Wednesday, July 10, 2013

Novi gost na blogu :)

Postovani citaoci bloga „Novi zivot u Kanadi“,
U dogovoru sa autorom i vlasnikom ovog bloga, pisacu o iskustvima svoje porodice i sebe, sa zeljom da bacim neko drugo svetlo na ceo postupak pripreme papira i procedure dolaska u Kanadu, svega sto smo proziveli u tim godinama, samog dolaska u „zemlju nevidjenih mogucnosti“ te nasih dosadasnjih iskustava u prvih godinu dana.
Zahvaljujem se autorki sto mi je pruzila mogucnost da iznesem nasa iskustva jer sam se do skora i sam nosio mislju da otvorim svoj blog i pisem onom sto cu pisati u njenom blogu u nastavcima, kao dopisni clan nekog casopisa.
Clanci ce biti u nastavcima, shodno vremenu i mogucnostima za kucanje, te moje nadahnutosti da pisem o temama koje mi padnu napamet a smatrajuci ih korisnim.
Za sva eventualna pitanja cete imati postojece kontakt adrese bloga ciji sam i sam veliki sledbenik i postovalac, te vas ljubazno molim da se sva korespondencija obavlja u gore navedenom pravcu.
Imena koje navodim bice izmisljena a situacije generalizovane koliko je god moguce.

KAKAV SMO IMALI ZIVOT U SRBIJI?
Sa danasnje tacke gledista, imali smo skladan i miran porodicni zivot (troje skolske dece, supruga i ja). Ja sam radio u dobro stojecoj stranoj kompaniji na poziciji koja s mogla samo pozeleti, sa takvim primanjima da supruga nije morala da radi vec da se posveti porodici.
Odmah da napomenem, plata je bila manja od 1.500 evra mesecno jer ce mnogi pomisliti da su hiljade evra u pitanju.
Zivelo se skromno i shodno mogucnostima, nikada nismo bili nicega zeljni i uvek smo ekonomisali bez obzira na okolnosti.
Pored toga, supruga i ja imamo dovoljno nasledjenih nekretnina od svojih deda, baba i roditelja da mozemo od ziveti i od izdavanja istih, ali nikada na to nismo ozbiljno racunali, vec ostavljali kao zadnju mogucnost ako nesto krene po zlu i izgubi se posao.
KAKO SMO SE ODLUCILI ZA ODLAZAK U KANADU?
Na osnovu prica sa prijateljima koji su imali opet svoje prijatelje u Kanadi i koji su prepricavali da je tamo divno,bajno, sjajno, uredjeno, kulturno, perspektivno.
Na kraju smo se upoznali i sa tim prijateljima preko Skype-a koji su delovali sretno, zadovoljno, nasmejano, pozitivno, uspesno . . . . .jednom recju ispunjeno.
Onda smo culi njihovu pricu da u Srbiji nisu imali hleba da jedu, da im je frizider bio konstantno prazan, da su meso jeli eventualno jednom do dva puta meseco, da sebi nista nisu mogli da priuste, dok eto u Kanadi vec imaju sve posle godinu dana i da razmisljaju o kupovini stana.
Sta rade tamo? Rade u fabrici na traci.
Onda se covek pita:“Pa ako oni radom na fabrickoj traci tamo imaju gotovo sve za godinu dana, sta mi mozemo da ocekujemo za bolje placena radna mesta shodno svom obrazovanju“?
U medjuvremenu se upoznajemo i sa ovim blogom koji smo konstanto pratili iz dana u dan i upijali bukvalno svaku informaciju koju smo mogli da prikupimo.
Tada nam je usao crv u glavu i poceli smo da trazimo razloge naseg eventualnog odlaska iz zemlje.
Na kraju, jedan od glavnih razloga i/ili opravdanja je bio taj da deci treba pruziti bolju buducnost gledajuci svaki aspekt zivota.
Da se ne lazemo, svi mi volimo svoju decu ali volimo i sebe, pitanje je koliko smo spremni sebe da slazemo i damo sebi lazno opravdanje za mnoge postupke.
OPERACIJA „KANADA“ – KRECE !
Posle 4 meseca „kuvanja“ odlucili smo se da krenemo da se raspitujemo o potrebnim i dovoljnim uslovima koje treba da ispunimo da bi se dokopali ove divne zemlje.
Na kraju smo saznali da postoji izvesna advokatska kancelarija u Zemunu koja je specijalizovana za obradu celog predmeta i postupka i koja sa relativno visokim strepenom uspeha zavrsava iseljenicku vizu.
Naravno, sledeci korak je bio zakazivanje razgovora/konsultacija koji je kostao 20 evra i trajao 2 sata.
Tokom razgovora je izvrsena procena nas kao kandidata i mogucnosti realizacije celog postupka, gde smo za kraj dobili i listu formata A4, obostrano odstampane sa tacno navedenim papirima koje treba i kada da im dostavimo, prevodiocima, njihovom uslugom, ocenama iz engleskog testa IELTS i td.
Naravno, i mi smo imali odredjena pitanja i na sva smo dobili adekvatan odgovor.
Odmah smo bili svesni cinjenice da postupak traje najmanje godinu i po dana i da trazi pozamasnu sumu novca, ne samo za sve sto je potrebno da bi dosli do viza, vec i za start u Kanadi.
Posle nekoliko dana premisljanja, odlucili smo se da krenemo u novu avanturu zvanu „Kanada“.
Prvi i osnovni korak je bio da ja kao nosioc vize moram imati visoke ocene iz IELTS testa i verujem da oni koji su isti spremali znaju koliko je zahtevan i tezak.
Iako imam aktivno znanje engleskoj jezika, zivota i rada u inostranstvu nekoliko godina, rada sa strancima u kompaniji u kojoj sam radio, odlucio sam da dam sebi 6 meseci intenzivnog ucenja svaki dan po 4-6 sati.
Problem je bio naci toliki materijal za ucenja ali sam danima sedeo za racunarom i kopao po netu da bih nasao sve moguce izvore i knjige, online sajtove, skripte, profesore i td.
Na kraju sam nasao materijal koji je u stampi bio tezak oko 50kg i koji sam za 6 meseci presao 7-8 puta.
Napisao sam oko 150 pisama do 150 reci i oko 90 eseja do 300 reci.
Imao sam casove engleskog dva-tri puta nedeljno po 1.5 sati sa tacno definisanim oblastima.
Svi smo se u kuci posvetili mom ucenju i sve je bilo podredjeno tome.
Na kraju sam polozio sa prosecnom ocenom 7.5, maksimalna je 9.

