjemo koliko smrde na zivotinje i smece i raznorazne kuhinje, a neki stanovi koje smo videli bili su prilicno ofucani i prljavi, na sve to zgrade su ogromne od preko 15 spratova i sam pogled odozdo na njih mi uliva strah.Ja obozavam visinu ali ne preko nekoliko dana, biti sa detetom na 20tom spratu kad crkne lift i nesto se desi nije zabavno uopste.Ova zgrada pored nas svake nedelje ima bar dve posete vatrogasaca uglavnom zbog aktiviranja alarma koji su u svim stanovima a liftovi se kvare i ovde kao i tamo i prodje i nedelju dana dok ih srede ...nama krpe rupe u kupatilu vec mesec dana ih jos ih nisu zakrpili a dolaze svake druge nedelje...moja idealna zgrada bi imala pristup kolicima i ne vise od 7 spratova, trebala da bude cista i tiha...ali to je moj christmas wish list.Ono sto sam videla je sasvim drugo, vecina zgrada ima po 10tak stepenica na ulazima i ne mogu da se popnem sa kolicima i detetom bas tako lako, garaze su podzemne i podrazumeva se da namirnice i stvari unosite odande.Neke zgrade imaju bazene i teretane ali ko uopste stigne to da koristi ako radi 9 sati dnevno i jos nekoliko potrosi u putu...radno vreme je 8 sati plus 1 sat pauze za rucak...koja nije placena naravno :)
Obicno su zgrade na bulevarima pa je tisina subjektivna stvar, a komsiluk pa recimo da je stvarno iz svih krajeva sveta...naravno nezaobilazne zajednicke vesernice su uvek moja bolna tacka.Ono sto zapravo diktira nasu odluku je lokacija i cena, a divni ali mali stanovi koji imaju za divno cudo susilica za ves i masine kostaju 1200 dolara pa navise jer su i sa svojih 50tak kvadrata luksuzni...
Toronto je neverovatan grad koji kao da se sastoji iz 15 malih gradova ali ogroman je i vrlo raznolik, od divnih luksuznih oblasti do njihove totalne suprotnosti...
U medjuvremenu sam polozila test za voznju tako da mi je ostao jos drugi deo za mesec dana, i bili smo da vidimo St.Jacobs selo Amisa ili Menonita i malo do Waterloo parka.
http://www.stjacobs.com/html/village_museums.html
Buduci da je ovaj blog namenjen iskljucivo mojim prijateljima i rodbini, necu vise toliko pisati o ostalom osim o svojim licnim stvarima i zapazanjima.
Zbog spamovanja ukljucila sam moderaciju tako da nijedan komentar nece biti objavljen ako mi se ne svidi, zivela cenzura :D
Sunday, August 29, 2010
Thursday, August 26, 2010
Dobre vesti!
Ove nedelje se izdesavalo dosta toga ali pocecu ispocetka cisto da obuhvatim sve detalje,pretpostavili ste po mojoj prici da se nasa situacija nije bas razvijala u smeru u kom smo mi mislili da ce sto je i normalno, osim toga situacija sa gazdama i stanom nije bas bila onako kako smo mi zamislili, sto zaista nema nikakve veze sa nama vec su u pitanju njihove licne stvari...nazalost to je nesto sto nismo predvideli niti mogli da izbegnemo.
Trazili smo poslove i aplicirali na gomilu mesta preko neta, na kraju smo naleteli na neki konkurs za junior poziciju u prestiznoj firmi koja je mikrosoftov partner gde je uslov bio da se urade SQL zadaci i neki statisticki dijagrami, Aca je hteo da odustane jer smo kasno naleteli na konkurs i imali smo 2 dana da to sve spremimo a bilo je prilicno obimno ali sam ja rekla ajde bar da pokusamo, on je radio zadatke a ja crteze :) i poslali smo zadnjeg dana maltene pred ponoc...i zvali su ga na razgovor u Toronto...imao je nedelju dana da se spremi za prvi pravi interviju u zivotu i to za svoju struku, bebac i ja smo otisli u biblioteku i uzeli gomilu knjiga sa pitanjima i odgovorima za intervju i vezbali 10 dana non stop...pravili beleske, vezbali cudna pitanja, gramatiku, motivaciju ma sve zivo....moram da priznam da sam trazeci svake godine posao na po 20tak konkursa tamo u srbiji ja vec uveliko oguglala na sve to, ali njemu nije bilo nimalo lako jer nikada ranije nije bio u ovako bitnoj i psihicki zahtevnoj situaciji, jer ipak je veliko opterecenje kad si sam u stranoj zemlji bez primanja a moras da nadjes posao...
U ponedeljak je otiso na intervju, nije bas bio potpuno zadovoljen sobom, nije imao tremu i bio je potpuno iskren o svemu, mozda i previse za moj ukus ...ja bih neke stvari precutala ili zabasurila verovatno, da sam na njegovom mestu ali to nije ni bilo bitno jer kanadjane je zanimalo samo koga mogu da zovu ovde u kanadi da pitaju za njega i sta je ovde radio...ono tamo ih nije bas zanimalo.
Mogao je biti doktor nuklearne fizike u srbiji sto se njih tice, ali ako je imao ovde neko iskustvo ma ia kao konobar ili referencu od prijatelja e to vec vredi.
Uglavnom posle intervjua se salje pismo zahvalnice ili follow up letter, koje smo skockali i poslali sutradan, da bismo odmah dobili odgovor da nista ne brine jer odgovara poziciji i verovatno ce ga primiti...nismo mogli da verujemo, sledeci dan dobio je obavestenje da pripremaju ugovor i ponudu za posao i da ce mu uskoro poslati.Doslo nam je da placemo.
U medjuvremenu su ga zvali iz agencije takodje u Torontu za 6 mesecni ugovor opet za njegovu struku i programiranje, i tu je otisao na razgovor i dobio prilicno fine uslove ali to je ugovor samo na 6 meseci, dok je ovo drugo ulazna pozicija za napredovanje u dobroj firmi...bar to je krenulo.
A onda su nastupile druge brige, da putuje ne moze kola nisu najnovija i ne moze da se osloni na njih, posao je 100 i nesto kilometara od nas i treba mu 2 sata u jednom pravcu zbog guzvi na auto putu a ne zelimo da kasni...pronasla sam sobu na kijiji kod nekih jevreja u blizini firme za 500 dolara mesecno sto je jeftinije od motela koji je 75 dolara na dan.Ali jos je nismo potvrdili jer smo odmah poceli da trazimo stan, ako ga nadjemo u toku ovog meseca prelazimo svi tamo.Sad nam je Grandic javio da tamo kod njega ima nekih stanova pa cemo otici da vidimo sto pre.Problem je sto isti stan u Kitcheneru koji rentamo za 730 u Torontu kosta 860 i vise...ipak je sve tamo i ljudi i poslovi, troskovi hrane i stanovanja su u startu veci, ali bitno je da udje u svoju struku konacno!
Usput su nam stigla pisma za Aleksu od drzave Kanade *hvala Kanado* koja mu je dodelila decje dodatke u mesecnom iznosu od skoro 400 dolara...osnovni iznos je oko 100 dolara na to su dodali po njihovom racunu jos koliko treba na osnovu nasih primanja ranije i sad i sracunali da nam sleduje 377 mesecno i dobili smo posebno mesecnu pomoc za porodice sa decom od 100 dolara za 2 meseca koliko smo ovde, dakle sve ukupno 950 dolara.Papire smo podneli polovinom juna kad smo stigli i danas nam je uplacena ta suma, 26 avgusta.
Ova racunica vazi za nas ne znam kako drugima racunaju!
period od sredine juna do kraja avgusta
Znaci imate osnovni kanadski dodatak od 22o i nesto dolara, pa plus nacionalni dodatak od (nama je izracunato oko) 350, pa plus ontario dodatak 183 i plus 200 za mesecnu pomoc porodici sa decom, sve to za period od 2 i po meseca oko 950 dolara.
U proseku porodica od 2 roditelja sa detetom koji ne rade i primaju socijalnu pomoc i decje dodatke ima oko 1500 dolara od drzave, mi nismo na welferu ali znamo ljude koji jesu i dobijaju socijalu oko 1100 ili 1200 dolara mesecno, a na to se posle doda i decji dodatak.
Sve ove racunice zavise od mesta stanovanja i provincije, neko daje vise neko manje.
Osim toga kao dete rodjeno posle 2003 Aleksa ima pravo da mu otvorimo fond za obrazovanje na koji ce mu drzava uplacivati i do 500 dolara godisnje procentualno zavisno od sume na racunu, kao pomoc za skolovanje i koledz za svaku godinu zivota, posto on sad ima 1 a mi cemo to otvoriti, do 20te imace za skolovanje izracunajte sami :))
Ima jos nekih olaksica i pomoci za skolovanje dece i decju stednju ali jos nisam stigla da ih sve prostudiram, cim stignem javljam!
