St. Thomas

Jos nisam uspela da pronadjem stan, izgleda da ni mesec dana nije dovoljno. London je po tom pitanju sa manje izbora nego Toronto, u delu grada blize 401 su uglavnom kuce i ima vrlo malo zgrada, obicno starijih ili niske gradnje bez liftova sa otvorenim parkinzima.
Toronto nas je razmazio, ponavljam po ko zna koji put, moj dragi koji je zadnjih 10 godina cistio sneg sa kola sad nece ni da cuje za to, posle otkrica toplih podzemnih garaza...a meni je apsolutno nemoguce naci zgradu koja dozvoljava ili ima ves masine u stanu, jer sam taman uspela da se resim zajednickih "kerecih" masina iz kojih izvlacite svoj "cist" ves sa gomilama duge crne kose i krzna neodredjenog porekla...u jednoj od zgrada gde smo gledali stanove su mi cak zapretili da ce mi oduzeti moju masinu ako probam da je unesem.Posle 2 vikenda vucaranja po Londonu i 2 nedelje blejanja u ekran i cimanja ljudi koji se ne javljaju, posle desetina ostavljenih poruka i upita samo 4 su mi odgovorili...nista nisam uradila, imam jos 10 dana da organizujem sve a ne znam gde cu uopste otici.Dobra stvar je sto je nas stan iznajmljen do kraja septembra pa necemo morati napolje do tad, ali to znaci da bi onda morala da uradim isto sto smo uradili kada smo presli u Toronto, da nadjem aci sobu mesec dana ili manje i da ostanem sa bebcom u stanu do prvog ili dok ne nadjem nesto.
Cene nisu toliko problem koliko cinjenica da je London po strukturi, izgledu i stanovnistvu (broju) slican Novom Sadu, vecina kuca i stanova okolo je vec iznajmljena studentima 2 velika koledza i univerziteta. London je medicinski centar sa nekoliko ogromnih bolnica (pedijatrija, decja hirurgija i opsta hirurgija) i sa jednim od vecih naucno istrazivackih medic. centara u ontariju, i univerzitetski centar za ovaj region.Aca ce raditi u jednoj od bolnica van grada sto znaci put od 50 km svakog dana, i nazad.Sa nasim polovnim autom to je dovoljno rizicno zimi, a januar ume preko noci da donese i 60 cm snega za par sati, bar je tako bilo u Torontu, i potpuno ga razumem sto zeli podzemnu garazu, samo jednostavno ne mogu da stvorim nesto cega nema u tom delu grada u kom trazimo stan.
Postoje townhouse kuce ali opet bez garaza, one su malo skuplje od 700 do 800 cad plus oko 200 za racune, opet izadje manje nego sadasnjih 1130 koje placamo za dvosoban sa garazom u Torontu.
Dvosobni stanovi u visokogradnji sa ukljucenim racunima i parkingom su od 800 do 900, townhouse je po meni bolji jer ima sve aparate koje ima kuca (ima i masinu za sudove, ves i susilicu -sto stan nema)i malo dvoriste i dvosoban kosta 815 plus jos oko 150 do 250 zavisno od sezone i meseca racuni za struju itd. otprilike izasao bi nas isto kao sadasnji stan, jedino sto cemo morati da cistimo sneg i da molimo boga da kola izdrze ovu zimu...mislim da sledecu vec necemo cekati sa njima ako sve bude ok.
Jos jedna stvar koja mi se nesto nije dopala je da vecina stanova u Londonu ima na podu tepih, u Torontu je skoro svuda parket koji se lako odrzava i bude prelakiran i cist kada udjete u stan, tepihe kao usisaju dubinski ali ih ne menjaju, to znaci da je tepih bio tu prethodnih par godina necijeg stanovanja u pet friendly zgradi, i da su ga samo usisali...pa i da nije u pitanju pas ili macka, ja imam dete koje je u stanju da ufleka sve zivo i da ostavi mrve od hrane svuda, sumnjam da usisavanje moze da bude toliko uspesno posle par godina malih i velikih musavaca, pusaca, zivotinja i uopste zivota u stanu.
