Pre neki dan smo se vracali iz Kicenera i prosli pored aerodroma, bio je isti siv kisan dan kao kad smo sleteli, prolazili smo istim putem 401...nikada necu zaboraviti taj dan. Pogledala sam kroz prozor u avionu u sivilo i kisu i pomislila -o boze.Bili smo tako umorni i jadni, nije bilo poznatog lica kada smo izasli u hol sa koferima koji su bazdeli na rakiju, Aleksa mi je visio u rukama kao krpena lutka naslonila sam se na stub i cucnula dok je Aca pokusavao da nadje one koji su nas cekali...i sad kad pomislim place mi se, jer tad nisam mogla nista da osecam posle svega i nisam ni znala sta da osecam, ali ti ljudi koji su dosli po nas su nas tesili iako mi nismo znali zasto, ali oni jesu, znali su jako dobro kako se osecaju imigranti posle nekog vremena, kada se opasulje od svih prvih utisaka. Secam se da sam mislila, dok smo putovali, o tome kako cu naviknuti bebca da spava po novom satu...Aca je govorio kako su putevi siroki i kako nema pojma kako ce on ikada uspeti da vozi tuda...sve je veliko, sve je daleko jedno od drugog...
Eto nas posle 10 meseci idemo istim putem za Kicener i smejemo se, secamo se kako nam je bilo strasno i kako smo bili uplaseni, prolazimo ulicama i govorimo sebi ovo je prva prodavnica u koju smo usli, ovde je park gde nam je bilo najlepse, ovde bi vodili bebca na sankanje zimus da smo ostali...
.......................................................................................
Ima jedna izreka ovde koju svi vole da ponavljaju, ko radi lako ce naci bolje, ko ne radi tako ce i ostati.
To je tipicna kanadska prica zbog radnog iskustva, i svi znaju da se pocinje sa bilo kakvim poslom pa onda trazis bolje, i uvek trazis bolje...I naravno to je ovde moguce iz 2 razloga, prvi je zato sto vecina ljudi misli da mogu bolje a drugi je zato sto za vecinu ljudi ima boljih i bolje placenih poslova.
E kod nas postoji jedna mala mentalna blokada ili strah, na primer mi bi mogli sada vec da trazimo bolje ali jos nismo prelomili sve stare strahove. Najgori dan u Acinom zivotu je bio kada je morao da da otkaz, ja stvarno nisam imala taj problem jer sam svake godine menjala skole, radila na odredjeno i navikla da me iskoristavaju i sutiraju po potrebi, ali on je godinama bio u istoj firmi i osecao se sigurno tamo, makar i sa pola plate samo da ima posao, samo da nije nemocan, jer svi znaju kada tamo pokusas nesto da promenis uglavnom bude na gore...i svi znaju da se osecas kao mrtav kada izgubis posao, a da svi misle da si lud ako sam das otkaz ma koliko da te muce, sikaniraju i zakidaju na plati, ma radices makar te ne platili mesecima, videla sam to, samo da imas posao...i nikad mi nije bilo jasno kako im to prolazi jos uvek.
Tog dana, prosle godine on je izgledao kao da su mu sve ladje potonule, obuzeo ga je neverovatan strah, spalili smo mostove i rekli sebi nema nazad a nismo znali gde idemo i u sta se upustamo, ali na neki nacin nam je i laknulo jer smo znali da moramo napred i to je to.
Proslo je vise od 10 meseci, u junu ce biti godina od kad smo sleteli i proslavicemo to ako jos budemo u Torontu zajedno sa Aleksinim drugim rodjendanom.Prosla je godina i puno toga se promenilo u nasem zivotu, moji prijatelji cije postove redovno pratim na fejsu se jos bave politikom, nepravdom, kradjama,beznadjem i neponovljivom tragikomikom i ludilom tamo, i svi znaju da niko ne moze nista da promeni, znaju i da nevalja vec godinama, ili s moje tacke gledista vekovima, i to ih ubija...i onda to postuju, i ja to citam naglas smejuci se Aci koji se ljuti zbog toga...govori mi da ne gubim vreme na gluposti, sta nas briga za onu rupu tamo i cime se ko bavi i koliko krade, treba da kupimo ulaznice za wonderland koji se otvara u maju i da nadjemo nekog da nam cuva aleksu da bi mogli na rolerkostere...Znam da je u pravu. A smejem se i smesno mi je koliko je to sve nenormalno tamo, koliko je nepravde, i smejem se sto ne moram vise da se trujem time i da razmisljam o nepravdi i politici, jer nemam drugi zivot i ne mogu da mrdnem nigde jer nemam novca ni za racune, smejem se jer mi je laknulo sto vise ne zivim u tom ludilu...Nigde nije med i mleko,nijedno mesto nije bas raj na zemlji, al bar nije 7 krug pakla.
Moja jutra na poslu su pocinjala gorkom kafom i prepirkama o politicarima, velikom bratu, farmi i svim ostalim gadostima na tv-u koje nisam pratila jer smo odavno izbrisali sve domace kanale i ostavili samo national geo, history, fox crime i animal planet, drugo nismo ni gledali, zato nikad nisam bila u toku kada su mi se kolege prepirale cija je stranka bolja i pametnija, srucila bih kafu u grlo i otisla da pricam sa decom, bar sa onom koja nisu bila zauzeta prepricavanjem spanske serije i farme od sinoc...sa ono dvoje troje dece koje je zanimao i ostatak ove prelepe planete, druge nacije i kulture i drugacija mesta. Zbog takvih sam radila svakog meseca i subotom, drzala im dodatnu nastavu i sekcije jer sam znala da me oni cuju, a ne samo slusaju jer moraju da sede u klupama kao svi ostali...