PREDAJA DOKUMENATA I CEKANJE
Dok sam ja spremao ispit, mi smo intenzivno i vrlo planski pripremali ostala dokumanta, pazeci na njihovu vremensku validnost da ne bi morali opet da placamo potvrde koje bi eventualno zastarele.
Prvi sledeci dan po dobijanju origial IELTS sertifikata, nasao sam se kod advokata i isti mu predao, da bi dokumenta bila poslata u roku od 24 sata u Kanadu. Bio je Oktobar 2010 godine, cekali smo odgovor do Februara 2011.
Odgovor je bio da smo odbijeni jer smo na listi zanimanja bili prekobrojni i da ce nova lista biti otvorena pocetkom jula i da se za tada spremimo.
Cekali smo i tih cetiri meseca da bi ponovo poslali dokumenta da bi odgovor dobili u Februaru 2012 da smo prosli sa papirima i da treba da idemo na lekarski pregled.
I pregled je zavrsen, papiri predati, odgovor za viziranje se cekao. Tenzija raste, nervoza takodje, odgovora nema.
Krajem Juna dobijamo poziv da dodjemo u Bec i podignemo svoje vizirane pasose, sto smo uradili za manje od 48 sati od dobijanja informacije.
Nasoj sreci nije bilo kraja, skakali smo i vristali od srece da smo posle dve godine od pokretanja celog postupka dobili ono sto smo toliko dugo cekali i prizeljkivali.
Odmah smo rezervisali karte za polovinu jula i obavestili poznanike u Kanadi da nam traze smestaj.
Mi smo i dalje bili u euforiji i planovima.
Za sve vreme cekanja papira, trudii smo se da sto vise informacija dobijemo sa sto vise izvora i sve nas je uveravalo da je odlazak u Kanadu prava zivotna odluka.
Ja dajem otkaz u firmi sa 30 dana otkaznog roka, svi u firmi u cudu i ne mogu da veruju sta im pricam, direktori me pune 3 nedelje odgovaraju od ideje te da ostanem u firmi jer nam je dobro krenulo.
Ja ni da cujem, pravac Kanada!
Kupili smo karte, smestaj obezbedjen, privremeni namestaj takodje, docek na aerodromu isto, vecera, prava idila.
SLETELI SMO
Subota vece, sve bljesti i sjaji, ljudi oko nas vrve kao mravi, aerodrom grandiozan i ogroman, nesto slicno onom u Frankfurtu, mojoj deci prvi let bilo gde.
Prolazimo pasosku i imigrant proceduru vrlo brzo i izlazimo iz aerodromske zgrade, nasmejana lica poznanika nas docekuju tacno ispred izlaza.
Kratko pozdravljanje, pakovanje i u novi dom.
U nasem iznajmljenom dvosobnom stanu nas ceka ostatak ekipe, rostilj, prica, prepricavanje dogodovstina, kao da se poznajemo zadnjih 20 godina.
Oko ponoci se ekipa rastura, ostajemo sami sa svojiim koferima i probusenim dusecima na naduvavanje i krece leganje u „krevete“ (bolje reci spavanje na podu).

PAPIRI
Pre dolaska u Kanadu sam se potrudio da sto bolje proucim sve potrebne korake za dobijanje svih potrebnih papira da ne bi gubili dragoceno vreme i da bi sto pre mogli da pocnemo da radimo i trazimo posao.
Sve papire smo uspeli da dobijemo ili inicijalizujemo njihovo dobijanje u roku od 2 dana, ukljucujuci i otvaranje racuna u banci i upis dece u skolu.
Odmah potom krece auto-skola sa dva casa i polaganjem, dobijanje G1 dozvole a posle 2 nedelje G2. Za mesec dana je polozeno i za full G, kupljena kola, osiguranje, osvezen namestaj.
Mi smo i dalje bili u euforiji, zadovoljni, sretni i sve deluje idilicno.
Ali, polako . . . . . .
POSAO
Posao sam dobio po prepuruci jos dok sam bio u Beogradu tako da nisam jurio bilo gde i bilo koga.
Ipak, sam posao je bio nikakav, plata vrlo neredovna i minimalna, nema nikakvih benefita, radno vreme od jutra do sutra, svi dani radni bez izuzetka.
Trazili smo mojoj supruzi bilo kakav posao i bilo gde ali prva tri meseca bez ikakvog uspeha.
Konacno smo i njoj uspeli da nadjemo part-time za minimalac u jednoj radnji, vidjali smo se samo kada smo legali ili ustajali iz kreveta, decu nisam vidjao uopste i nismo imali slobodnog vremena ni za sebe a ni za druge.

