Monday, August 29, 2011

Jos jedna prica o Londonu

Dva puta smo bili u centru Londona, i slozili se da nije bas najpametnije da idemo opet. U gradu koji ima fakultet i 2 koledza ima puno mladih ljudi, ono sto ga razlikuje od Toronta je da je slika totalno drugacija kada pogledate npr ko sedi u kaficu, zuti u jednom cosku, crni u drugom, beli u trecem...svi se drze svojih i ne mesaju sa drugima, i svi se oblace cudno i vezuju marame oko ruku i glave, istetovirani su...podsecaju me na slike iz americkih gradova, ali tako je bilo i sa prvim utiscima u Torontu, i tamo su mi svi bili cudni dok se nisam navikla na njih. Ono malo prodavnica u centru ciji izlozi nisu prasnjavi i prazni, koje nisu zatvorene su cudne rupe sa polovnim instrumentima i knjigama, tatoo shopovi i rok bend kafei, neverovatna stvar za kanadu koju sam dosad upoznala na jednoj ulici u centru ima i 2 sex shopa sa sve igrackama u izlogu...Jedan deo centra je totalna katastrofa zahvaljujuci torontu koji se rasterecivao svojih klosara tako sto ih je potrpao u autobuse i poslao u sklonista sirom ontarija, London je 250 km od Toronta i sumnjam da iko od njih ima za kartu da se vrati tamo, tako da spavaju na ulici, prose i jedu iz kontejnera.
Na pijaci Covent Market je bila manifestacija Dani Italije i gomila ljudi sa decom je uzivala u raznoraznim jelima i muzici, 100 metara dalje saletali su nas prosjaci (momci osd dvadesetak godina) koji su trazili quarter ili dolar, i gledali smo kako stariji beskucnik pokusava da popije par kapi mleka iz tetrapaka koji je izvadio iz kontejnera,izbacenog iz nekog od kafica...sve mi se smucilo, htela sam da je bilo prodavnice da odem i da mu kupim litru mleka ali me je aca odvukao govoreci da nisam normalna, jebes grad koji to dozvoljava u svom "lepom" centru, kad moram da psujem.Trebali su da ih izmeste negde van centra, kao sto je Toronto lepo uradio.Umesto toga pola kafica ima oznake iznad stolova da je maksimum sedenja u njima 20 minuta, i to mi se smucilo.Viktorija park u centru je bio pun studenata koji su u svom fazonu sedeli na travi, polu skinuti, suncali se i duvali travu, do pre nekoliko meseci su protestvovali u centru da se ista legalizuje...ali studenti su svuda isti, provod i druzenje, i sve ostalo sto sleduje u tim godinama.Uostalom i mi smo nekad bili slicni, samo sto smo mi bili suvise siromasni u 90tim da bi imali neki "lifestyle" danasnje studetarije ili ove ovde.
Na moju srecu nije ceo centar tako jeziv vec samo jedan deo, isto kao Queen u Torontu gde su ta sklonista za beskucnike.Ostatak je manje vise pristojan, mada kao sto sam vec rekla, oseti se da je grad u kolapsu zbog izmestanja i zatvaranja fabrika automobila koje su bile jedina profitabilna industrija okolo. Acin sadasnji kolega je u takvoj fabrici imao 30tak dolara na sat kao obican radnik, dok nisu zatvorili fabriku.Gomila ljudi je zavrsila sa lepih satnica na birou bez neke sanse da radi za vise od minimalca ako uopste nadju posao, manje vise slicno kao komsijski Detroit.Zbog toga su i cene kuca pale.
Naucila sam jos jednu lekciju, kada dolazite izbegavajte male sredine jer su lose za imigrante, manje je posla, manje para i manje resursa tj skola za imigrante.Toronto je majka za sve okolo, on ima milion institucija koje su od pomoci emigrantima, i vece sanse za nalazenje posla iako je veca konkurencija, osim toga tamo su oguglali na sve nacije i imigraciju pa nisu rasisti i manje je disriminacije prema pridoslicama.
Za pocetak, ako nemate rodbine i prijatelja ovde, bolje je otici u veliki grad, iskreno,mislim da je najbolje otici u Toronto iako je skuplji, jer mi se cini da je tamo brzi taj start sto se tice sredjivanja papira i posla, mada to je moje misljenje i ne mora da znaci da je 100% tacno.Neko ko ima rodjake i pomoc ce isto tako dobro krenuti u malom mestu ako mu nadju posao i smestaj i pomognu.
Svuda ima nesto sto mi se svidi, uglavnom su to parkovi i stvari za decu.U St Thomasu ima divan Pinafore park sa splash centrom, igralistima i mestima za rostilj, vikendom uvece pustaju na montaznom platnu filmove za decu.okruzen je sa dva jezerceta i toliko mi se dopada da kad god mozemo odemo tamo zbog bebca.Duz puta su tezge i male pijace pa pokupimo kukuruz i povrce direktno sa njiva.
Ima i nekoliko slicnih parkova po londonu, jedan je na samoj okuci Temze u centru. Storybook gardens i children museum jos nismo posetili, ali ima vremena.
U londonu je velika deli prodavnica Alicia's foods koju drze poljaci sa kompletnim asortimanom robe iz evrope i prvoklasnim proizvodima od mesa, sve sto mi zatreba od kora za pitu do plazma keksa i pecenice plus gomila nemacke, poljske, ruske i madjarske robe je dostupno i prilicno povoljno. Nedostaju mi kinezi sa njihovim rezancima, vocem i povrcem ali nasla sam nesto sto je relativno jeftino i ima dobar izbor sveze hrane, Fresh.co prodavnice.
