Makar ko pa majka...

Ne nisam nigde otisla, ni na Kubu ni u Meksiko kao vecina Kanadjana ovih dana, jos uvek sam tu u kuhinji ili u setnji ili prosto iskljucim sve da malo odvojim vremena za sebe.Ova prica nema mnogo veze sa Kanadom vise je licna, zenska.
I ovaj naslov je sala na moj racun od strane moje mame, koja je prosla samnom sva kukumavcenja od puberteta, preko necu da budem kao vi, necu nikada da se udajem ,necu da imam decu, hocu da zivim svoj zivot, necu da budem trudna to je odvratno itd...da bi mi na kraju rekla u sali kada sam donela aleksu kuci, eto, vidis , makar ko pa majka :)
Zahvaljujuci rutini mogu da postignem vecinu stvari, ali to znaci da mi je zivot odredjen satnicom, i to ne mojom nego njegovom.Svakog jutra u10 do 9 kada Aca okrene kljuc u bravi ja cujem kmezenje iz aleksine sobe, ustajem stavim mleko da se greje i odem po njega, spustim ga na svoj madrac i dam mu flasicu sa bebi hranom i mlekom i nastavim da dremam jos 10tak minuta dok on to popije...kad zavrsi stavi mi flasicu u ruku sklizne s kreveta i ode da se igra, ja se izlezavam i cekam, u toku narednih pola sata obavice sta ima pa cu ga odneti u kupatilo da ga operem i sredim, potom ga obucem spremim nesto za grickanje, keks, smoki ili voce i pustim na lap topu baby tv...do 11 pristavim rucak, operem sudove i sredim ves za pranje ako ga ima.Ne moram da gledam prognozu, dovoljno je da pogledam napolje i vidim da li je neka od veverica na travnjaku, one izlaze samo kada je oko nule ili u plusu i kad nema vetra, ako su napolju mozemo i mi u setnju ili u igraonicu. Uglavnom svaki dan kada mi vreme to dozvoli provedem sat dva s njim napolju, u 1 ili pola 2 aleksa dobije tanjir pun kojecega i prstima bocka hranu i gleda me sumnjicavo, dobro, znam, vreme je za potkupljivanje, kada nece da jede 2 smokija resava stvar, kada nemam smoki moram da mu dam 2,3 kapljice cokolade (cokolada u kapljicama za kolace je nesto najzanimljivije i meni i njemu, kapljice su male dovoljno da mogu da mu ogranicim unos slatkisa a teze se tope i mrljaju od drugih cokolada jer su namenjene za pecenje , ukus je naravno isti), kada slisti mito pocinje da brise hranu sa tanjira po slobodnoj proceni.Uglavnom gledam da mu spremim nesto sto moze da drzi u ruci i jede sam jer mi odavno ne da da mu pridjem s kasikom a sam nece da se muci s njom, tako da nam se ruckovi i vecere sastoje od pohovanih komadica povrca i mesa, rezanaca, cufti i knedli sto od povrca sto od mesa i voca, sve sto moze da se drzi u ruci i gricka a lepo je, prolazi.
