Sunce udara u prozor, Aleksa i Aca ustali jedan pije mleko drugi se sprema za posao i kaze mi znas da nam je pala vlada, mrmljam u jastuk :"uopste me ne cudi, kako nije jos ranije, tamo vlade padaju ko dobar dan...samo ne znam ko ce sad da vlada" a Aca se smeje i kaze "ne ta vlada, ova ovde", e to nisam mislila da cu cuti skoro rekoh.
Medjutim ispostavilo se da sam se dzabe trzala, padanje kanadske vlade nije bilo ni upola spektakularno kako to ume da bude na balkanu, bez strasnih televizijskih debakala, bez dreke cike i lupanja izloga, bez pucnjave (hm), ma uopste se nije ni osetilo. Mislim kakva je to vlada kad tako lako pada, kod njih to otprilike ide "dobar dan, mi vam vise ne verujemo molimo vas da se udaljite" "aha , dobro, evo doce neko drugi ko zna sta radi ili ce bar da se oproba...", mislim strasno, pa gde su tenkovi, demonstracije,parole, kad jedna vlada treba da padne odma moze film da se snimi od sve drame i dinamike, a ovo jedva da je dospelo u zadnju spicu vesti...kao da poredis pecanje dinamitom i list koji je slucajno upao u vodu.
Pa dobro, ljudi su svi i dalje bezbrizni, nema veze doce bolje vlada, pola njih nije ni svesno da je tamo neki lik izgubio poverenje i da ce sad opet neki izbori, kakva crna politika treba da se spremi za letovanje idu godisnji, kuba, Meksiko, Hjuron...gde cemo ove godine u provod?
Karikiram jel da? Pa naviknuta da se od svega pravi spektakl i mazu oci, prosto ne mogu da verujem da se politika tako malo potencira okolo. Cak ne prolazi ni kao tema za razgovor, ajde da vidim da iskafenises jednu sa bilo kim a da se ne spomene neka politicka ili estradna zverka ili skandal, kakav promasaj, propade kafa, a ovde svako nosi svoju kafu sa sobom pijucka usput po trznom ili parku i nema pojma ko je na vlasti i sta se desava na estradi, a razgovor :"da , da , vrlo hladno danas ali nije kao u alberti, bilo je godina i sa vise snega...." LOL
Pa kakav je to zivot kad ti je jedina briga posao, vreme i letovanje? A gde je tu veliki brat, gde su politicke debate ko je kome sta i koga, gde su tudje muke i problemi, najsveziji komsijski tracevi? Ma dosadno je ljudi kunem vam se :))
E da, posto nam je dosadila zima i sedenje unutra, cim bude doslo malo toplije vreme za setnje idemo da obilazimo toronto i okolinu, tako da ce se postovi verovatno baaas prorediti.Treba da vidim i Nijagaru, leptirarijum, da vodim bebca u zoo, da posetimo Canada wonderland i Canadian place...ima toliko toga sto treba da uradimo, i kad zavrsimo s tim da se preselimo negde drugde pa ispocetka :)
Tuesday, March 29, 2011
Wednesday, March 23, 2011
Zelenilo :)
Znam da sam pravila duze pauze, ali nije bilo mnogo toga korisnog o cemu bih mogla da pisem a nije da bas zelim da pisem o svim licnim stvarima , sto bi rekli slavni ne bih da se eksponiram :)
Nedavno smo pomerili sat ali bebac se nije pomerio na letnje vreme, poceo je da mi ne spava preko dana i to mi ostavlja jos manje vremena za ucenje i kuckanje na netu.Kad sam kod vremena upravo je napadalo pola metra snega i napravilo haos u gradu iako je pre neki dan bilo divnih 12 C sa svim znacima proleca, prerano smo se obradovali baba marta se jos ne predaje.
Da ispunim malo srce lepotom i mirisom proleca otisli smo na Canada Blooms, bilo je divno, citava hala je bila dekorisana izlozbenim bastama i namestajem i biljkama, sve je mirisalo na hiljade zumbula, narcisa i lala koje su posadili u cast proleca, cak su u drvenim boksovima okolo cvetale i magnolije.Stvari za prodaju bilo je malo, uglavnom orhideje, seme i med, nista posebno.Jedino sto je svima zapalo za oko su prelepe drvene cinije peskarene iz celih komada drveta, 50 cad po ciniji nije zaustavilo ljude da ih kupuju, stvarno su nesto posebno.