Ja sam na poslednjem radnom mestu imala srecu da su svi sa kojima sam radila bili fini i korektni prema meni, mada su se ponekad medju sobom mrzeli i svadjali, nikada nisam stala na neciju stranu uvek sam bezala od rasprava i to me je izvlacilo.Acini sefovi su takodje bili uglavnom korektni prema njemu jer je bio dobar i pristojan radnik, uvek se nadje neko koga ne vole iz dobrih razloga, u svakoj firmi ima bar jedan pa je tako bilo i tamo.
Znam da mnogi nisu te srece, moja mama je izmenjala sefova i sefovica i ne secam se da ikad rekla lepu rec o nekom od njih, al je precutala i ruzne. Dodju isfrustrirani ljudi koji misle da su bogom dani da ti zagorcavaju zivot i da im izigravas roba jer su iznad tebe (ali ni po cemu samo po fotelji) i sto su vise suplji to su gori prema drugima u pokusaju da prikriju svoje mane.
Prva stvar koju svi imigranti primete je kako su ljudi ovde ljubazni, salterski sluzbenici od kojih si vec razvio 3 vrste fobije ti se osmehnu, pitaju te kako si, kako mogu da ti pomognu, poneki ti se cak obrati na maternjem jeziku u zelji da ti olaksa ... Ljudi su optimisticni, nasmejani, ne mrze svoj posao, nece vas isperjati da bi natenane zdimili jednu i popili kaficu, izvinuce vam se zbog neugodnosti ako ste 5 minuta cekali na salteru kao da je to nesto strasno...i necete moci da se opasuljite jer cete misliti da im nesto fali, i da vam se nesto gadno sprema cim su svi tako fini. Neverovatan je osecaj kada vas skoro svuda docekaju sa osmehom, kao da ste zaista dobrodosli. Kanadjanima koji rade sa ljudima nije dozvoljeno da kazu direktno ne, zbog toga moram da se naviknem da gomilu okolisanja i povladjivanja koje mi se ponekad gadi, tako je i Aci on ne sme da kaze svom klijentu da nesto ne moze da se uradi za njega, mora da pronadje nacine i iscrpi sve opcije da to uradi a a ko stvarno ne moze (i kad to u startu zna) mora da to upakuje tako da to ne izgleda kao negacija, nemoc ili nesto drugo...jako je tesko uhvatiti istinu izmedju svih takvih nastupa kada odlazite na primer kod savetnika za zaposlenje ili skolovanje, niko vam nikada nece iskreno reci sta misli ili da nemate sanse u necemu sto ste naumili, svi ce vam reci pokusajte ali vrlo je tesko...u sistemu gde je musterija uglavnom u pravu svi sluzbenici se ponasaju slicno, od banaka do mekdonaldsa.
Mene to podseca na ono novo skolstvo za nize razrede, kada su uveli opisno ocenjivanje odrzali su nam lekciju da nikada nijednom roditelju ne smemo da kazemo nista negativno o njegovom detetu, niti da damo negativan opis, npr ne smes da napises - nije zadovoljio minimum potrebnog znanja (sto bi jednostavno bio kec) vec treba da na pises -trudi se da bi postigao minimum potrebnog znanja...sto je po meni jos gore al ajde, jer ko treba da se trudi za keca ili dvojku nek mu je bog u pomoci.Tada sam razmisljala mnogo drugacije nego sad, tada mi se cinilo da roditelji, pogotovo neki, jako preteruju u nastojanju da mi dokazu da je njihovo dete najbolje i najpametnije i jedino na svetu...nervirali su me ali sam se trudila da ih razumem, sada znam da je to stvarno tako, i da je moje dete jedino na svetu za mene :))
eto dok ne hodas u tim cipelama ne znas kako zuljaju...
Neko je postavio pitanje u vezi sa sefovima, iz mog iskustva ljudi su ovde zbog potpuno drugacije kulture i nacina zivota veoma profesionalni i ljubazni.Takva je i vecina sefova, mada ima izuzetaka.Aca je odusevljen svojom seficom i kuje je u zvezde, njena deviza je ako su moji radnici zadovoljni i produktivni onda ja nemam o cemu da brinem, i ona je u pravu. Kada je neko uvek fin nasmejan i na vasoj strani treba da budete zesce djubre da biste ga zeznuli ili imali obraza da mu kazete da niste u stanju da uradite nesto sto vas je lepo zamolio. Jednom mesecno tim ima zajednicki rucak na koji ih ona vodi, za praznike im je svima kupila bombonjere od svojih para, isli su zajedno na skijanje jedan dan posle posla...trude se da svima bude dobro u firmi i da vole to sto rade.Medjutim nije svuda tako, pogotovo gde su manje placeni i fizicki zahtevniji poslovi, tamo su sefovi sigurni da nemas bas puno izbora cim si tu, i brine ih samo da odradis sto vise posla i da se ne povredis zbog osiguranja i odsteta, ne mogu da kazem da su losi ali jednostavno su sefovi, kazu ti sta da radis i sta ti ne valja i idu dalje...ne zanimas ih, tako je bilo u prethodnoj firmi. Svaka kompanija se trudi da izvuce maksimum iz svakog radnika, prekovremeni rad je normalna pojava, to sto Aca radi i kod kuce i od kuce u svoje slobodno vreme se ocekuje od njega, ono sto je nama tamo tek zazivelo seminari, ispiti, treninzi usavrsavanje je obavezno.