Sve u svemu selimo se i idemo dalje...
Danas je potpisao ugovor za prilicno lepu platu i sad samo da se pokaze u probnom periodu :)
ziveo cetvrtak,
u cetvrtak se rodila moja zvezdica,
u cetvrtak smo dobili vize,
u cetvrtak smo doleteli ovde u Kanadu,
i evo u cetvrtak potpisao prvi ugovor za posao u struci u Kanadi :)
Trazili smo poslove i aplicirali na gomilu mesta preko neta, na kraju smo naleteli na neki konkurs za junior poziciju u prestiznoj firmi koja je mikrosoftov partner gde je uslov bio da se urade SQL zadaci i neki statisticki dijagrami, Aca je hteo da odustane jer smo kasno naleteli na konkurs i imali smo 2 dana da to sve spremimo a bilo je prilicno obimno ali sam ja rekla ajde bar da pokusamo, on je radio zadatke a ja crteze :) i poslali smo zadnjeg dana maltene pred ponoc...i zvali su ga na razgovor u Toronto...imao je nedelju dana da se spremi za prvi pravi interviju u zivotu i to za svoju struku, bebac i ja smo otisli u biblioteku i uzeli gomilu knjiga sa pitanjima i odgovorima za intervju i vezbali 10 dana non stop...pravili beleske, vezbali cudna pitanja, gramatiku, motivaciju ma sve zivo....moram da priznam da sam trazeci svake godine posao na po 20tak konkursa tamo u srbiji ja vec uveliko oguglala na sve to, ali njemu nije bilo nimalo lako jer nikada ranije nije bio u ovako bitnoj i psihicki zahtevnoj situaciji, jer ipak je veliko opterecenje kad si sam u stranoj zemlji bez primanja a moras da nadjes posao...
U ponedeljak je otiso na intervju, nije bas bio potpuno zadovoljen sobom, nije imao tremu i bio je potpuno iskren o svemu, mozda i previse za moj ukus ...ja bih neke stvari precutala ili zabasurila verovatno, da sam na njegovom mestu ali to nije ni bilo bitno jer kanadjane je zanimalo samo koga mogu da zovu ovde u kanadi da pitaju za njega i sta je ovde radio...ono tamo ih nije bas zanimalo.
Mogao je biti doktor nuklearne fizike u srbiji sto se njih tice, ali ako je imao ovde neko iskustvo ma ia kao konobar ili referencu od prijatelja e to vec vredi.
Uglavnom posle intervjua se salje pismo zahvalnice ili follow up letter, koje smo skockali i poslali sutradan, da bismo odmah dobili odgovor da nista ne brine jer odgovara poziciji i verovatno ce ga primiti...nismo mogli da verujemo, sledeci dan dobio je obavestenje da pripremaju ugovor i ponudu za posao i da ce mu uskoro poslati.Doslo nam je da placemo.
U medjuvremenu su ga zvali iz agencije takodje u Torontu za 6 mesecni ugovor opet za njegovu struku i programiranje, i tu je otisao na razgovor i dobio prilicno fine uslove ali to je ugovor samo na 6 meseci, dok je ovo drugo ulazna pozicija za napredovanje u dobroj firmi...bar to je krenulo.
A onda su nastupile druge brige, da putuje ne moze kola nisu najnovija i ne moze da se osloni na njih, posao je 100 i nesto kilometara od nas i treba mu 2 sata u jednom pravcu zbog guzvi na auto putu a ne zelimo da kasni...pronasla sam sobu na kijiji kod nekih jevreja u blizini firme za 500 dolara mesecno sto je jeftinije od motela koji je 75 dolara na dan.Ali jos je nismo potvrdili jer smo odmah poceli da trazimo stan, ako ga nadjemo u toku ovog meseca prelazimo svi tamo.Sad nam je Grandic javio da tamo kod njega ima nekih stanova pa cemo otici da vidimo sto pre.Problem je sto isti stan u Kitcheneru koji rentamo za 730 u Torontu kosta 860 i vise...ipak je sve tamo i ljudi i poslovi, troskovi hrane i stanovanja su u startu veci, ali bitno je da udje u svoju struku konacno!
Usput su nam stigla pisma za Aleksu od drzave Kanade *hvala Kanado* koja mu je dodelila decje dodatke u mesecnom iznosu od skoro 400 dolara...osnovni iznos je oko 100 dolara na to su dodali po njihovom racunu jos koliko treba na osnovu nasih primanja ranije i sad i sracunali da nam sleduje 377 mesecno i dobili smo posebno mesecnu pomoc za porodice sa decom od 100 dolara za 2 meseca koliko smo ovde, dakle sve ukupno 950 dolara.Papire smo podneli polovinom juna kad smo stigli i danas nam je uplacena ta suma, 26 avgusta.
Ova racunica vazi za nas ne znam kako drugima racunaju!
period od sredine juna do kraja avgusta
Znaci imate osnovni kanadski dodatak od 22o i nesto dolara, pa plus nacionalni dodatak od (nama je izracunato oko) 350, pa plus ontario dodatak 183 i plus 200 za mesecnu pomoc porodici sa decom, sve to za period od 2 i po meseca oko 950 dolara.
U proseku porodica od 2 roditelja sa detetom koji ne rade i primaju socijalnu pomoc i decje dodatke ima oko 1500 dolara od drzave, mi nismo na welferu ali znamo ljude koji jesu i dobijaju socijalu oko 1100 ili 1200 dolara mesecno, a na to se posle doda i decji dodatak.
Sve ove racunice zavise od mesta stanovanja i provincije, neko daje vise neko manje.
Osim toga kao dete rodjeno posle 2003 Aleksa ima pravo da mu otvorimo fond za obrazovanje na koji ce mu drzava uplacivati i do 500 dolara godisnje procentualno zavisno od sume na racunu, kao pomoc za skolovanje i koledz za svaku godinu zivota, posto on sad ima 1 a mi cemo to otvoriti, do 20te imace za skolovanje izracunajte sami :))
Ima jos nekih olaksica i pomoci za skolovanje dece i decju stednju ali jos nisam stigla da ih sve prostudiram, cim stignem javljam!
Sve u svemu selimo se i idemo dalje...
Danas je potpisao ugovor za prilicno lepu platu i sad samo da se pokaze u probnom periodu :)
ziveo cetvrtak,
u cetvrtak se rodila moja zvezdica,
u cetvrtak smo dobili vize,
u cetvrtak smo doleteli ovde u Kanadu,
i evo u cetvrtak potpisao prvi ugovor za posao u struci u Kanadi :)
CanAchieve, lazi prevare i advokati za iseljenje
Mnogi od vas koji citaju jednog momenta su pomislili da potraze pomoc od advokata oko iseljenja,znam to iz licnog iskustva.Moj savet je NEMOJTE TO DA RADITE.
Uzece vam pare za prvi sastanak ispricace vam gomilu lazi tipa sredjen posao pomoc oko papira i testa jezika bla bla bla...
Postoji nekoliko nacina da dodjete ovde,turisticki,da sklopite brak sa drzavljaninom kanade, sa radnom dozvolom,ili da emigrirate legalno kao skilled worker, postoji i biznis emigracija koja podrazumeva da imate stotine hiljada dolara na racunu i otvarate firmu ovde.
ovaj sajt vam je biblija za sve sto vas zanima www.cic.gc.ca
Papire ako znate engleski dovoljno da bi dosli ovde mozete da popunite i sami.
Da vas zaposli moze samo vas rodjak ili neko kome je jaaako stalo do vas sa debelim vezama ovde i dokazom drzavi kanadi da mora da vas uveze jer ste deficitarne struke ili doktor nauka u svom polju rada, da ima svoju firmu gde cete raditi i da garantuje za vas.Svako uvozenje radne snage ovde mora da se opravda drzavnim sluzbama, a zna se da se uvoze samo strucnjaci i deficitarne struke npr, medicinske sestre, varioci na posebnim masinama itd...mada za nekog mozda i upali ako ima para na pretek, cula sam za takve price jos pre 10 godina ali stvari se menjaju i uglavnom ne znate s kim imate posla.
Pogledajte uslove ovde
http://www.cic.gc.ca/english/work/index.asp
Sto se tice IELTSa ja sam ga spremala sama, kupila knjige sela na net i vezbala danima...ako ne mozes sam ima skola jezika koje to rade za mnogo manje para nego sto ce vas lazljivi advokat opajati...
Sto me dovodi do moje sledece teme CanAchieve agencije koja godinama uzima pare na taj nacin lazuci ljude da ce im :srediti: test jezika za 500 evra pa navise, kao da to moze da se sredi, da neko ode polaze umesto tebe a ima tvoja slika tamo i licna karta...
mada u srbiji me nista ne bi iznenadilo jednom je dosla mama moje koleginice na faxu da polaze matematiku umesto svoje cerkice...a diplome mogu da se kupe svuda...
