ER

Od kad sam pocela da radim non stop se preslisavam. Prve nedelje na poslu sam napravila citav haos u vrticu, toliko da sam se ja tresla a moj dragi umirao od smeha.Prvi put kada sam izvela decu u dvoriste videla sam da je duz ograde posadjeno nekih 7 zbunova tise, e sad oni jesu bili sa druge strane ali klinci su i dalje mogli da dohvate lisce i bobice, za one koji ne znaju Tisa je toliko otrovna da jedna semenka moze da ubije dete bez simptoma za sat vremena, otrovni su svi delovi biljke svezi ili suvi cak i kora, sve osim mesa crvenih bobica...a ovi moji puzavci sve zivo trpaju u usta, gledam ih i razmisljam sta da radim, znam da niko zivi u vrticu ne zna da je zbunje opasno i da ga je verovatno tu postavila landscaping kompanija koja svuda po defaultu sadi to zbunje jer je otporno na sve zivo, sporo raste, lako se odrzava i manje vise nijedna buba mu ne prilazi a crvene bobice zimi izgledaju simapticno...ali stvar je u tome sto je otrovno i ja to znam, ako im kazem kako mogu to da imaju pored dece ispasce da ih ucim pameti, ako im ne kazem a nesto se desi nekom detetu gde ce mi dusa...I tako porazgovaram sa dragim, odstampam sa neta stranicu o toksicnosti biljcice i odnesem supervizoru, kazem znate sta, takva i takva stvar ja bih bila sretnija sa decom napolju kad bi vi to sklonili jer oni sve trpaju u usta...nije proslo par sati citava zgrada je bila na nogama, zovu me u kancelariju da li je neko dete to stavljalo usta, kazem nisam ih pustala blizu ograde, pa kako ja to znam, rekoh to mi je jedan od hobija, )mislim bastovanstvo a ne otrovi lol),da li sam ja 100% sigurna, rekoh jesam 100% to je to, onda zovi vlasnicu pa sutra radna akcija, niko ne sme napolje dok se i zadnja trunka ne ukloni...ludilo.Bacim ja pogled kroz prozor od nase sobe a ono tri moja supervizora tj sefa klece i kopaju po travnjaku, ubi me sramota, ne radim ni 3 dana a vec ce da me zamrze jer sam im napravila haos i jos nisu zvali landscaping nego naterali moje sefove da puze tamo ko americki marinci i kopaju rukama po trunju...dosla sam kuci bleda, a moj dragi da umre od smeha, kaze sledece ti je da ih nateras da se uhvate za usi i igraju...strasno. Za divno cudo niko mi nije nista rekao osim hvala sto sam im skrenula paznju na taj safety risk... .................................................................................................................................. Ponekad me zacudi kako mi se neka ideja koja mi se zbog licnog iskustva cini groznom posle ispostavi kao sasvim ok stvar, mrzim uniforme a moram da nosim scrubs na poslu, posle mesec dana skontala sam koliko su zapravo prakticna stvar, ne moram da ribam fleke od hrane, slina i povracke sa svog odela -da se razumemo mala deca uopste nisu cista stvorenja, daleko od toga, moj svakodnevni arsenal fleka ukljucuje sline, bale, hranu, mleko, sok, povracku, i one druge stvari kada menjate pelene...i to sve zavrsava na mojoj uniformi, odjednom mi je drago sto ne moram da kupujem novu odecu za posao koja bi brzo bila unistena, osim toga svo osoblje je isto obuceno tako da deca vec naviknuta na boju uniforme ne reaguju na druge vaspitace kao na strance.Ispostavilo se da je uniforma zapravo jeftinija i prakticnija varijanta koja uz to izgleda kao trenerka i udobna je. Volim to sto imam super koleginice sa smislom za humor,imam kuvan rucak i uzinu koje jedemo zajedno sa decom, sto mogu da idem okolo i da pevam i glupiram se po ceo dan a da niko ne misli da sam odlepila, volim da se gnjavim sa bebcima i da ih uspavljujem uz flasicu i pesmicu na krilu, ako upola tako neko brine o mom klincu u vrticu kao sto ja brinem o ovima ne moram da mislim da je sve u redu. Ne volim to sto mi podizanje desetoro dece po 15tak puta na dan urnise ledja i sto me svaka gripa, prehlada ili osip obavezno zakaci u prolazu a svi imaju samo 5 dana bolovanja na godinu pa dolaze bolesni non stop, ne volim to sto ne mogu u wc kad ja hocu nego moram da zovem supervizora da me pokriva kad moze, i ne volim sto su satnice iako meni trenutno pristojne za prvi posao, svima iste i posle par godina