Thursday, October 13, 2016

Nova vlada otvorena vrata...i nisam vise emigrant

Posle skoro decenije vladavine konzervativne politike ove izbore su neverovatnom vecinom dobili liberali, sta to znaci za nas videcemo, ali za buduce emigrante, migrante i izbeglice moguce je da ce dolazak u Kanadu biti malo laksi, sve zavisi od toga koliko promena je nova vlada resena da unese u Expres entry program.
Oni su najavljivali promene vezane za emigraciju u svojoj predizbornoj kampanji, a sada govore o hiljadama migranata i izbeglica koje planiraju da prime sa bliskog istoka i ratnih podrucja, navodno je prethodna vlada poostrila uslove za azilante ( jasno mi je zasto, kada ljudi iz Hrvatske, Madjarske, Rumunije itd dolaze i traze azil a te zemlje su prakticno u uniji), novi kabinet ministra je sacinjen od bivsih emigranata i kanadjana koji smatraju da Kanada premalo cini po pitanju uzimanja udela u pomoci izbeglicama koje sada dolaze u Evropu jer nemaju drugog izbora.
Pratite promene u emigraciji od Nove godine i videcemo sta ce novi ministar za emigraciju uraditi.

Sto se mene tice vrlo retko obilazim blog, nije da sam u potpunosti odustala ali recimo da imam osecaj da sam rekla sve sto sam imala, ostalo mi je da se vecito ponavljam i u postovima i u komentarima jer neke ljude bas mrzi da citaju svoju lektiru i uporno mi traze da im je prepricavam i sazvacem da se oni jadni ne bi mucili...Eh jos da neko moze da prodje sve muke emigracije umesto njih a oni da dodju na gotov i sredjen zivot to bi bilo idealno.Salu na stranu, proces se menja a ja nemam nameru da budem vecito u toku jer imam druge bitnije stvari o kojima moram da brinem, deca rastu, vreme prolazi i ne postajemo mladji.
Nema puno stvari na koje mogu da se zalim, zivot nam je relativno normalan, ne trazimo hleba preko pogace i ne ubijamo se za dolar na ustrb svoje dece i porodice.Imamo neke svoje prioritete.
Proslo je 6 godina da nisam nogom krocila u Evropu, prakticno nisam izasla iz Ontarija koji je prilicno prostran.Ponekad me plase vesti iz sveta, vidim obale Turske gde smo nekada letovali preplavljene lesevima migranata, nemire i bombe po Evropi, viruse po tropskim drzavama i ludilo od izbora u USA, i pomislim sto ja da se pomeram odavde kad je ovde mirno i lepo.
Moja emigracijska avantura se zavrsila, rekla sam jedino ako me neko pozove da emigriram na Novi Zeland u sali, jer im je sezona za bastu 364 dana u godini.Nismo vise emigranti, sad smo ponosni gradjani Kanade ;) svi mi ne samo ovaj najnezglavniji mali canuck sto se rodio kad je i Nijagara smrzla jednom u 50 godina...Taj nikad nije bolestan i nikad mu nije hladno, ne stoji u mestu duze od 2 minuta i ne slusa nikog...
Ima toliko stvari o kojima sam pisala a koje su se odavno promenile da ovaj blog nije vise tacan,
zaboravila sam dosta stvar koje sam pominjala pa ne zelim da se ponavljam u novim postovima, izgubila sam volju da pratim teme vezane za emigraciju jer mene vise ne doticu i oduzimaju mi vreme od bitnijih stvari.Ako neceg nemamo dovoljno to je vreme.
Roditelji dva mala deteta, sami bez igde ikoga ovde, iako nam to uopste ne smeta ponekad ume da se oseti, svaki dan sat i minut su nam ispunjeni brigom o deci ili obavezama, to je nesto nasta se lako naviknes ali nikad u potpunosti ne prihvats da usput izgubis deo sebe, zauvek.Ne mislim da preterujemo, ne vucemo ih na 5 aktivnosti svakog dana posle skole, samo jednu 2 puta nedeljno i to na borilacke vestine.Od ujutru oko 8 do uvece oko 9 ja nemam 5 minuta slobodnog vremena, Aleksi je dozvoljeno da pozove koga hoce iz razreda ili ulice da se igraju posle skole, imam jos jedno dete koje cuvam i bebac ima drugare u ulici koji povremeno dolaze da se igraju sa njim, s te strane sam presretna da zivimo u kraju punom dece i normalnih porodica i da mogu da odrastaju slicno tome kako sam ja odrastala, da se igraju na ulici i da dovlace drugare kuci kad god im padne na pamet.
Kada su deca u kuci kompjuter mi je van domasaja ili idu neki crtaci ili muzika, kada odu da spavaju idem i ja jer vise nemam snage od celodnevnog trcanja za njima i po kuci, i nas dvoje smo sebi dodelili po par slobodnih sati nedeljno za teretanu ili nesto slicno da dopunimo baterije i izdrzimo tempo odmornih i naspavanih minionsa.Zato necete videti gomilu novih postova...uspesni blogeri su ljudi koji imaju vremena da satima sede pred virtuelnim zivotom i pisu o svemu i svacemu, ja imam zivot, onaj drugi koji stalno trazi mamu...


