Drugaciji ukusi

Prvi sneg se nije zadrzao...

Nedavno sam u lovu na dobre recepte za peciva naletela na par zanimljivih blogova koji se bave zdravom ishranom u danasnje vreme. Mada ima i totalnih frikova koji dokumentuju svako zrno koje pojedu i slikaju svaki obrok bilo je i zanimljivih stvari.
Zasto kazem u danasnje vreme, pa sam pojam zdrave ishrane razvio se u onom trenutku covecanstva kada je konacno hrane bilo dovoljno a za neke mozda i vise nego dovoljno. Zamislite koliko zdravo su mogli da se hrane nasi davni preci lovci i sakupljaci, jednom nedeljno neko peceno ili dimljeno meso i uglavnom zrnevlje i korenje, pojedi sta nadjes da je jestivo. Posle su dosli hlebovi, kase i zitarice, mleko i med, pa konacno krompir, secer i meso, osnovni sastojci danasnje ishrane. Svaka zemlja ili region ima ono sto se naziva staple food ili hrana koja je osnova a sve ostalo je dodatak ili luksuz, tu spadaju pirinac za aziju, krompir i zitarice za evropu i skrobno korenje za neke africke zemlje (taro, fufu, casava itd). Modernim zemljama je osnovna hrana hleb, jos od prvih civilizacija starog Rima, hleba i igara :)
Kao neko koga sve zanima iscitala sam kuvare i recepte stare stotinu godina, od starih rimljana , preko francuskog dvora do zabacenih ostrva sirom sveta, mada vecinu tih recepata ne bih iskoristila jer su suvise cudni za danasnje ukuse.
Zanimljivo je da su dosta dugo u evropi paradajz smatrali otrovnim, krompir nejestivim, a na francuskom dvoru povrce i voce nezdravim.
Isto tako sta ko smatra zdravom hranom je diskutabilno. Npr u mojoj rodnoj Vojvodini probajte nekom da objasnite da kobasice, cvarci i ostala dimljena "laka rana" nisu zdravi hehe, ili u drugim krajevima kajmak, prasece pecenje, leskovacki rostilj, sljivovica ... svidja mi se ovaj spot na tu temu