PRVA DVOUMLJENJA
Moj posao je bivao sve gori i gori, odnos poslodavca robovlasnicki a ja sam se trudio da preko Interneta trazim drugi posao.
Za manje od 6 meseci sam poslao vise od 800 mailova sa svojim Resume-om i preporukama iz Srbije, nisam imao nijedan telefonski poziv do tada a ni sada.
Bio sam u institucijama koje finansira drzava i proveravali su moj Resume i sastav istog, nisu nasli nijednu zamerku.
Zakljucak je bio – potreban je networking i preporuke
Predlaze mi se da volontiram 3-6 meseci u pojedinim kompanijama koje mi mogu na kraju dati svoje preporuke, posao ne.
Na moje pitanje a ko ce da place racune i ostale troskove tih 6 meseci ako ja radim puno radno vreme kao volonter u nekoj firmi, dobio sam odgovor da sam o tome trebao ranije da razmisljam i da se ovde ne dolazi bez para za bar godinu dana zivota bez posla. To znaci bar 30.000 CAD.
Shodno stalnom manjku para, moja zena je trazila jos jedan part-time posao koji je konacno uspela da dobije a to znaci da se vidjamo jos redje i manje.
Prve krize su krenule vec u Novembru i Decembru, shvatajuci da ovo nije zivot koji smo ocekivali, da nije ni izbliza onako kako su nam pricali i docaravali.
Ja sam u medjuvremenu polozio i za vozaca autobusa i kamiona, firma u kojoj sam radio nije davala plate 5 nedelja i krenuo sam da vozim kamion (sleper)po gradu.
Deci i sebi ne mozemo nista da priustimo jer nikada nemamo dovoljno para i stalno sastavljamo kraj sa krajem, molimo Boga da se nekome ne pokvari zub ili da mora na pregled kod ocnog lekara jer nemamo pare da to preglede platimo.
Stalno smo u strahu od gubitka posla i kriza je ogromna, samo se lepo i u rukavicama prikriva.
Osnovni zivot je uzasno skup i sve me podseca na vremena ali i sadasnje vreme kod nas, radnje su pune ali mi namamo nikakve koristi od tog kada nista sebi ne mozemo da priustimo.
Deca nemaju ovde svoje drustvo jer se ovde druzenje posle skole ne neguje kao kod nas, tako da su po ceo dan u kuci, sami sa sobom i povremeno sa nama kada nas vide.
Nasa razmisljanja i danas idu u pravcu povratka kuci gde jos uvek postoji teoretska sansa da se vratim na svoj stari posao i starom ali mnogo boljem nacinu zivota.
Ovaj spis bi zakljucio listom pitanja koja sebi nismo sebi postavili dok smo bili u Srbiji a smatram da bi nam mnogo pomogao da bolje sagledamo realnu situaciju i donesemo pravu odluku:
Ko su nam izvori informacija?
Sta ti izvori u Srbiji rade?
Sta su ti izvori informacija radili u Srbiji i sta sada rade u Kanadi?
Koliko imaju godina i koliko imaju dece?
Sto vise godina i vise dece to je situacija teza da se covek snadje u Kanadi.
Kakvo je Vase realno zdravstveno stanje?
Ne zavaravajte sebe da ste jaki, sposobni i da mozete da potegnete iako imate blagu isijalgiju ili diskus herniju, poviseni pritisak i td.
Ovde nikoga ne interesuje da li ste bolesni ili zdravi, radis-dobijes nadnicu, ne radis i sedis kuci-gladujes.
Koliko je surova situacija ilustrovacu vam na tri skorasnja primera koja nisam citao iz novina vec video i cuo svojim usima jer sam stalno u komunikaciji sa tim ljudima.
Primer 1
Gospodin svojih 65 godina imao je operaciju ugradnje stenta i morao je da se javi na posao posle 48 sati od operacije i da da 100% svojih mogucnosti, ne postoji bolovanje.

Primer 2
Radniku na traci za izradu srafova, radi jedan full time i jedan part-time posao (u proseku oko 16sati rada svaki dan + prevoz do i od poslova = 20 sati bez spavanja dnevno), masina odseca kaziprst desne ruke.
Siju ga i previjaju, dobija lekove protiv bolova i u roku od 3 dana mora da se vrati na posao inace sledi otkaz. Krvav radi i dalje oba posla a rana nikako da zaraste jer je stalno iritira radom.

Primer 3
Gospodja koja ovde zivi i radi 32 godine kao frizerka, imala je operaciju na otvorenom srcu, morala je da se vrati na posao 4 dana posle operacije jer je i strucno misljenje lekara bilo da je sposobna da radi. Ni danas, posle 6 meseci ona se ne oseca dobro, rana je lose zarasla a lekari pisu da je sve OK.
Da li imate nekoga ko moze na samom pocetku da vam pomogne?
Da li imate rezervni plan da ako ne uspete u Kanadi da se mozete vratiti kuci, svom domu i svom poslu ako ga imate?
Da li imate u Kanadi „vezu“ i „preporuku“ koja vam moze odmah otvoriti vrata da radite ono sto najbolje znate?
Da li ste majstor i ako se niste profesionalno time bavili do sada, da li vam takvi poslovi idu od ruke?
Ovde svako ko se uhvati gradjevine u najsirem smisu te reci nece ostati gladan a koliko ce zaraditi i sta ce mu ostati to je drugo pitanje.
Koje je vase znanje engleskog jezika?
Sto ga bolje znate lakse se snalazite jer se mnogo toga zavrsava iskljucivo telefonom.
Sta je to sto u Srbiji nemate a smatrate da cete dobiti dolaskom u Kanadu, bar na osnovu prica koje ste culi do sada?
Da li price koje ste culi od svojih prijatelja i poznanika iz Kanade mozete proveriti iz drugih izvora?
Cesto su ljudi ovde skloni preterivanju i ulepsavanju da bi prikrili svoj neuspeh i sramotu da rade za minimalac svojima u Srbiji.
Koji je vas stil zivota u Srbiji i da li ste spremni da se istog odreknete jer su male sanse da cete u Kanadi imati i to za prvih nekoliko godina?
Da li ste spremni da se u Kanadi dokvalifikujete za neka zanimanja koja nemaju nikakve dodirne tacke sa vasim sadasnjim profesionalnim opredeljenjem?
Znajte da to ucenje trazi mnogo para, vremena i odricanja a niko ne garantuje da cete se bas u toj novoj profesiji zaposliti.
Da li ste spremni da radite svaki dan u nedelji sa eventualno jednom nedeljom godisnjeg odmora kada se obicno remontuju masine ili je Bozic u decembru kada su cene aranzmana astronomskih vrednosti?
Da li zelite da dodjete u situaciju kao mnogi nasi imigratni koji su vise od dve decenije ovde, zeljni da vide svoja ognjista i porodicu ali nemaju pare za avio karte? Koliko takvih ljudi samo ima ovde . . . . .
Da li zelite da vam deca za godinu dana zaborave cirilicu a za par godina negiraju da su iz Srbije i da se stide odakle poticu?
Da li zelite da se vasa deca stide da kazu odakle su im roditelji?
Da li zelite da vidite svoju decu u kratkom vremenu kako medju sobom pricaju sve vise engleski i kako polako zaboravljaju svoj maternji jezik i pored svog truda da se to ne desi?
I za kraj, pitanje koje sebi svaki dan postavljamo i jos uvek nismo dosli do pravog odgovora a smatram da se sve vrti oko toga je sledece: „Sta je to sto nas cini sretnima jer ovde nismo sretni od kako smo dodirnuli kanadsko tlo“?!
Mi ne mozemo sebi da odgovorimo ni na drugo pitanje ako nemamo odgovor na prethodno: „Sta nas cini toliko nesretnima“?!!