Posle ogromnih plaza i trznih po torontu gde ih je bilo na svakih 3 km, ovde mi deluje prilicno jadno, svega par vecih plaza i nekoliko majusnih polupraznih trznih centara, ipak dovoljno da pokupis ono sto ti treba.Morala sam da uzmem par sitnica kao sto su blokeri za kvake koji su genijalan izum, da aleksa ne bi mogao da mi upadne u podrum i otvara vrata od kupatila (ima ih za 10tak dolara 5 kom u Home Depo gde stoji hardware).Kupili smo i ogradu za stepeniste ali smo je vratili jer na kraju ni mi nismo mogli da je otvorimo da se popnemo na sprat.
Sto me dovodi do razlika izmedju kuce i stana, 2 strma stepenista totalno nisu child frendly ali je zato bez komsija sa 6 strana mnogo mirnije i tise.Ovde imamo dvoristance sa peskom (mama je jako sretna zbog peska :( ), parkic i mir, komsije pored imaju devojcicu od 5 godina a s druge strane nema kuce jer je nasa poslednja u redu.Evo nekih osnovnih razlika koje mogu da se uzmu kao i plus i minus zavisno od aspekta i osobe, stan je u jednom nivou nema stepenista, najduze sto prosetate za izbacivanje smeca je 20 koraka do kraja hodnika, nema baste nego betonsku terasu (na koju vam ponekad pada psece smece od komsija i ostalo), liftovi su ili ok ili nocna mora, imate komsije sa 6 strana i sanse su da ce bar jedni biti glasni ako ne i vise, stanovi su uglavnom u blokovima zgrada sto znaci da ce negde u blizini biti prodavnica ili autobuska,ne morate da brinete zbog grejanja i tople vode, nemate dodatnih racuna, townhouse ili kuca obicno ima bar 2 stepenista, svaki put kad moram da okupam ili presvucem bebca moram da idem gore-dole jer su mi stvari i plakari gore a mi smo uglavnom dole, sto meni nije problem ali se uvek bojim da se on ne skotrlja, imati dvoriste je divno ali nikad nisam imala vise bebeceg vesa za pranje :), na terasi nije mogao tako da se uprlja sve i da je hteo hehehe.Kvake smo blokirali da ne moze da se seta po volji, masina i susilica su u podrumu tako da moram da ih ukljucujem kad on spava ili kad je aca tu jer ne volim da ga ostavljam samog, svasta mu pada na pamet. Bojler je takodje u podrumu, za razliku od zgrade topla voda moze da se potrosi a o grejanju i racunima brinemo sami, e da i smece moram da nosim do kontejnera ispred susedne zgrade.Jos jedna znacajna razlika je sto u zgradama postoji podzemna garaza (minimum cimanja oko kola zimi i dodira sa snegom) a ovde je otvoreni parking...a komsije me utesise sa opaskom da su prosle godine imali metar i po snega, eh Canada :))
Sto se cene tice, stan u torontu ili kuca ovde izadje na isto, mada drugde su razlike vece, npr u Kicheneru je stan bio oko 800 a kuca 1200 plus racuni.
Meni je znacilo da imamo svoj mir i svoj kutak, osim toga stanovi ovde nisu ni upola tako prostrani i odrzavani kao onaj sto smo imali tamo i manji je bio izbor, London je grad ljubitelja pasa i mrzim i samu pomisao na zajednicke ves masine u zgradama.Eto to su neke od razlika koje vredi uzeti u obzir, hvala bogu do sada sam zivela u 10tak stanova i bar 4 kuce u 7 razlicitih gradova tako da vec imam neku praksu :), videcemo kakvi ce nam biti racuni kad dodje zima.
Ostatak grada je manje vise isti kao i ostalih u ovom delu ontarija, nizovi predgradja i naselja sa bungalovima i kucama, samo u centru su velike stambene zgrade, dok su u Torontu svuda.Kitchener cak ni nema centar grada kao takav, samo ulicu King da ga oznaci. London ima par setalista duz reke i nekoliko ulica sa kaficima i restoranima, oznaka studentskog grada :), Ima i nekoliko fantasticnih starih crkava cije cu slike dodati ispod.
Sve u svemu nije lose, ali znam da moze i bolje, moji utisci su drugacije obojeni posle Toronta.Posle srbije sve je izgledalo ogromno, daleko, novo i sjajno,posle njega sve izgleda malo i ne tako glamurozno, zar to nije neverovatno? Verovatno bi mi grad iz kog sam dosla u Kanadu sad bio smesan i majusan...a tek ljudi i njihovo vidjenje sveta...ne mogu ni da zamislim.
Lepa stvar je blizina velikih jezera sa divnim pescanim plazama, 40tak km od nas je Port Stanley i port Bruce na lake Erie, a iznad na oko 60 km je divan Grand Bend na Huronu, voda je lepa za kupanje a plaze su divne. Ako nas vreme jos malo posluzi stici cemo i tamo, lisce vec zuti i nocu je 12 do 15 stepeni a danju do 25, jesen stize brzo a zima ce trajati od pocetka novembra do prvog maja, treba iskoristiti ovo malo lepog vremena sto ce ostati do oktobra.5 meseci pod snegom je stvarno cimanje ali zato je samo jedan mesec u godini toliko vreo da ne vredi ici napolje i to jul kada ume da bude preko 33 stepena i lepse je sedeti pod klimom, ostali su sa 20 do 27 taman kako treba, cini mi se da je to bolje nego ono sto se tamo desava da od maja do septembra sedis pod klimom ili se przis na ponekad i preko 40...ne mozes da mrdnes celo leto osim uvece, tako je u Turskoj, danju se spava, nocu se zivi. Jednog jutra u Bodrumu u 8 ujutru je bilo 34 a do podneva 44, cak i na plazi je bilo grozno.Sada cujem da je i u srbiji slicno kad naidju vrucine, ovde je celog leta sve zeleno i to mi se dopada.
PS novi model fice fiat 500 kosta 20.000 $ sto je suludo, evo slikica
From stnl082011