Isli smo i mi u tu agenciju da sprecimo da oderu nase poznanike , imali su "ofis" u nekoj rupi od stana u nevesinjskoj u beogradu i 2 striptizete koje su prodavale neku pricu o Majkl Gordon Popovicu koji je advokat i radi za kanadjane itd...fantomski gospodin se nije ni pojavio naravno, a njegovo ime nije na listi odobrenih advokata od strane drzave Kanade, niti on uopste postoji...
Prica je bila za 500 evrica neko ce polagati test umesto nas...na sta sam se jedva suzdrzala da se ne nasmejem moja jer ocena na ispitu bila je 7.5 od 8 a Acina 6.5, na svakom testu engleskog a imam ih 7 dosad imala sam 90% i znam da znam jezik jer sam ga predavala u skoli...I znam da tamo ne moze da udje niko umesto mene jer proveravaju.
Posle par prijava fantomska agencija je nestala da bi se ponovo pojavila u Beogradu 2 godine kasnije sa istom pricom.Mozda i sad rade.
Molim vas procitajte ovo
http://www.cic.gc.ca/english/information/representative/index.asp
http://www.cic.gc.ca/english/department/media/notices/notice-fraud.asp
Ako vam neko kaze da je predstavnik za imigraciju on mora biti na ovoj listi
https://www.csic-scci.ca/find/all.html
Ako vam neko pocne spominjati sume od stotina i hiljada evra idite dalje, jer sama prijava kosta 1000 i nesto dolara i to je to, do lekarskog i sredstava za iseljenje koje morate da sakupite...
Kada predate papire platicete oko 1000 dolara za obradu papira i jos neke manje troskove ali posto se cene menjaju postoji cenovnik na njihovom sajtu, mi smo aplicirali na drugi nacin i pre dosta godina pa to vise ne vazi ali oni ce vas sve obavestiti sta treba platiti odavde uglavnom u pocetku je to mala suma i nije u hiljadama evra.
http://www.cic.gc.ca/english/information/fees/fees.asp
posle toga oni ce vam reci koliko para po clanu porodice treba da skupite na racunu za odlazak mada i to pise na sajtu
http://www.cic.gc.ca/english/immigrate/skilled/funds.asp
, i trebace vam kasnije za par godina novac za lekarski pregled koji je nama bio oko 200 evra po osobi, ne znam koliko ce se promeniti u medjuvremenu.
Kada dobijete vizu platicete taxu za sletanje i obradu papira ovde i to je to.
Tuzno je kako ti ljudi imaju obraza i pokrice od drzave da tako lazu i kradu ocajne ljude godinama.
Kod mene je uvek bilo uzdaj se u se i u svoje kljuse, a cak ni to ne vredi kad naletis na ljigave likove poput njih...iako sam bila jedan od najboljih studenata na svom fakultetu sa prosekom 9,6 te godine nisu mi odobrili budzet na koji sam imala zakonsko pravo jer ga je dobila preko veze rodjaka sekretara skole, moja koleginica...za poslove preko veze necu ni da pricam koliko puta sam izvisila zbog necijeg nekog tamo...za placanje ispita i kupovine diploma, za polaganje ispita pod tudjim imenom, za sredjivanje svega i svacega preko veze...
I zasto ako je ceo sistem truo korumpiran i pokvaren i njime upravlja sljam zemlje mislite da ce vam ti slatkorecivi navodni imigracioni predstavnici u cije cete dzepove sasuti hleb svoje dece pomoci?
Svako ko je u srbiji stigao do pozicije da moze da uzima gomilu para od drugih,a da ga niko ne zatvori zbog tog, nije tamo stigao na lep i posten nacin.Niti je dobrotvor .
Uzece vam pare za prvi sastanak ispricace vam gomilu lazi tipa sredjen posao pomoc oko papira i testa jezika bla bla bla...
Postoji nekoliko nacina da dodjete ovde,turisticki,da sklopite brak sa drzavljaninom kanade, sa radnom dozvolom,ili da emigrirate legalno kao skilled worker, postoji i biznis emigracija koja podrazumeva da imate stotine hiljada dolara na racunu i otvarate firmu ovde.
ovaj sajt vam je biblija za sve sto vas zanima www.cic.gc.ca
Papire ako znate engleski dovoljno da bi dosli ovde mozete da popunite i sami.
Da vas zaposli moze samo vas rodjak ili neko kome je jaaako stalo do vas sa debelim vezama ovde i dokazom drzavi kanadi da mora da vas uveze jer ste deficitarne struke ili doktor nauka u svom polju rada, da ima svoju firmu gde cete raditi i da garantuje za vas.Svako uvozenje radne snage ovde mora da se opravda drzavnim sluzbama, a zna se da se uvoze samo strucnjaci i deficitarne struke npr, medicinske sestre, varioci na posebnim masinama itd...mada za nekog mozda i upali ako ima para na pretek, cula sam za takve price jos pre 10 godina ali stvari se menjaju i uglavnom ne znate s kim imate posla.
Pogledajte uslove ovde
http://www.cic.gc.ca/english/work/index.asp
Sto se tice IELTSa ja sam ga spremala sama, kupila knjige sela na net i vezbala danima...ako ne mozes sam ima skola jezika koje to rade za mnogo manje para nego sto ce vas lazljivi advokat opajati...
Sto me dovodi do moje sledece teme CanAchieve agencije koja godinama uzima pare na taj nacin lazuci ljude da ce im :srediti: test jezika za 500 evra pa navise, kao da to moze da se sredi, da neko ode polaze umesto tebe a ima tvoja slika tamo i licna karta...
mada u srbiji me nista ne bi iznenadilo jednom je dosla mama moje koleginice na faxu da polaze matematiku umesto svoje cerkice...a diplome mogu da se kupe svuda...
Isli smo i mi u tu agenciju da sprecimo da oderu nase poznanike , imali su "ofis" u nekoj rupi od stana u nevesinjskoj u beogradu i 2 striptizete koje su prodavale neku pricu o Majkl Gordon Popovicu koji je advokat i radi za kanadjane itd...fantomski gospodin se nije ni pojavio naravno, a njegovo ime nije na listi odobrenih advokata od strane drzave Kanade, niti on uopste postoji...
Prica je bila za 500 evrica neko ce polagati test umesto nas...na sta sam se jedva suzdrzala da se ne nasmejem moja jer ocena na ispitu bila je 7.5 od 8 a Acina 6.5, na svakom testu engleskog a imam ih 7 dosad imala sam 90% i znam da znam jezik jer sam ga predavala u skoli...I znam da tamo ne moze da udje niko umesto mene jer proveravaju.
Posle par prijava fantomska agencija je nestala da bi se ponovo pojavila u Beogradu 2 godine kasnije sa istom pricom.Mozda i sad rade.
Molim vas procitajte ovo
http://www.cic.gc.ca/english/information/representative/index.asp
http://www.cic.gc.ca/english/department/media/notices/notice-fraud.asp
Ako vam neko kaze da je predstavnik za imigraciju on mora biti na ovoj listi
https://www.csic-scci.ca/find/all.html
Ako vam neko pocne spominjati sume od stotina i hiljada evra idite dalje, jer sama prijava kosta 1000 i nesto dolara i to je to, do lekarskog i sredstava za iseljenje koje morate da sakupite...
Kada predate papire platicete oko 1000 dolara za obradu papira i jos neke manje troskove ali posto se cene menjaju postoji cenovnik na njihovom sajtu, mi smo aplicirali na drugi nacin i pre dosta godina pa to vise ne vazi ali oni ce vas sve obavestiti sta treba platiti odavde uglavnom u pocetku je to mala suma i nije u hiljadama evra.
http://www.cic.gc.ca/english/information/fees/fees.asp
posle toga oni ce vam reci koliko para po clanu porodice treba da skupite na racunu za odlazak mada i to pise na sajtu
http://www.cic.gc.ca/english/immigrate/skilled/funds.asp
, i trebace vam kasnije za par godina novac za lekarski pregled koji je nama bio oko 200 evra po osobi, ne znam koliko ce se promeniti u medjuvremenu.
Kada dobijete vizu platicete taxu za sletanje i obradu papira ovde i to je to.
Tuzno je kako ti ljudi imaju obraza i pokrice od drzave da tako lazu i kradu ocajne ljude godinama.