Moj opsti utisak je da se ovde vise radi za vreme radnog vremena nego tamo, bar iz naseg iskustva, da su svi maksimalno ljubazni jer im je to deo posla i kulture,i da je radna etika kao i opsta kultura ljudi uopste potpuno drugacija.Tako da ne mogu ni da poredim 2 razlicita nacina zivota i rada.Da ima losih ljudi ili losih sefova i ovde, naravno ima ih jer su dosli iz neke sredine u kojoj je to prolazilo pa sad to rade i ovde misleci da je tako lakse, ili su odavde a ne vole one koji su dosli i koji su drugaciji (a cinjenica je da ima jako puno razlicitih nacija i kultura koje u tom tkzv kanadskom mozaiku ne cine bas uvek skladnu sliku sa ostalima)...na svu srecu ima i nacina da se sa takvima izadje na kraj jer i oni imaju ocenjivanje od strane svojih radnika i nadredjenih, a postoje i zakoni koji stite radnike od maltretiranja i mobinga.
Jedna lepa novost za sve ljubitelje RR Martinove Pesme vatre i leda, HBO je poceo da emituje epizode Igre prestola svake nedelje po jednu od ukupno 10 planiranih, mozete ih pogledati ovde
http://www.sidereel.com/Game_of_Thrones
Monday, April 18, 2011
Monday, April 11, 2011
Zlatnoruki i majstori, majstori :)
Naidju tako ponekad baksuzni dani, ponekad naidju i baksuzne nedelje, meseci, godine...ja se samo nadam da ce se ovde zavrsiti na nedelji :)
Ima dana kad ustanes i sve podje naopako, uporedo sa onim delom o psima imali smo i malo cimanja sa kolima.Sve je pocelo tako sto je Acu mrzelo da ode peske da kupi pelene, prodavnica nam je na 200m ali on je bio umoran posle posla i resio da ode kolima, kada se vracao u garazu na samom ulazu auto se ugasio i nije mogao da ga upali. Jedan od mladjih komsija mu je pomogao da ga spusti na suvo u garazu i parkira i tu smo ga ostavili dok ne vidimo sta dalje. Sledeci dan pocela sam da zovem redom, prvo majstore tj servise pa onda slep sluzbe...e tu je bilo zanimljivih stvari, znate kako svaka slep sluzba ima svoj reon i svkak radionica ima dil sa nekom slep sluzbom...oni koji su imali jeftinije tarife nisu vozili na nasoj teritoriji, oni koji su vozili nisu silazili u podzemne garaze, a oni koji su hteli da sidju trenutno nisu imali vozilo...Visila sam na telefonu jedno sat vremena dok nisam uspela da nadjem i servis i slep sluzbu,i da ukombinujem tako da svako hoce da odradi svoj deo posla, jedina caka je bila u tome sto je neko trebalo da dogura kola od 2 i po tone do ulaza u garazu koji je strm da bi slep mogao da ih ispeca napolje, Acine kolege s posla su se slozile da mu posle radnog vremena pomognu i nekako su izgurali kola (kad vidis kako 3 bledunjava programera guraju auto jezik te svrbi da im ne viknes -momci probajte da ga restartujete mozda proradi :)).Covek koji je vozio slep rekao mu je kad je video sta je da treba samo da promeni akumulator i da to moze u nekoj od vecih prodavnica kao sto je Walmart ili Canadian tire , ne mora da ide kod majstora,ipak covek je naplatio 65 dolara izlazak pre nego je otisao, upalili su kola i posto sada nismo smeli da ih gasimo potrpali smo se da odemo po akumulator. Na nasu nesrecu ispred Walmarta su se ugasila a oni nisu radili promene akumulatora, covek nam je opet pomogao da ga upalimo i uputio nas u Canadian tire, prodavnice obicno rade do 9 ili 10 i kada smo stigli do Canadiana oni su vec bili pred zatvaranjem i nisu hteli da prime auto jer su vec imali 4 na cekanju, za to vreme ja sam sedela i drzala nogu na gasu da se opet ne ugasi a auto bi s vremena na vreme odlepio palila su se i gasila svetla i sirena i cinilo mi se da se svi na parkingu pitaju sta se desava, nisam znala dal da se smejem ili da se sakrijem ispod volana :))...Molila sam Acu da nas vrati kuci pre nego ostanemo negde na pola puta sa Aleksom koji treba da vecera i spava, stigli smo do raskrsnice 200m od zgrade kada se na semaforu ugasio, ja sam istrcala sa bebcom a ostali su poceli da sviraju i pokusavaju da nas obidju, Aca je pokusao da pregura auto preko ogromne raskrsnice od 8 traka ali cisto sumnjam da bi uspeo da iz jednog crnog dzipa nije izletela gomila momaka i devojaka spremnih za provod u gradu u sve odelima i na stiklama i pocela da gura kola sa njim, nismo stigli ni da im se zahvalimo kako treba jer se auto zaustavio na sred autobuske stanice na kojoj je 15 ljudi cekalo bus i blenulo u cudu.Ja sam prebacila Aleksu preko ramena i krenula trkom ka zgradi da zovem opet slep sluzbu a usput sam ostavila aci moj mobilni i novcanik jer je njegovom , kako to uvek biva kad vam stvarno treba mob -otisla baterija. I opet sam zvala onu slep sluzbu koja nam je danas vec naplatila izlazak...posle 10tak minuta pokupio ga je neki pakistanac i nisam se vise cula s njim.Posle 20 min zvali su iz slep sluzbe da me pitaju gde mi je muz jer ga oni traze po raskrsnici...ups, nemam pojma pa neko od vas ga je pokupio zar ne? Posle 2 sata Aca se vratio i ispricao mi ostatak avanture.