Savet za kraj:
Ni slucajno ne prodajte svoje nekretnine koje imate u Srbiji, bar 3-4 godine po dolasku u Kanadu, dok se utisci ne slegnu i ne sagleda situacija iz svih mogucih uglova.
Tek onda razmatrajte takve odluke a iste vas vode u kredite do kraja zivota, odnosno moderno robovlasnisto prema bankama i osiguravajucim drustvima.
.........................................................................................................................................................................
-Hvala puno gostu na doprinosu za blog, ukoliko imate pitanje komentare, nastavak sledi :)
I da, licno se slazem sa ovim postom zaista treba sebi postaviti mnoga pitanja pre nego sto se odlucite na novi zivot na novom kontinentu...jer ima vrlo malo dodirnih tacaka sa zivotom u srbiji i evropi uopste,ako ste tamo imali nista onda ovde mozete samo da imate malo po malo vise od nicega u svakom aspektu ne samo materijalnom...da li se ovde vise radi- vremenski u nekim strukama-da, u vecini rekla bih osim ako radite part-time.
Druga stvar je, uzmte u obzir svoj zivotni stil, godine i nacin razmisljanja, jer vecina ljudi sa onih prostora zapravo zeli da bude neka vrsta "gastarbajtera" ovde, da uspe, da ima bolji zivot i vise novca ali da zivi i razmislja kao tamo, nazalost ja mislim da to nije u potpunosti moguce, pocevsi od sebe- tamo sam govorila jednim jezikom ovde drugim, tamo su me zvali jednim imenom ovde me zovu drugim, tamo sam radila u jednoj struci ovde radim nesto sasvim drugo, tamo sam radila manje sati ovde radim vise,tamo sam imala citav skolski raspust za odmor ovde imam 2 nedelje rasparcane na 2 dela godine jer ne mogu da ih koristim zajedno i nedelju dana za bozic, a da ne govorim o tome koliko su se neki drugi aspekti mog zivota promenili, nema baba i deda da uskoce i pricuvaju dete, nema nekog drugog da ti skuva nesto nedeljom i zove te na rucak, nema prijateljica da trkes negde do grada na kafu posle posla ili vikendom...Ima zato gomila drugih stvari koje mogu da radim vikendom ili sa prijateljima, uglavnom odlazak negde van grada, ili u decje igraonice ili druzenja ali da, zivot je potpuno drugaciji moras da prihvatis da ce sve u vezi sa tobom i tvojim nacinom zivota i razmisljanja da se menja na gore ili na bolje i tvoj ego to mora da podnese i pretrpi koju modricu.Da se razumemo, niko ovde ne ceka vesele optimisticne emigrante sa crvenim tepihom, nije to letovanje ni godisnji, emigracija je promena svega za 180 stepeni i vecito nailazenje na prepreke i vecita borba sa vetrenjacama,i pocetni stres i besparica, trud daje rezultate vremenom, samo je pitanje sta tacno zelite od zivota i zasto zelite da dodjete ovde,
razmislite o tome
budite iskreni prema sebi na vreme...ali
budite iskreni i prema svom partneru ako niste spremni na tu zrtvu.
Kada sam se udavala mama me je pitala da li bih mogla sa njim da zivim u supi i sa malo para, i ja sam rekla -da, i dalje tako mislim dok god smo zivi i zdravi i zajedno, nije me briga gde zivim i da li moram opet da se selim, zivot je pun promena, jedna manje vise nece me ubiti, ako mozes nesto da promenis u svom zivotu svojim mozgom i voljom, to znaci da nisi zarobljen u zabokrecini mrtvog mora i beznadja, ali ja sam u tridesetim i zelim sve da menjam, pitajte moju mamu da li ona zeli da menja svoj zivot i svet ili je odavno zavrsila sa tim, podigla decu, odradila svoje...znam ljude kojima je taj stres i nespremnost na ono "u dobru ali i u u zlu" unistilo brak, zato
budite iskreni prema sebi.

25 comments:

  1. ...ubi nas u pojam :( Nadam se da ce vam biti bolje i da ce uskoro doci vreme kada cete biti zadovoljni! Mi predajemo papire za nedelju-dve! Pa good nam luck! :)))))

    ReplyDelete
    Replies
    1. Moje iskustvo je sasvim suprotno.Sve potpuno drugacije od gore navedenog.Ne samo da plata nije kasnila ni sata a kamoli dana za proteklih 12 god,zdravstvo,skolstvo,benefiti.Sve funkcionise kao sat.Ne znam nikoga a znam mnogo ljudi,ko je imao problem sa platom.Bice da je nesto drugo u pitanju.Drustveni zivot je onakav kakav ga ti sebi organizujes.Zabave ima na svakom kotraku.Skupoca nije ni blizu onoj u Srbiji(poredis plate u Srbiji i cene i plate u Kanadi in cene.).Citam ponovo i ne verujem sta citam.Sve potpuno suprotno od onoga sto se meni i mojoj porodici desava.Stojis u redu,svi stoje,svi dodju na red,svi zavrse,niko ne ide preko reda.I tako svugde .Tolerancija,razumevanje,pravo na razlicitost.Nikoga ne interesuje sta rucas,kako si obucen,koliko novaca imas,kakav auto vozis,gde zimujes ili letujes.Privatnost iznad svega.E sad meni to odgovara .Postujem drugaciji stav.