Cemu ovaj uvod? Vecita debata pro i contra Severna Amerika je losa hrana, ili drugaciji nacin ishrane.
Definitivno hrana je potpuno drugacija, ima drugaciji ukus i drugaciju recepturu, sto je i za ocekivati ako odete u stranu zemlju zar ne? Mene licno najvise nervira cinjenica da nekako cak i u meso -kao sto su salame tipa sunkarice, uspeju da strpaju secer, sve mi ima sladunjav i neprirodan ukus, a sve sto je dimljeno ima ubrizganu vestacku tecnu aromu dima, koju kao i vestacku karamel boju mozete da kupite za svoj rostilj, fuj. Pitanje je samo kako izaci sa tim na kraj, ja licno kad god mogu (a na zalost ne mogu uvek) kupujem meso koje ima napisan izvor sa koje farme dolazi i etiketu free from, sto znaci da nije tretirano hormonima ili antibioticima, to nije neka garancija znam, ali posto ionako jedemo meso dva puta nedeljno a ne svaki dan, racunam da je podnosljivo nadati se da su etikete u pravu i da je meso sa farme. U okolini Londona postoje farme koje prodaju curece meso od toga dana, a subotom na farmerskoj pijaci moze da se kupi veca kolicina (but ili polutka) npr junetine ili onog sto su spremili za taj dan za pijacu. Naravno za duplu cenu mozete kupovati organic meso u supermarketima, na oko divnu crvenu govedinu iz USA nikada ne kupujem jer ima ukus sundjera i puna je hormona, isto je i sa svom preradjenom hranom tipa parizeri i ostalo. Tako da nama realno meso i nije neki problem jer ga ne jedemo cesto, veci problem su mlecni proizvodi i voce i povrce. U sezoni, farmerske i seoske pijace su zakon, van sezone prepusteni smo kao i uvek plastenicima i supermarketima.
Nedavno sam citala debatu na temu sta je to local food, npr da bi podrzali domacu ekonomiju i farme u ontariju supermarketi imaju reklame buy local, ono sto nam ne govore je da se kod njih pod taj pojam svrstava sva roba kojoj treba jedan dan puta kamionom do prodavnice, po tom pola proizvoda iz delova USA bi bilo local.To mi se ne dopada kao i vecini farmera u Ontariju i BC.Dobra vest je da ako ste spremni da date malo vise para na hranu ili gorivo mozete da se hranite sa minimumom sumnji u to sta je na tanjiru, losa vest je da ako ste navikli da vecito lovite po supermarketima ili nemate drugog izbora onda je to raj za sve koji vole samacki nacin kuvanja izruci i podgrej.Postoji preko 50 vrsta supa u konzervi, sve vrsta testenine i gotovih jela u konzervi ili smrznuto, kineska hrana iz zamrzivaca, brzi obroci za mikrotalasne, i dok sve to postoji i u drugim supermarketima sirom sveta niko vas ne tera da to kupujete ili jedete. Paradajz iz maksija ili rodica u januaru ima isti ukus kao i pradajz ili tresnje u januaru u Kanadi, nikakav, jer mu nije sezona i iz plastenika je.
Pre dobrih 20 godina letnje raspuste sam provodila u Nemackoj kod bake i dede, ponekad, kad bi je mrzelo da kuva, oko pola 5 moja baka bi srucila iz konzerve kuvani grasak i sargarepu , dodala zacine i slatku pavlaku i zakuvala ga, u rerni bi podgrejala vec ispecene cufte a za to vreme je vec vrila magi supa iz kesice, u 5 sati kad bi deda stigao klopa je bila na stolu. To je bilo moje prvo iskustvo sa instant hranom i pomfritom ( kojim smo se mi klinci davili).Od onda takav nacin kuvanja je stigao skoro svuda, iz prostog razloga jer zene rade.Mi smo odrasli na kazanskoj hrani, na djuvecima, paprikasima, pasuljima, kupusima i boranijama...na svim tavama i loncima i ostalim varivima koja mogu da se zavrse u 1 nocu i ostave za sutrasnji rucak da ih muzevi i deca podgreju kad stignu kuci.Vikendom obavezno pohovano meso i kolaci.
Postoji taj neki mentalni sukob izmedju tradicionalnog kuvanja i instant kuhinje kakva je uglavnom skoro svuda u razvijenim zemljama, navodno ako uzmes iste namirnice i krckas ih par sati u maminom loncu ili ih smiksas u kasu, prepeces i zamrznes to nije ista hrana, pa dobro po ukusu definitivno nije, ali i dalje je meso. Nisam neki totalni health freak, s vremena na vreme pojedemo nesto od brze hrane ili neko parce pice usput, moj izbor, ukus naravno ne moze da se poredi sa onim kada ti to sam spremis ali ili je to i nedelja u prirodi sa sendvicima ili je kao moja mama i sve pre nje nedelja od ujutru do uvece u kuhinji za sporetom i sudoperom. Rado jedan dan zakidam na kuvanju da dobijem malo slobode i odem da skinem koji gram na svezem vazduhu.
Mislim da je gotovo uvek moguce hraniti se zdravo, i da covek uvek ima izbora, cak dotle da moze da sam proizvodi svoju hranu sto je novi trend u poslednje vreme recimo u Britaniji ili Urban gardening u Torontu. Nerviraju me likovi koji kukumavce i pljuju po necemu bez obrazlozenja da postoji i alternativa, hrana u Kanadi nije samo hrana na koju, lenji da potrazite alternativu, nailazite u supermarketima, ne svidja vam se hleb ( iako ima kratkotrajnog hleba koji se dnevno pece u pekarama za dolar) ok koja je alternativa, nadji prodavnicu skupljeg rucno pravljenog ili ga napravi sam (bas kao 90tih :)) neces hormonsko meso nakrkano antibioticima nadji mu aternativu, uvek postoji nacin da se relativno zdravo hranis ako ti je to bitno.Ako nije, onda je svejedno sta kupujes i sta jedes jer konzervirana i preradjena hrana meni ionako ima isti (ne)ukus .Vise ce te kostati to je cinjenica, ali ako je zdravlje bitno ok. Ne one fore hrana je odvratna, voce i povrce nema ukus bla bla bla, ispravka, hrana koju si jeftino kupio u supermarketu sa povrcem van sezone je takva jer je jeftino kupljena u supermarketu i to je to, bila bi ista i u Nemackom ili Madjarskom supermarketu.
Jako je nezahvalno generalizovati bilo sta vezano za ovu ili bilo koju drugu zemlju, niti je klima u svim provincijama ista, niti je hrana ista na pijaci i u marketu, niti su cene iste u svim gradovima, sve se jako razlikuje u samoj Kanadi a kamoli u odnosu na Evropu.
Niko ne jede 100% zdravu hranu, nigde u svetu.Kao sto je internet dopreo svuda, tako delimo istu atmosferu kojom lutaju oblaci smoga i radijacije iz celog sveta.
Cesto sam sa decom za dan planete zemlje pravila kolaze na tu temu, nafta u okeanu na drugom kraju sveta je ista nafta mozda u tvojoj konzervi tune, kineski smog iz termoelektrana je juce padao na tvoj grad u kapima kise...na tvoje voce i povrce.
Kao nekada Cernobil, a sada globalno zagrevanje i zagadjenje, domace hemijske fabrike koje malo malo pa pomore ribu u Tisi illi Dunavu...sve je povezano sa nama iako je naizgled tudj problem.
Ako pogledate listu iz 2006 videcete da je vecina najzagadjenijih mesta upravo u evropskom komsiluku http://environment.about.com/gi/o.htm?zi=1/XJ&zTi=1&sdn=environment&cdn=newsissues&tm=55&f=20&tt=2&bt=1&bts=1&st=11&zu=http%3A//www.blacksmithinstitute.org/top10/worst35d.html
I naravno sve ostalo je fino dokumentovano svuda na netu http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_carbon_dioxide_emissions
sto ne znaci da sve to tako lako moze da se promeni kao npr nacin ishrane.

