Par sitnica vezanih za osiguranje i ostalo koje sam saznala iz druge ruke :)

Amoze i ovako...Canada i pm :)) izvinjavam se zbog recnika...ps ima toga ovde puuunooo.
http://www.youtube.com/watch?v=8FzbLhkQjRU&feature=youtu.be

Nedavno sam napisala nekom da ukoliko nije siguran da li je odlazak vredan rizika, i da li se imigracija isplati stavi sve na papir, onako kako smo mi ucinili...u tri kolone.Prva kolona predstavlja sve stvari zbog kojih zelimo da odemo i koje ne mozemo da promenimo, tu su bile stavke tipa nema posla, nema para, nema buducnosti za decu, mrzimo politiku itd.Druga kolona predstavlja stvari koje bi se za nas promenile na bolje imigracijom (na duze staze naravno) tipa jedan od nas bi radio u struci u kojoj u srbiji ne bi nasao posao, popravile bi nam se finansije i ostala "kulturna i prirodna " okolina i okruzenje itd, i treca kolona su bile teskoce, stvari za koje smo tada mislili da ce nam predstavljati najveci problem u emigrantskoj tranziciji, nemamo nikog na koga da se oslonimo licno niti za finansijsku pomoc, nema baba i deda da pricuvaju klinca, vrtic ce biti problem,struka ce jednom od nas biti problem, itd.
Kada smo sve stavili na papir bolje smo videli sta ocekujemo da promenimo i sa cime ocekujemo da se suocimo ako se odlucimo na odlazak, na sta smo se iskreno odlucili onog momenta kada smo vec bili predali papire 2006.Nasa lista minusa na duze staze koji bi se nagomilali ostankom nekako je bila podugacka u odnosu na ostale kolone.

Cinjenica je da je zivot pun sitnih i krupnih frustracija, kao emigranta moja najveca frustracija je problem sa diplomom...da znate vec sve to, bila sam na listi zanimanja, uvezli su me na osnovu diploma i poena i onda sam sletela ovde kao jedna velika nula, bez radnog iskustva ne mogu cak ni da se nadam poslu cistacice ili konobarice itd...to je previse poznata prica.
Ovo ne govorim u rezigniranom tonu, iako me te stvari najvise doticu, radim na tome da promenim svoj status naravno :), konkurisala sam na par mesta ali nisu me zvali, nemam kanadsko iskustvo verovatno.
Nisam htela da volontiram iz principa, zaista mislim da je volontiranje divna stvar za studente i bakice u penziji ali ja imam dete kome treba platiti hranu i odecu i vrtic jednog dana i jednostavno ne vidim smisao, radila bih za ispod minimalne satnice ali da imam neku satnicu i da kazem da sam radila,
pogotovo sto mi je poslednje pismo od vaspitacke institucije pokazalo da sam u pravu, u njemu stoji da oni ne priznaju volontiranje kao radno iskustvo u Kanadi.Samo placen rad i to sa kvalifikacijom se po njima priznaje kao rad u struci...volontiranje je lepo ali tvoja dobra volja i volonteri ne moraju da imaju odredjenu struku, svako moze da volontira itd...
Malo me je zabolelo to licemerje kojim su mi svi nudili da volontiram od kad smo sleteli obecavajuci mi da to nesto znaci...naravno da znaci, steknes uvid u kanadski sistem i poslovnu etiku, povezes se u networking i imas sanse da te neko negde preporuci ili zadrzi ako si dobar itd, sve to stoji...ali za to vreme gubis vreme i novac a mozda ti se nece isplatiti ili ce ti reci hvala, bas lepo od tebe ali mi to ne prihvatamo kao radno iskustvo.

To je jedna od stvari koju sam ocekivala i koja je bila na mojoj "protiv" listi, ako ne uspem nista da uradim i dalje cu imati osecaj da sam bacila 6 godina rada i 5 godina skolovanja dolaskom ovamo,
mada s obzirom da se tamo sitacija promenila pre nego sto smo dobili vize i da sam ostala na pola posla i pola plate posle porodiljskog verovatno bih i tamo imala isti bedni i odvratni osecaj da sam uzalud isla na fax kad posla neeemaaa bez veze vezice i mita...
To su stvari na koje sebe podsetim svaki put kad upadnem u bedak zbog trenutne situacije ovde.Ako mi se ucini da nisam dovoljno ucinila za godinu dana ovde, setim se koliko smo malo mogli da ucinimo za 7 godina zajednickog zivota tamo.

....................................................................................................

Po onome sto cujem TD insurance trenutno ima najbolje rate za osiguranje kada su skorasnji emigranti u pitanju, kvote se mogu dobiti online ili telefonom, postoji nesto sto nisam pomenula a sto je vrlo bitno jer smanjuje ratu osiguranja za kola i do 30%, to je papir koji dobijate od instruktora ako ste prosli kanadske casove voznje, on kosta oko 200 $ ali na duze staze vrlo se isplati.
E sad, ako vam se ne ide na casove ili znate da vozite i taj papir vam treba samo radi osiguranja mozete ga "nabaviti" od "nasih" instruktora po dogovoru...znate na sta mislim.Drugim recima nadjite instruktora ili skolu voznje, uzmite par casova ako vam trebaju i pitajte za taj papiric, smanjice vam osiguranje kasnije znacajno.

Druga stvar je ako dodjete u situaciju da menjate kola ili ih prodate, nikako ne otkazujte osiguranje ako ste zadovoljni ratom.
Neka osiguranja imaju grozan obicaj da ako im otkazete i recimo za mesec ili dva kada kupite nova kola trazite ponovo da vas osiguraju podignu ratu jer vas tretiraju kao novu musteriju, nema veze sto ste prethodne 4 godine bili osigurani kod njih...puj pike ne vazi, idemo iz pocetka sa pocetnickim rejtingom i vecom ratom.Dakle cak i kada vam auto sedi pokvaren u garazi ne otkazujte ako ne zelite da posle placate vise za osiguranje (s druge strane nama imigrantima je rata ionako velika za ovdasnje uslove tako da nas to ne dotice puno).
Najvise novca i najvise zivaca odlazi na zezanje sa kolima i osiguranjem, tako da se dobro raspitajte i procitajte sitna slova u ugovoru obavezno.Takodje pitajte za visinu "penala" ako raskinete ugovor da biste nasli bolje.

....................................................................................................................

U Londonu je bilo pola metra snega ali sad se otopio jer smo opet u suncanom plusu jupi, propade nam sankanje na brdu ali bice toga jos...Toronto jos nije ni video sneg, oni uzivaju u sopstvenoj mikroklimi i vise po parkovima.
Jos uvek uzivamo u slobodnim danima i lepom vremenu, pisacu vise drugi put.