Aleksa od rodjenja ima svoje navike i rutinu, nikada nije spavao sa mnom u krevetu vec u svom krevecu i u svojoj sobi.Morala sam da ustajem nocu odlazim u njegovu sobu, nahranim ga i vratim u krevetac dok je sisao, i onda se vratim u svoju sobu, bila sam iscrpljena i jezivo raspolozena ali na duze staze se isplatilo.U pocetku je jeo na svaka 2 , 2,5 sata, polako sam se trudila da uvece kupanjem i drugim zanimacijama odlazem poslednje hranjenje do 10 sati uvece, ustajao je oko 1 i oko 5 pola 6 ujutru ,sam je preskocio jedne noci ustajanje u jedan a ja sam posle pocela u 6 da mu dajem vodu umesto mleka sto ga je drzalo jos sat, dva.Za 5,6 nedelja prespavao je noc i svi smo posle toga spavali normalno, uvece bi jeo u 10 i ujutru bi ustao oko 6 pola 7 klopao i nastavio da spava do 8.Mi smo taj period zvali pakleni mesec (iako je trajao 2 meseca iliti 8 nedelja) i bilo nam je stvarno tesko, ne mogu da zamislim da neko ima paklenu godinu ili cak 2...a znam da ima i toga.Neke moje prijateljice vec 8 godina ne mogu da izbace bebca iz svog kreveta a krevetac i decja soba im stoje za ukras.Ja sam ponekad zelela da ga stavim pored sebe i satima sam ga gledala kako spava u svom kreveticu, ali nisam iz prostog razloga sto sam znala sta ce se desiti ako to ucinim.Naspavano dete i odmorni roditelji su najbolja kombinacija za lep dan, a i plasila me je cinjenica da necu smeti da se pomerim da ga ne bih prignjecila, a onda nista od spavanja,bili bi ko na ekserima, da ne spominjem ostale aspekte bracnog zivota kojih nisam bas htela da se odreknem.Moje dete nije htelo da pije mleko do 10tog meseca svog zivota kada vise nije imao izbora jer sam prestala da dojim, nikada nije stavio cuclu usta, i uvek sam znala kada je vreme za klopu ili spavanje kada bi poceo da kukumavci...danas spava od pola 3 do 6, ponekad spava od 2 do 5 popodne...kad ustane uzina, u 8 vecera, pola 9 ga okupam i u 10 leze, do pola 9 sutradan, ponekad ustane nocu da pije vode, ali retko. Sa 4 meseca je poceo da dobija pirincane kasice i kuvane jabuke, sa 5 je vec jeo kuvano voce i povrce blendirano sa pirincem, sa 6 je jeo meso i sve ostalo ukljucujuci ribu, jedino smo sa jajima i boranijom imali problem pa mu to nisam davala do godinu dana, sada jede sve sto mu se svidi i pije po flasicu sa zitaricama mleka 3 puta na dan, ujutru, pre popodnevnog spavanja oko 2 i uvece pre spavanja u pola 10. Moja mama se cesto sali da sam imala trudnocu po knjizi (u mom slucaju sve sto procitate da ce vas snaci u trudnoci snaslo me je) i da mi je beba po knjizi ( u njegovom slucaju jede na vreme, spava na vreme i ponasa se normalno za svoj uzrast osim sto ne prica, tj prica ali ga nista ne razumemo).
Poceo je da pije mleko iz flasice ovde u Kanadi i to na vrlo cudan nacin, kada sam pokusavala da mu dam cisto mleko redovno ga je pljuvao i drao se gurajuci flasicu.Jednom smo otisli u trzni i narucili kapucino od lesnika i kafe, bebac je trckarao oko stola jer je tek prohodao drzeci acu ili mene za ruku, i onda se nacrtao pored zorana pokusavajuci da mu otme kartonsku casu sa kafom, zoki mu je dao da proba i posle vise nije mogao da ga se resi.Kada smo dosli kuci aca je rekao sto ne probamo da mu stavimo mrvu nes kafe i secera u mleko, i tako je aleksa poceo da pije mleko, za par dana sam prestala da ga aromatizujem nesom i secerom i nije ga vise odbijao.
Ta nasa rutina koje se ja gde god da sam kako znam i umem slepo drzim, nas je spasla u ovim selidbama i putovanjima, jer on nikada nije bio odvojen od nas ili izbacen iz svoje rutine, cak i kada mi je ustajao u 3 nocu da doruckuje jer je to bilo njegovo vreme odande...trebalo mi je nedelju dana da ga prebacim na kanadsku satnicu. Siguran da cu uvek biti tu i da ce uvek biti sve na vreme nije se obazirao na to sto smo za 4 meseca promenili 3 drzave i 4 stana, cini mi se da se prilicno lako navikavao na sve u roku od par dana.Nama je uvek trebalo bar 2 meseca, prvi da preguramo kako znamo i umemo sa papirima i selidbom i troskovima a drugi da se opasuljimo gde smo i gde nam je sta u okolini.

Nekad i sad...ovako je izgledao aleksin prvi dan kod kuce...