Zivot ide dalje...sve dalje odavde :) (Balasevic)

Ponekad imas osecaj da ne vidis sumu od drveca...ja zaista pokusavam da razumem kanadsko skolstvo i kako sve to funkcionise ali se nakako uvek zapetljam, mislim da mi treba kratak kurs iz toga :)
Osim toga vrlo mi je cudno kada me neko pita pa sta bi zelela da radis u zivotu jer nikada nisam razmisljala na taj nacin, dok su drugi upisivali norveski, arheologiju i ono sto im se cinilo egzoticno i zanimljivo ne mareci gde ce sa tim raditi, ja sam merila i razmisljala koja bi to struka ispunila bar deo mojih stavki na listi, da mogu da je radim (a da nije dosadno i da mi se ne zgadi kao neki poslovi vezani za rad sa ljudima) i da zaista mogu da nadjem posao u tom polju koji nije lose placen.
Postoje tri polja za rad koja trenutno zahtevaju radnu snagu ovde, IT ili informatika, medicina (sestre, briga o starima, lekari, administracija pri klinikama itd) i usluzne delatnosti (racunovodstvo, kancelarijski i bankovni poslovi) naravno postoji i cetvrto polje a to su zanati ali u to se bas ne razumem a za vecinu nije potrebna kanadska diploma vec samo dozvola od zanatskog udruzenja i neko iskustvo i znanje.Stvarno moram jos vise da se informisem o svemu tome jer mi se cini ponekad da pipam u mraku, pogotovo kada naletim na rec ekvivalent jer za svaki moj predmet ili diplomu odande moram da nadjem i naravno platim nekog da me svede na kanadske kriterijume...
to rade ICAS i WES inace, ili PLAR...ima toliko stavki da zaista treba vremena da se sve sazvace i pohvataju sve informacije.
To je isto kao kada u sali kazu da je trazenje posla celodnevni posao.
Izvinjavam se sto malo kasnim sa postovima i moderacijom komentara, ali iako je zima i nemam bas gde da idem neverovatno kako je malo sati u danu da se sve postigne, mame to najbolje znaju :)
Zbog toga i nekih drugih stvari ce ovaj blog morati s vremena na vreme malo da stagnira, inace mi smo prilicno happy sto smo ovde, ponekad nas kao i uvek u zivotu neke sitnice (kad im dozvolimo) izbace iz takta ali onda shvatimo da uvek postoji druga strana svega a pri tom ne mislim na zivot u kanadi nego na zivot uopste.
Aca je zadovoljan svojim poslom i platom, firma mu pruza dovoljno sansi da napreduje i usavrsi svoje znanje o njihovom trosku samo ako ima volje i vremena, s vremena na vreme biva nagradjen za svoj trud ili pohvalom od strane sefa ili novcano.
Nedavno mu je sefica rekla da mu se izvinjava ako mu ponekad na nesto skrene paznju, i da je njen posao da njeni radnici budu zadovoljni...e sad ce zli jezici reci pa da da bi vise radili itd itd i donosili para firmi itd, ali iskreno mene bas briga sta ce ko da kaze dok god posteno placaju i mi mozemo posteno da zivimo od svojih primanja, a mozda i da nam ponekad ostane...Dolazak u Kanadu je doneo jos jednu dobru stvar za mene, onaj rutinski pregled kod lekara mi je na neki nacin spasao zivot jer je mladez na vratu zbog kog sam prvenstveno otisla, koji mi je pravio probleme zadnjih meseci boleo me i krvario, bio kancerogen i sada su ga uklonili na vreme pre nego sto mi je napravio neki veci problem.
Znajuci sebe da sam ostala tamo, vratila bih se na posao i ignorisala ga, nastavila bih da ne obracam paznju jer bi me mrzelo da se patim sa nasim lekarima redovima i cekanjem i ko zna sta bi posle bilo...ovako sam imala i vremena i opcija da mi neko uradi kompletan sken svega zivog i kaze u kakvom mi je stanju organizam i na sta treba da obratim paznju...i da sredi to sto ne valja.
Jos jedan dokaz da je istina ona izreka da kad vas nesto lose strefi ima i ono "ko zna zasto je to dobro", dobro mozda ne bas uvek ali u vecini slucajeva.
Sto mi je pun knjiga, nesto je za ucenje nesto za razonodu, obozavam ovdasnje biblioteke :), ceka me drugi posao i decji rodjendan i druzenje sa "sapatnicima" imigrantima u Kanadi.Cujemo se kasnije, pozdrav :)