Tik tak ...

Nikad nisam volela ruske pisce, znate li zasto? Ubijala me ona njihova vecita sentimentalnost oko sitnica, vecito prenemaganje oko naizgled nebitnih stvari, vecito raspinjanje junaka na krst od strane njihove savesti i teznja da se naizgled bude dobar i protiv svojih instikata samoodrzanja i prezir prema onima koji to nisu...To je neko slovensko ili balkansko prokletstvo sta li...teznja da se od svega pravi ceremonija i da se svemu pridaje vaznost, gomila obicaja i kojekakvih gluposti za koje su i zaboravili cemu sluze.Svadbe su zivi primer tome, moja je posle silnih svadja sa roditeljima prosla po nasoj volji bez obicaja, bez crkve i bez vencanice, vise kao druzenje uz muziku i jedna masovna zurka sa dobrom klopom. Mi smo zapravo hteli da nam daju pare da odemo na odmor a ne da ih ulupaju u alkohol i prasice i totalno neudobnu haljinu za jedno vece ali nista od toga, sramota,vice moj otac, svi su pravili svadbe cerkama, sramota da me bude, pa nisam ja golja, sta ce reci silna rodbina ???Sramota...ostasmo mi bez putovanja, zavrsili u Bugarskoj sa sestrom i koleginicom za 140 evra i samo doruckom ,desetak dana ,autobus bez klime 12 sati, sobe smrde, more prljavo i puno meduza ali nisam gledala u zube prvom letovanju 10tak godina posle 90tih.Rodbina se najela i proveselila a kad se i napila morala sam 9 puta za redom da slusam Lepu Maru dok nisam rekla muzici ili ide Mara ili ja odo sa svoje svadbe.
Zasto mi je ovo palo na pamet bas sada kada su praznici, videla sam u novinama cene kompletno okicenih plasticnih jelki, za 200 dolara dobijete gotovu jelku samo da je stavite u sobu, za 20tak dolara dobijete gomilu pripremljenih upakovanih sitnica samo da ih podelite rodbini ili kome god...zasto da uzmete pravu jelku i kitite je sa svojom porodicom kada je ovako brze i lakse, ili zasto da svakom ponaosob birate poklon i pakujete ga...A ja sam neizleciva po tom pitanju, godinama pamtim sta ljudi vole i trazim im pravi poklon, moja sestra od ujaka voli haskije i konje, kupila sam joj solju sa slikom haskija i plisanu igracki iz te kolekcije i upakovala u papir sa slikama konja, eto takva sam ja, moja mama voli orhideje i magnolije, znam sta voli svaka osoba sa kojom sam pricala duze od 2 sata i pamtim to.I onda me ubije u pojam takvo bogohuljnje, kupiti gotovu okicenu jelku i gotove upakovane gluposti pa kakav je to praznik?Strasno.Mi smo danima pravili ukrase sa mamom i spremali se da ih zajedno stavljamo na jelku kad je tata donese, i soba nam je do februara mirisala na borovinu...a pokloni su uvek bili izraz necije zelje i nadanja tokom cele godine a ne carape i ruzni dzemperi.Moja mama je uvek preterivala u ceremonijama vezanim za hranu, nedeljni rucak od 6 kuvanih jela da bi svakom u porodici bila ispunjena zelja, jer kad sve izgubi vrednost hrana i porodica ostaju, tako su moji mislili.
Komsinica me stalno pita kad dodjem kod nje zasto donosim neku hranu ili slatkise malom, i ja se onda zamislim i shvatim, i kazem joj sramota me je ici praznih ruku kod dece i prijatelja a hrana je jedino sto nikada ne gubi vrednost u ljudskim ocima kada si u takvoj zemlji i vremenu kao sto sam ja bila.Nije me razumela al dobro.
Iz nase kuce niko nikada nije izasao gladan ili zedan, u najgore vreme je ceo komsiluk od 10toro dece sedeo uz petrolejku pored kaljeve peci i igrao gangstera sa nama dok je mama pekla kiflice u peci, jer nije bilo ni struje ni vode ni plina...sreca nasa pa smo imali tu pec, futuristicku viziju mog oca oko koje su se 80i neke mama i on prilicno raspravljali, ona nije htela takvu nakaradu da joj unisti parket u kuci i zauzme pola dnevne sobe (jer je pec bila 2 metra visoka i 2 siroka skoro preko celog zida) a on je hteo da ima plan B za svaki slucaj(moj otac uvek u zivotu ima plan A,B i C uglavnom nas je to i izvlacilo svih ovih godina :)).I uvek se tu vrtela neka hrana i neka peciva i kuvanje od kad znam za sebe.
Ovde ljudi bas nesto ne kuvaju, vidjam zene u prodavnici koje idu na casove kuvanja iz razonode, ali nije im potrebno da se muce, sve moze da se kupi za male pare s njihove tacke gledista, za 15tak dolara pile krompir i salata za celu porodicu, provuces karticu i gotov rucak.Meni se cude kada kazem da kuvam 2 put dnevno, doduse ja imam vremena za to.
Neko je pitao kakvi su praznici, po mom misljenju komercijalni kao i svuda, gomila okicenih prodavnica, igracke i tehnika za tinejdzere na snizenju, lepe i primamljive reklame koje vam nateraju suze na oci kada se mama pojavi i pruzi uplakanom detetu novi nintendo xbox i on odjednom voli i nju i ceo svet...previse kica i loseg marketinga za moj ukus.
Pre neki dan Aca i ja sedimo na krevetu uvijeni u cebe i komentarisemo kako se pomalo osecamo kao u 90tim, nikako da nakrpimo sve da platimo,sve nam je neizvesno, na 2 kanala koja hvata sobna antena idu samo lose vesti iz treceg sveta i reklame, ja sam pekla hleb i cela soba mirise na svez hleb,komsiluk je tako zivopisan samo sto ne drzi koze po stanu a psi koje drze zavijaju uvece...prozori duvaju i grejanje nam je par dana malo strajkovalo i nismo bas bili odusevljeni ali snaci cemo se i u tom momentu dok se smejemo na svoj racun na tv-u krece neverovatna reklama


