Moda i posao

Zamoljena sam da stavim ovaj link na svoj blog, devojka koja vodi ovaj modni foto blog zivi u Torontu,njoj puno znaci vase misljenje o ovom blogu jer je to njen san i nesto sto je zelela da radi pa se nadam da ce joj se san ostvariti, mozda ce neke ljubitelje mode medju vama interesovati pa evo

http://www.amadeusonthecatwalk.com/2012/08/romance-in-air.html

nazalost, ja licno nisam upucena u te stvari niti pratim modu :)

Ovo ce biti vrlo kratak post,
svaki put kad napisem da ce biti vremena i psihicki se pripremim na duze trazenje posla nesto bas i ne bude tako, poslala sam rezime oko 13tog a 22og bila na razgovoru,u svakom slucaju dobila sam ponudu na godinu dana da menjam zenu koja je na porodiljskom za sada a posle videcemo.U sredu sam imala intervju u cetvrtak su me zvali tako da sad moram da sredim papire, radno vreme je 8 sati i sat vremena neplacene pauze za rucak.Ovde je uobicajena dvonedeljna isplata primanja, u acinom slucaju uvek je bilo tako u mom iz nekog razloga isplata je na kraju meseca.
Moje trazenje posla bez kanadskog iskustva ali sa kanadskom diplomom trajalo je nepunih mesec dana, sa kanadskim iskustvom to vreme se prepolovilo, sto je opet moj licni slucaj i vezano za moju trenutnu struku gde bez problema mozete da radite kod nekog u kuci za manju platu ili da imate svoj vrtic do 5oro dece koji ne mora biti registrovan, to nije neki usko specifican posao kao ekonomija, informatika i slicno.
Iz mog dosadasnjeg iskustva novi imigranti koje znam su proveli trazeci bilo kakav posao od par nedelja do skoro godinu dana, u proseku izmedju 4 i 6 meseci, oni koji su imali poznanike/rodbinu/prijatelje ovde uz pomoc veza nasli su posao za par nedelja ili odmah oni koji nisu potrosili su vise od nekoliko meseci , uglavnom od 3 do 7, trazeci posao.Oni koji su uspeli da nadju posao u struci nakon godinu dana su retki i u proseku cine jednu trecinu svih koje znam, recimo 5 od 15, od toga informaticari sa dobrim iskustvom su uspeli da udju u struku za par nedelja ili meseci, oni sa zanatom tipa elektricar, vozac ili mehanicar takodje, oni sa pravnim, ekonomskim,arhitektonskim i umetnickim diplomama (bar oni koje ja poznajem)nisu uspeli ni posle par godina ali to ne znaci da nece ako im je stvarno stalo do toga i ako imaju para i vremena da isteraju to do kraja, a mozda ce se kao vecina podjednako pronaci u nekoj sasvim drugoj struci...
Ovo nije nikakva zvanicna statistika vec moj osvrt na nekih 15tak porodica koje su stizale u poslednje 4 godine a koje sam upoznala u medjuvremenu.Vecina tih porodica zivi u Torontu, osim nas i jos 2 koje su ovde u KW.

Jedan dobronameran savet ako imate manju decu, zena ste a trazite posao, prvo se pobrinite da imate nekog da ih pripazi ili da idu u vrtic-skolu i sl. iako to kosta. Moja losa procena dovela me je u vrlo nezgodnu situaciju da moram da cimam dragog da izlazi sa posla po par sati nekoliko dana u nedelji, na sta nisu bas blagonaklono gledali, da bih ja imala sansu da otrcim na intervju jer nisam imala nikom da ostavim dete, druga stvar je morala sam da ih molim da prilagodjavaju SVOJE vreme i intervje mojim potrebama jos jedan minus...a o nervozi i cimanju sa klincem da i ne govorim, tu i tamo sam imala srece da imam pomoc prijatelja koji takodje rade pa da uzurpiram deo njihovog slobodnog dana, ali razgovori i trazenje posla je ionako stresno pa vam ne treba dodatna doza haosa...samo ova scena :dok u 15 minuta do intervjua stojim pred zgradom i cekam da dodje i odveze nas, moje bolesno, nervozno i uplakano dete me lepo zagrli i isplace se i islini na mojoj kosulji za intervju, koga da krivim nego sebe, lose sam procenila sanse i vreme za trazenje posla a ne mogu da propustim priliku jer druge mozda nece biti, mesta za skole se popune u septembru...i nista, imam uvek u tasni u kolima rezervnu odecu za sebe i njega, maramice, cebence, punu ratnu opremu...ali opet nepotrebni stres i nervoza...a o cimanju sefa za izlaske da i ne govorim...tako da, drage moje mame prvo zbrinite kao i uvek sve njih, pa onda nadjite sansu za sebe...