Ja nisam kupila ali nasi prijatelji jesu izgledaju slicno ovoj
Testovi od lekara su mi se vratili cisti, nije bilo kancerogenih celija, i konacno nam je laknulo.
Planiramo sad kad pocne sezona zabavnih parkova i zoo vrtova da malo obidjemo grad i centar jer u mnogim delovima jos nismo bili, tu je Canadian place,Casa Loma, Canada Wonderland i jos gomila mesta koja zelim da vidim i obidjem.Uvek se vise isplati kupiti godisnju ksrtu koja kosta mozda 10 tak dolara vise nego dnevna a ulasci su neograniceni, plus imas popuste za hranu i voznje ili filmove.
Blizi se april i treba da predamo papire za povracaj poreza, u biblioteci i po molovima ima ljudi koji ce sesti i objasniti vam kako to da uradite ili vam za odredjenu sumu uraditi obrazac.Mislim da cemo i to morati da sredimo ovog vikenda.
Ono sto me je kao ljubitelja biljaka i prirode odusevilo je neverovatan izbor semena i stare genetski sacuvane vrste mnogih, npr paradajza, koje se ovde zovu heirloom.
Mislim da sam na jednom sajtu nasla preko 250 varijeteta. Inace nedavno sam kupila kumato, crni paradajz i bas nam se svideo. Blitva neon crazy je u drecavim bojama, watermelon rotkvice su bele spolja a crvene iznutra, a stara vrsta repe ima linije kao lizalica crveno bele unutra, paradajza ima svih boja oblika i velicina cak i mini vrsta povrca za urban balcony garden.
Toronto ima dosta krovnih basti ,rooftop gardens, svuda po velikim zgradama ali ipak malo u odnosu na to koliko zgrada ima .
Inace moto planera i arhitekata grada je "grad u parku" a ne obrnuto :)
Osim toga ovde je zazivelo udruzenje community garden-a gde uz neku minimalnu nadoknadu mozete dobiti parce zemlje za povrce ili cvece u zajednickoj basti i druziti se sa ostalim urbanim bastovanima.
Neke od tih basti, kao npr Thornclif kod mene u komsiluku sav visak proizvoda daju narodnoj kuhinji ili drugim ustanovama koje se brinu za one kojima treba hrana.Prosto mi je divno da vidim voce i povrca usred ogromnog grada, jer iako su parkovi i travnjaci pod konac, fali malo cveca i mirisa basti.
Nedavno smo pomerili sat ali bebac se nije pomerio na letnje vreme, poceo je da mi ne spava preko dana i to mi ostavlja jos manje vremena za ucenje i kuckanje na netu.Kad sam kod vremena upravo je napadalo pola metra snega i napravilo haos u gradu iako je pre neki dan bilo divnih 12 C sa svim znacima proleca, prerano smo se obradovali baba marta se jos ne predaje.
Da ispunim malo srce lepotom i mirisom proleca otisli smo na Canada Blooms, bilo je divno, citava hala je bila dekorisana izlozbenim bastama i namestajem i biljkama, sve je mirisalo na hiljade zumbula, narcisa i lala koje su posadili u cast proleca, cak su u drvenim boksovima okolo cvetale i magnolije.Stvari za prodaju bilo je malo, uglavnom orhideje, seme i med, nista posebno.Jedino sto je svima zapalo za oko su prelepe drvene cinije peskarene iz celih komada drveta, 50 cad po ciniji nije zaustavilo ljude da ih kupuju, stvarno su nesto posebno.
Ja nisam kupila ali nasi prijatelji jesu izgledaju slicno ovoj
Testovi od lekara su mi se vratili cisti, nije bilo kancerogenih celija, i konacno nam je laknulo.
Planiramo sad kad pocne sezona zabavnih parkova i zoo vrtova da malo obidjemo grad i centar jer u mnogim delovima jos nismo bili, tu je Canadian place,Casa Loma, Canada Wonderland i jos gomila mesta koja zelim da vidim i obidjem.Uvek se vise isplati kupiti godisnju ksrtu koja kosta mozda 10 tak dolara vise nego dnevna a ulasci su neograniceni, plus imas popuste za hranu i voznje ili filmove.
Blizi se april i treba da predamo papire za povracaj poreza, u biblioteci i po molovima ima ljudi koji ce sesti i objasniti vam kako to da uradite ili vam za odredjenu sumu uraditi obrazac.Mislim da cemo i to morati da sredimo ovog vikenda.
Ono sto me je kao ljubitelja biljaka i prirode odusevilo je neverovatan izbor semena i stare genetski sacuvane vrste mnogih, npr paradajza, koje se ovde zovu heirloom.