Pakistanac ga je odveo u ortakovu radionicu u East york, malu prljavu garazu gde je bio jos jedan Pakistanac i jedan 24oro godisnji meksikanac Karlos, onda su drugari seli da gledaju tv i pricaju dok je Karlos majstorisao, skinuo tocak, plasticne zastite i jos gomilu cuda da bi dosao do akumulatora koji je ispod motora kod naseg auta. Za to vreme Aca je pitao ljude kako im se svidja u Kanadi, vozac slepa koji je tu 20 godina je prokomentarisao kako nije dobro jer moras da radis ko pas non stop dok u njihovoj zemlji jes da nista ne zaradis al bar ne moras da crncis ko konj i da radis u fabrici na traci ko ovde...Onaj cija je garaza (koja radi 24 casa) je rekao da je njemu ok, nije lose ali ako ti je danas dobro ne znaci da ce i sutra biti...Karlos je rekao da bi voleo da se vrati u Meksiko jer se tamo manje radi i bolje je bar sto se njega tice, i ovde ne moze da se naspava jer radi smene i tesko mu je...onda je dosao red na Acu, rekao im je kako je i tamo radio smene,12 sati dan- noc,kako i tamo neko puno radi a nista ne zaradi a neko nista ne radi i kaplje mu...kako je i ovde radio na traci dok nije dosao do struke i sad mu se cini da je ok, na sta je vozac prokomentarisao u cudu- pa ako si ti to sve vec radio i prosao ti ces se ovde lepo snaci!
Za sve to vreme iako su bili na poslu i crncili :)) njih dvojica su citali novine, gledali tv i razgovarali, Karlos je odradio svoje zamenio zice oko akumulatora i ulje, ispalo je da je akumulator ok tako da su naplatili samo 80 dolara popravku i ulje a cini mi se da je slep ovaj put bio 150 $. Slepanje se placa 65 za izlazak i onda na svaki dodatni kilometar tarifa ( mislim da je za 1km oko 3 $ zavisi od sluzbe do sluzbe). Sto se regularnih servisa tice kada sam ih zvala oni su mi za dijagnostiku i popravku davali cifre u rasponu od 300 do 500 $ plus naravno troskovi slepa.Posle svega iako smo dva puta ko budale platili slep ipak smo dobro prosli, sve ispod 300 dolara je podnosljivo iako nije malo, ali svi znaju da su popravke kola najvece dranje i najgora nocna mora svakog vlasnika automobila, pored osiguranja naravno :))
Evo sta sam naucila : svaka slep sluzba ima svoj reon i nece da zalazi u tudji iako bi to vama mozda bilo jeftinije,
svaki majstor ima dil sa nekom slep sluzbom i odmah ce vam dati njihov broj,
U kanadi je kaznjivo i zabranjeno gurati kola putem ili se improvizovano slepati, ima ljudi koje treba da platite za to :)
takodje je zabranjeno vrsiti popravke u podzemnoj garazi...
ne znam kako stoje stvari sa "uradi sam" varijantom ali koga god da sam pitala svi su odmahivali glavom i rekli pa tu su majstori, sto bi se pravio pametan?
Znaci nista "zlatnoruki" (obozavam taj deo iz Rana ali nisam mogla da nadjem klip he he) a nije bas da se nesto razumemo u ova stranjska kola de treba da skines tocak i izvadis motor da bi stigo do akumulatora...e kad se setim kako je moj cale sedeo iza fice...pa posle lezao pardon sedeo iza peglice, pa onda se gnjavio sa folcikom koji smo od miloste zvali vanglica...a onda je posle dosta godina docekao i da legne ispod lade, mada retko jer se ruska lada kvarila jednom u 100 godina, nju smo od miloste zvali tenk :), sve si mogao da odradis sam, svecice, dizne, kaisevi, ulje , hladnjak, akumulator cak je i mene i sestru ucio sta i kako ako nam se negde ugasi...sto mi je ponekad dobro doslo.
A onda smo dobili polovnu vektru automatik, nista od rucnog snalazenja, samo napravi zzzzzz ugasi se i zakljuca volan na sred puta, ode hidraulika i servo, mozes da se slikas.Jednom se sestri i meni zakljucao u po voznje, umalo nismo ispravili krivinu na nizbrdici i zavrsili u necijoj dnevnoj sobi, jedva sacuvasmo glavu, od tad bas ne verujem u servo i automatike. Mada bitno je odrzavanje, a svi znamo da se tamo kola odrzavaju kad stanu :) i kad moras.
A moze i tako....Se seca neko Pretty Diane ?