10 comments:

  1. Citao sam vase avanture i prosle i pretprosle godine, znajuci da su se postovi proredili, kakva slucajnost da bas danas potrazim blog da vidim da li ima nesto novo, kad ono prijatno iznenadjenje!
    Videcemo sta ce biti sad kad su liberali pobedili, nadamo se bolja situacija za nas buduce imigrante.
    Uzivajte i sve najbolje!

    ReplyDelete
  2. Procitala sam sve od pocetka do kraja. Da, ima promjena u nekim stvarima o kojim si pisala, sto se podrazumjeva nakon toliko vremana, al' tko prati i zeli zaista da ode, onda i zna sta se to mjenjalo do sad. Hvala ti na svim divnim postovima, procitala sam ih u jednom dahu. Vama zelim svu srecu i da uzivate u svakom momentu svoga uspjeha, jer to sto ste stvorili novi zivot, kako i sama kazes, je zaista veliki uspeh, koji je zahtjevao mnogo, svega i svacega, od hrabrosti do upornosti. Nedostajace mi hrpa postova :) al' kad sam procitala predposlednji post, shvatila sam da ste konacno poceli da zivite kako dolikuje. Sretno jos jednom i hvala na svim informacijama... Mozda se nekad i sretnemo, tko zna ;)

    Kejsy

    ReplyDelete
  3. Lepo je videti uspesnu zivotnu pricu:)

    ReplyDelete
  4. Pozdrav svima. Planiram da apliciram za iseljenje. Kako poslati diplomu na evaluaciju? Traze da institucija na kojoj si zavrsio fax direktno njima posalje transkript ocena. E sad, nije mi jasno kako ja to da prevedem sa srpskog ako fakultet izda diploma supplement na srpskom i direktno njima salje? Ima li neko iskistva sa tim? Kako obaviti to? P.S. Evaluaciju radim preko WES-a.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ne znam ko si, ali si apsolutni car! Žena lepo napisa da ne želi da se bakće sa imigracionom papirologijim više (i u potpunosti je u pravu, ja bih mnogo ranije prestao da pratim), a ti pitaš upravo to. Imaš na forumu krstarice sve što te zanima, a bogme i na CIC sajtovima.

      Delete
    2. Ako radis preko wes-a oni trebaju da ti posalju uputstvo sta da uradis.