Kod mene je uvek bilo uzdaj se u se i u svoje kljuse, a cak ni to ne vredi kad naletis na ljigave likove poput njih...iako sam bila jedan od najboljih studenata na svom fakultetu sa prosekom 9,6 te godine nisu mi odobrili budzet na koji sam imala zakonsko pravo jer ga je dobila preko veze rodjaka sekretara skole, moja koleginica...za poslove preko veze necu ni da pricam koliko puta sam izvisila zbog necijeg nekog tamo...za placanje ispita i kupovine diploma, za polaganje ispita pod tudjim imenom, za sredjivanje svega i svacega preko veze...
I zasto ako je ceo sistem truo korumpiran i pokvaren i njime upravlja sljam zemlje mislite da ce vam ti slatkorecivi navodni imigracioni predstavnici u cije cete dzepove sasuti hleb svoje dece pomoci?
Svako ko je u srbiji stigao do pozicije da moze da uzima gomilu para od drugih,a da ga niko ne zatvori zbog tog, nije tamo stigao na lep i posten nacin.Niti je dobrotvor .
Thursday, August 19, 2010
Grad...Poslovi i diplome...
Najpre da odgovorim Mariji, Kitchener je grad jako slican Novom Sadu, sastoji se iz dva grada Kitchenera i Waterlooa pa se cela regija zove KW area.Oba grada imaju po oko 200.000 stanovnika i ogroman univerzitetski centar u Waterloo pa ima puno studenata i mladih ljudi.Gradovi ovde nisu skuceni vec prostrani i zeleni to se vidi na mojim slikama sa gomilom parkova i znamenitosti, ima i nekih recica okolo i jezera ali ih jos nismo posetili.Od Toronta je udaljen 100nak kilometara.Okolo su gradovi Kembridz, Guelph, Stratford...svi imaju engleska imena ali ima i nekoliko sa nemackim, inace Kitchener se ranije zvao Berlin.Prvi dosljaci ovde bili su uglavnom Nemci,Austrijanci, Poljaci I Englezi naravno a sada ima ogromne zajednice ljudi sa nasih prostora i Portugalaca.Stanovnistvo je pretezno belo mada postoje naselja gde su uglavnom ljudi iz africkih i azijskih zemalja.
Grad je divan za zivot i nije toliko skup sto se tice namirnica i stanova kao Toronto.Odavde do tamo ako nije guzva na auto putu treba oko sat vremena, zavisi od kola i vremena...malo je manje posla ovde jer studenti popunjavaju sve moguce part time pozicije u toku leta a i kasnije u sezoni i tkzv, survival jobs ali od oktobra kad se vrate na fax opet ima posla po prodavnicama i picerijama...satnice se krecu od 10tak do 12 dolara za takva radna mesta gde svako moze da udje do 50tak dolara za strucnjake u svom polju, prosek je uglavnom od 15 do 20 na sat.Od vecih kompanija tu su razne fabrike auto industrije tipa tojote i drugi, zatim fabrike koje prave metalne delove za razlicite namene itd.Ko zeli neka pogleda ovde
http://en.wikipedia.org/wiki/Kitchener,_Ontario
Posle mog razgovora o zaposlenju u YMCA nisam bila nesto odusevljena, naravno da su mi samo potvrdili ono sto sam vec znala, da svoju diplomu mogu da bacim.Za ucitelje u ontariju ima jako malo posla i previse je kadrova a radna mesta su zasicena (ali zato traze medicinske sestre na tone i mole te da to radis), s druge strane moja druga diploma bi mozda imala neku prodju ako prodjem njihov kurs od godinu dana za vaspitaca koji nije nimalo jeftin ali mogu da uzmem zajam od drzave ili banke itd.itd., i konacno jedna dobra vest posto imam dobro znanje jezika i moju trecu diplomu za ESL koja naravno ovde nije priznata...mogu da radim u vecernjim skolama kao tutor za decu i odrasle, osim toga mogu da radim kao prodavac ako nadjem nocnu smenu ili nesto slicno ili da radim u dobrotvornim ustanovama da cuvam decu, kao sto je npr.YMCA.Sto mi odgovara, isto tako nasla sam jos neke oglase za part time i nocne smene da bih mogla da budem i sa Aleksom jer preko dana nemam kome da ga ostavim.
Ipak sam se nadala da ce Aca lakse naci posao ali posto smo vec 3 meseca ovde vreme je da pokusamo nesto drugaciji pristup, a to je daj sta das.
Rekla sam svojoj mami da mi se cini da smo mi tamo malo razmazeni, roditelji se ubijaju da deci plate stan i fakultet dok oni landraju okolo po kaficima umesto da idu na fax...Ovde sva deca od 15 pa navise rade preko leta u prodavnicama da zarade sebi za koledz jer roditelji jednostavno ne smatraju da treba da oni to plate...upoznala sam prilican broj mladih koji rade za 10tak dolara na sat u smenama, da bi skupili za skolu, ipak dobra stvar je da im je pruzena i ta mogucnost jer nemaju drugih obaveza i mogu sebi da zarade, ja sam uvek radila tokom studija ali mogla sam da zaradim eventualno za malo bolju odecu ili kartu za bus, ko mi kriv kad sam studirala 90tih u srbiji...ali nikad nisam imala bolju liniju nego kad sam zivela na hlebu i jogurtu i po kojoj kafi pola nedelje :))
Aleksa i ja smo na igralistu upoznali jos jednu finu zenu koja je dosla odande pre 10tak godina(ovde svi kazu za srbiju :tamo dole:, mada ne razumem kako je zrenjanin dole kad je na istoj paraleli kao Kitchener ?)i bili smo kod nje na kafu da upoznamo njenu cerkicu jer zive odmah pored igralista...Neverovatno je kako je ovde normalno i lako pricati sa potpunim strancem jer su svi jaaaaako ljubazni i fini, imamo drugare sa kipra, iz sirije,qvebeka tu i tamo se sretnemo na igralistu i ispricamo...i mnogo je lakse sa strancima jer nema onog naseg odmeravanja ko si, odakle si koliko zaradjujes, sto si dosao,pa ti prosto bude neprijatno...jos pogotovo ako naletis na ratom proterane rodoljube koji mrze ovu zemlju i onda se jedva suzdrzis da im kazes ono sto mislis...a vi znate sta ja mislim :)) o onom tamo dole :))
Balasevic je jednom rekao, jbg. mi kad udarimo o dno, uzmemo asov i kopamo do novog dna...jos dublje :))
bas kad pomislis e sad je najgore a oni cisto da te razuvere naprave jos veci haos.
Pre 10 godina moja mama je rekla sine proci ce ovo i bice bolje za 10tak godina, pre nego sto smo krenuli rekla mi je pa eto bice bolje za 20 godina...a ja njoj mama ja nemam 100 godina zivota pa da bacim 30tak dok sacekam da se nebo smiluje na nas i nasu decu...Ovde je uvek bolje, samo i na bolje se treba navici...
Jedan stariji covek je komentarisao kako je nas covek proklet, udare ga pare u glavu radi po 2 posla da ima sve sto mu srce iste i onda dok se okrene deca mu narkomani ili trudne sa 15 godina, sto je inace ovde normalna pojava iako mi se ne dopada,razvede se rasturi sve sto je godinama gradio samo zato sto moze...Ima mali milion takvih slucajeva, ali je mozda ovde to lakse uraditi jer imas finansijske mogucnosti, dok tamo ljudi citav zivot protavore u losem braku jer nemaju gde da odu i od cega da zive pa trpe sve i svasta...
Mislim da je svuda isto, ako valja valja, ako ne valja pa onda ili popravljaj ili baci sta da se radi.
Rekli su nam da cemo morati da se promenimo i prilagodimo da bi uspeli ovde, i poceli smo samo ne znam kuda ce nas to odvesti, ali verujem u nas i zelim da ostanemo skromni, jer iako je ovde akcenat na imanju puno skupih stvari i lepe kuce, stvari nisu bitne...ni neophodne, bitan je zivot i voljeni i ne bih zelela to da zaboravim.
Grad je divan za zivot i nije toliko skup sto se tice namirnica i stanova kao Toronto.Odavde do tamo ako nije guzva na auto putu treba oko sat vremena, zavisi od kola i vremena...malo je manje posla ovde jer studenti popunjavaju sve moguce part time pozicije u toku leta a i kasnije u sezoni i tkzv, survival jobs ali od oktobra kad se vrate na fax opet ima posla po prodavnicama i picerijama...satnice se krecu od 10tak do 12 dolara za takva radna mesta gde svako moze da udje do 50tak dolara za strucnjake u svom polju, prosek je uglavnom od 15 do 20 na sat.Od vecih kompanija tu su razne fabrike auto industrije tipa tojote i drugi, zatim fabrike koje prave metalne delove za razlicite namene itd.Ko zeli neka pogleda ovde
http://en.wikipedia.org/wiki/Kitchener,_Ontario
Posle mog razgovora o zaposlenju u YMCA nisam bila nesto odusevljena, naravno da su mi samo potvrdili ono sto sam vec znala, da svoju diplomu mogu da bacim.Za ucitelje u ontariju ima jako malo posla i previse je kadrova a radna mesta su zasicena (ali zato traze medicinske sestre na tone i mole te da to radis), s druge strane moja druga diploma bi mozda imala neku prodju ako prodjem njihov kurs od godinu dana za vaspitaca koji nije nimalo jeftin ali mogu da uzmem zajam od drzave ili banke itd.itd., i konacno jedna dobra vest posto imam dobro znanje jezika i moju trecu diplomu za ESL koja naravno ovde nije priznata...mogu da radim u vecernjim skolama kao tutor za decu i odrasle, osim toga mogu da radim kao prodavac ako nadjem nocnu smenu ili nesto slicno ili da radim u dobrotvornim ustanovama da cuvam decu, kao sto je npr.YMCA.Sto mi odgovara, isto tako nasla sam jos neke oglase za part time i nocne smene da bih mogla da budem i sa Aleksom jer preko dana nemam kome da ga ostavim.