      Delete
  2. Pozdrav iz Edmontona! Zao mi je da imate ovakva iskustva, nasa su zapravo potpuno suprotna. Vjerojatno to najvise ima veze s ocekivanjima i ciljevima te kakva je kome bila situacija u zivotu prije Kanade. Mi smo iz Hrvatske, takodjer smo zivjeli prosjecnim zivotom, bili smo situirani I bez kredita I nije nam primarno bilo otici iz ekonomskih razloga vec djelomicno zbog vlastitog mira kojeg tamo nismo imali (politika, neizvjesnost, neperspektivnost, sve ono sto izvlaci najgore iz ljudi pa na kraju onda I sami takvi ljudi), a djelomicno zbog znatizelje I zelje za novim dozivljajima I iskustvima. Mislim da se dosta ljudi koji su dosli iskljucivo radi novca razocara, barem je tako s onima koje sam ja ovdje upoznala. Ocekuju da zivot bude isti kakav su imali prije (drustevno I organizacijski), ali s puno vise novca, a to na kraju ne ispadne tako. Takodjer ljudi dodju zatvoreni I nespremni na promjene I na nove I drugacije stvari pa se onda izgube u multikulturalizmu morajuci se dobro naprezati da toleriraju stvari koje prije ne bi ni u ludilu. S druge strane znam I ljude koji rade za manje novce, neki I za minimalac I jako su sretni, ne osjecaju se neuspjesni zbog toga, ne opterecuju se sta ce im neka tamo rodbina 8000 km daleko reci na to niti ih zanima sto ima itko za reci na to, jer to je apsolutno njihov izbor. I to je ono sto mi se ovdje svidja, sto stvarno mozes imati izbor e ces u njemu uvijek naci nekoliko istomisljenika. One ostale lijepo pristojno otpilis (prvenstveno u svojoj glavi) I ides dalje svojim zacrtanim putem. Kako to da ste odabrali Toronto tj. Ontario? Za nove imigrante kojima na pocetku treba jaca startna pozicija s vise novca mislim da je Alberta povoljnija. Mi smo dosli prije godinu I pol dana I apsolutno smo zadovoljni, zapravo, puno je bolje nego sto smo ocekivali. Isto tako I nasi poznanici u Edontonu I Calgary-u. Kazes da vozis kamion/sleper, a ovdje u Edmontonu je nedostatak vozaca, da li razmisljate da se preselite na zapad? Edmonton nije lijep I usminkan grad kao Toronto, posebno po zimi, pravi je sivi industrijski grad. I hladnije je nego na istoku (sto je po ljetu dobro), zima traje duze nego drugdje, ali posla ima I dobro je placen I moguce je stvoriti svoju malu oazu za zivot. Ne znam sto si po struci I sto si prije radio, ali mozda bi mogao naci I posao u struci, jer ovdje se trenutno traze strucnjaci svih vrsta. Nema straha od nedostatka posla jer postoji manjak radnika I posao se nadje u roku od par dana – I muski I zene (barem nekakav, ali s upornoscu I dobar I bolje placen). Edmonton je manji grad, mozda cak vise jedno ogromno selo koje kao takvo ima I neke prednosti za imigrante – dosta je jednostavan za zivot, ima organizirane imigrantske zajednice I dosta ljudi s onih nasih prostora ako ti je vazno da ti djeca imaju poveznicu s korijenima.

    ReplyDelete
  3. Ima puno ljudi u Edmontonu koji su u zadnjih godinu dana dosli iz Toronta I dosta njih kaze da je Toronto jako lijep grad, ali je u usporedbi s Edmontonom shit za posao. Ne znam, nisam nikad tamo trazila posao, ali ako vise ljudi s razlicitih strana to kaze onda vjerojatno ima I neke istine u tome.
    Da zakljucim, mi smo ovdje puno sretniji, upoznali smo predivne ljude, imamo pristojne poslove, dovoljno novca za pristojan zivot I puno vise vremena za obitelj. I dalje zivimo skromno, trudimo se da tako I ostane, jer takav je zivot na koji smo navikli I koji nam se svidja. Puno smo dobili, a zauzvrat smo samo morali dati najbolje od sebe, sto zapravo I nije bilo jako tesko u ovakvoj okolini. Svoj dolazak ovdje I sve sto nam se dogadja smatramo investicijom (bilo koje vrste) u buducnost nase obitelji.
    Koristim priliku da se svi koji procitaju clanak prisjete Tanjinog posta pod nazivom Kako se oprasta, on mi je rascistio one neke zadnje stvari koje su me mucile otkad smo otisli, sreca za mene da ga je napisala bas u pravom trenutku kad mi je I trebalo, ali tako je I moralo biti jer sve se stvari dogadjaju bas onda kad treba I onako kako treba, hvala Tanja  http://zivotukanadi.blogspot.ca/2012/06/kako-se-oprasta.html
    Svima zelim puno srece I zdravlja!

    ReplyDelete
  4. Svaki pocetak je tezak i svi smo mi prolazili kroz neka "ponizenja " dok nismo stali na noge . Dajte sebi bar 3g boravka u Kanadi pa onda podvucite crtu . Posto ste u Srbiji imali lep I lagodan zivot ( niste naveli profesiju koju imate ), samim tim Vam je ovde mnogo teze . Jer ljudi koji su kuci krpili kraj s krajem , prezadovoljni su i sa 20-30% boljim standardom jer imaju nadu da ce s vremenom ici jos bolje . Potpuno Vas razumem zasto se tako osecate , lepo ste naveli i ona pitanja koja svaki covek sebi treba da postavi pre nego sto negde emigrira .Doci ce vreme kada cete drugacije gledati na okruzenje u kojem zivite , otvorice se vec neke stvari , docicete do novih informacija , novih ljudi sto ce rezultirati i boljim poslom. Kanada je jedna stabilna i uredjena zemlja gde se znaju pravila igre i verujem da ce Vasa porodica to iskoristiti .Zelim Vam mnogo strpljenja i snage da ovu trenutnu krizu pregurate . Puno pozdrava zemljaci .