      Delete
  5. Вечити сањарNovember 2, 2016 at 10:48 PM

    Једва сам исчитала ових 6 година блога жељеном брзином, све што си писала је јако занимљиво и поучно. Привукао ме је начин на који пишеш, просто мами док очи не заболе :)
    Имам велико поштовање према твом труду и раду, заслужујеш за орден за хуманост и солиданрност према сапатницима који би да збришу, а немају представу како то изгледа :)
    Ја имам контра пост, везан а Србију, и нека поређења.
    Како године пролазе (имам 27) све више и више се разочаравам у ову земљу, и у људе.
    Живим у Београду, који је у односу на остале градове у Србији стварно град могућности, и имам шансе да солидно живим када су у питању примања. Моји су дошли у Србију као падобранци 1995те и са 20година крвавог рада (преко 12 сати, без дана одмора осим 01. Јануара) створили нешто. Мени су створили могућност да могу нормално да живим и не морам да пролазим кроз све кроз шта су они. Управо учим нови програмски језик који није био на студијама како бих се запослила за добру плату, али гуши ме околина, људи, атмосфера, оно у шта се Београд / Србија претворила.
    Питам се шта би моји са 20 година тешког и крвавог рада створили у Америци/Канади, и шта смо добили живећи овде.
    Мени у Србији више није питање новац, него питање квалитета живота уопште. У годинама сам када тек треба да запнем да сама нешто створим, али се питам да ли је Србија право место да свијем своје гнездно?
    Начин живота који описујеш у Канади полако долази и овде.
    -----------
    1. ОТУЂЕНОСТ: У Београду су људи отуђени (сигурно не као у Кадани, али све више то тако постаје), отприлике кад неко падне на улици, пре ће га прескочити него му помоћи, све се гледа и ради из користи, и ништа не можеш ако немаш везу.
    -----------
    2. ГМО храна је овде ушла на мала врата и преплавила нас, не знамо више шта је ГМО, а шта није, јер се о томе ћути. То је забрањена тема. Има јако пуно активиста који пропагирају како је та храна супер, и како су сви који су против јако глупи, необразовани пећински људи.
    -----------
    3. ВОЛЕСТ: Огроман број људи умире од рака, толико да је права епидемија, али и то је тема о којој се не сме причати, потпуно забрањена. Опет имамо "стручњаке" који нас убеђују да смо заостали трипери, и да је то нормално. Дечије болнице су препуне, за оне срећније паре се скупљају преко СМС порука и донација, тако некима успемо да спасимо живот.
    -----------
    4. ПРЕВАРЕ: Кад су биле поплаве, силна помоћ у храни и новцу је прикупљена у Србији првенствено, па од околних земаља и дијаспоре - 70% тога је покрадено. Све за шта се ухватиш је нека превара.
    -----------
    5. АТМОСФЕРА: Људи су постали јако нервозни, нерасположени, одбојни - то је иначе у Београду одједном почело 2008ме, не знам јел стигло до Зрењанина до 2010те кад сте емигрирали, али овде је све горе и горе. Као да је неко укључио неки прекидач, и људи су пукли. Не смеш никоме да се обратиш да те мрко не погледа, извређа, истресе се над тобом.
    Човек је човеку вук у правом смислу речи, нормални као да су испарили. Убија ме та негативност, та немогућност нормалног човека да исплива и мирно живи. Ако си којим случајем у нечему успео, ако имаш више новца од другога, гледају на тебе са презиром, заједљвошћу, понашају се у фазону: "ко га јебе, он има" и гледају како да те превеслају, злопотребе твоју доброту, јер се тада сматрају успешнима.