http://www.documentary-film.net/search/watch-now.php?&ref=75
Ima dana kad ustanes i sve podje naopako, uporedo sa onim delom o psima imali smo i malo cimanja sa kolima.Sve je pocelo tako sto je Acu mrzelo da ode peske da kupi pelene, prodavnica nam je na 200m ali on je bio umoran posle posla i resio da ode kolima, kada se vracao u garazu na samom ulazu auto se ugasio i nije mogao da ga upali. Jedan od mladjih komsija mu je pomogao da ga spusti na suvo u garazu i parkira i tu smo ga ostavili dok ne vidimo sta dalje. Sledeci dan pocela sam da zovem redom, prvo majstore tj servise pa onda slep sluzbe...e tu je bilo zanimljivih stvari, znate kako svaka slep sluzba ima svoj reon i svkak radionica ima dil sa nekom slep sluzbom...oni koji su imali jeftinije tarife nisu vozili na nasoj teritoriji, oni koji su vozili nisu silazili u podzemne garaze, a oni koji su hteli da sidju trenutno nisu imali vozilo...Visila sam na telefonu jedno sat vremena dok nisam uspela da nadjem i servis i slep sluzbu,i da ukombinujem tako da svako hoce da odradi svoj deo posla, jedina caka je bila u tome sto je neko trebalo da dogura kola od 2 i po tone do ulaza u garazu koji je strm da bi slep mogao da ih ispeca napolje, Acine kolege s posla su se slozile da mu posle radnog vremena pomognu i nekako su izgurali kola (kad vidis kako 3 bledunjava programera guraju auto jezik te svrbi da im ne viknes -momci probajte da ga restartujete mozda proradi :)).Covek koji je vozio slep rekao mu je kad je video sta je da treba samo da promeni akumulator i da to moze u nekoj od vecih prodavnica kao sto je Walmart ili Canadian tire , ne mora da ide kod majstora,ipak covek je naplatio 65 dolara izlazak pre nego je otisao, upalili su kola i posto sada nismo smeli da ih gasimo potrpali smo se da odemo po akumulator. Na nasu nesrecu ispred Walmarta su se ugasila a oni nisu radili promene akumulatora, covek nam je opet pomogao da ga upalimo i uputio nas u Canadian tire, prodavnice obicno rade do 9 ili 10 i kada smo stigli do Canadiana oni su vec bili pred zatvaranjem i nisu hteli da prime auto jer su vec imali 4 na cekanju, za to vreme ja sam sedela i drzala nogu na gasu da se opet ne ugasi a auto bi s vremena na vreme odlepio palila su se i gasila svetla i sirena i cinilo mi se da se svi na parkingu pitaju sta se desava, nisam znala dal da se smejem ili da se sakrijem ispod volana :))...Molila sam Acu da nas vrati kuci pre nego ostanemo negde na pola puta sa Aleksom koji treba da vecera i spava, stigli smo do raskrsnice 200m od zgrade kada se na semaforu ugasio, ja sam istrcala sa bebcom a ostali su poceli da sviraju i pokusavaju da nas obidju, Aca je pokusao da pregura auto preko ogromne raskrsnice od 8 traka ali cisto sumnjam da bi uspeo da iz jednog crnog dzipa nije izletela gomila momaka i devojaka spremnih za provod u gradu u sve odelima i na stiklama i pocela da gura kola sa njim, nismo stigli ni da im se zahvalimo kako treba jer se auto zaustavio na sred autobuske stanice na kojoj je 15 ljudi cekalo bus i blenulo u cudu.Ja sam prebacila Aleksu preko ramena i krenula trkom ka zgradi da zovem opet slep sluzbu a usput sam ostavila aci moj mobilni i novcanik jer je njegovom , kako to uvek biva kad vam stvarno treba mob -otisla baterija. I opet sam zvala onu slep sluzbu koja nam je danas vec naplatila izlazak...posle 10tak minuta pokupio ga je neki pakistanac i nisam se vise cula s njim.Posle 20 min zvali su iz slep sluzbe da me pitaju gde mi je muz jer ga oni traze po raskrsnici...ups, nemam pojma pa neko od vas ga je pokupio zar ne? Posle 2 sata Aca se vratio i ispricao mi ostatak avanture.
Pakistanac ga je odveo u ortakovu radionicu u East york, malu prljavu garazu gde je bio jos jedan Pakistanac i jedan 24oro godisnji meksikanac Karlos, onda su drugari seli da gledaju tv i pricaju dok je Karlos majstorisao, skinuo tocak, plasticne zastite i jos gomilu cuda da bi dosao do akumulatora koji je ispod motora kod naseg auta. Za to vreme Aca je pitao ljude kako im se svidja u Kanadi, vozac slepa koji je tu 20 godina je prokomentarisao kako nije dobro jer moras da radis ko pas non stop dok u njihovoj zemlji jes da nista ne zaradis al bar ne moras da crncis ko konj i da radis u fabrici na traci ko ovde...Onaj cija je garaza (koja radi 24 casa) je rekao da je njemu ok, nije lose ali ako ti je danas dobro ne znaci da ce i sutra biti...Karlos je rekao da bi voleo da se vrati u Meksiko jer se tamo manje radi i bolje je bar sto se njega tice, i ovde ne moze da se naspava jer radi smene i tesko mu je...onda je dosao red na Acu, rekao im je kako je i tamo radio smene,12 sati dan- noc,kako i tamo neko puno radi a nista ne zaradi a neko nista ne radi i kaplje mu...kako je i ovde radio na traci dok nije dosao do struke i sad mu se cini da je ok, na sta je vozac prokomentarisao u cudu- pa ako si ti to sve vec radio i prosao ti ces se ovde lepo snaci!
Za sve to vreme iako su bili na poslu i crncili :)) njih dvojica su citali novine, gledali tv i razgovarali, Karlos je odradio svoje zamenio zice oko akumulatora i ulje, ispalo je da je akumulator ok tako da su naplatili samo 80 dolara popravku i ulje a cini mi se da je slep ovaj put bio 150 $. Slepanje se placa 65 za izlazak i onda na svaki dodatni kilometar tarifa ( mislim da je za 1km oko 3 $ zavisi od sluzbe do sluzbe). Sto se regularnih servisa tice kada sam ih zvala oni su mi za dijagnostiku i popravku davali cifre u rasponu od 300 do 500 $ plus naravno troskovi slepa.Posle svega iako smo dva puta ko budale platili slep ipak smo dobro prosli, sve ispod 300 dolara je podnosljivo iako nije malo, ali svi znaju da su popravke kola najvece dranje i najgora nocna mora svakog vlasnika automobila, pored osiguranja naravno :))
Evo sta sam naucila : svaka slep sluzba ima svoj reon i nece da zalazi u tudji iako bi to vama mozda bilo jeftinije,
svaki majstor ima dil sa nekom slep sluzbom i odmah ce vam dati njihov broj,
U kanadi je kaznjivo i zabranjeno gurati kola putem ili se improvizovano slepati, ima ljudi koje treba da platite za to :)
takodje je zabranjeno vrsiti popravke u podzemnoj garazi...
ne znam kako stoje stvari sa "uradi sam" varijantom ali koga god da sam pitala svi su odmahivali glavom i rekli pa tu su majstori, sto bi se pravio pametan?
