Posle skoro decenije vladavine konzervativne politike ove izbore su neverovatnom vecinom dobili liberali, sta to znaci za nas videcemo, ali za buduce emigrante, migrante i izbeglice moguce je da ce dolazak u Kanadu biti malo laksi, sve zavisi od toga koliko promena je nova vlada resena da unese u Expres entry program.
Oni su najavljivali promene vezane za emigraciju u svojoj predizbornoj kampanji, a sada govore o hiljadama migranata i izbeglica koje planiraju da prime sa bliskog istoka i ratnih podrucja, navodno je prethodna vlada poostrila uslove za azilante ( jasno mi je zasto, kada ljudi iz Hrvatske, Madjarske, Rumunije itd dolaze i traze azil a te zemlje su prakticno u uniji), novi kabinet ministra je sacinjen od bivsih emigranata i kanadjana koji smatraju da Kanada premalo cini po pitanju uzimanja udela u pomoci izbeglicama koje sada dolaze u Evropu jer nemaju drugog izbora.
Pratite promene u emigraciji od Nove godine i videcemo sta ce novi ministar za emigraciju uraditi.
Sto se mene tice vrlo retko obilazim blog, nije da sam u potpunosti odustala ali recimo da imam osecaj da sam rekla sve sto sam imala, ostalo mi je da se vecito ponavljam i u postovima i u komentarima jer neke ljude bas mrzi da citaju svoju lektiru i uporno mi traze da im je prepricavam i sazvacem da se oni jadni ne bi mucili...Eh jos da neko moze da prodje sve muke emigracije umesto njih a oni da dodju na gotov i sredjen zivot to bi bilo idealno.Salu na stranu, proces se menja a ja nemam nameru da budem vecito u toku jer imam druge bitnije stvari o kojima moram da brinem, deca rastu, vreme prolazi i ne postajemo mladji.
Nema puno stvari na koje mogu da se zalim, zivot nam je relativno normalan, ne trazimo hleba preko pogace i ne ubijamo se za dolar na ustrb svoje dece i porodice.Imamo neke svoje prioritete.
Proslo je 6 godina da nisam nogom krocila u Evropu, prakticno nisam izasla iz Ontarija koji je prilicno prostran.Ponekad me plase vesti iz sveta, vidim obale Turske gde smo nekada letovali preplavljene lesevima migranata, nemire i bombe po Evropi, viruse po tropskim drzavama i ludilo od izbora u USA, i pomislim sto ja da se pomeram odavde kad je ovde mirno i lepo.
Moja emigracijska avantura se zavrsila, rekla sam jedino ako me neko pozove da emigriram na Novi Zeland u sali, jer im je sezona za bastu 364 dana u godini.Nismo vise emigranti, sad smo ponosni gradjani Kanade ;) svi mi ne samo ovaj najnezglavniji mali canuck sto se rodio kad je i Nijagara smrzla jednom u 50 godina...Taj nikad nije bolestan i nikad mu nije hladno, ne stoji u mestu duze od 2 minuta i ne slusa nikog...
Ima toliko stvari o kojima sam pisala a koje su se odavno promenile da ovaj blog nije vise tacan,
zaboravila sam dosta stvar koje sam pominjala pa ne zelim da se ponavljam u novim postovima, izgubila sam volju da pratim teme vezane za emigraciju jer mene vise ne doticu i oduzimaju mi vreme od bitnijih stvari.Ako neceg nemamo dovoljno to je vreme.
Roditelji dva mala deteta, sami bez igde ikoga ovde, iako nam to uopste ne smeta ponekad ume da se oseti, svaki dan sat i minut su nam ispunjeni brigom o deci ili obavezama, to je nesto nasta se lako naviknes ali nikad u potpunosti ne prihvats da usput izgubis deo sebe, zauvek.Ne mislim da preterujemo, ne vucemo ih na 5 aktivnosti svakog dana posle skole, samo jednu 2 puta nedeljno i to na borilacke vestine.Od ujutru oko 8 do uvece oko 9 ja nemam 5 minuta slobodnog vremena, Aleksi je dozvoljeno da pozove koga hoce iz razreda ili ulice da se igraju posle skole, imam jos jedno dete koje cuvam i bebac ima drugare u ulici koji povremeno dolaze da se igraju sa njim, s te strane sam presretna da zivimo u kraju punom dece i normalnih porodica i da mogu da odrastaju slicno tome kako sam ja odrastala, da se igraju na ulici i da dovlace drugare kuci kad god im padne na pamet.
Kada su deca u kuci kompjuter mi je van domasaja ili idu neki crtaci ili muzika, kada odu da spavaju idem i ja jer vise nemam snage od celodnevnog trcanja za njima i po kuci, i nas dvoje smo sebi dodelili po par slobodnih sati nedeljno za teretanu ili nesto slicno da dopunimo baterije i izdrzimo tempo odmornih i naspavanih minionsa.Zato necete videti gomilu novih postova...uspesni blogeri su ljudi koji imaju vremena da satima sede pred virtuelnim zivotom i pisu o svemu i svacemu, ja imam zivot, onaj drugi koji stalno trazi mamu...