U par stanova su vlasnici stavili laminat, ali to je svega 2, 3 stana, i u townhouse-ima je takodje laminat ili parket.Najvise oglasa nalazim na www.kijiji.ca ali evo jos jednog korisnog ako trazite po mapi www.padmapper.com
Posle ogromnog zelenog prostranstva Toronta i ovog dela Ontarija, London deluje na karti malo i sa malo parkova, prolazili smo kroz grad i slican je Torontu po stilu kuca i bogatstvu ali iako je u takozvanoj "zlatnoj potkovici" ontarija nije toliko slican ovom delu koji je mnogo zeleniji i sareniji sto se tice stanovnistva.Ima okruga sa mestima od 1500 do 4000 stanovnika gde na prste mozete da nabrojite imigrante, po statistikama koje sam gledala bude ih od 10 do 30, to je nista u odnosu na 100.000 godisnjeg priliva u GTA.
Od Kicenera prema Otawi prostiru se cetinarske i listopadne sume, jezera, kamenjari i nacionalni parkovi, od Kicenera dole prema Londonu prostiru se ravnice u zlatnom zitu, kukuruzima, farme,rasadnici i plastenici, ergele, vocnjaci i poznati vinogradi sa vinarijama...tako bi izgledala moja Vojvodina u nekom ludom snu i drugom vremenu, zlatna, rodna, bogata i divna. Ne mogu da kazem da me prizor nije zaboleo.Umesto zlata, tamo odakle sam otisla, se prostiru hektari sparusene i ispucale zemlje u cije pukotine leti mozete da uglavite celu saku, i nekadasnja panonska zitnica stoji polumrtva u drzavi koja vec godinama uvozi zito...eh da je samo to...
Izmedju St Thomasa i Londona, ponegde, u selima pored puta na travnjacima ispred kuca sede ljudi na plasticnim stolicama sa bokalima cveca i gajbicama paradajza, kajsija i sveze nabrane boranije za prodaju...kupili smo par kila paradajza i imao je ukus kao da je iz moje baste :)
Na ulazu St. Thomas je otrcani pruzni prelaz kakvih ima na svakom koraku u Vojvodini (cim krenete ka nekom selu) pored kog je stadion seoskog tima, na beloj kucici pored drvenih tribina naslikana je zastava sa sahovnicom...kao da si negde u Slavoniji...posle sam citala na netu da se tu redovno odrzavaju utakmice srpskog i hrvatskog tima koje cine ljudi iz St Thomasa i Londona, verovatno komsije iz 90tih...
Sam St. Thomas je malo mesto(za moje sadasnje pojmove samo 35.000 ljudi :)) sa divnim ogromnim parkom ali nije mi se nesto posebno svideo kao grad, ljudi su potpuno drugaciji nego u Torontu ili Kiceneru, Toronto je multi kulti , Kicener sa velikom vecinom nemaca, poljaka, nasih i austrijanaca lici na evropu (bar po strukturi stanovnika), a St Thomas je kao Liverpool, zaostavstina pravih engleskih kolonista, beli, bledi, pegavi i gojazni ljudi sa decom koja imaju plavu ili skoro belu kosu,poneki ridji, vecina istetovirana (i muskarci i zene) sa tek pokojim emigrantom tamne puti da zacini mix :) Nikad nisam videla toliko krupnih ljudi na jednom mestu, podsetilo me na vecita prozivanja Amerikanaca sto se tice kilaze, proveli smo popodne u parku u kom je bilo okupljanje lokalnog rotari kluba i obozavalaca lokomotive (ona lokomotiva Tomas jos postoji u gradu i vikendom ga ponosne tate vozaju i trube po jednoj deonici sina iza parka dok deca tapsu, slusali smo ga kako pisti svakih 10tak minuta), bilo je desetak mladih ljudi nasih godina koji su se jedva kretali jer su imali preko 120 kg. Negde dalje je i spomenik prvom slonu u Kanadi kog je voz pregazio u ovom malom gradu na jednoj od turneja...mislim da se zvao Jumbo :)
Inace St Thomas nosi naziv prestonice vozova i ima muzej vozova.