Znaci nista "zlatnoruki" (obozavam taj deo iz Rana ali nisam mogla da nadjem klip he he) a nije bas da se nesto razumemo u ova stranjska kola de treba da skines tocak i izvadis motor da bi stigo do akumulatora...e kad se setim kako je moj cale sedeo iza fice...pa posle lezao pardon sedeo iza peglice, pa onda se gnjavio sa folcikom koji smo od miloste zvali vanglica...a onda je posle dosta godina docekao i da legne ispod lade, mada retko jer se ruska lada kvarila jednom u 100 godina, nju smo od miloste zvali tenk :), sve si mogao da odradis sam, svecice, dizne, kaisevi, ulje , hladnjak, akumulator cak je i mene i sestru ucio sta i kako ako nam se negde ugasi...sto mi je ponekad dobro doslo.
A onda smo dobili polovnu vektru automatik, nista od rucnog snalazenja, samo napravi zzzzzz ugasi se i zakljuca volan na sred puta, ode hidraulika i servo, mozes da se slikas.Jednom se sestri i meni zakljucao u po voznje, umalo nismo ispravili krivinu na nizbrdici i zavrsili u necijoj dnevnoj sobi, jedva sacuvasmo glavu, od tad bas ne verujem u servo i automatike. Mada bitno je odrzavanje, a svi znamo da se tamo kola odrzavaju kad stanu :) i kad moras.
A moze i tako....Se seca neko Pretty Diane ?
http://www.documentary-film.net/search/watch-now.php?&ref=75
Sunday, April 10, 2011
Nevolje sa psima
U svim zapadnim ili bar razvijenijim zemljama ima tih krajnosti kada su zivotinje u pitanju, ljudi ih smatraju svojom decom...obozavaju ih i tetose, ponekad preteruju.
Imali smo tu nesrecu da to osetimo na svojoj kozi, pre nedelju dana po obicaju u zgradi je radio samo jedan lift na hiljadu ljudi od 3 predvidjena, iako to ne bi smelo da se desava to nam je ko dobar dan i to skoro svaki dan, jedan lift je na popravci, jedan rezervisu za selidbu a jedan radi.
Ima puno porodica sa malom decom a u lift moze da stane 6toro, cim ja ili neka majka uguramo kolica vise nema puno mesta i talno je guzva, ponekad cekamo i po 15-20 minuta ili duze da bi sisli ili se popeli, to mozda ne deluje puno ali kad si sa malim nestrpljivim detetom itekako jeste.Uglavnom, Aca i ja smo usli sa Aleksom koji je sedeo u kolicima u lift i sa nama je usla zena koja je nosila dete u kenguru i vodila velikog belog psa i jedan komsija indijac, dete je pocelo da se buni pas se unervozio i ujeo Aleksu za nogu proturivsi glavu pored moje noge uspeo je da ga dohvati iako je bio iza Ace i mene koji smo namernio zaklonili bebca, kada sam ga odgurnula uhvatio je moje pantalone i poceo da ih kida, za to vreme lift je stao i komsija i Aca su istrcali sa Aleksom, zena sa detetom i psom je ostala u liftu i otisla.Pregledala sam mu nogu i videla da nema niceg onda sam se malo smirila, imao je tvrde cimice i pas je zgrabio cizmu.Otisli smo sa komsijom da nadjemo portira i prijavimo to, utom se vratila i ta zena sa detetom da nam objasni kako pas ustvari nije njen nego njene komsinice, i da je star i slep i da ga je setala jer je komsinica operisala kicmu itd...uglavnom bilo mi je zao nje jer i ona ima bebu i nije mogla da kontrolise tudjeg psa i ostavila sam da se na tome zavrsi , pogresila sam.Taj pas se mogao okrenuti i zgrabiti njeno dete za nogu, i ona je rekla da ga vise nece setati i da ce mu komsinica kupiti brnjicu...pre par dana sam je videla da ga seta i dalje i bez brnjice, naravno.
Imala sam i ja pse i macke, i cistila za njima i drzala ih tamo gde im je mesto kao zivotinjama, nisam ih pretvarala u ljude ili u svoju decu, zivotinje su zivotinje.
Bilo mi je dosta i zagadjenog travnjaka i terase i toga da ne smem nigde dete da pustim jer su svuda psi i otisla sam da razgovaram sa upravom zgrade, naravno oni su mi rekli da to nije njihov problem i da treba da zovem miliciju ili animal control, i da treba da dezuram napolju pa ako vidim nekog da vodi psa bez povoca ili nije pokupio za njim da zovem zaduzene, da, kao da ja nemam druga posla nego da izigravam balkanskog spijuna za neodgovorne kojima su oni dozvolili da drze zivotinje u stanu, menadzer je rekao "znate po kanadskom zakonu svako ima pravo da drzi ljubimca, i ako im mi zabranimo krsimo njihova ljudska prava..." a gde su tu moja i prava mog deteta? Da smem da udjem bez straha u lift, da mirno spavam nocu, da mogu da uzivam na svojoj terasi i da prosetam travnjakom ispred bez straha da ce me napasti ili ujesti pas ili jos gore bebca...pa, ako vam neko smeta zovite policiju...Da, samo tamo odakle ja dolazim veca je sansa da policija izgrdi tebe sto ih cimas nego onog ko ti pravi problem.Ok, ovde to mora sve po pravilima.