Ostale sam dodala u ovaj album

stnl082011

Saturday, August 27, 2011

Par fotki :) been there done that

Toliko je lepo vreme da me mrzi da sedim i piskaram, evo par mixovanih slicica iz Londona, St Thomasa i Port Stanley-a

stnl082011

been there done that :)
ako nekog zanima i pozeli da poseti nesto od ovog...

From blog

Sremski Karlovci, cuvena manifestacija Dani vina, bila sam :)

From blog

From blog



Novi Sad, dani meda, exit na Petrovaradinu, strand i jos stosta

From blog

From blog

turska, Turgutreis, crno more

From blog

Turska, Bodrum, muzej nautike i arheologije na tvrdjavi, vrlo zanimljivo :)

From blog

Bela crkva, kamp na jezerima

From blog

From blog

From blog

Zrenjanin, Dani piva :))

From blog

From blog

Stari Becej, ergela Fantast

From blog

From blog
Preplivala Tisu...par puta :))

From blog

Rezervat Carska bara, gledanje ptica, riblji restoran, voznja brodom, staza zdravlja, pecanje :)

From blog

Budimpesta, ne znam gde da pocnem, 1001 stvar koju vredi videti i uraditi, zoo, dvorci, restorani...milina

From blog

Kada je u Elemiru 6 uvece ...

From blog

Plavna Tisa kod Zablja

From blog

Pancicev vrh, Kopaonik

From blog

Nessebar, Bugarska, divno mesto

From blog

From blog

Deliblatska pescara, jedina evropska pustinja, sa mikroklimom i zasticenim vrstama orhideja i drugih vrsta biljaka i zivotinja

From blog

Kitchener Ontario, October fest i rib fest u Victoria parku

From blog

St Jacobs, ON, Amisko selo sa ogromnom pijacom i antikvarnicama

From blog

From blog
Edwards Gardens

Toronto, totalni ubica za dosadu 1000 dogadjaja i mesta za posetu
http://www.festivalsandeventsontario.ca/main.cfm

From blog

From blog

Nijagara

From blog

Canada Wonderland, Vaughan, on aaaa extra roller coasteri, najbolji u severnoj americi

From blog

Wilhelma,Botanicka basta i Zoo,
Nemacka, Stutgard,

From blog

From blog

From blog

Manastir u Schwartzwaldu, Nemacka, Vorhingen

Nastavljam drugi put, nemam slike bas svih mesta koja sam posetila i videla ali ima par korisnih sajtova za svetske putnike kao sto je ovaj :)
http://www.tripadvisor.com/TravelersChoice





Saturday, August 20, 2011

Ostatak price

Ljudi manje vise lice na one u St Thomasu, juce smo bili na bazenu pored i bilo je jos nekoliko porodica sa malom decom, vecina ljudi je gojazna za nase pojmove nametnute estradom i pinkom, svi puniji koje cesto vidjam na ulicama se krecu oko ili preko 100tke, deca (pogotovo zenska koja se manje bave sportom) imaju one pojaseve oko stomaka i ponekad se zablenem kada mi 12to godisnja devojcica izgleda kao trudna a ustvari nije...to mi upada u oci jer toga nije bilo tako puno u Kiceneru a ni u Torontu, ovde je malo cesce i uocljivije, valjda.
Vecina ljudi i zena je takodje istetovirana, ovi sto su bili na bazenu juce su nasih godina, mamina noga od clanka do kuka prekrivena je nekim stilizovanim cvecem a tatine grudi zelenim raznim motivima kao one cuvene vojne tetovaze.U trznom centru svaka druga mlada osoba koja je prosla imala je tonu slicica na sebi, jedan je cak imao broj 23 istetoviran na obrijanom delu glave iza uva. Aca kaze da je centar lep, nadam se da cemo ga videti za vikend,Juce je bio na delu obuke u sklonistu za beskucnike i vratio se zgrozen, kaze da je slicno kao deo Queen streeta u Torontu, zapravo su vecina njih iz Toronta jer ih je tamo bilo toliko da su ih na kraju potrpali u autobuse i polslali u druge vece gradove u Kanadi koji imaju sklonista. Uglavnom nisu agresivni, cak sta vise u Torontu su bili prilicno izgubljeni u svom svetu, neki pricaju sa bogom, neki piju, neki se drogiraju ko zna cime i svi sede ili leze potravnjacima oko sklonista na Queenu i cine taj deo centra Toronta prilicno jadnim.
Pre nego sto smo otisli slala sam mailove i potpisivala peticije da se ne dozvoli zatvaranje nekih grana biblioteke u Torontu i privatizacija drugih, evo sta mi je odgovorio MP
Councillor Parker Councillor_Parker to me
show details 1:35 PM (19 hours ago)

Thank you for taking the time to write to me on a matter relating to the
process currently under way towards determining the City's 2012
operating budget.

Toronto City hall has functioned year after year with a gap between
expenses and revenues. The gap has been filled each year with draws from
reserve accounts and other one-time funding sources. The gap is now
larger than ever – about $750 million on total spending of about $9
billion. The reserve accounts and other one-time sources of stop-gap
funding, meanwhile, have dried up. The cupboard is bare.

