Podsetnik

Prvi put posle godinu dana iskoristili smo posetu moje sestre da se ponasamo kao turisti, ono sto sam videla me je razoruzalo, ovo je zaista prelepa zemlja.Sam taj osecaj kada se hiljade litara vode spusta u dubinu i podize sitnu finu paru kroz koju hodas po vrelom danu, povorke ljudi sa osmehom i fotoaparatima jednako odusevljeni prizorom, stvarno bi mi bilo zao da to nisam videla u zivotu...Sam grad je po meni malo nakaradan, podredjen turistima i kicu, prodavnice hrane i suvenira dominiraju ulicama kao na moru, ima bioskopa, igraonica za decu i odrasle, kasina, izgleda kao losa kopija las vegasa, ne lici ni na jedan grad koji sam dosad videla.Preko reke se vide americki gradovi u daljini, deluju impozantno izvirujuci iz sume zelenila.
Posetili smo botanicku bastu sa prelepim parkom i leptirarijumom koji na moju zalost nije bio otvoren jer radi do 4 popodne, i otisli u najsladje mestasce na svetu koje zivi iskljucivo od turista i B&B smestaja i okruzeno je vinogradima i vinarijama Niagara on the Lake,
http://www.google.ca/search?q=niagara+on+the+lake&oe=utf-8&rls=org.mozilla:en-US:official&client=firefox-a&um=1&ie=UTF-8&tbm=isch&source=og&sa=N&hl=en&tab=wi&biw=1272&bih=609
Kao da ste zalutali u proslost, ulicama se voze fijakeri i oldtajmeri, kuce su sacuvane onakve kakvim su ih podigli, butici u glavnoj ulici nude originalne poslastice, rucne radove i antikvitetne stvari, zao mi je sto smo stigli uvece tako da nisam slikala nijednu fotku...ali nadam se da cemo svratiti ponovo :)
U Torontu se uvek nesto desava tako da nismo stigli svuda, obisli smo veci deo centra i gomilu trznih na zahtev moje sestre koja je jurila samo jos jedan (ko zna koji po redu) par cipela, i pronasla ih poslednji dan na snizenju u Guess-u za 50$ sto je za cene zenske obuce ovde prilicno povoljno (inace se pocinje sa 30 za obicne na snizenju do 250 za dizajnerske regularno).Ona i Aca su kupili patike na snizenju adidas i nike za 30$ po paru, ja nazalost nisam bila tako skromna.
Ja sam se vec toliko navikla na ovo ovde da su mi njeni komentari bili smesni i zanimljivi, prvi put kada je usla u sareni lift pun raznobojnog komsiluka i nije znala gde da gleda a da ne bulji, kada je uletela u hodniku u oblak karija, kada je konacno skontala da su ovde svaki dan negde neka snizenja i da ne mora sve da kupi prvog dana i da naravno moze bez pardona da vrati sve sto je kupila...bilo bi suvise toga a ja ne mogu ni svega da se setim da napisem ali ono sto je rekla mami kada se vratila sazelo je sve u jednu recenicu..."da te nisam videla vise da places jer su otisli, tamo je predivno i zive bolje nego ikad, to je najbolja odluka koju su doneli u zivotu, treba da places sto i ja nisam s njima tamo a ne ovde u ovom *****...."
I u pravu je, kada pogledam vesti koje kace na fejs place mi se, gde ce im dusa sta rade tom narodu i toj deci...zapravo sam i zaplakala ali od gorcine i srece kada sam videla onu decu ovce i popove cobane svog stada na demonstracijama u Beogradu, po ko zna koji put, zaplakala sam jer sam sada sigurna da moje dete nikada, nikada nece biti jedno od tih, a nece mu nikada neki od tih nesretnika lupati glavu o plocnik jer misli drugacije i svojom glavom. Politicari su zakljucili da je to nevazna sitnica i deo lokalnog folklora, tako je bilo citavog mog zivota .Moja sestra gleda Sojica koji me izricito nervira, i pitam je kako mozes to da gledas kad to tamo rade svaki dan uzivo, ona kaze bar mozemo da smejemo svojoj muci...njen dolazak me malo prodrmao, koliko mi je prijao toliko mi je bilo strasno da se i u mislima vracam tamo, na aerodromu smo se skamenili i Aca i ja smo osetili da ne zelimo ni po koju cenu skoro da sednemo u taj avion...a na bilbordu iznad njenog terminala je ogromnim slovima pisalo GO TO YOUR HAPPY PLACE...i tu je pocela da place.
Ja nisam mogla. Udaris u zivotu o zid tu i tamo, bude teskih dana, meseci ili godina, i male stvari umeju tako da zabole, toliko se toga skupi da mislis da par suza nema smisla jer je citava reka malo za ono sto osecas, a ko zeli da provede zivot placuci, stiznes zube, navuces osmeh i ides dalje. To je druga strana odlaska, zalicete za ljudima koje ste ostavili i koji ce bez vas postati drugaciji kao sto cete se i vi promeniti.I ako ikada pomislite sta bi bilo da sam ostao, samo pogledajte najnovije vesti odande i znacete, ista beda i beznadje i nezivot kao i dosad. Bilo je ljudi koji su otisli nazad, mesec, nekoliko meseci, godinu i skoro svi su se uglavnom vratili u Kanadu dosta brzo.
Sistem koji fukcionise te razmazi dosta brzo, ljudi nauce da se bune u redu za Mekdonalds ako cekaju koji minut duze, a tamo da cute kad voze rodjene u bolnicu i ne mogu da prodju od policije i traktora.S moje tacke gledista ono sto su Kanadjanima problemi su totalne gluposti, s njihove tacke gledista - ja lazem, jer je nemoguce da neko u svetu tako zivi i Evropa je civilizovana :)) bar onaj deo koji su zapamtili sa turistickih brosura...