Sneg **********

Nije da se bas nista ne desava ovih dana ali praznici su prosli, zivot se vraca u normalu i uglavnom smo zavejani jer ponekad ume da padne i po 30 cm snega za dva dana i nema sanse da mrdnes osim kolima.Doduse svaku noc se trude da ociste i trotoare i puteve ali ujutru opet napada taman dovoljno da ne mogu da guram kolica a bebac jos nece da saradjuje kada ga vodim za ruku, ima preko 15 kila i ne pada mi na pamet da ga nosam okolo ledja mi otpadose, u zadnje vreme se malo navikao ali cim vidi dugme ili sijalicu gotovo je po njemu mogli bi citav sat da visimo na semaforu i pritiskamo dugmice za prelazak na opstu "radost" vozaca koji ionako mile po losem vremenu.
Nekim acinim kolegama treba i po 2 sata do posla i jos vise od 2 nazad jer kad svi krenu kuci u isto vreme na inace brzom auto putu mozete nonsalantno procitati knjigu i popiti kafu ili odgledati film dok se pomerite pola kilometra, a jos kad pada sneg...secam se da sam se cudila pre par godina kada mi je devojka iz svedske pricala kako ona putuje na posao nekih 160 km na slican nacin, ja jesam putovala dosta do posla ali najdalja relacija mi je bila 20tak km a to nije ni blizu ovom gradu u kom jedna ulica ima preko 100km, zato sam sretna sto smo upotrebili logiku da je bolje da nadjemo posao pa onda stan u blizini jer posle 12 sati pred ekranom i za telefonom ko jos zeli da provede 2 u kolima? Ne karikiram to za radno vreme, ono je od 9 do 6, ali aca nikada jos nije dosao kuci pre 7, a obicno dolazi i kasnije, vecera i opet sedne da radi od kuce...i verovatno ce morati jos vise, ne zato sto ga neko tera ili placa nego zato sto mora da se trudi duplo vise nego kanadjanin rodjen i skolovan ovde da dokaze da nesto vredi, svaki indijac ili kinez koji dodje duplo je vredniji i revnosniji od svih odavde jer mora da se opravda i da uspe, zna da nema nazad i da nema nikog da mu pomogne ovde ako sklizne, isto tako zna da ako ti je pruzena sansa uhvati je sa sve cetiri i ne pustaj.
isto tako smo odmah saznali da je ova godina za ucenje, od januara se opet sve okrenulo na to da ja moram da resim svoje probleme a on da uci za drugo radno mesto ako zeli da napreduje, to znaci manje piskaranja na netu a vise na papiru.Moracete da mi oprostite ali dala sam sebi zadatak da ucim i verovatno ce se blog svesti na jednom nedeljno ili takvo nesto kad stignem...zao mi je ali jednostavno moramo napred a ima toliko puno posla i ucenja.
Imali smo goste ovih par vikenda i lepo smo se proveli, ipak dani pocinju da lice jedan na drugi kako samo zimi umeju.Necu da gnjavim sa pricama o losim navikama i komsijama, danima nismo mogli da disemo od smrada vutre u hodniku, nocas su pravili zurku u stanu iznad do 6 ujutru...jedva cekam da se opet selim negde u neki mirniji kraj a mislila sam da mi je dosta selidbe za ovaj period...stvarno mrzim metropole, kad si mrav u rupi od 5 miliona mrava zivot uopste nije zabavan niti mozes da se pravis da to ne utice na tebe, mozes da se pretvaras kao mi i da ceznes za nekim mirom koji je godinama daleko od tebe i u nekom drugom gradu, jedina uteha mi je sto znam da ce doci i taj momenat ,bar ako se ja pitam.
shvatila sam i zasto ljudi koji stignu nestanu sa foruma i neta, posle nekog vremena svet tamo dole *a ne znam zasto je srbija tamo dole)_prestane da biva bitan i da postoji za njih tj nas, ni vesti ni novine nista ne postoji a cela prica o tamo ostaje daleko iza nas jer se vidik grana u hiljadu novih prica, prepreka, problema i resenja koja moraju da se odrade sad i odmah i ovde...