The tax increase that would be required to bring revenues into line
with city hall's current rate of spending has been estimated at about
35%. And that would only balance the books for one year; the problem of
rising costs would face us again in the years thereafter.

The need to find ways to bring spending under control is clear. It is
also clear that the measures that are required in order to bring things
into a proper state of balance will have to include substantial
changes.

Past councils have swept the problem under the rug with temporary
solutions on the revenue side. The time has come to look seriously at
available options on the expense side as well. Hence the review of
expense items that is currently under way.

This is not an easy process, but it is a necessary one. That having
been said, part of the process includes listening to the voices of
people like you who bring reason and passion to bear in the defence of
spending programs that are of particular importance to them. Your
comments in that regard are important and I take them seriously.

Your correspondence includes comments relating specifically to the
matter of the Toronto library system, and urges that branch closures be
avoided. According to all reports I have received to date, library staff
are working hard to achieve budget targets without resort to branch
closures. I am hopeful that these efforts will be successful.

In any event, I will be vigilant as to any recommendations that might
have the effect of imposing a burden on the libraries in Ward 26 that is
out of line with measures imposed generally.



Regards,

JLP

E sad ako je Toronto resio da stedi na biblioteci, London moze jedino na bolnicama, do 2013 treba da ukinu nekih 80tak kreveta na psihijatrijskim odeljenjima, i svi okolo se drze za glavu jer to znaci da vecina onih koji cuju glasove i pricaju sa bogom nece biti tamo gde im je mesto...privatni smestaj je skup i porodice ce biti prisiljene da ih drze kod kuce.
Naravno da smo odmah postom dobili peticiju da se potpisemo da smo protiv toga, ovde se bas trude sa tim peticijama i borbama sa politickim kresanjem budzeta, ipak moram priznati da sam poucena prethodnim iskustvima prilicno skepticna kada su u pitanju politicari i novac...kao ono pisamce gore sve ti lepo objasne da nista ne razumes i dalje teraju po svom planu i programu...Mislim da nikad necu imati stomak da se bavim slicnim zanimanjima ili politikom, nemam tu dozu ljigavosti.Ovde je bar tako fino upakovana da se jedva nazire, tamo je prostacka i brutalna, ali i jedni i drugi su takvi zato sto znaju da im niko od ovcica koje glasaju za njih nista ne moze. Zato i ne glasam, poslednji put kada sam to uradila pitala sam se gde su mi bile oci i usi i mozak godinu dana, i boze moj za kakvog kretena sam ja sebi dozvolila da glasam...kao da je bilo nekog izbora izmedju loseg i goreg...
Kao emigranti ionako nemam pravo glasa i pokusavamo da se sto manje opterecujemo "bitnim" drzavnim stvarima.Gledala sam oglase za posao, posto uvode vrtic u sve skole traze vaspitace i hronicno traze medicinske sestre, ali moji papiri jos stoje u srbiji iako sam poslala zahtev pre 2 meseca, jedina osoba koja na fakultetu sme da ih potpise i lizne tu markicu da ih posalje je jos na godinjem, bolovanju sta li a niko drugi se ne usudjuje da uradi tudj posao...moja zivotna prica...glupava birokratija i papirologija.Ostali poslovi su klasika, prodavnice, poneki butik i fabrike automobila, informatike nema osim 2 ili 3 komapanije koje prave video igrice, a to nema veze sa nama...ima dosta oglasa za socijalne radnike i za PSW (ali to definitivno ne preporucujem nikome ako bas ne mora) i nemojte da vas neko ubedi kako je to divan posao, za 10 dolara na sat mozete da slazete police u nocnoj smeni u prodavnici sa mnogo manje stresa i gadjenja nego PSW.Njihov posao ukljucuje sve, od pranja nepokretnih i starih po domovima i bolnicama i menjanja pelena do odlaska po kucama i ciscenja, kuvanja rucka i spremanja istih, ne kazem da je to lose samo je po meni jako lose placeno, trebalo bi da im za takav posao i jezivo fizikalisanje daju duplo vise. A naziv Personal support worker uopste ne implicira sve navedeno u opisu posla...doduse neki se brinu o nepokretnoj deci u kolicima koja nisu svesna sveta i guraju ih okolo u setnje, menjaju im cevcice za hranjenje i disanje itd. To je kao blaza varijanta, i verovatno velika pomoc roditeljima.
Zao mi je sto je u startu ovako krenulo, da stvar bude gora nema nikog da kaze aci sta da radi jer je nova sefica otisla na 3 nedelje u juznu Afriku gde joj otac umire od raka.Dok se ona vrati, on ce verovatno skontati sa cim ima posla ovde i resiti da li da ostane ili ne.To je olaksavajuca okolnost, ne moramo da ostanemo kako je jedan moj prijatelj rekao "sedi tamo gde te je bog o zemlju tresnuo", Kanada je velicine Evrope, negde sigurno postoji mesto gde ce se sve kockice sloziti ako se ispostavi da to nije ovde. Iako je seljakanje veliki stres, ne smeta mi, cak sta vise uzivam u novim mestima jer ih inace ne bih videla i upoznala, a u zivotu ima toliko toga da se vidi i dozivi a tako malo vremena...
Jednog dana za 10tak godina cemo sesti u transpacifik u Torontu i otici do Vankuvera, zelim da vidim sve izmedju ta dva grada :)
Stvarno ne razumem ljude koji su u stanju da cute i trpe ako ista mogu da promene u svojoj situaciji, dugujes sebi da bar pokusas, pozdrav od Mike Antica :)



Thursday, August 18, 2011

Practice makes perfect :)

One of my favorite writers(Ivo Andric) wrote once that the happy people write rarely or never, and the other ones...well, it takes a certain amount of solitude and sadness to be able to write sincerely, from your heart, about the troubles of mankind and human nature.