    ReplyDelete
  5. Ljudima iz Srbije je izgleda jako tesko da prihvate da se promenom kontinenta menja i celokupan zivot. I da se oni sami moraju promeniti i prilagoditi novom okruzenju. Sto ste fleksibilniji, to ce lakse stvari ici svojim tokom. A ici ce po trnju sasvim sigurno dobrih nekoliko godina, jer se u Kanadi nista ne moze postici preko noci, na sta je narod bez strpljenja u Srbiji navikao.

    Ako ste u Kanadu dosli ocekujuci da ce deca i dalje govoriti srpski medju sobom, znajte da ste unapred izgubili bitku. Deca ce govoriti jezik svojih drugova, okruzenja i zemlje u kojoj zive - Kanade, koju ce neopterceni godinama zivota svakoga dana sve vise osecati svojom. A da li ce biti svesni svog porekla i ponosni na njega, zavisi iskljucivo od vas i vase takticnosti.

    Na kraju, naveo bih Tanjin antologijski citat: "Svako od nas ima svoju Kanadu".

    Puno pozdrava iz Vankuvera,
    Vrachar

    ReplyDelete
    Replies
    1. Dobro ti tamo u Vankuveru, hoces li se oglasiti nekad ponovo :)

      A definitivno si u pravu, nasim ljudima jaaako tesko pada da se naviknu da ne moze vise skoro nista precicom i na brzinu i preko veze :) Stare navike tesko umiru... A naravno jako zavisi i od same osobe koliko je sposobna da prihvati promene, ne nose se sa tim stresom svi podjednako dobro.
      Mi smo evo posle godinu i nesto jos uvek sasvim zadovoljni, sve ide svojim tokom i nemamo nekih vecih briga. Naravno, verovatno cemo lupati glavom u zid od muke kad dodje kupovina nekretnine na red ali o tom potom :)

      Delete
    2. To da i u Kanadi nista ne ide preko "veze" i nije bas istina...nikog na ulici ne interesuje sta nosis ali se razlike u statusu tacno znaju....

      Delete
  6. Kako ne postoji bolovanje, kad postoji EI Sicness Benefits, samo ti treba potvrda od doktora:
    http://www.servicecanada.gc.ca/eng/ei/types/sickness.shtml#what
    Osim ako ljudi iz ova 3 primjera ne rade na crno?

    ReplyDelete
  7. mi smo takodze bili u Kanadi,jako smo dobro bili situirani ovde, ali zeleli smo sigurniji i mirniji zivot.... i dok citam tvoj post sjecam se da smo sme istim pitanjima mucile i mi- sve dok nismo naisli na jedan poznanik koji zivi 10 godina u Toronto (jos uvijek sa cimerom), i koji je samo rekao, mozda ce i biti bolje, treba strpljenje, treba malo vise "mucenje", nekako ce biti bolje, ali pitajte se samo Is it worth?

    ReplyDelete
  8. Postovani,

    Vi hocete da kazete da kao vozac kamiona u Torontu i sa zenina dva part-time posla nemate novca za zubara???Da ne mozete nista sebi da priustite??Smesno...

    QUOTE

    Ja sam u medjuvremenu polozio i za vozaca autobusa i kamiona, firma u kojoj sam radio nije davala plate 5 nedelja i krenuo sam da vozim kamion (sleper)po gradu.
    Deci i sebi ne mozemo nista da priustimo jer nikada nemamo dovoljno para i stalno sastavljamo kraj sa krajem, molimo Boga da se nekome ne pokvari zub ili da mora na pregled kod ocnog lekara jer nemamo pare da to preglede platimo.

    END QUOTE

    Ako je tako lose, treba se vratiti momentalno u Srbiju.









    ReplyDelete
  9. Svakome je negde dobro ali to zavisi ko sta zeli i ocekuje.Ja se posle 7 godina vracam kuci.Sedam godina sizifove borbe...bilo je dosta.Sve je ovo sarena laza,samo od nas zavisi koliko smo spremni da to priznamo.Cast izuzecima ali mnogi koji se busaju u grudi i tvrde da im je ovde dobro kad popiju koju casu vise idu kuci...tuzno ali istinito.Ja znam da ce mnogi kad procitaju moj komentar reci da sam luda ili nesposobna i da se zato vracam to me ni najmanje ne brine.Dodje vreme kad treba seci granu da bi se spaslo drvo

    ReplyDelete
  10. Treba da odlucimo. Imamo ovde kucu, suprug ima dobar stalan posao. Ja sam zavrsila fakultet koji preko nema vrednost ali ne radim, imamo dete sa cerebralnom paralizom. Dete ima 4 godine i korak po korak napreduje, jos ne hoda, propricava... Suprug ima ponudu za Kanadu- Vankuver...Ali ne mozemo da saznamo koje uslove rehabilitacije bi imala nasa cerka kao doseljenik? Suprug bi za pocetak bio vozac kamiona, a posle bi presao na gradjevinu ili nesto slicno... da li vredi probati? Da li bismo ista dobili time? Koliko bismo bili razdvojeni ako bi on i dobio vizu?

    ReplyDelete
  11. Bilo bi lepo kada bi ljudi koji salju komentare koji govore o tome da zele i da se vracaju za Srbiju, obrazloze zbog cega, a ne samo romanticne izjave tipa : dosta je bilo, seci grane i slicno... Bilo bi korisnije za sve nas koji vagamo da kazu koji su tacni razlozi: ti i ti... kao sto znamo da nabrojimo razloge zbog kojih odlazimo iz zemlje, ili zelimo da odemo tako molim da nabroje razloge zbog kojih im je lose u Kanadi, koji posao rade, koliko su dugo tamo, u kom delu Kanade su i slicno!