Ipak sam se nadala da ce Aca lakse naci posao ali posto smo vec 3 meseca ovde vreme je da pokusamo nesto drugaciji pristup, a to je daj sta das.
Rekla sam svojoj mami da mi se cini da smo mi tamo malo razmazeni, roditelji se ubijaju da deci plate stan i fakultet dok oni landraju okolo po kaficima umesto da idu na fax...Ovde sva deca od 15 pa navise rade preko leta u prodavnicama da zarade sebi za koledz jer roditelji jednostavno ne smatraju da treba da oni to plate...upoznala sam prilican broj mladih koji rade za 10tak dolara na sat u smenama, da bi skupili za skolu, ipak dobra stvar je da im je pruzena i ta mogucnost jer nemaju drugih obaveza i mogu sebi da zarade, ja sam uvek radila tokom studija ali mogla sam da zaradim eventualno za malo bolju odecu ili kartu za bus, ko mi kriv kad sam studirala 90tih u srbiji...ali nikad nisam imala bolju liniju nego kad sam zivela na hlebu i jogurtu i po kojoj kafi pola nedelje :))
Aleksa i ja smo na igralistu upoznali jos jednu finu zenu koja je dosla odande pre 10tak godina(ovde svi kazu za srbiju :tamo dole:, mada ne razumem kako je zrenjanin dole kad je na istoj paraleli kao Kitchener ?)i bili smo kod nje na kafu da upoznamo njenu cerkicu jer zive odmah pored igralista...Neverovatno je kako je ovde normalno i lako pricati sa potpunim strancem jer su svi jaaaaako ljubazni i fini, imamo drugare sa kipra, iz sirije,qvebeka tu i tamo se sretnemo na igralistu i ispricamo...i mnogo je lakse sa strancima jer nema onog naseg odmeravanja ko si, odakle si koliko zaradjujes, sto si dosao,pa ti prosto bude neprijatno...jos pogotovo ako naletis na ratom proterane rodoljube koji mrze ovu zemlju i onda se jedva suzdrzis da im kazes ono sto mislis...a vi znate sta ja mislim :)) o onom tamo dole :))
Balasevic je jednom rekao, jbg. mi kad udarimo o dno, uzmemo asov i kopamo do novog dna...jos dublje :))
bas kad pomislis e sad je najgore a oni cisto da te razuvere naprave jos veci haos.
Pre 10 godina moja mama je rekla sine proci ce ovo i bice bolje za 10tak godina, pre nego sto smo krenuli rekla mi je pa eto bice bolje za 20 godina...a ja njoj mama ja nemam 100 godina zivota pa da bacim 30tak dok sacekam da se nebo smiluje na nas i nasu decu...Ovde je uvek bolje, samo i na bolje se treba navici...
Jedan stariji covek je komentarisao kako je nas covek proklet, udare ga pare u glavu radi po 2 posla da ima sve sto mu srce iste i onda dok se okrene deca mu narkomani ili trudne sa 15 godina, sto je inace ovde normalna pojava iako mi se ne dopada,razvede se rasturi sve sto je godinama gradio samo zato sto moze...Ima mali milion takvih slucajeva, ali je mozda ovde to lakse uraditi jer imas finansijske mogucnosti, dok tamo ljudi citav zivot protavore u losem braku jer nemaju gde da odu i od cega da zive pa trpe sve i svasta...
Mislim da je svuda isto, ako valja valja, ako ne valja pa onda ili popravljaj ili baci sta da se radi.
Rekli su nam da cemo morati da se promenimo i prilagodimo da bi uspeli ovde, i poceli smo samo ne znam kuda ce nas to odvesti, ali verujem u nas i zelim da ostanemo skromni, jer iako je ovde akcenat na imanju puno skupih stvari i lepe kuce, stvari nisu bitne...ni neophodne, bitan je zivot i voljeni i ne bih zelela to da zaboravim.
Wednesday, August 11, 2010
Drug clan :))
Hvala svima koji postavljaju korisne linkove na blog, samo nastavite meni su pomogli mozda ce jos nekom :))
Hvala i na recima podrske jer nam puno znace i manje smo usamljeni kada ih procitamo.
Zaista bi trebalo da uvedu casove kako proci interviju za posao jer je to citava jedna nauka...o kojoj cu pisati opsirnije kad budem imala vise vremena.
Danas sam postala drug clan biblioteke sto bi Radovan rekao, dobila divnu crvenu plastificiranu karticu i uzela par knjiga na temu, pogadjajte, kako proci interviju...nevezano za to biblioteka me odusevila svojom decjom igraonicom i sadrzajima, moze se iznajmiti dvd sa filmovima svih zanrova, muzicki cd, knjige i casopisi ili elektronske i audio knjige, sve naravno besplatno :))
Jos nisam stigla da pogledam sta sve nude, ali s obzirom koliko malo vremena imam i ovo je super.
Dobra stvar je sto smo u YMCA sredili Aleksin karton vakcinacije, mali bednik je dobio 3 vakcine u obe ruke u cugu i izgledao je kao ranjenik sa ogromnim flasterima po rukama, naravno da je usledila temperatura, osip, proliv i citava sarada od nekoliko dana raznoraznih reakcija...ali moram da ga pohvalim junacki se drzao sve vreme :)
Dok sam stojala sama u redu sa visible minorities citaj ljudima iz svih krajeva sveta i svih boja koze, dosla je jos jedna bela porodica sa klincima i ja sam se nasmejala kada je muz tiho prokomentarisao "fala bogu da nismo jedini beli ovde", na to sam rekla "pa diste novosadisti"(taj naglasak ne moze da se ne prepozna :)) i malo smo procaskali ali u zurbi im nisam ostavila broj, nema veze , uglavnom oni su stigli po skilled worker prog. proslog meseca sa dvoje medenih klinaca ali imaju i rodbinu ovde.
U razgovorima sa ljudima tamo pocele su da nam se polako otvaraju oci, kao kad neko uzme dete za ruku i vodi ga okolo pokazujuci mu gde je sta i kako radi, jako smo pogresili sto nismo odmah prvog dana otisli u neku od agencija za pomoc imigrantima ali dobro je sto smo ipak otisli.Sada nadoknadjujemo propusteno gradivo :))
Popunili smo GST formular za povracaj poreza za porodice sa malim primanjima, raspitali se za programe skolovanja i obuke emigranata koje finansira drzava ili ih delom finansira, zajam za emigrante, studentske zajmove i sve sto bi nam mozda moglo biti od koristi.
Aca je danas imao razgovor o zaposlenju u Kanadi gde je saznao da je 80% konkursa za poslove sakriveno po web stranicama poslodavaca ili posebnim bordovima i dobio spisak linkova i registar IT firmi u KW okrugu kako bi mogao da pregleda njihove oglase.
Osim toga prijavice se za WRIEN, program koji pruza sansu emigrantima da rade za poslodavce koji ucestvuju u njemu u ovoj regiji, da bi stekli prvo kanadsko iskustvo u struci.
Waterloo Region Immigrant Employment Network (WRIEN) and Conestoga College.
The Internship Program is set up to assist internationally trained professionals gain Canadian experience in their field. Eligible candidates will be residents of Waterloo Region and meet the criteria.