It's not like that with me, I never write to drown others in my current misery, if I can't share good and beautiful thing I try to avoid writing about the not so "happy" things or times.Sometimes, no matter how hard i try to avoid these pests I just can't.

And here's the catch,

you come to a point in your life where you think that things are going to finally click into their place, that life is going to be a little bit easier from now on and then it hits you...

Our new home is perfect, our wish list came true, a small townhouse with fenced yard that looks into the park with new playgrounds, a swimming pool beside the home, kid friendly community, small town, cheaper than Toronto...the new job, not so perfect.

Sometimes, when preparing for the interview they tell you to "enhance" the truth a little bit, basically they suggest that you should lie in order to get that job you desire so much, if you can live up to your lie and succeed by working hard and being smart, you'll be forgiven. What they don't tell you, is that the employer is allowed to do the same.

The Data Manager position in a small company seems to involve anything from being system analyst and reporting , system admin to repairing broken computer parts or door knobs...there are no particular tasks and everything is your job, and at the end, your fault.

And there is another thing, a complete mess, the person who worked there for the past 2 decades before you came was a self taught jack-of-all-trades and hobby handyman, then suddenly at the age of 65 he found out that he has terminal cancer, took vacation and died in a month. No one knows about the networks, passwords, there are no documents, there is a million shelves with gadgets, papers and spare parts, new and old and all out of order...And they are all awaiting someone to fix everything magically, bad luck- it's you. They just forgot to tell you all this during your interview...

Tuesday, August 9, 2011

I opet ja o $$$$ al samo zato sto me svi isto pitaju.... :)