rada bez neke sanse za vecu zaradu od 2 hiljade dolara sto za ovdasnje uslove nije nista i polovina moje plate sluzi da pokrije vrtic mog deteta a druga polovina stanarinu i onda sam na nuli. I ne volim sto stalno radim prekovremeno jer vecina roditelja ne pokupi decu pre 5 a ja bih trebalo da radim od 8 do pola 5, uvek ostajem duze i onda ja kasnim da pokupim svoje dete a prekovremeno mi ne placaju duplo nego po 3 dolara na 15 minuta sto bi im iskreno poklonila samo da mogu kuci pola sata ranije tj na vreme, ali ponekad se koleginice koje nemaju dece smiluju na mene pa me puste da izadjem na vreme i pokriju moju grupu, ne znam kako cu im se oduziti. ......................................................................................................................................... Bog vam na pomoci u hitnoj pomoci u KW, mislila sam da nema stvari koja je gora u Kanadi nego tamo ali eto imala sam tu nesrecu da je pronadjem. Vec nekoliko dana sam vukla neku grlobolju i bol u stomaku, obicno kad me nesto teze strefi ja nemam temperaturu vec mucninu i povracam, tako posle par losih noci i radnih dana jedno vece posle posla i vecere pocela sam da povracam krv, i ne znajuci sta se desava spakovala se i otisla u ER tj emergency room, primili su me oko 11 uvece, izvadili mi krv i stavili me da cekam da me vidi lekar, dobili smo separe sa dve fotelje gde smo cekali do 5 ujutru, par puta je dosla sestra da mi izmeri pritisak i da cebe, tada su mi dali drugi separe sa krevetom i zaspala sam a aca je otisao na posao posle pola noci dremanja na fotelji...oko 9 i 30 sutradan konacno se pojavio doktor, pregled je trajao 5 minuta, opipao mi je stomak pitao sta mi fali i rekao da zapravo nista hirurski ne moze da ucini osim da mi da infuziju i da se se rana u zelucu verovatno sama zaceliti ako ne budem jela cvrstu hranu par dana...za sve to vreme donosili su razne udrogirane i pijane likove uglavnom zene koje su vristale i drale se na osoblje, sutirale stvari i vikale da ih puste, na moje gadjenje njih su odmah tretirali i davali im sedative jer nisu mogli od njih da rade a neke su morali da vezu za krevet, strasno sta covek sebi dozvoli, prodefiliralo je jedno 3-4 takve pacijentkinje razlicitih godina, najmladja je cini mi se bila tinejdzer. Uglavnom okacili su me na 2 flase infuzije i neke lekove protiv mucnine i bolova samo da me dovoljno zakrpe da idem kuci, par sati kasnije kad je sve to otkapljalo svoje isetala sam napolje bez ikakvih papira ili bilo cega, samo su me skinuli sa igli i poslali napolje.Bilo je uveliko proslo podne kada sam dosla kuci.Nije mi uopste bilo bolje i bila sam jezivo umorna i neispavana.Na sve to moj klinac se razboleo i poceo da povraca i doslo mi je da se ubijem pri samoj pomisli da opet treba da cekam 10 sati sa jadnim detetom na nekoj stolici u onom ludilu. Naravoucenje, cim osetim da mi nesto nije ok trcim kod porodicnog lekara ODMAH da ne zavrsim slucajno u ER ponovo, a porodicnog ima da nadjem pod hitno jer glupavi grad waterloo ima samo jednu jedinu walk in clinic koja je na dobrih 15 km od mene. Mislila sam da ljudi preteruju kada govore kako se u takvim "hitnim" situacijama ceka satima ponekad i do 9 sati, moje licno iskustvo nazalost potvrdjuje da je tako, kada sam pitala sestru pobogu pa zasto, rekla je da ima samo jedan dezuran lekar, alo, 1 lekar na celu bolnicu i prakticno ceo grad pa jel tu neko lud? pa ni u onom mom rodnom gradu nisu tako jadni, tamo ima bar nekoliko lekara u nocnoj... Verovatno ovo potvrdjuje opste poznati deficit osoblja u kanadskom zdravstvu, dodje mi da letvom tucem sve one debile koji su postavili gomilu prepreka stranim doktorima koje su tako voljno uvezli da rade u kanadskim bolnicama...mozda njihova deca i rodbina ne cekaju tako dugo? Dodje mi zao sto nema privatnih bolnica, jer ove definitivno rade pola posla a mozda ni toliko.Ne znam da li da zalim tog jednog lekara ili sve nas pacijente koji ga cekamo dan i noc, mada on verovatno ima pola miliona platu za to svoje dezuranje a mi nemamo gde da odemo...tako da se zna ko je izvukao deblji kraj.