Platonova pecina

Moja omiljena alegorija covecanstva, nekako mi uvek zvuci poznato, zar ne?


Citat
"Zamislite grupu ljudi kako ceo svoj život ,od rodjenja,provode okovani lancima u jednoj pećini u kojoj sede okrenuti leđima vatri i gledaju u samo jedan zid, a iznad njih je mali otvor iz koga dopire neka, njima nepoznata, svetlost. Svakodnevno, iza njih, prolaze ljudi koji u svojim rukama nose odrđene predmete, ali oni ne mogu da vide te ljude. Ljudi ponekad razgovaraju a ponekad ćute. Sve što okovani ljudi mogu da vide su senke tih ljudi i predmeta na zidu, i da cuju iskrivljeni eho glasova. Gledajući senke, oni svaki od tih predmeta nazivaju određenim imenom. I na onome sto vide na zidu zasnivaju svoju stvarnost i predstavu o svetu. Predpostavimo sada, da oslobodimo jednog čoveka iz te pećine, da mu pomognemo da izađe na svetlost dana u svetu u kome mi živimo, šta mislite, da li će on razumeti gde se nalazi i da li će prihvatiti da je sve ono što je on do sada proživeo bila laž i neistina? Neće. Kada bude video sunčevu svetlost, neće moći da gleda, jer su njegove oči naviknute na mrak i tamu, osetice fizicki bol jer je zaslepljen svetloscu. Uplašiće se i pokušaće da se vrati u svet koji je njemu poznat. Ako bismo mu pokazali neki od predmeta u pravom obliku i rekli njegovo pravo ime, on nam ne bi verovao, jer je kroz ceo svoj život naučio da taj predmet naziva drugim imenom. Ljutio bi se na nas što smo ga otrgli od sveta u kome je bio srećan i siguran. Ali posle nekog vremena, kada bi mu se vid prilagodio na svetlost i kada bi video sve lepote ovog sveta, taj bi se čovek navikao na novi život, koji je vrlo često težak i neidealan, prihvatio bi ga i osećao bi se počastvovanim što mu je neko pružio šansu da izađe iz sveta laži, neistina i koještarija. Sažaljevao bi drugove koji su ostali u pećini da žive u mraku, ropstvu i neznanju. A ako bismo ga poslali nazad, on više nikada ne bi mogao da se uklopi u svet u kome je nekada živeo. Kada bi predmeti opet prolazili iza njegovih leđa a on ih nazivao njihovim pravim imenom, drugovi bi mu se smejali i čak bi ga i ubili kada bi mogli da se otrgnu iz okova. Teško je pokazati istinu ljudima koji ne žele u nju da veruju, koji veruju samo u ono što vide i čiji um nije otvoren za nova saznanja i ideje koje ponekad mogu da budu i zastrašujuće."


i moja omiljena prica o coveku koji je promenio svoj kutak svemira tiho i marljivo :))

http://vimeo.com/25627110