Danas je padala kisa, od drugog su noci zahladnele, garden centre su odavno ispraznili i uklonili, u prodavnicama je rasprodaja letnjih stvari i nove jesenje kolekcije...dolazi jesen, bice tu nekih mesec ili 2 i onda sledi 6 meseci zime...vracam se iz prodavnice u 10 uvece i na raskrsnici dva ogromna bulevara u jednom kratkom trenutku sva vozila staju, dovoljno da tih 30tak sekundi cujem u pozadini zabe iz obliznje bare, cvcke i cikade, vazduh je svez i mirise na cvece i borove, ispred mene stoji preko 50 vozila ciji motori rade a ja imam osecaj da sam u sred sume ili na nekoj obali.
Kao sto sam i pretpostavljala, menadzment zgrade nam pravi problem oko iseljenja mesec dana ranije pre isteka ugovora, uzece nam novac za celu godinu jer smo tako potpisali. Rekli su nam da nadjemo nekog ko bi bio u stanu tih mesec dana ali sada je prekasno a i nisam sigurna da bi neko uzeo stan na mesec dana, nema svrhe, imam dovoljno organizacije oko selidbe, promene dokumenata i ostalog da bi sad jos za 4 dana nasla stanare...druga stvar je kada prodju check list za popravke u stanu ko zna koliko ce gluposti pokusati da nam naplate...u ugovoru pise da se podrazumeva wear and tear damage od koristenja stana, ali nigde ne pise sta u slucaju kada je stan tako lose okrecen po 100 put da se boja sama ljusti sa zidova, cela kuhinja i radna ploca su bele i od vode oko sudopere i ponegde se u povrsine upiju zuckaste fleke...u ugovoru pise da stanari ne smeju da zakucavaju eksere nigde, da ne smeju da lepe nista na zidove niti na friz, i jos gomila toga, otprilike bi najbolje bilo da sedite na sred sobe i ne mrdate da vam ne bi naplatili neku stetu.Po iseljenju stan treba da bude cist kao kada ste u njega usli, i to vi da ga oribate cakum pakum i sve aparate i popravite svu stetu ako je ima da bi mendzment odmah mogao da useli novog stanara a da prstom ne mrdne, i pored svega toga uvek nadju nacin da naplate stetu i maznu vam tu zadnju kiriju ili depozit ...
Osim one divne zene u Kiceneru svi superintendanti i menadzeri sa kojima sam imala posla su zesci ljigavci, razvuku kez od uveta do uveta dok vas nonsalantno na najbezobrazniji nacin skidaju sa dnevnog reda. Izmedju vas i njih stoji papir koji ste potpisali i na kom sitnim slovima pise sve sto treba da znate...da su oni uvek u pravu i tacka. Uvek mozete da ne iznajmite stan pod njihovim uslovima i spavate sa detetom na ulici :) Karikiram, ali zaista, za takav posao je potrebna posebna vrsta ljudi ovde u Torontu, i pritom ne mislim na postene i fine...Cak i na novom mestu gde smo iznajmili stan je utisak isti.Procitajte ugovor od A do SH, ja jesam cim smo ga potpisali ali to i dalje ne menja cinjenicu da on stiti samo stanodavca, bar da znate na cemu ste i na sta da obratite paznju na vreme.Jos jedna sitnica, za bilo kakvu stetu ili npr problem sa komsijama, smetnju itd imate 2 dana da incident prijavite pismeno superu ili kome vec treba(primerak prijave sacuvate sebi) ili da trazite popravku stete, sve sto pregovarate sa nekim radite PISMENO u 2 primerka, ako to ne uradite ne postoji dokaz da nesto nije bilo u redu ili da niste krivi za neku stetu, i to pise u ugovoru.
Iznajmili smo townhouse, na prelepom mestu u delu Londona koji se zove Southcrest estates, dvoriste gleda na park sa igralistem i ima kapijicu koja vodi u park a odmah pored kuce koja je poslednja u nizu od nekoliko je zajednicki otvoreni bazen.Preko puta su prodavnice i jos parkova sa igralistima. Biblioteka mi je daleko ovaj put, u centru je ali busom do centra treba 10tak minuta, i decji muzej sa igraonicom je 3 km od nas u poprecnoj ulici.Na kraju nase ulice nekih 6 km od nas je zabavni park Storybook gardens. Stanarina sa racunima bi trebalo da nas izadje isto kao sadasnja stanarina u Torontu, oko 1100 ili manje. Dvosobni stanovi u Londonu su od 700 do 900 $, townhouse bez racuna su od 725 do 930 s tim da racuni budu od 150 do 200 $ zavisno od godisnjeg doba.Vecina tih kucica koje se racunaju u dvosobne ima 2 spavace sobe na spratu sa kompletnim kupatilom i plakarima, trpezariju i kuhinju u prizemlju sa kupatilom bez kade ili tusa i ogroman podrum u kom je masina za ves i susilica, nekada su podrumi sredjeni kao jos jedna soba ili teretana ali u ovoj koju smo iznajmili nije tako, podrum je vise kao ostava ili garaza iako je ogroman koliko celo prizemlje, prava steta sto nije sredjen.
Sto se ostalog tice pretpostavljam da ce nam troskovi biti slicni osim dodatnog troska od oko 200 $ za gorivo koji dosad nismo imali, ocekivala sam da ce nam se osiguranje za kola znacajno spustiti posle navrsene godine ovde i zbog preseljenja medjutim agent nece da nam spusti nego samo 30 $ od sadasnjih 230 i moracu da nadjem drugog agenta, opet.U Kiceneru smo placali 130 i mislila sam da bi u Londonu bilo slicno, ali ovaj agent je u Torontu a oni su navikli da uvek ima ovaca za sisanje.Druga stvar koju moram da promenim pod hitno je net, ovi nas lupaju po usima i nerviraju sa ogranicavanjem protoka, ako potrosim mrvu vise od dozvoljenih 40 gb placam kaznu od 60 $ a moj mesecni racun je toliko, osim toga taj najjeftiniji Bellov paket je jedva dovoljan za pristojnu upotrebu, skajp se koci, kamera ne radi, klipovi se smrzavaju a jos kad ga razvucemo na 2 kompa, katastrofa...osim toga ponekad svakih 5 minuta moram da cupam modem iz struje da ga resetujem da proradi i to me bas nervira.Sada postoji provajder koji po slicnoj ceni nudi neogranicen protok sa istom brzinom, Primus, samo se nadam da pokrivaju i London.