Proslo je dva dana od onog u liftu i Aleksa i ja smo se setali po travnjaku, posle nekog vremena jedna zena je parkirala kola pustila malog terijera da istrci i obavi sta ima na travnjak i ostala u kolima da telefonira, pas se naravno uz lavez odmah zaleteo na nas, oterala sam ga i podigla Aleksu ali on se naravno vratio, opet sam pobesnela, glupaca u kolima mozda cak nije iz ove zgrade cula sam je kako vice u telefon i otisla da joj kazem da psa treba da drzi na uzici na sta se ona okrenula i nastavila da se dere ovaj put na mene da umuknem jer ona razgovara telefonom...to su vam cari Toronta...ljudske odnose u ovom gradu mogu da u vecini slucajeva opisem kao lakat koleno lakat koleno...nazalost, ipak tu i tamo nadje se poneka dobra dusa.
Ovaj put sam odlucila da zovem animal control, uzalud naravno, zena se pokupila i nestala a oni su mi rekli da ja treba da znam ko je ona i u kom stanu zivi da bi oni otisli i opomenuli je, osim toga na moje pitanje kako da se zastitim od takvih situacija rekli su mi da je suzavac ilegalan (mada postoji neki za pse koji mozes da nosis) i da bi najbolje bilo da zovem policiju ili bezim, znaci nikako ne mogu da se zastitim, ako udarim psa rizikujem da ja fasujem zbog animal cruelty, dok docekam policiju kasno je i da naravno oni ne mogu da mi daju nikakav savet osim da reagujem shodno situaciji, sta god im to znacilo.Inace kazna za setanje psa bez uzice je 150 cad, a kazna za ujed je 500 i psa uspavaju.Isuvise bedno ako mene pitate, moje dete je malo, nisko, svaki pas bi mu dosao do lica a onda nema tih para koje mogu da plate teror i stetu koju je jedna zivotinja u stanju da napravi svojim zubima.
Svi vlasnici se kunu da bas njihov pas nece nikog napasti, i opet ti isti psi napadnu kad im se prespoje instikti u glavi, ko zna sta je u stanju da isprovocira neku zivotinju, mene je jednom napao pas koji me je znao godinama i pokidao jaknu sa mene samo zato sto je mirisala na macku, a ja to nisam na vreme skontala.
Naravoucenje, drugi put, nedaj boze, odmah zovem policiju i trazim da se napravi zapisnik, ne zanima me, i vise ne ulazim sa psima u lift a i ako oni pokusaju da ih uvedu kazem da se jako bojim i nek sacekaju drugi lift.
Da stvarno preteruju govori cinjenica da su se u Torontu pojavili advokati za kucne ljubimce koji ce uskoro moci u ime ljubimca da tuze vlasnika ili vlasnike, osim toga vec sada se isti bave brakorazvodnim parnicama gde se odredjuju prava na posete ljubimaca parovima koji ne mogu da se dogovore kome ce pripasti fido.
http://www.theglobeandmail.com/life/article697917.ece
Jos sam pitala vlasnika zgrade da li moze da lepo zamoli stanare da stave brnjicu ako vec uvode psa u lift, i naravno nista, brnjicu moraju da nose samo pitovi koji su ovde ionako ilegalni a ostali psi navodno nisu opasni ili ne ujedaju sta li?
Ma dobro, imam nauk za ubuduce, a i svako ko ovo procita i nadje se u slicnoj situaciji, zovite policiju i shizite , imate human right pravo na to, kao sto oni imaju prava na svoje ljubimce.
Imali smo tu nesrecu da to osetimo na svojoj kozi, pre nedelju dana po obicaju u zgradi je radio samo jedan lift na hiljadu ljudi od 3 predvidjena, iako to ne bi smelo da se desava to nam je ko dobar dan i to skoro svaki dan, jedan lift je na popravci, jedan rezervisu za selidbu a jedan radi.
Ima puno porodica sa malom decom a u lift moze da stane 6toro, cim ja ili neka majka uguramo kolica vise nema puno mesta i talno je guzva, ponekad cekamo i po 15-20 minuta ili duze da bi sisli ili se popeli, to mozda ne deluje puno ali kad si sa malim nestrpljivim detetom itekako jeste.Uglavnom, Aca i ja smo usli sa Aleksom koji je sedeo u kolicima u lift i sa nama je usla zena koja je nosila dete u kenguru i vodila velikog belog psa i jedan komsija indijac, dete je pocelo da se buni pas se unervozio i ujeo Aleksu za nogu proturivsi glavu pored moje noge uspeo je da ga dohvati iako je bio iza Ace i mene koji smo namernio zaklonili bebca, kada sam ga odgurnula uhvatio je moje pantalone i poceo da ih kida, za to vreme lift je stao i komsija i Aca su istrcali sa Aleksom, zena sa detetom i psom je ostala u liftu i otisla.Pregledala sam mu nogu i videla da nema niceg onda sam se malo smirila, imao je tvrde cimice i pas je zgrabio cizmu.Otisli smo sa komsijom da nadjemo portira i prijavimo to, utom se vratila i ta zena sa detetom da nam objasni kako pas ustvari nije njen nego njene komsinice, i da je star i slep i da ga je setala jer je komsinica operisala kicmu itd...uglavnom bilo mi je zao nje jer i ona ima bebu i nije mogla da kontrolise tudjeg psa i ostavila sam da se na tome zavrsi , pogresila sam.Taj pas se mogao okrenuti i zgrabiti njeno dete za nogu, i ona je rekla da ga vise nece setati i da ce mu komsinica kupiti brnjicu...pre par dana sam je videla da ga seta i dalje i bez brnjice, naravno.