    ReplyDelete
    Replies
    1. to i ja stalno kazem al kad niko nece...

      Delete
  12. Dugo sam razmiljao da li da odgovorim na pismo "anonimnog gosta", ali buduci da sam direktno prozvan a i zbog ljudi koji bi mozda hteli da pokrenu imigracionu proceduru osecam obavezu da napisem par recenica.

    Ja sam taj famozni "prijatelj" preko koga je nas "anonimni gost" na blogu dosao do informacija za pokretanje procedure za dolazak u Kanadu. I ja sam taj famozni "prijatelj" koji je svoje prijatelje angazovao da naseg "anonimnog gosta" docekaju, nadju stan, namestaj a ne poluprobusene duseke kako je navedeno i pomognu u prvim danima iseljenickog zivota. Zelim i da napomenem da sam nekoliko puta nagovarao naseg DOPISNIKA da odustane od Kanade buduci da je imao lep, siguran i sredjen zivot u Srbiji u svakom pogledu. Takodje napominjem da se nase prijateljstvo zavrsilo onda kada ja vise nisam bio potreban kao izvor informacija, a isto se dogodilo i mojim prijateljima koji su docekali naseg "anonimnog dopisnika". Cim se malo skucio on ih je izbrisao sa liste prijatelja.

    Da ovo sve ne bi licilo na pisanje ogorcenog i izigranog "bivseg prijatelja" zeleo bih da prenesem i nasa iskustva posle 6 meseci boravka u Kanadi.

    Supruga i ja radimo u gore pomenutoj fabrici "na traci" (gde je nas "anonimni prijatelj" izdrzao cele dve nedelje a njegova supruga jedan dan) i imamo sasvim drugacija iskustva od naseg bivseg prijatelja. Posao nije lak, ali su primanja sigurna i zivot je daleko stabilniji nego u Srbiji. Nasa ocekivanja nisu bila prevelika, zelja nam je da odskolujemo naseg sina - srednjoskolca i ukoliko budemo u mogucnosti uzmemo kredit ili ti udjemo u "moderno robovlasnisto".

    Ukratko nasi troskovi su manji od nasih primanja i mi smo zadovoljni nasim startom. Zeleo bih da napomenem da nas "anonimni gost" ima skoro duplo veca mesecna primanja od nas tako da dragi posetioci ovoga bloga razmislite sta su pravi razlozi njegove "duboke nesrece". Ja mislim da su to prevelika ocekivanja, zato pre nego sto dodjete poslusajte njegov savet i dobro se informisite. Ukoliko budete imali realna ocekivanja necete biti razocarani. Kanadu svako dozivljava individualno ali da rezimiramo posle 6 meseci mi smo zadovoljni i spremno idemo napred.

    Zelim vam sve najbolje kako citaocima i vlasnici ovog bloga tako i nasem "anonimnom gostu" da napokon nadje svoju srecu.

    Na kraju svi mi znamo gde je Srbija i mnogi od nas imaju gde da se vrate a to po meni nije smak sveta.




    ReplyDelete
    Replies
    1. Naravno, na karti sveta jos uvek postoji Srbija...uvek postoji karta u jednom pracvu. Nije mi jasno, zasto se ljudi "pate" i ostaju u Kanadi, da se muce i budu nezadovoljni, kada ih Srbija prihvata i nudi "velike" mogucnosti sigurnog i sredjenog zivota !!! Mi zeljno ocekujemo sledeci korak u procesu dobijanja papira za Kanadu i ne moze nas pokolebati misljenje nekih ljudi !!! Niko nije konopcima vezan tamo, da ne moze da se vrati u ovu "lepotu" od Srbije...Malo sam ogorcena tekstom gosta na blogu , pa iznosim i svoj stav. Hvala osnivacu bloga na realnom misljenju i savetima, koje pratim sve vreme. Svima koji su u Kanadi usli u novi zivot, i dobili ono sto im ova Srbija nije omogucila, zelim puno srece, a nadam se, da cemo im se i mi uskoro pridruziti :) Gostu na blogu mala poruka : Welcome to Serbia !!!

      Delete
    2. Hm....ja sam sredio sebi iseljenicku vizu preko Adriatic-a u Zemunu...i mogu vam reci da je to jedini put u zemlji Srbiji da me neko nije "izradio" za pare koje sam dao...sve je uradjeno na vreme i kako je receno...to mi je bilo prosto nevjrerovatno!!!!!
      Elem....ocekivanja od Kanade kad sam otisao. Kako mi se cinilo sve? Mnogi ovdje dodju i misle kako ce moci i dalje da se ponasaju kako su se ponasali i kuci tj. u Srbiji....e pa nema da moze. A to mnoge nase razmazene tatine i mamine sinove i te kako boli....sujeta im povredjena jer nema preko veze, nema preko reda, ne mze da se divlja kolima po gradu i da se sjedi po kaficima po cio dan. toga ovdje nema. Placen si koliko se trudis i koliko vredis....tocka. Samo od tvog truda zavisi kako ces zivjeti. Nema posla na lijepe oci, svaki dolar se mora zaraditi, nema blejanja na poslu i vatanja krivine, ovdje filozoforanje ne prolazi...takvi brzo budu "odstranjeni" iz firme. Upoznao sam ja ljude koju su prsli ovdje jer ne zele da se mijenjaju. U Srbiji najbolje zive oni koju imaju neku "kombinaciju", puni su prica o avionima i kamionima....toga ovdje nema. Ja sam dijete sa sela....cuvao sam krave i ovce i fizicki radio, ovdje me u firmi Kanadjani pitaju "a gdje si ti naucio mehaniku, elektriku, bravariju i ostalo, gdje si studirao????" Hhahahaha...ja sam se nasmijao i rekao im da sam naucio dok sam cuvao ovce, e onda sam im objasnio da sam morao nauciti sve da popravljam oko poljo mashina. Ovdje ako si sposoban i trudis se to neko vidi i postuje....u Srbiji ako vide da oces da teglis najbao si...odma ce na grbacu da ti se nakaci 5 dzabalebarosa i filozofa da ih slepujes.
      Sve u svemu: NEMOJTE ici za Kanadu ako nemate radne navike i ako i dalje mislite da mozete da tjerate po starome. Naicicete za zid i razbiti glavu.... nije ovdje sjajno ali se svako moze izboriti za svoje mjesto pod suncem ako se dovoljno trudi. Ni meni se ovdje nekek stvari nikako ne svidjaju ali je ipak mnoooogo bolje nego u Srbiji. Nema bar onog da ti gazda ne daje platu...i ne mozes mu nista a vamo vozi dzip od 50 000 eura...e pa to ne moze u Kanadi.