Rezervisala sam U-Haul kamion za vikend, 225 km u jednom pravcu izadje 200 $, svaki dodatni kilometar preko tog je 48 centi, kamion ostavljamo u Londonu sa punim rezervoarom, racunam da ce nas selidba kostati oko 300 $ za kamion i jos 120 za vozne karte, jer ce se Aca vracati sa drugarom vozom za Toronto (jedna karta London -Toronto je 50-60 $), pa ce pokupiti kola i nas uvece i vratiti se...Prosli vikend smo proveli 2 dana u kolima i presli skoro 1000 km , bas je bilo puno.Od Toronta do Londona ima oko 200 i nesto km.
Ove moje odokativne cifre su takve jer na svaku cenu koju vam kazu morate da racunate jos 18 do 20 i nesto posto poreza i racun uvek ispadne veci nego sto ste ocekivali.
Obrnuta psihologija je kod plate, kada vam kazu da npr neko ima godisnju platu 60.000 oduzmite od toga 3% za penziono i nesto malo za osiguranje za nezaposlenost, zatim jos 22% poreza na platu i jos neke tricarije, prakticno 27% te plate, a mozda i vise, nece biti na raspolaganju onom ko je navodno ima , jer ce biti vraceno u drzavnu kasu, to znaci da taj neko nece imati mesecno na raspolaganju 60 podeljeno na 12, nego mnogo, mnogo manje :)
Mi jos nismo stigli do tako lepe cifre sa primanjima, ali ima vremena. Osim toga postoje i razlicite kategorije sto se tice poreza gde se razlikuje koliko drzava uzima nazad od neke porodice zavisno od toga u kojoj su grupi sa primanjima, npr low income ispod 35.000 placa najmanje poreza i dobija najvise nazad, ponekad i neke vrste novcane pomoci koje su rezervisane samo za ovu kategoriju, s druge strane high income placaju znatno veci porez, cula sam da su u Americi ove razlike manje i porezi blazi nego u kanadi ali to nisam proverila pa ne mogu da tvrdim, osim toga amerika ima drugaciji socijalni program koji se ocigledno minimalno finansira, pocevsi od drugacijeg zdravstva i skolstva.
Odnos Kanadjana prema novcu je potpuno drugaciji od naseg, gde smo mi navikli da trpamo u slamaricu i cuvamo za crne dane, oni su navikli da kartice imaju dozvoljeni minus a banke daju zajmove i negde uvek ima para, ako ti treba, pa zasto bi onda stedeo i odricao se...onakva stednja kakvu mi znamo za njih je fiktivan pojam, njihova stednja za stare dane se zove investment, equities i hedge founds...dosta njih se igra na berzi i poverava svoj novac brokerima, neki misle da je ulaganje u nekretnine takodje dobar nacin da se nesto ostavi sa strane, medjutim strucnjaci tvrde drugacije, iskreno, dosta toga oko berze i ostalih mesetarenja i ulaganja ne razumem i cisto sumnjam da cu ikad skontati i posto mi to deluje kao jedna velika kladionica i lutrija, ne privlaci me. Ono sto razumem je da mogu mesecno da rasporedim potrosnju u $ tacno jer ovde nema inflacije i skokova cena, i da ako nam je bas bio dobar mesec i nismo se mnogo sirili mogu da stavim sa strane trecinu primanja. Kada ne bismo placali kiriju nego uzeli nesto onda bi 2 trecine novca ostajale nama a jednu bi smo trosili na hranu i racune.
Poslednja "velika" plata koju sam imala u srbiji pre nego sto su mi je prepolovili je iznosila 34.000 din, jedva smo uspevali da platimo hranu i par racuna od nje za mesec...ovde u proseku trosimo do 2500 mesecno, 1130 je stan, racuni sa osiguranjem za kola su oko 450, ostalo je hrana, odeca i provod.pod provodom podrazumevam jednom nedeljno kafu ili rucak po trznim ili bioskop ili neku manifestaciju...uglavnom nijedan od nasih provoda nije skuplji od 30tak dolara osim ako nisu u pitanju ulaznice za Zoo ili Wonderland koje su oko 50 i 68 $ po osobi.
Zasto toliko gnjavim sa cenama?
Zato sto i vi mene gnjavite sa tim :)) prvo pitanje koje mi neko postavi pocinje sa koliko kosta ili koliko para...i uvek moram da se ogradim
ovo su moje cifre i moji troskovi, mozda neko ima vece troskove a mozda neko ima manje nego ja.
Prvih par meseci po dolasku trosili smo u proseku 4000 mesecno, ali cim smo skontali da tako ne ide pocela sam sve da pisem i sad smo se toliko ispraksali da na kraju svakog meseca ostanemo u dobrom plusu, za nase pojmove i prihode. Aca stalno gundja kako moze i vise ali ja ne mislim tako, postoji granica gde se zivot pretvara u prezivljavanje i zivotarenje, snalazenje i razvlacenje...ako sam nekada morala da pazim koliko kosta svaka sitnica i da od 3 stvari koje mi jednako trebaju moram da uzmem samo jednu, pa koliki sadista treba da budem da to sebi radim sad kad ne moram da prezivljavam ni od cega, to ne znaci da ne stedim i ne pazim po kojoj ceni kupujem svari, daleko od toga, samo se manje opterecujem, jer znam da od jedne plate mogu da pokrijem sve troskove i da ce ce nam dobar deo ostati ako nemamo neplaniranih troskova.
Odoh da perem sudove u 2 nocu i spakujem jos par stvari...kad se smestimo sledece nedelje eto me opet.