I mi se pogledamo i prasnemo u smeh, bogte ovaj je kao Jezda kaze Aca, kao 90tih kad su svi prodavali zlato da prezive i jedu...eto sta je ljudski mozak, godinama mu je nesto upisivano u srz i nesto je skupljao tamo na balkanu pa sad svuda vidi senke toga hteo ne hteo.Da sam rodjena ovde verovatno bi mi plasticne jelke i instant hrana bile sasvim obicna i ok stvar, a cudila bi se ljudima koji sami peku hleb ili prave ukrase za jelku. Tik tak, vreme je novac, Aca ce raditi za praznike ali ce biti vise placen...mada mi smo odavno naucili da ne gledamo na kalendar,da ne slavimo godisnjice i bitne datume vec se trudimo da nam svaki dan bude bitan i lep kao i svi drugi, mnogo je lakse ne opterecivati se ceremonijama i time sta ce ko reci, vec naci svoj nacin za uzivanje u svakom trenutku koji nam je dat.
I protiv svoje volje ponekad me uhvati ironicno podsmevanje ovom "kupi ljubav" sistemu i moram da priznam da je istina ono sto mi je drug zajedljivo rekao -mozes da isteras coveka sa balkana ali ne mozes balkan iz coveka, iako je to receno u negativnoj konotaciji, postoji i ona druga strana svega toga onaj zadrti ceremonijalizam i tradicionalizam koji sam tamo prezirala, ovde me hvata panika kada vidim da nema ni traga od njega vec je sve instant komercijalizovano i plasticno ruzno i kratkotrajno, dve razlicite krajnosti bez neke zlatne sredine ako je ne nadjete sami.
Eto takvi su praznici, kicasto zanimljivi, sa snizenjima i paradama , kratkotrajni, a za mnoge radni...


PS Hvala na preporuci za Albaharija i Price iz dijaspore danas mi je stigla u biblioteku i upravo je citam i vidim svoj odraz u njoj, verovatno odraz svakog jednog emigranta...sve ono sto sam ja primetila sada, on je opisao pre 10tak godina isto tako prolazeci kroz ovo, ako imate vremena obavezno je procitajte, zanimljiva je.