Mislim da sam na jednom sajtu nasla preko 250 varijeteta. Inace nedavno sam kupila kumato, crni paradajz i bas nam se svideo. Blitva neon crazy je u drecavim bojama, watermelon rotkvice su bele spolja a crvene iznutra, a stara vrsta repe ima linije kao lizalica crveno bele unutra, paradajza ima svih boja oblika i velicina cak i mini vrsta povrca za urban balcony garden.
Toronto ima dosta krovnih basti ,rooftop gardens, svuda po velikim zgradama ali ipak malo u odnosu na to koliko zgrada ima .
Inace moto planera i arhitekata grada je "grad u parku" a ne obrnuto :)
Osim toga ovde je zazivelo udruzenje community garden-a gde uz neku minimalnu nadoknadu mozete dobiti parce zemlje za povrce ili cvece u zajednickoj basti i druziti se sa ostalim urbanim bastovanima.
Neke od tih basti, kao npr Thornclif kod mene u komsiluku sav visak proizvoda daju narodnoj kuhinji ili drugim ustanovama koje se brinu za one kojima treba hrana.Prosto mi je divno da vidim voce i povrca usred ogromnog grada, jer iako su parkovi i travnjaci pod konac, fali malo cveca i mirisa basti.
Thursday, March 10, 2011
Jos malo pa prolece :)
Sneg je danas zamenila kisa, par dana je bilo oko 3,4 stepena, onda se sneg vratio sa -3 i sad evo vec 3 dana pada kisa, da se ispravim trenutno lije...Ususkani u jastucima i cebadima bebac i ja ovih dana ne idemo napolje, citamo knjige, gledamo crtace i jos se oporavljamo od prehlade, tj on se oporavlja i kasljuca, ja je ove zime nisam ni imala.Nisam stigla da se razbolim jer su mi njih dvojica uvek udarali tempo :)
Malo toga se promenilo, zato i ne pisem, iskreno posle prosle godine prija mi malo mira i stabilnosti, kad sve saberem ipak je bilo puno 2 leta avionom, 3 grada, 3 stana, 2 posla, 2 drzave, 2 kontinenta...sve to za nepunih 6 meseci, mada imalo je svojih cari :)
imala sam tu "cast" da posetim i ovdasnju bolnicu, koja je moram priznati sasvim drugacija od bilo koje koju sam dosad videla, u holu se nalazi restorancic i gift shop a citava zgrada je razdeljena u niz krila i hodnika po abecedi, svako krilo ima svoj salter za prijavu. Od saltera do lekara svi su bili maksimalno ljubazni, cak je bio i kutak za decu, klupica sa bojicama i par igracaka koja je prekratila malo vremena dok smo cekali, imala sam zakazano u 10 a cekala sam do 10:40, i ovde je nekako normalno cekati sat, dva na lekara iako imas zakazano jer uvek nesto iskrsne.Dosad mi se samo jednom desilo da sam usla na vreme, obicno cekamo od pola sata do 2 sata zavisi od dana i od epidemije prehlada ili gripa...ipak s obzirom na 50tak ljudi u cekaonicama mislim da je to bilo dobro prolazno vreme.Dosad smo bili prilicno zadovoljni sa svojim lekarima, svi su nam izlazili u susret i bili maksimalno ljubazni, resili su nam vecinu problema koje smo imali bez mnogo cimanja i slanja okolo.Mislim da nema mnogo razlike od walk in clinic lekara osim sto na svog porodicnog uvek mozes da racunas i da mu trazis da te posalje strucnjaku. Pitala sam kako to ovde funkcionise i on mi je rekao da za vecinu stvari koje nisu u njegovom domenu on zakaze za nas kod strucnjaka i tako je i bilo. Za trudnocu je slicno, ne odrzava je family doctor nego trazite da vas posalje ginekologu koji ce to radi ili eventualno vas preusmeri u bolnicu, nazalost iako svaki reon grada ima svoju bolnicu grad je hronicno prenaseljen tako da se prilicno dugo ceka ako nemate zakazano nego dodjete kao hitan slucaj, jos jedna prednost malih gradova.
Mislim da je jedina prednost velikog grada posao i mozda par atrakcija za porodice ili za mlade i stare bez dece koji zele da uzivaju u zivotu, ostalo je sve precenjeno i maltene isto kao i u manjem gradu. Lepih parkova i kuca, dobrih skola ima svuda jedino je posao taj koji pravi razliku, ali tako je svuda po Kanadi.
