U principu ne volim da postujem kada upadnem u tu fazu razmisljanja o negativnim stvarima koje me okruzuju, cini mi se da mi se svet pretvori u crno beli film, ili jos gore sve deluje sivo i neugledno. Cekam da se spere gorcina utisaka iz ovog jadnog grada i trudim se da upoznam njegove lepse strane, bar se trudim da ih pronadjem...Jesen je uveliko tu i noci su oko 10tak stepeni, lisce opada a kise liju svaki drugi dan, zbog blesavih oscilacija temperatura u rasponu od 3 nocu do 27 danju, svi smo navukli neku smrljavicu i odbolovali jedno nedelju dana. Poslednjih nedelju dana se temperatura i pored pljuskova ustalila izmedju 16 i 23 tako da je prijatno. Najavili su toplu jesen, i pocelo je branje jabuka i bundeva po farmama i jesenji festivali, prosli vikend smo uzivali na obliznjoj farmi koja ima 18 vrsta jabuka, igraliste za decu i voznju improvizovanim vozom napravljenim od traktora, a da ne spominjem fantasticne kolace i domace proizvode od jabuka, bundeva, javorovog sirupa i meda u mini kaficu sa prodavnicom.Zaboravila sam kako izgleda ubrati svezu jabuku sa sunca i zagristi je, onako socnu,neprelivenu voskom sa mirisom magacina i hladnjaca kao one koje jedemo poslednjih godina iz prodavnica...
Bundeve su sasvim druga prica, ukus im je potpuno neutralan u odnosu na one domace tamno narandzaste na koje sam navikla, ove su bledo zute unutra i nikada ne biste pogodili razliku izmedju njih ili npr jabuka ili rabarbare, ukus im je takav da mogu da se koriste kao podloga za sokove i dzemove i kolace a da ni ne znate sta jedete.Nisu lose ali nisu onakve kakve smo dosad trpali u kolace, mada koliko ja "volim" kolace od bundeve to i nije toliko bitno.
U nedelju sam imala cast da vidim UWO, koji zaista izgleda apsolutno fantasticno. Univerzitetski kompleks sa smestajem za studente koji izgleda bolje od luksuznih hotela i sa sopstvenim prodavnicama i bioskopima i citavim malim samodovoljnim gradom, iz kog ako ne zele, prakticno ne moraju da izadju.U severnom delu grada koji je skup tipskih kuca i ogradjenih predgradja za ogromnim trznim centrom, ta slika uveliko podseca na neke normalnije gradove u okolini, centar i stari jug oko njega su rasulo...ali zato Masonville i bogati sever ne moraju tuda ni da prolaze :)
Pa dobro, ima slicnih situacija i u Torontu, u gotovo svim preraslim gradovima pojavi se neka tacka gde agenti odluce da malo napucaju cene i naprave mesto za odabrane, to ne mora da znaci da su kuce ista lepse ili vece ili novije niti da je okolina nesto posebno bolja, to samo znaci da cete imati pazljivo odabrane susede i cistije skole (a pritom ne mislim na higijenu).
Isla sam malo busom po gradu i tu i tamo sam iz dokolice razgovara sa ljudima, moje prvo pitanje gde je najbolje ziveti u Londonu? Vecina odgovora je bila u severnom delu, oni sa kojima sam pricala uglavnom su rodjeni ovde ili u okolnim selima i nikada nisu ziveli nigde osim ovde, tako da i ne mogu da uporede iskustva.