      Delete
  13. Postovani,

    Pratimo ovaj blog jos iz Srbije i zahvalni smo autorki na informacija i realnom tumacenju zivota ovde.
    Zeleo sam da napisem svoju racunicu ( sa preciznim ciframa ) za ljude koji ovo citaju iz Srbije. Jako je vazno da ljudi imaju precizne informacije ako planiraju zivot ovde.

    Dosli smo u Misisagu ( 30 km od Toronta ) u aprilu 2013. iz Beograda.
    Tetka mi zivi ovde 12 godina.
    Nasao sam posao za minimalac (12 dolara) + vikend pizza delivery.
    Supruga je do sada bez posla, posto je cuvala cerkicu (4 godine) koja je posla u besplatno obdaniste u septembru. Sada i ona pocinje da trazi posao.

    Matematika je sledeca.

    Mesecna zarada:
    oko $ 2.300 od posla
    $1.000 delivery
    $ 500 deciji dodatak ( koji dobijaju SVI roditelji a ne socijalni slucajevi )
    = $ 3.800 mesecno.

    Troskovi:
    $1.050 stan 80 kvm, trosoban
    $160 ( 2xmob+internet )
    $150 mesecna rata + $380 osiguranje ( Honda Civik 2008 uzeta na kredit, $2.500 ucesce i tetka kao garant :)
    oko $200 benzin
    oko $600 hrana ( nas dvoje i dete )
    =$ 2.540

    Ostatak do $3.300, sto je skoro $800, se izvuce na razne sitnice u koje spada i odeca za sve, igracke za dete, poneka vecera u rastoranu, odlazak npr. u zoo, bazen, bioskop ili nesto za kucu.

    Po ovoj matematici nama ostaje jos $500 mesecno ( a ako bi se stisli i vise ).

    Napominjem da moja zena jos uvek ne radi a da sam ja na minimalnoj plati jer sam jos uvek novi i pocetnik u poslu. Radim svaki dan, nemam bas mnogo slobodnog vremena. To ce se promeniti kada mi plata ode na gore ( sto je neminovno ) jer cu prestati da radim delivery da bi smo imali nase porodicne vikende zajedno.


    Ko newcomerima, trebalo bi da nam je sada, na pocetu, najteze a vremenom moze da nam bude samo bolje i bolje. Pogotovu u finansiskom smislu ali i u drugim aspektima zivota.
    Smesno je reci da neke osnovne stvari ne mogu da se priuste, i te kako mogu, zavisi samo sta su za koga osnovne stvari!! Znate, ako neko ocekuje da ce samim dolaskom ovde da mu padne sa neba sve sto je sanjao, pa vreme mu je da odraste onda. Naravmo da nije ni ovde sve savrseno ali gde jeste!? Na kraju svega, sam covek treba da se zapita sta od zivota trazi i koliko mu je dovoljno da bude zadovoljan!

    ReplyDelete
  14. da to je ok racunica, kada smo bili u torontu bili smo na 3500 zarade sa jednom platom i decjim a 2700 potrosnje, s tim da nismo placali tv, i nismo imali vanredne troskove neko vreme :) i nismo imali racun za gorivo,
    prva godina je bila ok, ali recimo da na to treba da dodas vrtic od 1400 u torontu koji su nasi drugari placali iz nekog razloga isto ne jednoj plati, doduse samo par meseci jer su skontali da im se ne isplati da dete ide u vrtic, ili da putujes daleko na posao pa malo vise ide na gorivo onda se racunica menja,
    isto tako svake godine se decji menja u odnosu na primanja, prve je bio 470, tako da nam je druge godine bio 206, a trece ce nam biti jos manji mozda oko 150 ili manje jer smo sad na 2 plate :)

    ReplyDelete
  15. E da...odavno nisam dosla da procitam ima li kakvog novog reksta od kada je objavljen gore navedeni post... Meni tj nama ne bi bio problem da radimobna traci sa fakultetskom diplomom iako ja to radim vec dve godine u Srbiji. Brate, nema sramote kada mora i hoce da se radi!!! Mi nesto razmisljamo dosta dugo o Kanadi ali nikako da se upustimo u ceo proces zbog nedostatla novca... nismo situirani, nemamo zive roditelje koji bi pomogli ili rodbinu bilo gde koja bi izasla u susret... nasa ocekivanja, ako ikada odemo odavde, JESU veca od ovoga: platiti mesecne troskove svima i IZGURATI do kraja meseca sa novcem u novcaniku, da moze dete makar u bioskop ili pozoriste da ode...
    Ljudi su razliciti sa drugacijim shvatanjima i ocekivanjima od Kanade....

    ReplyDelete
  16. A kako ja sa hrvatskim pasosem da odem u Albertu sa suprugom? Decu jos nemamo. Ali nasa zanimanja nisu trazena. Ja sam knjigovodja a on konobar. Silno zelim da odem. Ima li sanse otici "na crno" pa odande srediti papire? Da li je to laksa varijanta?

    ReplyDelete
    Replies
    1. This comment has been removed by a blog administrator.

      Delete
  17. Da li neko zna ko je taj advokat u zemunu (kontakt info) i da li jos radi?

    ReplyDelete
  18. Branko Pesic, Adriatic Enterprises, Cara Dušana 101, +38111/316-21-87

    ReplyDelete