Za par godina moracemo svakako da se smestimo negde blizu neke pristojne skole zbog klinca, ovde su pravila slicna, deca iz jedne oblasti idu u odredjenu skolu i ne mogu ici u drugu, e sad prilicno je nezgodno sto su te oblasti u Torontu vrlo jednolicne po pitanju primanja tako da to utice na strukturu i rejting skola. 3km od nas nalazi se najbolja javna osnovna skola u Torontu, na High Pointu gde su sve one divne bogataske vile i imanja i prosek primanja porodica je preko 100, 150 ooo godisnje.Ta skola ima ocenu 10 i mnostvo vannastavnih i sportskih programa koje finansiraju donatori i roditelji, zgrada je od cigala sa staklarnicima i muralima pored ogromnog parka, vrlo lepa skola. Pored nase zgrade nalazi se improvizovana skola za ovu oblast, Flemingdon park, skolu cini desetak metalnih kontejnera postavljenih na betonski parking na cijem je jednom delu vestacka trava i to je teren za sport umesto sale za fizicko koje nema, kontejneri izgledaju neugledno i malo kao oni na gradilistima, a kupatilo se nalazi u glavnoj zgradi koja je udaljena 20tak metara od "ucionica", glavna zgrada je jedina od cigala i u njoj je zbornica i biblioteka.Okolo nema nekog zelenila, s jedne strane je mekdonalds a s druge crkva, okolo su blokovi zgrada.S obzirom da je ovo low income zajednica koju cine imigranti sa relativno losim znanjem jezika skola ima ocenu 4 i nesto sto je vrlo niska ocena za skolu i smatra se losom.
Vecina skola po Torontu ima ocene od 10 pa nadole, prosek ocena u manjem gradu je od 8 ili 9 pa nadole, retko koja skola ima 10.Koga zanima
http://ontario.compareschoolrankings.org/elementary/Default.aspx
i
http://www.compareschoolrankings.org/Index.aspx
Prodavnice su se napunile prvim prolecnim cvecem i gomilom ukrasa za uskrs, suda su zecevi, narcisi, lale i sve mirise na zumbul, napolju je jos daleko miris proleca s obzirom da je sneg jos po travnjacima.
Kupila sam divnu ljubicastu detelinu,schamrock, koje su sada apsolutni hit jer nailazi St Patric's day, koji se slavi 17 marta, u vecim gradovima se organizuju parade npr Toronto i Montreal imaju po jednu.
I u nestrpljenju da dodje prolece uzela sam jos nekoliko biljcica sa sarenim liscem za 2 dolara po saksiji u Roni, koja uzgred ima lepe zavese i stvari za terasu i dvoriste, ja jako volim biljke i bastu, posebno volim korisne i jestive zacine i lekovito bilje, i divno je sto u svako doba godine po relativno pristojnoj ceni uvek moze da se kupi ili veza svezih zacina ili saksijica za kuhinju.
Totalno smo poremetili sezone i smejali se na racun toga pre neki dan, tresnje u januaru, jagode i borovnice u februaru i onda Aca kaze jedva ceka leto da jede lubenice i kukuruz... a u prodavnici 3 vrste lubenica samo nije taj letnji ukus :)
Malo toga se promenilo, zato i ne pisem, iskreno posle prosle godine prija mi malo mira i stabilnosti, kad sve saberem ipak je bilo puno 2 leta avionom, 3 grada, 3 stana, 2 posla, 2 drzave, 2 kontinenta...sve to za nepunih 6 meseci, mada imalo je svojih cari :)
imala sam tu "cast" da posetim i ovdasnju bolnicu, koja je moram priznati sasvim drugacija od bilo koje koju sam dosad videla, u holu se nalazi restorancic i gift shop a citava zgrada je razdeljena u niz krila i hodnika po abecedi, svako krilo ima svoj salter za prijavu. Od saltera do lekara svi su bili maksimalno ljubazni, cak je bio i kutak za decu, klupica sa bojicama i par igracaka koja je prekratila malo vremena dok smo cekali, imala sam zakazano u 10 a cekala sam do 10:40, i ovde je nekako normalno cekati sat, dva na lekara iako imas zakazano jer uvek nesto iskrsne.Dosad mi se samo jednom desilo da sam usla na vreme, obicno cekamo od pola sata do 2 sata zavisi od dana i od epidemije prehlada ili gripa...ipak s obzirom na 50tak ljudi u cekaonicama mislim da je to bilo dobro prolazno vreme.Dosad smo bili prilicno zadovoljni sa svojim lekarima, svi su nam izlazili u susret i bili maksimalno ljubazni, resili su nam vecinu problema koje smo imali bez mnogo cimanja i slanja okolo.Mislim da nema mnogo razlike od walk in clinic lekara osim sto na svog porodicnog uvek mozes da racunas i da mu trazis da te posalje strucnjaku. Pitala sam kako to ovde funkcionise i on mi je rekao da za vecinu stvari koje nisu u njegovom domenu on zakaze za nas kod strucnjaka i tako je i bilo. Za trudnocu je slicno, ne odrzava je family doctor nego trazite da vas posalje ginekologu koji ce to radi ili eventualno vas preusmeri u bolnicu, nazalost iako svaki reon grada ima svoju bolnicu grad je hronicno prenaseljen tako da se prilicno dugo ceka ako nemate zakazano nego dodjete kao hitan slucaj, jos jedna prednost malih gradova.