Londonska bolnica je stvarno najveca koju sam dosad videla, a ima jos 2 pored nje i treca je upravo u izgradnji sa planom da donese hiljade novih poslova za zdravstvo, s druge strane u novinama koje nam svake nedelje stizu vecina clanaka je sumorna, pored popisa dobrotvornih akcija i drugih aktivnosti uglavnom se nalaze clanci o tome kako se ljudi batrgaju u londonskoj ekonomiji, jedan stoji u centru sa kartonom na kom pise -Ne treba mi vasa milostinja treba mi posao- uzmite rezime, i deli rezimee prolaznicima koji zastanu...nadajuci se da ce ovom inicijativom sakupiti za sledecu kiriju, drugi koji drzi lokal u centru svako jutro zatice kamere koje je postavio oko lokala demolirane jer se u ulicici iza diluje droga...to bi bila klasicna slika nekog od ne tako finih delova Beograda, ali taj deja vu raspadanja koji stalno vidjam u okolini centra i koji sam gledala tamo me potpuno izludjuje.
Posle par sati provedenih u emigrantskom centru sa ostalim sapatnicima shvatila sam da nemam razloga da ocajavam, pola ljudi tamo se borilo da napise nekoliko recenica na engleskom, jedan kinez koji je ovde vec 5 godina i jos ne govori engleski cak ni prosecno pricao mi je kako je dosad ziveo radeci po kuhinjama, kako ga je zena ostavila i sa cerkicom otisla za Vankuver i kako bi sad zeleo da se vrati u skolu samo mora da dobije prelaznu ocenu na CLB (svoju procenu mozete uraditi ovde http://www.language.ca/display_page.asp?page_id=937)...i rekao mi je da ne donosim prerano zakljucke o Londonu, jer je njemu posle Toronta u kom je ranije bio ovde ipak bolje.
Devojka koja je poreklom iz Palestine i radi u centru kao savetnik mi je na pitanje zasto je London pun beskucnika odgovorila da svi u Torontu rade da bi ostali u Torontu jer je stanarina skupa i zivot skup, ako padnes na socijalu moras da se odselis u jeftiniji grad gde od tih para mozes da zivis jer u onolikom gradu bas i ne mozes, po toj nekoj logici ko dodje do te socijale i socijalnog smestaja skonta da bas i ne mora da zapne da se vrati na posao ako ima hranu i krov nad glavom...rekla mi je jos i da London ima dobar socijalni program i da je jeftin sto se tice hrane i stanarina (istina) i zbog toga pored ekonomskih problema ima i priliv ljudi sa strane, ljudi koji ovde nece moci da nadju posao ili im to nije cilj.Po zadnjem popisu 2000 beskucnika luta centrom, a period cekanja na socijalni smestaj je do 9 godina.Ne sumnjam da neki od njih nemaju izbora nego da zive tako kako zive, posle one slike u novinama gde covek moli da ga neko zaposli na sred ulice, posle par nedelja turobnih vesti i prica iz novina, posle jutarnjih redova ispred metadonske klinike....
A Londonasi ce vam svi odgovoriti isto, zivot u Londonu je lep a ako ti se ne svidja centar ne moras nikad da ides u njega...
I lepo zatvore oci na bitku sa cemerom koju njihov grad ocajnicki vodi i gubi.
Stvarno me najjezivije podseca na ... vec vidjeno
I eto, opet sam otisla u sivilo a nisam htela, zao mi je.
Ako je za utehu moj mali centar svemira to ne dotice, on je danas skakao po baricama i pevao na kisi i usao unutra sav blatnjav sa sakama punim peska, i svi smo se smejali kako odusevljen kisom moze da bude jedan bebac kog je uhvatio poslednji letnji pljusak u igri.
He, pa bas je lep text. Iako teme deluju mozda sumorno, ceo tekst je nekako osvezavajuci! Kao da svaki dan donosi nesto novo, pa makar bilo i ne tako sjajno, zanimljivo je. ;)
ReplyDeleteTreba da dodjete u Kalgari, jeste da je zima, ali ima posla.
ReplyDeleteNe treba bezati ni od cega, ni od sivog ni od belog, realnost uvek treba prihvatiti, onakvu kakva je, pa cak i kad nam se ne svidja. Ja sam pricao sa masom ljudi u Kanadi i zakljucak je sledeci, 90% ljudi egzistira, 10% zivi zivot.
ReplyDelete