Wednesday, August 3, 2011

St. Thomas

Jos nisam uspela da pronadjem stan, izgleda da ni mesec dana nije dovoljno. London je po tom pitanju sa manje izbora nego Toronto, u delu grada blize 401 su uglavnom kuce i ima vrlo malo zgrada, obicno starijih ili niske gradnje bez liftova sa otvorenim parkinzima.
Toronto nas je razmazio, ponavljam po ko zna koji put, moj dragi koji je zadnjih 10 godina cistio sneg sa kola sad nece ni da cuje za to, posle otkrica toplih podzemnih garaza...a meni je apsolutno nemoguce naci zgradu koja dozvoljava ili ima ves masine u stanu, jer sam taman uspela da se resim zajednickih "kerecih" masina iz kojih izvlacite svoj "cist" ves sa gomilama duge crne kose i krzna neodredjenog porekla...u jednoj od zgrada gde smo gledali stanove su mi cak zapretili da ce mi oduzeti moju masinu ako probam da je unesem.Posle 2 vikenda vucaranja po Londonu i 2 nedelje blejanja u ekran i cimanja ljudi koji se ne javljaju, posle desetina ostavljenih poruka i upita samo 4 su mi odgovorili...nista nisam uradila, imam jos 10 dana da organizujem sve a ne znam gde cu uopste otici.Dobra stvar je sto je nas stan iznajmljen do kraja septembra pa necemo morati napolje do tad, ali to znaci da bi onda morala da uradim isto sto smo uradili kada smo presli u Toronto, da nadjem aci sobu mesec dana ili manje i da ostanem sa bebcom u stanu do prvog ili dok ne nadjem nesto.
Cene nisu toliko problem koliko cinjenica da je London po strukturi, izgledu i stanovnistvu (broju) slican Novom Sadu, vecina kuca i stanova okolo je vec iznajmljena studentima 2 velika koledza i univerziteta. London je medicinski centar sa nekoliko ogromnih bolnica (pedijatrija, decja hirurgija i opsta hirurgija) i sa jednim od vecih naucno istrazivackih medic. centara u ontariju, i univerzitetski centar za ovaj region.Aca ce raditi u jednoj od bolnica van grada sto znaci put od 50 km svakog dana, i nazad.Sa nasim polovnim autom to je dovoljno rizicno zimi, a januar ume preko noci da donese i 60 cm snega za par sati, bar je tako bilo u Torontu, i potpuno ga razumem sto zeli podzemnu garazu, samo jednostavno ne mogu da stvorim nesto cega nema u tom delu grada u kom trazimo stan.
Postoje townhouse kuce ali opet bez garaza, one su malo skuplje od 700 do 800 cad plus oko 200 za racune, opet izadje manje nego sadasnjih 1130 koje placamo za dvosoban sa garazom u Torontu.
Dvosobni stanovi u visokogradnji sa ukljucenim racunima i parkingom su od 800 do 900, townhouse je po meni bolji jer ima sve aparate koje ima kuca (ima i masinu za sudove, ves i susilicu -sto stan nema)i malo dvoriste i dvosoban kosta 815 plus jos oko 150 do 250 zavisno od sezone i meseca racuni za struju itd. otprilike izasao bi nas isto kao sadasnji stan, jedino sto cemo morati da cistimo sneg i da molimo boga da kola izdrze ovu zimu...mislim da sledecu vec necemo cekati sa njima ako sve bude ok.
Jos jedna stvar koja mi se nesto nije dopala je da vecina stanova u Londonu ima na podu tepih, u Torontu je skoro svuda parket koji se lako odrzava i bude prelakiran i cist kada udjete u stan, tepihe kao usisaju dubinski ali ih ne menjaju, to znaci da je tepih bio tu prethodnih par godina necijeg stanovanja u pet friendly zgradi, i da su ga samo usisali...pa i da nije u pitanju pas ili macka, ja imam dete koje je u stanju da ufleka sve zivo i da ostavi mrve od hrane svuda, sumnjam da usisavanje moze da bude toliko uspesno posle par godina malih i velikih musavaca, pusaca, zivotinja i uopste zivota u stanu.
U par stanova su vlasnici stavili laminat, ali to je svega 2, 3 stana, i u townhouse-ima je takodje laminat ili parket.Najvise oglasa nalazim na www.kijiji.ca ali evo jos jednog korisnog ako trazite po mapi www.padmapper.com
Posle ogromnog zelenog prostranstva Toronta i ovog dela Ontarija, London deluje na karti malo i sa malo parkova, prolazili smo kroz grad i slican je Torontu po stilu kuca i bogatstvu ali iako je u takozvanoj "zlatnoj potkovici" ontarija nije toliko slican ovom delu koji je mnogo zeleniji i sareniji sto se tice stanovnistva.Ima okruga sa mestima od 1500 do 4000 stanovnika gde na prste mozete da nabrojite imigrante, po statistikama koje sam gledala bude ih od 10 do 30, to je nista u odnosu na 100.000 godisnjeg priliva u GTA.
Od Kicenera prema Otawi prostiru se cetinarske i listopadne sume, jezera, kamenjari i nacionalni parkovi, od Kicenera dole prema Londonu prostiru se ravnice u zlatnom zitu, kukuruzima, farme,rasadnici i plastenici, ergele, vocnjaci i poznati vinogradi sa vinarijama...tako bi izgledala moja Vojvodina u nekom ludom snu i drugom vremenu, zlatna, rodna, bogata i divna. Ne mogu da kazem da me prizor nije zaboleo.Umesto zlata, tamo odakle sam otisla, se prostiru hektari sparusene i ispucale zemlje u cije pukotine leti mozete da uglavite celu saku, i nekadasnja panonska zitnica stoji polumrtva u drzavi koja vec godinama uvozi zito...eh da je samo to...
Izmedju St Thomasa i Londona, ponegde, u selima pored puta na travnjacima ispred kuca sede ljudi na plasticnim stolicama sa bokalima cveca i gajbicama paradajza, kajsija i sveze nabrane boranije za prodaju...kupili smo par kila paradajza i imao je ukus kao da je iz moje baste :)
Na ulazu St. Thomas je otrcani pruzni prelaz kakvih ima na svakom koraku u Vojvodini (cim krenete ka nekom selu) pored kog je stadion seoskog tima, na beloj kucici pored drvenih tribina naslikana je zastava sa sahovnicom...kao da si negde u Slavoniji...posle sam citala na netu da se tu redovno odrzavaju utakmice srpskog i hrvatskog tima koje cine ljudi iz St Thomasa i Londona, verovatno komsije iz 90tih...
Sam St. Thomas je malo mesto(za moje sadasnje pojmove samo 35.000 ljudi :)) sa divnim ogromnim parkom ali nije mi se nesto posebno svideo kao grad, ljudi su potpuno drugaciji nego u Torontu ili Kiceneru, Toronto je multi kulti , Kicener sa velikom vecinom nemaca, poljaka, nasih i austrijanaca lici na evropu (bar po strukturi stanovnika), a St Thomas je kao Liverpool, zaostavstina pravih engleskih kolonista, beli, bledi, pegavi i gojazni ljudi sa decom koja imaju plavu ili skoro belu kosu,poneki ridji, vecina istetovirana (i muskarci i zene) sa tek pokojim emigrantom tamne puti da zacini mix :) Nikad nisam videla toliko krupnih ljudi na jednom mestu, podsetilo me na vecita prozivanja Amerikanaca sto se tice kilaze, proveli smo popodne u parku u kom je bilo okupljanje lokalnog rotari kluba i obozavalaca lokomotive (ona lokomotiva Tomas jos postoji u gradu i vikendom ga ponosne tate vozaju i trube po jednoj deonici sina iza parka dok deca tapsu, slusali smo ga kako pisti svakih 10tak minuta), bilo je desetak mladih ljudi nasih godina koji su se jedva kretali jer su imali preko 120 kg. Negde dalje je i spomenik prvom slonu u Kanadi kog je voz pregazio u ovom malom gradu na jednoj od turneja...mislim da se zvao Jumbo :)
Inace St Thomas nosi naziv prestonice vozova i ima muzej vozova.