Cak sam pronasla nekoliko part time poslova sa satnicom od 10 i po, uvece i vikendom za koje bih mogla da se prijavim, to nije neka lova ali je dovoljno bar za hranu.Pod pretpostavkom da me nece razapeti na krst na interviju kao jadnog Acu :))
proces izgleda ovako:
posle sati i sati zevanja u ekran nadje se neki konkurs na kom mislis da imas sanse
napises extra rezime ili prilagodis vec postojeci zahtevima konkursa i dobar cover letter i posaljes
automat ti javi da je zahtev primljen i da cekas ...
ako prodjes prvi krug
onda ti nakon dan dva zazvoni telefon kad se najmanje nadas i HR sa druge strane zice te ispreskace uzduz i popreko sa pitanjima tipa sta ti u stvari znas da radis, sta si i kad tacno radio, itd.
ako prodjes u drugi krug
poslace ti skill sheet ili formular od gomile strana da opet napises sta si radio i gde i sta znas da radis, koje kvalitete posedujes, koliku bi satnicu zeleo itd.
treci krug je famozni interviju
tu ces morati da obuces gospodski, obratis paznju na manire i govor tela, da vrcas od mudrosti, samohvale i savrsenih jezickih vestina, dok troje u komisiji budu cedili iz tebe sve sto ih zanima i ne zanima...a pitanja i odgovori su uvek mac sa dve ostrice, mislim koji bi covek realno zeleo da nabraja svoje mane na takvom razgovoru, a sama trema dovoljno ucini da se tvoje savrsene jezicke vestine pretvore u mucanje i umkanje i opisivanje reci koje ne mozes da se setis na engleskom.
Meni se to ne desava iz prostog razloga sto sam predavala engleski 4 godine i govorila ga non stop,ali svakom ko je nov i na svoju nesrecu i ovde nastavi da govori srpski desi se pre ili kasnije.
cetvrti krug ako si veoma sretan i prodjes u njega
ponovo intervju ali ovaj put malo drugaciji, sada se vec pominje i plata, odmor, benefiti i traze se reference za proveru.Naravno kanadske reference, vise vam vredi kanadski komsija koji ce da kaze dobru rec za vas, nego srpski doktor nauka kao referenca.Ali jos nisi zaposlen.
peti krug
opet interviju...opet pitanja i odgovori, pa posle ovog mozda potpises neki papir i udjes u sledeci krug kao zaposleni...
sesti krug
3 meseca placenog probnog rada, posle tog perioda mozes biti otpusten bez obrazlozenja, ako ne budes to je to do daljnjeg, ako rese da te otpuste kasnije moraju dobro da to obrazloze zasto...
I to je uglavnom to, s tim da mogu da ti traze od pisanog testa znanja do testa tolerancije stresa sve i svasta da uradis, nedavno mi je devojka pricala da je u njenoj firmi kriterijum bio koliko brzo postavljaju odredjene delove na odredjeno mesto kad rade na traci...merili su im vreme stopericom nekoliko minuta, sto sa tacke gledista poslodavca razumem u potpunosti, poenta je da morate biti spremni i na cudne zahteve poslodavaca :))
inace test stresa je jedan od groznijih.
toliko od mene danas, malo je zahladnelo pa uzivamo, lisce opada i cini mi se da cu uskoro saznati zasto svi vicu da je ovde jaaako hlaaaadno mada ne ceznem za tim jer mrzim zimu i hladnocu.
Hvala i na recima podrske jer nam puno znace i manje smo usamljeni kada ih procitamo.
Zaista bi trebalo da uvedu casove kako proci interviju za posao jer je to citava jedna nauka...o kojoj cu pisati opsirnije kad budem imala vise vremena.
Danas sam postala drug clan biblioteke sto bi Radovan rekao, dobila divnu crvenu plastificiranu karticu i uzela par knjiga na temu, pogadjajte, kako proci interviju...nevezano za to biblioteka me odusevila svojom decjom igraonicom i sadrzajima, moze se iznajmiti dvd sa filmovima svih zanrova, muzicki cd, knjige i casopisi ili elektronske i audio knjige, sve naravno besplatno :))
Jos nisam stigla da pogledam sta sve nude, ali s obzirom koliko malo vremena imam i ovo je super.
Dobra stvar je sto smo u YMCA sredili Aleksin karton vakcinacije, mali bednik je dobio 3 vakcine u obe ruke u cugu i izgledao je kao ranjenik sa ogromnim flasterima po rukama, naravno da je usledila temperatura, osip, proliv i citava sarada od nekoliko dana raznoraznih reakcija...ali moram da ga pohvalim junacki se drzao sve vreme :)
Dok sam stojala sama u redu sa visible minorities citaj ljudima iz svih krajeva sveta i svih boja koze, dosla je jos jedna bela porodica sa klincima i ja sam se nasmejala kada je muz tiho prokomentarisao "fala bogu da nismo jedini beli ovde", na to sam rekla "pa diste novosadisti"(taj naglasak ne moze da se ne prepozna :)) i malo smo procaskali ali u zurbi im nisam ostavila broj, nema veze , uglavnom oni su stigli po skilled worker prog. proslog meseca sa dvoje medenih klinaca ali imaju i rodbinu ovde.
U razgovorima sa ljudima tamo pocele su da nam se polako otvaraju oci, kao kad neko uzme dete za ruku i vodi ga okolo pokazujuci mu gde je sta i kako radi, jako smo pogresili sto nismo odmah prvog dana otisli u neku od agencija za pomoc imigrantima ali dobro je sto smo ipak otisli.Sada nadoknadjujemo propusteno gradivo :))
Popunili smo GST formular za povracaj poreza za porodice sa malim primanjima, raspitali se za programe skolovanja i obuke emigranata koje finansira drzava ili ih delom finansira, zajam za emigrante, studentske zajmove i sve sto bi nam mozda moglo biti od koristi.
Aca je danas imao razgovor o zaposlenju u Kanadi gde je saznao da je 80% konkursa za poslove sakriveno po web stranicama poslodavaca ili posebnim bordovima i dobio spisak linkova i registar IT firmi u KW okrugu kako bi mogao da pregleda njihove oglase.
Osim toga prijavice se za WRIEN, program koji pruza sansu emigrantima da rade za poslodavce koji ucestvuju u njemu u ovoj regiji, da bi stekli prvo kanadsko iskustvo u struci.
Waterloo Region Immigrant Employment Network (WRIEN) and Conestoga College.
The Internship Program is set up to assist internationally trained professionals gain Canadian experience in their field. Eligible candidates will be residents of Waterloo Region and meet the criteria.
Cak sam pronasla nekoliko part time poslova sa satnicom od 10 i po, uvece i vikendom za koje bih mogla da se prijavim, to nije neka lova ali je dovoljno bar za hranu.Pod pretpostavkom da me nece razapeti na krst na interviju kao jadnog Acu :))
proces izgleda ovako:
posle sati i sati zevanja u ekran nadje se neki konkurs na kom mislis da imas sanse
napises extra rezime ili prilagodis vec postojeci zahtevima konkursa i dobar cover letter i posaljes
automat ti javi da je zahtev primljen i da cekas ...
ako prodjes prvi krug
onda ti nakon dan dva zazvoni telefon kad se najmanje nadas i HR sa druge strane zice te ispreskace uzduz i popreko sa pitanjima tipa sta ti u stvari znas da radis, sta si i kad tacno radio, itd.
ako prodjes u drugi krug
poslace ti skill sheet ili formular od gomile strana da opet napises sta si radio i gde i sta znas da radis, koje kvalitete posedujes, koliku bi satnicu zeleo itd.
treci krug je famozni interviju
tu ces morati da obuces gospodski, obratis paznju na manire i govor tela, da vrcas od mudrosti, samohvale i savrsenih jezickih vestina, dok troje u komisiji budu cedili iz tebe sve sto ih zanima i ne zanima...a pitanja i odgovori su uvek mac sa dve ostrice, mislim koji bi covek realno zeleo da nabraja svoje mane na takvom razgovoru, a sama trema dovoljno ucini da se tvoje savrsene jezicke vestine pretvore u mucanje i umkanje i opisivanje reci koje ne mozes da se setis na engleskom.
Meni se to ne desava iz prostog razloga sto sam predavala engleski 4 godine i govorila ga non stop,ali svakom ko je nov i na svoju nesrecu i ovde nastavi da govori srpski desi se pre ili kasnije.
cetvrti krug ako si veoma sretan i prodjes u njega
ponovo intervju ali ovaj put malo drugaciji, sada se vec pominje i plata, odmor, benefiti i traze se reference za proveru.Naravno kanadske reference, vise vam vredi kanadski komsija koji ce da kaze dobru rec za vas, nego srpski doktor nauka kao referenca.Ali jos nisi zaposlen.
peti krug
opet interviju...opet pitanja i odgovori, pa posle ovog mozda potpises neki papir i udjes u sledeci krug kao zaposleni...
sesti krug
3 meseca placenog probnog rada, posle tog perioda mozes biti otpusten bez obrazlozenja, ako ne budes to je to do daljnjeg, ako rese da te otpuste kasnije moraju dobro da to obrazloze zasto...