Mislim da je jedina prednost velikog grada posao i mozda par atrakcija za porodice ili za mlade i stare bez dece koji zele da uzivaju u zivotu, ostalo je sve precenjeno i maltene isto kao i u manjem gradu. Lepih parkova i kuca, dobrih skola ima svuda jedino je posao taj koji pravi razliku, ali tako je svuda po Kanadi.
Za par godina moracemo svakako da se smestimo negde blizu neke pristojne skole zbog klinca, ovde su pravila slicna, deca iz jedne oblasti idu u odredjenu skolu i ne mogu ici u drugu, e sad prilicno je nezgodno sto su te oblasti u Torontu vrlo jednolicne po pitanju primanja tako da to utice na strukturu i rejting skola. 3km od nas nalazi se najbolja javna osnovna skola u Torontu, na High Pointu gde su sve one divne bogataske vile i imanja i prosek primanja porodica je preko 100, 150 ooo godisnje.Ta skola ima ocenu 10 i mnostvo vannastavnih i sportskih programa koje finansiraju donatori i roditelji, zgrada je od cigala sa staklarnicima i muralima pored ogromnog parka, vrlo lepa skola. Pored nase zgrade nalazi se improvizovana skola za ovu oblast, Flemingdon park, skolu cini desetak metalnih kontejnera postavljenih na betonski parking na cijem je jednom delu vestacka trava i to je teren za sport umesto sale za fizicko koje nema, kontejneri izgledaju neugledno i malo kao oni na gradilistima, a kupatilo se nalazi u glavnoj zgradi koja je udaljena 20tak metara od "ucionica", glavna zgrada je jedina od cigala i u njoj je zbornica i biblioteka.Okolo nema nekog zelenila, s jedne strane je mekdonalds a s druge crkva, okolo su blokovi zgrada.S obzirom da je ovo low income zajednica koju cine imigranti sa relativno losim znanjem jezika skola ima ocenu 4 i nesto sto je vrlo niska ocena za skolu i smatra se losom.
Vecina skola po Torontu ima ocene od 10 pa nadole, prosek ocena u manjem gradu je od 8 ili 9 pa nadole, retko koja skola ima 10.Koga zanima
http://ontario.compareschoolrankings.org/elementary/Default.aspx
i
http://www.compareschoolrankings.org/Index.aspx
Prodavnice su se napunile prvim prolecnim cvecem i gomilom ukrasa za uskrs, suda su zecevi, narcisi, lale i sve mirise na zumbul, napolju je jos daleko miris proleca s obzirom da je sneg jos po travnjacima.
Kupila sam divnu ljubicastu detelinu,schamrock, koje su sada apsolutni hit jer nailazi St Patric's day, koji se slavi 17 marta, u vecim gradovima se organizuju parade npr Toronto i Montreal imaju po jednu.
I u nestrpljenju da dodje prolece uzela sam jos nekoliko biljcica sa sarenim liscem za 2 dolara po saksiji u Roni, koja uzgred ima lepe zavese i stvari za terasu i dvoriste, ja jako volim biljke i bastu, posebno volim korisne i jestive zacine i lekovito bilje, i divno je sto u svako doba godine po relativno pristojnoj ceni uvek moze da se kupi ili veza svezih zacina ili saksijica za kuhinju.
Totalno smo poremetili sezone i smejali se na racun toga pre neki dan, tresnje u januaru, jagode i borovnice u februaru i onda Aca kaze jedva ceka leto da jede lubenice i kukuruz... a u prodavnici 3 vrste lubenica samo nije taj letnji ukus :)
Subscribe to:
Posts (Atom)