Dok neko ne skupi hrabrosti ...
moram da priznam da sam se malo razocarala, ocekivala sam malo manje sebicnosti od citalaca bloga ali pokusavam da vas razumem.
To je ipak pogresan nacin, pruzam svima priliku da pomognu drugima svojim iskustvom i niko ne zeli, sta to govori o nama?
Kad god imam neko lose iskustvo ovde, upozoravam ljude na sav glas nadajuci se da kad sam ja vec lose prosla oni nece, pokusavam da pomognem a ne da odmognem u ionako teskoj situaciji u kojoj se emigranti nadju kad dodju.
Odgovor onih koji tvrde da ne vredi ni pokusati doci ovde je uopsten i maglovit, nista ne valja, i kada konacno bude pruzena prilika da se to razjasni...tisina.
Garant svako sebicno misli, bas me briga kad su glupi nek dolaze, desice im se isto zlo ko i meni i onda cu dobiti satisfakciju da nisam jedini nadrljao...taj mentalitet mi je apsolutno poznat odande.
Danas mi je zena koja mi je otvarala racun za grejanje na struju rekla da je bolje da je koristim sto manje jer su zimi racuni veliki i da se grejem na plin, u najboljoj nameri da mi pomogne kao novom potrosacu firme koja me snabdeva strujom...to je ono sto cenim kod ljudi ovde, iskrenost.
Poziv za gostovanje i dalje stoji.
Posto izgleda da anonimnost izvlaci neko neodmereno ponasanje i reci u komentarima, ubuduce necu objavljivati anonimus komentare, stavite nick ili bilo sta iz prostog razloga sto posle 10 anomimusa u komentarima ne znam da li se radi o jednoj osobi sa 10 ideja ili 10 razlicitih ljudi sa istom idejom, nadam se da ce to smanjiti nesporazume i preterane reakcije.
Evo jedne mesane salate sa youtuba iako pretpostavljam da ste sve to vec videli
Building Futures in Canada" is a series of short videos profiling the stories of 20 newcomers and immigrants to Canada who talk about why they chose Canada, where they decided to settle, the challenges they faced, the sources of help they received, and so on. Viewing these vignettes will enable you not only to hear the experiences of these individuals but to learn what life is like in various communities across Canada. For more information, consult http://CFEE.org and http://WorkingInCanada.gc.ca.
Svako ko cita tvoj blog trebalo bi da zna da su ovi tekstovi proizvod tvojih iskustava (i vasih kao porodice). Cak i da smo svi identcini kao ljudi tesko da mozemo da prolazimo kroz iste zivotne situacije. Ja sam ovde u Kanadi, takodje, nova. Tu sam tek 10 meseci, ljudi sa kojima sam u kontaktu su ovde vise od 15 godina. Iako ima dosta onih koji pricaju jednu istu pricu nezadovoljstva Kanadom, moram priznati da sam imala srecu da upoznam i ljude koji pricaju potpuno suprotno od toga. Oni Kanadu smatraju svojom zemljom, zemljom koja im je dala priliku da rade i zive normalno i da odgoje svoju decu u miru i bez svih onih stvari koje smo imali mi koji smo ostali tamo poslednjih godina. Sa druge strane ti ljudi vole svoju domovinu (zemlje nastale iz bivse Jugoslavije), rado slusaju i gledaju balkanske televizijske programe, citaju novine, i sve u svemu prilicno su informisani o svemu sto se desava tamo. Bojim se da cu sa ovom porukom otici mnogo u sirinu, ali ono sto zelim da kazem je sledece. Rado citam tvoj blog iako neke stvari o kojima ti pises vidim potpuno drugacije jer su i moja iskustva ovde drugacija. Takodje, pronalazim i toliko toga u cemu se u potpunosti slazem. Ne obracaj paznju na zlurade komentare i nastavi da pises. Kome se ne dopada ne mora da cita. Ja licno, a sigurna sam i mnogi drugi, uzivam u svakom tvom teksu. Pozdrav! Brankica
ReplyDelete