Život sa klincima

U sobi je potpuni mrak ali čujem lupkanje, neeee, garant je 6 sati.Mrzi me da se izvucem ispod toplog jorgana, počinje mumlanje...Jel ga čujes? Da, čujem ga, naravno da će svi ustati vikendom u 6, jedini dani kada možemo pošteno da odspavamo a oni će se dići pre sunca...Preko nedelje onog starijeg jedva uspevam po treći put da izbacim iz kreveta u 8 i 10 i da ko ludi jurimo na -15 ne usuđujući se da dišemo na putu do škole da bismo stigli u 5 do 9 pre zvona.Svim drugim danima je teško ustati, osim vikendom, vikendom, vikendom vlada Marfijev zakon i su svi dole na gomili u 7 sati...
............................................................................................................
Evo kako izgleda dan u Aleksinom razredu :) ovo su njegova uciteljica i drugari





Deca se ovde druže drugačije nego tamo, ili bar drugačije nego što je bilo kad sam ja odrastala.Nas bi mama isterala u dvorište ili na ulicu i rekla do te i te kuće smete da idete i kad vas zovem na večeru odmah da ste došle.Bilo je par klinaca našeg uzrasta u ulici i gomila penzosa koji su nas pomno pratili i ogovarali sa svojih klupica ispred velikih kapija od avlije, da cinkare roditeljima ako smo bili nevaljali.Igrali smo se na travnjacima pred kućom ili na putu, jer tada u našoj ulici nije bilo saobraćaja kao sad, iako smo bili na 5 minuta od centra grada.Švrljali smo kredama po ogromnoj zelenoj limenoj kapiji, igrali lastiš i šantalice, vozili ponije po trotoaru...i upadali jedni drugima u kuće bez najave.
Danas toga ima samo još na selima, inače druženja i viđanja u našem sadašnjem komšiluku se zakazuju po rasporedu roditelja koji moraju da vrše nadzor, igranja na ulici bez nadzora odraslih gotovo da i nema,jedino ako neko ima dosta stariju decu koja nadgledaju mladju braću i sestre. Vikendom organizujemo playdate na par sati ili se ide u velike igraonice ako je loše vreme, tamo se često nalazimo sa prijateljima, ako je lepo vreme idemo napolje u setnju, na kupanje, na kanu ili već nešto pronađemo u okolini.Leti ima puno više festivala i aktivnosti za decu.
Svake druge subote dolazi Aleksina najbolja drugarica u goste, tata je ostavi kod nas kad ide na posao u okolini i pokupi popodne.Preko raspusta se mame stalno organizuju preko fejsa koja ce pokupiti klince na par sati za playdate, obično se nađu oko 3 i razilaze oko 6, mame ili braća ih dovedu do nas i posle par sati neko dođe po njih.Ponekad se sve dogovorimo da ih vodimo na igralište u isto vreme.
Tako se druže, ništa posebno ali pošto su puno duže u školi nego što su deca u Srbiji ne ostaje im ni puno vremena, škola se završava u pola 4 (kod nas) a posle toga ostane malo vremena za gledanje crtaća, večeru kupanje i priču za laku noć, jer moji klinci ležu mali u 7 a veliki u 8.

Neki ljudi slave rođendane kod kuće ili u stanu, pogotovo ako znaju da neće imati puno gostiju.Princip je isti, dovedeš dete ostaviš ga, prošetaš okolo dva i po sata (taman obaviš pazar i popiješ kafu) i ideš po njega ( to je ako nisu u pitanju naši bliski drugari već neki školski klinci).U većini slučajeva se ne očekuje da mama ili tata sedi tamo i drži sveću, ako vas nisu izričito pozvali unutra ili pozivnicom.
Mi smo zakupili igraonicu za poslednji rođendan, 15$ po detetu uračunata hrana i torta, odrasli ne plaćaju i za njih se kupuje dodatna hrana, dobijamo na 3 sata sobu sa stolovima i stolicama i sok (pepsi ili jabuka), nije dozvoljeno uneti svoju hranu ili tortu, deca dobijaju kartice za aparate sa video igricama i pristup igraonici.Igraonice inače koštaju 5$ upad za dan.Sve u svemu proveli smo tamo celo popodne, jeli, pili imali oko 10tak klinaca sa roditeljima u gostima(jer smo mešali društva)i klinci su se lepo iskakali, mogli smo da uzmemo i rođendan na bazenu i splash centru koji igraonica nudi ali tih dana je bilo hladno, bilo je puno malih bebaca i nismo hteli da roditelji budu raspeti na 100 strana.Igraonica unutra je dizajnirana tako da je ogradjena i deca ne mogu da napuste taj deo a da ih roditelji ne primete (ulazi se na mala vrata koja su pod nadzorom radnika) klupe su postavljene okolo prostora za igru tako da roditelji mogu da sednu pricaju i gledaju sta deca rade.Princip je uvek isti, dodjes sednes negde tako da ih vidis i pustis ih da se dobro iskacu, imaju penjalice,tobogane, topove sa loptama, bazene sa loptama, mreze za skakanje, tunele, karike, i razne druge zanimacije.
Posle igraonice žurka se nastavila kod kuce za uži krug prijatelja ( neki su ostali da prespavaju).

Što se poklona tiče, kupuje se sve i svašta do vrednosti od 10 do 40$, mi uglavnom u proseku na nečiji poklon ako nam nije najbliži prijatelj trošimo oko 30$, mislim da je to ok.Ako su veća deca uzmem im gift karticu za neku prodavnicu igračaka.
Kada je išao kod drugarice na rođendan ostavila sam ga kod njih kući oko 3.30 i pokupila u 6, imali su malo organizovanih igri, malo ručnog rada- pravili su neke maske, dobili su poklon ručno iscrtane majce od drugarice (jer se ovde daje mali poklon zahvalnosti od slavljenika, što mi nismo znali, loot bag)jeli su pizzu i sok i išli kući oko 6, 6.30.Ništa preterano ni posebno, nema fensi torti (obično su najobičnije kupovne) niti ludila od hrane, par sati zabave sa grickalicama, sladoledom ili picom i baj baj.

Nastaviće se.....