Hvala :)

Ono sto mnogi ne znaju jeste da smo mi trenutno u kuci ljudi kod kojih smo iznajmili stan.
Pre nego sto smo dobili vize imali smo samo jednog starijeg prijatelja ovde i opciju da ga molimo da nam iznajmi motel dok ne sredimo papire sto traje mesec dana, i da se nadamo da cemo naci neki stancic povoljno.Bili smo prilicno sigurni da cemo proci kroz stresan prelazak sa malom bebom u motelu, bez prevoza i mogucnosti da iznajmimo stan.Nema sanse bez papira, mozda ako se malo doda para gazdi ili agentu...
Par dana nakon sto smo dobili vize sestra mi je rekla zasto ne bih kontaktirala njenog prijatelja sa fakulteta koji je otisao pre dosta godina i zivi u Kitcheneru, cisto da ga pitamo sta nas zanima u vezi dolaska i posla.
Nije nas mrzelo i mi smo ga pronasli na facebook i pricali s njim.Ispostavilo se da oni imaju stan koji ce biti slobodan od jula, cena i lokacija su nam odgovarale i ostalo je da se snadjemo za jun i odemo u motel.
Medjutim oni su (sto potvrdjuje ono moje o dobrim ljudima ovde) rekli da nema potrebe za tim i da dodjemo kod njih u kucu jer ima mesta a oni ionako idu na more i na odmor.Naravno da sam se rasplakala, umesto polu cistog, bucnog motela i snalazenja za krevetac i hranu za bebu, ja sam na tacni dobila smestaj u kuci sa bastom u predgradju sa krevecom i igrackama za bebu, ne mogu da vam opisem kako sam se osecala kad smo stigli.
Ljudi koje smo upoznali mesec dana ranije i to preko neta otvorili su nam vrata i pruzili mnogo, mnogo vise nego sto smo se nadali.Upoznali su nas sa svojim prijateljima da nam se nadju ako nam treba prevoz, koji su svi do jednog takodje divni.Cak su se ponudili da nam pomognu oko posla...
U medjuvremenu nam je i taj drugi prijatelj iz Toronta pronasao stan, koji smo morali da odbijemo,nazalost, doneo nam igracke i stvari od svojih unuka i neke stvari za pokuctvo za pocetak...Zaista ali zaista uvek i svima pomazem ako mogu a da ne ocekujem da mi se to nekad vrati, ali ovo sto su se oni trudili i ucinili za nas obrisalo je svaku sumnju u mojoj glavi u vezi sa svim nasim odlukama vezanim za odlazak i strahovanju kako ce nam ovde biti.
Ne mogu da opisem kako mi je, samo mogu da kazem jedno veliko HVALA, svima ovde i tamo koji su nam se nasli u zivotu kad nam je to najvise trebalo :))