I to je uglavnom to, s tim da mogu da ti traze od pisanog testa znanja do testa tolerancije stresa sve i svasta da uradis, nedavno mi je devojka pricala da je u njenoj firmi kriterijum bio koliko brzo postavljaju odredjene delove na odredjeno mesto kad rade na traci...merili su im vreme stopericom nekoliko minuta, sto sa tacke gledista poslodavca razumem u potpunosti, poenta je da morate biti spremni i na cudne zahteve poslodavaca :))
inace test stresa je jedan od groznijih.
toliko od mene danas, malo je zahladnelo pa uzivamo, lisce opada i cini mi se da cu uskoro saznati zasto svi vicu da je ovde jaaako hlaaaadno mada ne ceznem za tim jer mrzim zimu i hladnocu.
YMCA
Pre neko vece sam prvi put posle 2 godine bez nocnih izlazaka izasla sa devojkama u klub makijato da vidim kako se ovde izlazi, posto je lokal nas uglavnom isto kao i tamo samo sto klijentelu cine ozenjeni i neozenjeni muskarci od 4 ,5 banki koji stoje i cuflaju pivce i gomila decurlije neutvrdjenih godina koje obozavaju cecu i potpetice od 12 cm, a da i minic je nezaobilazan :)) muzika je bila zabavno- narodna i sasvim ok a fajront je oko 2 svuda u CA.Sve u svemu bilo mi je lepo jer je drustvo bilo dobro :)) sa ostalima se nisam ni upoznavala.
Imali smo nekih problema koji mi nisu ostavili puno prostora za pisanje, posto mi je glupo da pisem o tudjim stvarima reci cu samo da problemi nisu do nas ali su nas itekako dotakli i uticali na nas.
Uglavnom sto se nas tice kao vreme smo, jedan dan ustanemo raspolozeni i posle sat dva smo ko pokisli, ljudi mi jednostavno nismo navikli da nista ne radimo i da uzivamo.
Juce smo setali parkom i gledali kako kanadjani igraju salsu na travnjaku, nasmejani sretni ljudi i rekla sam aci da smo mi glupi sto sami sebe teramo u bedak umesto da stanemo tamo s njima i igramo mi idemo parkom i analiziramo gde smo sve pogresili od kad smo dosli.A pogresili smo puno puta verujte mi, ili mi bar imamo takav osecaj iako nismo sigurni jos uvek da li su to greske ili ne stalno se preispitujemo, sta smo mogli drugacije da uradimo i sta mozemo da promenimo dok ne bude prekasno.
Svemu tome doprinosi dodatna frustracija oko trazenja posla,svake nedelje on ima bar 3 razgovora i sve se zavrsi na tome da mu fali iskustvo.zacarani krug.
Juce smo otisli u YMCA ,jer navodno oni pomazu imigrantima raznim obukama i kursevima, da bi danas nakon testa jezika izasla odande opet sludjena, zato sto je njihova krajnja ocena na testu koji uzgred traje 3 sata sedmica a ja sam dobila 8 plus i nema niceg oko cega mi oni mogu pomoci, jezik znam, a to sam i ja znala, oficijelni test toefl moram da platim 300 dolara ali ne znam sta ce mi to doneti, ostalo mi je jos da idem na razgovor sa njihovim savetnikom za trazenje posla da vidim sta ce on da mi kaze...mada pretpostavljam da i taj odgovor znam- moja diploma ovde ne vazi i back to school, ok nema problema mogu ja opet na fax samo da semestar ne kosta 2600 dolara puta 4 semestra a ja te pare nemam...
Jedina dobra stvar je sto imaju i medicinsku sluzbu pa mogu da odvedem Aleksu na vakcinu koju je propustio u medjuvremenu.
Pretpostavljam da nekom kome treba usavrsavanje jezika neko da mu pricuva decu dok uci i vezbanje rada na racunaru ucenje kako se trazi posao i ponasa na intervju ovi programi prilicno pomazu, nisi sam upoznas ljude steknes prijatelje i dobijes savete, cujes kako su drugi prosli...e kad sam kod toga oni nude i volontiranje i mentorisanje medjutim prijatelji nam kazu da je to zaludno tracenje vremena jer se ovaj period ne racuna u radno iskustvo u kanadi i zapravio nemas nista od toga a nisi ni placen...verujte mi da sam sludjena jedni kazu jedno a drugi drugo, kako kod da postupis shvatis da si u necemu pogresio a nazad nema.
Ako nadjes bilo kakav posao smanjujes sebi sanse da ikad radis u struci jer ti otezava trazenje posla a jos ako je iole pristojno placen onda nemas motivacije ni da trazis dalje...ako ne nadjes posao ziv ces se pojesti jer pare se tope a ti ne znas sta sutra nosi...ako konkurises na poslove gde ima makar i jedna sitnica u kojoj nisi savrsen oni ce se bas za to uhvatiti i cimati te na intervju ko budalu, ako konkurises na poslove koji su ispod tvojih kvalifikacija nece te ni zvati jer ce misliti da se salis ili da si pogresio, ako spustis svoju cenu sata mislice da nemas pojma i da si zato jeftin ako se precenis otpadas...ako kazes da ces putovati za mizeriju od plate 2 sata tamo i nazad svaki dan oni ce se nasmejati i reci da to nije moguce i da je vrlo nerealno i ne razumeju zasto bi radio nesto sto ti se ne isplati, a ti progutas knedlu i mislis u sebi zato sto hocu u struku i zato sto sam ocajan.
Ja naravno nisam pocela da trazim posao jer jos sredjujem papire za diplomu, pa onda tek treba da sacekam sta ce mi odgovoriti.
Sad je 4 popodne i bas cekam svog dragog da se vrati sa testa da vidim kako je on prosao, a kad beba ustane idemo u park, koji mi jedino uliva bar neki spokoj i mir jer su tamo zaista svi sretni i uzivaju pa i ja pokupim malo bezbriznosti koja me okruzuje.
Ako mislite da nam elan popusta to je mozda istina, jer prvih mesec dana sve je kao san i sve ti je predivno kao da si na godisnjem, a posle dva meseca sad vec cekas da krenes dalje ili da se vratis kuci sa odmora...sto nije opcija tako da ostaje nam da cekamo i pokusavamo dok nam se ne posreci a bog sveti zna da ja bas i nisam strpljiva osoba koja moze da prepusti sve slucaju :))
Po cenu da gnjavim ovom kuknjavom, ako se neko od vas prepozna za par godina ili meseci u ovom mom pisaniju bar ce znati sta mu se desava i sta dalje sledi :))
Ovaj link mi je poslao jedan prijatelj sa bloga :)) a mislim da bi bio jako koristan nekome ko planira ili je u torontu, hvala Sinisa :)
inace sve te iste usluge dobijate i u YMCA plus jos neke koje zovu friend ili host program a to je da vam oni nadju kanadsku porodicu da vam pomaze oko prevoza posla druzenja dece zavisi sta vam je potrebno...
http://www.novine.ca/oglasi/2010/Dixie%20Bloor%20Neighborhood%20Centre1.html
evo kako se ljudi opustaju u parku ima bubnjarsko vece, salsa vece,gitare, igranka za penzionere, skotska muzika, gudaci sta god volite....a bio je piknik festival hrane, pre toga beer fest a sad sledi karibijana nesto kao ona cuda u riju samo manje :))
viktorija park
Imali smo nekih problema koji mi nisu ostavili puno prostora za pisanje, posto mi je glupo da pisem o tudjim stvarima reci cu samo da problemi nisu do nas ali su nas itekako dotakli i uticali na nas.
Uglavnom sto se nas tice kao vreme smo, jedan dan ustanemo raspolozeni i posle sat dva smo ko pokisli, ljudi mi jednostavno nismo navikli da nista ne radimo i da uzivamo.
Juce smo setali parkom i gledali kako kanadjani igraju salsu na travnjaku, nasmejani sretni ljudi i rekla sam aci da smo mi glupi sto sami sebe teramo u bedak umesto da stanemo tamo s njima i igramo mi idemo parkom i analiziramo gde smo sve pogresili od kad smo dosli.A pogresili smo puno puta verujte mi, ili mi bar imamo takav osecaj iako nismo sigurni jos uvek da li su to greske ili ne stalno se preispitujemo, sta smo mogli drugacije da uradimo i sta mozemo da promenimo dok ne bude prekasno.
Svemu tome doprinosi dodatna frustracija oko trazenja posla,svake nedelje on ima bar 3 razgovora i sve se zavrsi na tome da mu fali iskustvo.zacarani krug.
Juce smo otisli u YMCA ,jer navodno oni pomazu imigrantima raznim obukama i kursevima, da bi danas nakon testa jezika izasla odande opet sludjena, zato sto je njihova krajnja ocena na testu koji uzgred traje 3 sata sedmica a ja sam dobila 8 plus i nema niceg oko cega mi oni mogu pomoci, jezik znam, a to sam i ja znala, oficijelni test toefl moram da platim 300 dolara ali ne znam sta ce mi to doneti, ostalo mi je jos da idem na razgovor sa njihovim savetnikom za trazenje posla da vidim sta ce on da mi kaze...mada pretpostavljam da i taj odgovor znam- moja diploma ovde ne vazi i back to school, ok nema problema mogu ja opet na fax samo da semestar ne kosta 2600 dolara puta 4 semestra a ja te pare nemam...
