Seobe

Sva sreca pa nemam puno stvari, elem ako se selite kao mi sad, lepo zovete U haul uzmete za 150 dolara kombi ili kamion zavisi sta vam treba i gde idete, selidba u gradu je 20 dolara plus kilometraza 50 centi po km, a van grada od 150 dolara za kamion pa navise...ako uzmete kamion ne morate da ga vracate vec ostavite u gradu u koji odete a kombi mora da se vrati.
Krevetac, madrac, sto i stolice i 10tak kutija ce lako stati i u kombi.Ha, bar sam tako mislila a nije ispalo tako, opet pogresna procena, naravno sad cemo morati da vucemo deo stvari i kolima ali opet i to je ok.Posto nas kombi izadje 130 a kamion bi bio 150 trebali smo uzeti veci, i mozes da ga vozis sa svojom vozackom ne treba ti posebna ako imas full G.
Vreme nas mazi i gotovo svakog dana je prijatnih 15 do 20 stepeni i suncano,jos uvek ne mogu da se opasuljim da kada idem otawom ( a to je bulevar sa 4 trake) osecam miris borova i eukaliptusa i slusam galebove, jos samo da pirne povetarac sa vode i kao na moru, a okolo struji reka automobila koji se jedva cuju i uopste ne osecaju na izduvne gasove...Pozdravila sam se sa svima koje sam upoznala, ne mogu da kazem da mi je drago sto idem ali ne mogu da kazem ni da mi je zao.Novi dan, nove mogucnosti, novi ljudi i price...Stigla je i prva plata koja je bila prijatno iznenadjenje...eto o stednji, za dva meseca zaradis koliko tamo za godinu, za godinu ustedis koliko tamo za 5 ako uopste mozes tamo nesto da ustedis i tako.Isplati se doci i samo sa radnom vizom, opet se ogradjujem, plata zavisi od struke.
Onaj gore naslov je aluzija na Crnjanskog :)) , jer kako sam krenula napisacu roman samo nikad nece biti dobar kao njegovi.Tamo ce mi biti biblioteka na pljuvomet pa sam presretna, njihove biblioteke su predivne.Imas kutak za klince sa igrackama i citacima bajki koji su studenti volonteri,kompjutere, stolove stolice, krevete, fotelje, stripove, novine, diskove muziku i filmove, i naravno knjige :))divna mesta da provedes sat vremena i uzivas malo na miru.Sve ce vam pomoci pronaci i pokazati, ako kojim slucajem imate neku u blizini nemojte da vas mrzi udjite i uclanite se, postoje i online knjige i diskovi koje mozete skinuti na komp i citati kod kuce, sve je besplatno.
Trenutno nadoknadjujem zaostale knjige Terija Preceta kog obozavam, malo lake fantastike pred spavanje, a posle cu da predjem na usavrsavanje programskih jezika i ostalog ali tako me mrzi da ucim, mene vecitog strebera :))
Lazem, sutra bih naucila jos 2 jezika pored ovih nekoliko koje govorim i razumem samo da imam vremena :).
.....................................................................................
Sedim na cebetu na podu dok ovo kuckam okruzena kutijama i kesama, Aleksa spava u sobi na duseku na naduvavanje a Aca prenosi stvari, cekam da se vrati po drugu turu i nas.Napolju rominja neka dosadna kisica i malo je hladnije nego inace, oko desetak stepeni.
Sve mi se nesto vrtelo po glavi da pisem o politici, ali rekla sam sebi necu, zasto sad kad vise ne treba da me bude briga? Uostalom citate osobu koja u poslednjih godinu dana ne gleda TV, i obrisala je sve domace kanale a jedini koji su bili aktuelni su Baby TV i nacionalna geografija...toliko o tome.Teske droge prepustam drugima.
Umesto da se bakcem glupostima mogu da pisem kako je divno sto bebac sad ima puna usta zuba i moze sam da kida svoje cufte i krompirice, kako je naucio da napravi kolut napred i kako me presece kad ga vidim da to radi na ivici madraca ali nekako uspe da ne padne, puf.Kako mi je najlepsi prepodnevni miris kada po kisnom danu prodjem pored Tim Hortonsa i sve mirise na svezu kafu, kako mi ulepsa dan kad mi se neko nasmeje ili ucini neku sitnicu kao sto je pridrzati vrata da udjem u zgradu sa kolicima, i kako je predivno kada svakog dana ljudi cine sitnice za tebe i osmehuju ti se samo zato sto je to u njihovom srcu...
Lako cete prepoznati one koji dolaze sa balkana i iz zemalja slicne kulture,takvi su ljudi ovde u velikom gradu oko mene, oni nekako sagnu glavu kada prolaze pored vas i ne gledaju vas u lice,kao da je greh ili sramota pogledati nekom u oci, kada se nesto desava prave se da ne primecuju i da ih se to ne tice, kad se organizuje neka pomoc ili dobrotvorna akcija prave se da to ne vide ili jednostavno predju na drugu stranu...i ja to ponekad radim,prosto mi prvo bude neprijatno kad mi se neko nepoznat obrati a onda se nasmejem jer se setim gde sam, rekla bih da nam je potrebno pored prilagodjavanja i jedno malo prevaspitavanje bar sto se nekih stvari tice...Priznajem nisu svi stvoreni da budu otvoreni, nasmejani i brbljivi, ali tako je dobro kad nisi okruzen nezadovoljnim, tuznim i mrzovoljnim ljudima.I koliko snage neki ljudi nose u sebi, kad sam setala Aleksu pored mene je prozujala bakica u kolicima sa obe noge amputirane i kanadskom zastavicom koja leprsa za njom i nasmejala se Aleksi koji je bio odusevljen njenim nalepnicama i dzidza bidzama i vozeci se pored nas rekla : Vidi i ja ima kolica kao ti!Osmeh od uva do uva.Zum do prodavnice, parka, moze da stigne busom gde zeli...deca idu u skolu u kolicima i sa hodalicama, i dalje nose osmeh na licu iako im nije mozda lako.Ali niko ovde ne oseca potrebu da ih sazaljeva, vec da im pomogne da ucestvuju u svakom aspektu zivota.
Secam se da sam jednom u parku videla pun autobus penzionera sa hodalicama i devojkama koje su im pomagale, ovde mozes da se prijavis da volontiras sat dva nedeljno bilo sta da pomazes drustvu, od citanja price deci u biblioteci do sakupljanja lisca za gradski kompost...Reccikliranje, pomaganje, volontiranje, opste dobro, neki pojmovi koji su tamo negde pomalo strani.
.....................................................................................

ipak mi se ne svidja Toronto.
NIje to grad za mene, definitivno.