Imala sam i ja pse i macke, i cistila za njima i drzala ih tamo gde im je mesto kao zivotinjama, nisam ih pretvarala u ljude ili u svoju decu, zivotinje su zivotinje.
Bilo mi je dosta i zagadjenog travnjaka i terase i toga da ne smem nigde dete da pustim jer su svuda psi i otisla sam da razgovaram sa upravom zgrade, naravno oni su mi rekli da to nije njihov problem i da treba da zovem miliciju ili animal control, i da treba da dezuram napolju pa ako vidim nekog da vodi psa bez povoca ili nije pokupio za njim da zovem zaduzene, da, kao da ja nemam druga posla nego da izigravam balkanskog spijuna za neodgovorne kojima su oni dozvolili da drze zivotinje u stanu, menadzer je rekao "znate po kanadskom zakonu svako ima pravo da drzi ljubimca, i ako im mi zabranimo krsimo njihova ljudska prava..." a gde su tu moja i prava mog deteta? Da smem da udjem bez straha u lift, da mirno spavam nocu, da mogu da uzivam na svojoj terasi i da prosetam travnjakom ispred bez straha da ce me napasti ili ujesti pas ili jos gore bebca...pa, ako vam neko smeta zovite policiju...Da, samo tamo odakle ja dolazim veca je sansa da policija izgrdi tebe sto ih cimas nego onog ko ti pravi problem.Ok, ovde to mora sve po pravilima.
Proslo je dva dana od onog u liftu i Aleksa i ja smo se setali po travnjaku, posle nekog vremena jedna zena je parkirala kola pustila malog terijera da istrci i obavi sta ima na travnjak i ostala u kolima da telefonira, pas se naravno uz lavez odmah zaleteo na nas, oterala sam ga i podigla Aleksu ali on se naravno vratio, opet sam pobesnela, glupaca u kolima mozda cak nije iz ove zgrade cula sam je kako vice u telefon i otisla da joj kazem da psa treba da drzi na uzici na sta se ona okrenula i nastavila da se dere ovaj put na mene da umuknem jer ona razgovara telefonom...to su vam cari Toronta...ljudske odnose u ovom gradu mogu da u vecini slucajeva opisem kao lakat koleno lakat koleno...nazalost, ipak tu i tamo nadje se poneka dobra dusa.
Ovaj put sam odlucila da zovem animal control, uzalud naravno, zena se pokupila i nestala a oni su mi rekli da ja treba da znam ko je ona i u kom stanu zivi da bi oni otisli i opomenuli je, osim toga na moje pitanje kako da se zastitim od takvih situacija rekli su mi da je suzavac ilegalan (mada postoji neki za pse koji mozes da nosis) i da bi najbolje bilo da zovem policiju ili bezim, znaci nikako ne mogu da se zastitim, ako udarim psa rizikujem da ja fasujem zbog animal cruelty, dok docekam policiju kasno je i da naravno oni ne mogu da mi daju nikakav savet osim da reagujem shodno situaciji, sta god im to znacilo.Inace kazna za setanje psa bez uzice je 150 cad, a kazna za ujed je 500 i psa uspavaju.Isuvise bedno ako mene pitate, moje dete je malo, nisko, svaki pas bi mu dosao do lica a onda nema tih para koje mogu da plate teror i stetu koju je jedna zivotinja u stanju da napravi svojim zubima.
Svi vlasnici se kunu da bas njihov pas nece nikog napasti, i opet ti isti psi napadnu kad im se prespoje instikti u glavi, ko zna sta je u stanju da isprovocira neku zivotinju, mene je jednom napao pas koji me je znao godinama i pokidao jaknu sa mene samo zato sto je mirisala na macku, a ja to nisam na vreme skontala.
Naravoucenje, drugi put, nedaj boze, odmah zovem policiju i trazim da se napravi zapisnik, ne zanima me, i vise ne ulazim sa psima u lift a i ako oni pokusaju da ih uvedu kazem da se jako bojim i nek sacekaju drugi lift.
Da stvarno preteruju govori cinjenica da su se u Torontu pojavili advokati za kucne ljubimce koji ce uskoro moci u ime ljubimca da tuze vlasnika ili vlasnike, osim toga vec sada se isti bave brakorazvodnim parnicama gde se odredjuju prava na posete ljubimaca parovima koji ne mogu da se dogovore kome ce pripasti fido.
http://www.theglobeandmail.com/life/article697917.ece
Jos sam pitala vlasnika zgrade da li moze da lepo zamoli stanare da stave brnjicu ako vec uvode psa u lift, i naravno nista, brnjicu moraju da nose samo pitovi koji su ovde ionako ilegalni a ostali psi navodno nisu opasni ili ne ujedaju sta li?
Ma dobro, imam nauk za ubuduce, a i svako ko ovo procita i nadje se u slicnoj situaciji, zovite policiju i shizite , imate human right pravo na to, kao sto oni imaju prava na svoje ljubimce.
Subscribe to:
Posts (Atom)