    ReplyDelete
  6. Вечити сањарNovember 2, 2016 at 10:49 PM

    6. ПОРОДИЦА: Породице су пукле тотално, разводе се брже него венчавају и није као некада - деца су апсолуно неваспитана. Гледам људе ту негде моје годиште и децу која вичу на њих, наређују, ударају их, скачу по глави свима около и питам се где су ти родитељи одрастали, и на којим вредностима када су им деца таква? Речи ПОШТОВАЊЕ, УВАЖАВАЊЕ, ТОЛЕРАНЦИЈА, СТИД, СРАМОТА, су само појам, деца не знају шта је то. Највише ме брине баш то - окружење у коме ће моја деца одрастати, биће ванземаљци ако их одгојим онако како су мене моји, и при том та црна статистика везана за болести.
    -----------
    7. ЉУБИМЦИ: Тренд држања кучића је и овде у велико у јеку, а када су поплаве биле многи су бринули како из бујице извући куче пре него неког човека или дете. Наравно, овде нико не чисти иза свог вољеног љубимца :)
    -----------
    8. ПОЛИТИКА: Политика је и даље неизоставна тема, Вучић нам искаче из фрижидера, али ја на политику гледам овако: какви су људи, није ни чудо да су политичари такви :) Испирање мозгова је у току и тако.
    Иначе, Војводина и начин васпитања је нешто друго у односу на остатак Србије, па ти можда ниси ни била у прилици да упознаш чари правог (не)васпитања и начина (не)размишљања у Србији.
    -----------
    9. КРЕДИТИ: Кредити и дугови - давимо се у њима. Љуи више немају од кога да позајме јер су све исцрпили, нити од банке да узму кредит па узимају ствари на административну забрану (скида се од плате месечна рата) и онда продају у пола цене "јер им хитно треба". Знам више људи којима је скоро цела плата заробљена у ратама.
    -----------
    10. ДРОГА: Један дечко је овде писао како дроге у Канади има на сваком кораку и верујем да је тако, и да је ексремније него у Србији, али за овако малу земљу, верујте Србија је преплављена дрогом. Ја у Београду нисам могла ни у једном друштву да се крећем, од основне до факултета а да неко није бар нешто користио. Марихуана је на сваком ћошку, екстази, спид, и остале глупости. Још у основној су почели с мрихуаном, шта даље рећи.
    -----------
    Прво сам била патриота, дошла сам у своју матицу (другу земљу немам), сада све теже подносим Србију. Протерали и мрзели су нас само зато то смо Срби, али овде у Србији смо дочекани на нож, и увек смо били страни и непожељни. Тако како си се ти сналазила у Канади, тако смо ми овде - једино је језик био познат. Нема генерације код нас која није доживела да јој је порушено/спаљено/украдено оно што је стекла, и да је могла својим потомцима да остави нешто. Та нека урођена борба у генима донела сам је овде уз ударнички рад пристојан живот, АЛИ да ли је живот само новац? То је добро питање за све наше људе широм света, па и у Србији.
    У Србији они који вечито склапају крај са крајем мисле да ако имаш новац, сви животни проблеми су ти решени. На страну то што се они ни не труде и не ризикују да свој живот промене на боље. Људи не разумеју да то што имаш да се обучеш, нахраниш и можеш да идеш на летовање не значи ништа ако си у фрустрираном/искомлексираном друштву које гледа како да ти забоде неки нож кад год може.

    ReplyDelete
  7. Вечити сањарNovember 2, 2016 at 10:50 PM

    Овде све мора десктурктивно, све мора негативно. ЗАШТО? Погобу, зар није лепше почистити испред улаза зграде, посадити цвет, чувати оно што има од паркова, шеталишта, клупа, правити да буде боље и лепше (пластично објашњавам), а не ломити, уништваи, бацати ђубре свуда? Када ви свако бар нешто добро учинио, и у овој шугавој Србији би била Канада.
    Не може власт бити добра кад ми као народ калирамо, кад губимо оно добро.
    Све то наводи на закључак: Ако у Србији ниси био спреман на одрицања, борбу и тежак, велики рад - нећеш успети ни у иностранству! То је поента целе приче. Ако у Србији ниси био човек, нећеш нигде бити човек, и нигде ти неће бити добро.
    Остаје само да ставимо на вагу и видимо јел Србија вредна бацања бисера у блато, или нека туђа земља.
    Ја још нисам донела коначну одлуку, ломим се. Чак сам и сањала како Вучићу (плачем од смеха) указујем на тај проблем друштва и објашњавам како свако може успети ако се потруди, али се бар 10-15 година мора интензивно радити на мењању размишљања, односу према стварима, другим речима мора доћи до неке врсте катарзе. Вучко ме је подржао, чак је смислио како би први утицај кроз медије изгледао, и ја сам се ту пробудила. Пусти снови.. у којима живот брзо прође.. толико о свему :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Verujem da je sve to istina, isto tako znam da se stvari nece promeniti na bolje, to sam znala onog dana kada su ubili jedinog coveka koji je javno rekao da stvari moraju da se promene, i tog dana sam resila da pobegnem iz ludila.

      Delete