Jedina dobra stvar je sto imaju i medicinsku sluzbu pa mogu da odvedem Aleksu na vakcinu koju je propustio u medjuvremenu.
Pretpostavljam da nekom kome treba usavrsavanje jezika neko da mu pricuva decu dok uci i vezbanje rada na racunaru ucenje kako se trazi posao i ponasa na intervju ovi programi prilicno pomazu, nisi sam upoznas ljude steknes prijatelje i dobijes savete, cujes kako su drugi prosli...e kad sam kod toga oni nude i volontiranje i mentorisanje medjutim prijatelji nam kazu da je to zaludno tracenje vremena jer se ovaj period ne racuna u radno iskustvo u kanadi i zapravio nemas nista od toga a nisi ni placen...verujte mi da sam sludjena jedni kazu jedno a drugi drugo, kako kod da postupis shvatis da si u necemu pogresio a nazad nema.
Ako nadjes bilo kakav posao smanjujes sebi sanse da ikad radis u struci jer ti otezava trazenje posla a jos ako je iole pristojno placen onda nemas motivacije ni da trazis dalje...ako ne nadjes posao ziv ces se pojesti jer pare se tope a ti ne znas sta sutra nosi...ako konkurises na poslove gde ima makar i jedna sitnica u kojoj nisi savrsen oni ce se bas za to uhvatiti i cimati te na intervju ko budalu, ako konkurises na poslove koji su ispod tvojih kvalifikacija nece te ni zvati jer ce misliti da se salis ili da si pogresio, ako spustis svoju cenu sata mislice da nemas pojma i da si zato jeftin ako se precenis otpadas...ako kazes da ces putovati za mizeriju od plate 2 sata tamo i nazad svaki dan oni ce se nasmejati i reci da to nije moguce i da je vrlo nerealno i ne razumeju zasto bi radio nesto sto ti se ne isplati, a ti progutas knedlu i mislis u sebi zato sto hocu u struku i zato sto sam ocajan.
Ja naravno nisam pocela da trazim posao jer jos sredjujem papire za diplomu, pa onda tek treba da sacekam sta ce mi odgovoriti.
Sad je 4 popodne i bas cekam svog dragog da se vrati sa testa da vidim kako je on prosao, a kad beba ustane idemo u park, koji mi jedino uliva bar neki spokoj i mir jer su tamo zaista svi sretni i uzivaju pa i ja pokupim malo bezbriznosti koja me okruzuje.
Ako mislite da nam elan popusta to je mozda istina, jer prvih mesec dana sve je kao san i sve ti je predivno kao da si na godisnjem, a posle dva meseca sad vec cekas da krenes dalje ili da se vratis kuci sa odmora...sto nije opcija tako da ostaje nam da cekamo i pokusavamo dok nam se ne posreci a bog sveti zna da ja bas i nisam strpljiva osoba koja moze da prepusti sve slucaju :))
Po cenu da gnjavim ovom kuknjavom, ako se neko od vas prepozna za par godina ili meseci u ovom mom pisaniju bar ce znati sta mu se desava i sta dalje sledi :))
Ovaj link mi je poslao jedan prijatelj sa bloga :)) a mislim da bi bio jako koristan nekome ko planira ili je u torontu, hvala Sinisa :)
inace sve te iste usluge dobijate i u YMCA plus jos neke koje zovu friend ili host program a to je da vam oni nadju kanadsku porodicu da vam pomaze oko prevoza posla druzenja dece zavisi sta vam je potrebno...
http://www.novine.ca/oglasi/2010/Dixie%20Bloor%20Neighborhood%20Centre1.html
evo kako se ljudi opustaju u parku ima bubnjarsko vece, salsa vece,gitare, igranka za penzionere, skotska muzika, gudaci sta god volite....a bio je piknik festival hrane, pre toga beer fest a sad sledi karibijana nesto kao ona cuda u riju samo manje :))
viktorija park
Sunday, August 1, 2010
Nedelja
moj novi omiljeni slikar: Leonid Afremov
Draga mama nedostaje mi tvoj nedeljni rucak, nedostaje mi da pricuvas Aleksu sat dva da ja malo kidnem do kume na kafu...nedostaje mi moja licna ves masina, mrzim ove sto zbrljaju ves za pola sata i izadje i dalje isflekan od cokolade i borovnica ko i da nije pran, a jos mi naplate svako pranje i susenje 3 dolara...
Ja sam mislila da su kanadjani aljkavi a sad vidim da su jadni zrtve svojih ekonomicnih ves masina po zgradama, zato ima mali milion sredstava za skidanje fleka ali moj mali prljavus je izgleda otporan na sva :))
Danas smo Aleksa i ja isli u setnju i svuda mirise porodicni rostilj nedeljom, a ja nisam doruckovala, doslo mi je D'umrem sto bi rekli :)) kako sam bila gladna.Na svu srecu kad smo se vratili u stan Aca nam je spremio neki krompir pa smo ruckali krompira i pecene ribice :)
Nedostaje mi da bar jedan dan nedeljno sednem u neki kafic i gledam ko prolazi gradom, ako imam vremena i drustva...za vikend cu malo izaci sa novim prijateljima da vidim kako se ovde "izlazi", i red bi bio da mrdnem negde sad kad smo bebac i ja doktorirali sve parkove u okolini, igralista i komsiluk.Do nas zivi jedan stari bracni par ona iz austrije on iz hrvatske, sa druge strane su neki dinamicni portugalci koji redovno znaju ko sta radi i gde ide u zgradi CIA i DB im nisu ravni,lika prekoputa nikad nisam videla ali znam koju muziku slusa po mogucstvu do daske da se ori hodnik ali kod nas u stanu se nista necuje na svu srecu,komsinica portugalka mi je rekla da je no good i da mu je devojka crna i da smrdi jer puno pusi, zato ona svako jutro proleti hodnikom i nafajta ga osvezivacem da nam ne smrdi :)) na duvan.Ne retko mi se desi da uletim u oblak parfema kad krenem napolje.Do njega zivi jedan tih i ogroman skandinavac, koji me mnogo podseca na hogara samo nema bradu ali ne mozes bas da se mimoidjes sa njim u hodniku...i ima jedan prazan stan dvosoban koji prodaju za 115.000.
Ako ste mislili da su kuce skupe ili stanovi, ma ne da su skupe nego se uplasis kad vidis cene.Pocetna cifra za sve je 100.000 do milion zavisi gde i sta, ima prosecnih kuca koje su nove 300.000 i ima prelepih vila koje su pola miliona, ono sto mi podrazumevamo pod pojmom kuca ovde ne postoji.Kuce su sve po istom kalupu, montazne od neke vrste iverice i drveta i na 3 nivoa, podrum, prizemlje, sprat i naravno garaza.Retko koja da odskace od drugih izgledom ili velicinom ali onda ce odskakati i cenom 100%.Postoje prizemne trosobne ili vece sa dvoristima koje zovu bungalovi i tamo mahom zive penzioneri, i one imaju podrum i garazu.S tim da je podrum isto sredjena soba za zivot ili se izdaje.Nasa zgrada je jedna od retkih sa betonskom osnovom i podovima, pa imamo tu srecu da bas ne cujemo komsiluk, ostale manje su bez lifta i od drveta sa po osam stanova u svakoj i podovi su drveni pa odzvanjaju kada neko hoda iznad tebe.Logika iza svega je da svako u jednom trenutku u zivotu mora da kupi kucu, stanovi su privremeno ili penzionersko resenje.Banke ne ogranicavaju opterecenje plate za otplatu kredita i hipoteke, mozete placati od 700 ili 800 dolara mesecno pa navise zavisno od primanja, za ucesce treba 10 do 15 posto vrednosti nekretnine.Npr. za stan od 100.000 treba da date 10 i vezete se na 20 ili 30 godina, realno sa dve plate od 2000 ili vise u kuci mozete da odvojite 10.000 godisnje za otplatu i da ga otplatite za 10tak godina, ili da ga sredite renovirate i prodate za vece pare :)) Mada iskreno mi smo jos daleko od ovih tema...kad budem vise istrazivala ovu temu tada cu i pisati o tome.Nasi poznanici su upravo posle godinu dana zivota u CA kupili takav dvosoban stan po toj ceni, oboje rade i nemaju dece, renovirali su ga i sredili tako da je divan.
Licno nisam ljubitelj stanova, vise volim kuce i to male ali otom potom, daleko mi je i da razmisljam o tome.
Subscribe to:
Posts (Atom)