YMCA

Pre neko vece sam prvi put posle 2 godine bez nocnih izlazaka izasla sa devojkama u klub makijato da vidim kako se ovde izlazi, posto je lokal nas uglavnom isto kao i tamo samo sto klijentelu cine ozenjeni i neozenjeni muskarci od 4 ,5 banki koji stoje i cuflaju pivce i gomila decurlije neutvrdjenih godina koje obozavaju cecu i potpetice od 12 cm, a da i minic je nezaobilazan :)) muzika je bila zabavno- narodna i sasvim ok a fajront je oko 2 svuda u CA.Sve u svemu bilo mi je lepo jer je drustvo bilo dobro :)) sa ostalima se nisam ni upoznavala.

Imali smo nekih problema koji mi nisu ostavili puno prostora za pisanje, posto mi je glupo da pisem o tudjim stvarima reci cu samo da problemi nisu do nas ali su nas itekako dotakli i uticali na nas.
Uglavnom sto se nas tice kao vreme smo, jedan dan ustanemo raspolozeni i posle sat dva smo ko pokisli, ljudi mi jednostavno nismo navikli da nista ne radimo i da uzivamo.
Juce smo setali parkom i gledali kako kanadjani igraju salsu na travnjaku, nasmejani sretni ljudi i rekla sam aci da smo mi glupi sto sami sebe teramo u bedak umesto da stanemo tamo s njima i igramo mi idemo parkom i analiziramo gde smo sve pogresili od kad smo dosli.A pogresili smo puno puta verujte mi, ili mi bar imamo takav osecaj iako nismo sigurni jos uvek da li su to greske ili ne stalno se preispitujemo, sta smo mogli drugacije da uradimo i sta mozemo da promenimo dok ne bude prekasno.
Svemu tome doprinosi dodatna frustracija oko trazenja posla,svake nedelje on ima bar 3 razgovora i sve se zavrsi na tome da mu fali iskustvo.zacarani krug.
Juce smo otisli u YMCA ,jer navodno oni pomazu imigrantima raznim obukama i kursevima, da bi danas nakon testa jezika izasla odande opet sludjena, zato sto je njihova krajnja ocena na testu koji uzgred traje 3 sata sedmica a ja sam dobila 8 plus i nema niceg oko cega mi oni mogu pomoci, jezik znam, a to sam i ja znala, oficijelni test toefl moram da platim 300 dolara ali ne znam sta ce mi to doneti, ostalo mi je jos da idem na razgovor sa njihovim savetnikom za trazenje posla da vidim sta ce on da mi kaze...mada pretpostavljam da i taj odgovor znam- moja diploma ovde ne vazi i back to school, ok nema problema mogu ja opet na fax samo da semestar ne kosta 2600 dolara puta 4 semestra a ja te pare nemam...
Jedina dobra stvar je sto imaju i medicinsku sluzbu pa mogu da odvedem Aleksu na vakcinu koju je propustio u medjuvremenu.
Pretpostavljam da nekom kome treba usavrsavanje jezika neko da mu pricuva decu dok uci i vezbanje rada na racunaru ucenje kako se trazi posao i ponasa na intervju ovi programi prilicno pomazu, nisi sam upoznas ljude steknes prijatelje i dobijes savete, cujes kako su drugi prosli...e kad sam kod toga oni nude i volontiranje i mentorisanje medjutim prijatelji nam kazu da je to zaludno tracenje vremena jer se ovaj period ne racuna u radno iskustvo u kanadi i zapravio nemas nista od toga a nisi ni placen...verujte mi da sam sludjena jedni kazu jedno a drugi drugo, kako kod da postupis shvatis da si u necemu pogresio a nazad nema.
Ako nadjes bilo kakav posao smanjujes sebi sanse da ikad radis u struci jer ti otezava trazenje posla a jos ako je iole pristojno placen onda nemas motivacije ni da trazis dalje...ako ne nadjes posao ziv ces se pojesti jer pare se tope a ti ne znas sta sutra nosi...ako konkurises na poslove gde ima makar i jedna sitnica u kojoj nisi savrsen oni ce se bas za to uhvatiti i cimati te na intervju ko budalu, ako konkurises na poslove koji su ispod tvojih kvalifikacija nece te ni zvati jer ce misliti da se salis ili da si pogresio, ako spustis svoju cenu sata mislice da nemas pojma i da si zato jeftin ako se precenis otpadas...ako kazes da ces putovati za mizeriju od plate 2 sata tamo i nazad svaki dan oni ce se nasmejati i reci da to nije moguce i da je vrlo nerealno i ne razumeju zasto bi radio nesto sto ti se ne isplati, a ti progutas knedlu i mislis u sebi zato sto hocu u struku i zato sto sam ocajan.
Ja naravno nisam pocela da trazim posao jer jos sredjujem papire za diplomu, pa onda tek treba da sacekam sta ce mi odgovoriti.
Sad je 4 popodne i bas cekam svog dragog da se vrati sa testa da vidim kako je on prosao, a kad beba ustane idemo u park, koji mi jedino uliva bar neki spokoj i mir jer su tamo zaista svi sretni i uzivaju pa i ja pokupim malo bezbriznosti koja me okruzuje.
Ako mislite da nam elan popusta to je mozda istina, jer prvih mesec dana sve je kao san i sve ti je predivno kao da si na godisnjem, a posle dva meseca sad vec cekas da krenes dalje ili da se vratis kuci sa odmora...sto nije opcija tako da ostaje nam da cekamo i pokusavamo dok nam se ne posreci a bog sveti zna da ja bas i nisam strpljiva osoba koja moze da prepusti sve slucaju :))
Po cenu da gnjavim ovom kuknjavom, ako se neko od vas prepozna za par godina ili meseci u ovom mom pisaniju bar ce znati sta mu se desava i sta dalje sledi :))

Ovaj link mi je poslao jedan prijatelj sa bloga :)) a mislim da bi bio jako koristan nekome ko planira ili je u torontu, hvala Sinisa :)
inace sve te iste usluge dobijate i u YMCA plus jos neke koje zovu friend ili host program a to je da vam oni nadju kanadsku porodicu da vam pomaze oko prevoza posla druzenja dece zavisi sta vam je potrebno...
http://www.novine.ca/oglasi/2010/Dixie%20Bloor%20Neighborhood%20Centre1.html

evo kako se ljudi opustaju u parku ima bubnjarsko vece, salsa vece,gitare, igranka za penzionere, skotska muzika, gudaci sta god volite....a bio je piknik festival hrane, pre toga beer fest a sad sledi karibijana nesto kao ona cuda u riju samo manje :))
viktorija park