To sam prvi put osetila na svojoj kozi kada se bebac rodio.Trebalo je da krenemo sa jabukovom kasom i trebale su mi neprskane lepe jabuke od nekog kome mogu da verujem jer nisam htela da mu dajem konzervirano vec sveze, ispostavilo se da ljudi koji imaju vocnjake imaju posebno jabuke za sebe i posebno (tretirane i prskane ) za prodaju, druga stvar vecina vocnjaka je duz magistralnih puteva kuda svakodnevno prolaze kola na olovni benzin...Da li je iko ikada testirao procenat olova i ostalih teskih metala u hrani koja se gaji duz takvih puteva? Kad malo bolje razmislis kako ikome da verujes ako nisi ti sam uzgajio to sto jedes...ali opet tu je kisa i vazduh donet ko zna odakle...sadila sam uvek i gajila sve sto sam mogla u basti jer to volim najvise od svega, da gledam kako od moje male semenke raste divna boljka i donosi mi najsladji plod na svetu :)Jedna fina baka iz komsiluka koja je imala staro jabukovo drvo nas je snabdevala za bebca dok god je bilo jabuka.
Moja sestra je ekolog i pomagala sam joj sa radovima koji su se odnosili na kavezni uzgoj riba i nevezano za to testiranje podzemnih voda kod nas, sve sto sam naucila za to vreme delovalo je porazavajuce. Ribe se jos u mrestilistu vakcinisu i tretiraju antibioticima i antimikoticima , a kasnije u uzgoju opet, isto je manje vise i sa pilicima i svom ostalom "prehrambenom stokom" namenjenom iskljucivo da se sto pre ugoji i posalje u mesare, naravno profit i minimum gubitka usled bolesti su glavni uzroci, ali realno sta ste ocekivali? Niko ne moze da me ubedi da u danasnjem svetu gde svi sve zasnivaju na obrtu novca i robe, postoje naivni koji veruju da to nije tako u samo jednoj zemlji u svetu i to u onoj koja ima najmanje ekoloskih zakona i najmanje se trudi oko dobrobiti svog stanovnistva.Jedini nacin da se izbegne ono sto ti smeta je da se to jednostavno izbegava, kao sto Londonci izbegavaju centar grada :)
Nikada necu prihvatiti pljuvanje bez cinjenica ( cak iako je delimicno tako) bez da se ponude druge opcije, bez da se obrazujes malo vise o tome i da se ponudi alternativa.Mozda bi trebalo da napisem referat o tome zasto paradajz u Kanadi nema isti ukus kao onaj iz moje baste ? hehehe
Ne, ali stvarno, ako dovoljno trazite sve sto vam treba cete naci evo npr ja sam nasla

From jesen 2011

From jesen 2011

Sve zdrava 'rana za Kanadsku zimu hehehe
ljuta madjarska kobasica, domaci cvarci i pecenica, zato sto uvek ima ljudi koji ce ako im se nesto ne svidja ili im nedostaje napraviti bolje :)
just like me .
Ako mi se ukus necega ne svidja, niko me ne tera da to jedem.
Evo priznajem, ubi nas ceznja za tecnim jogurtom kog ovde kao takvog nema ili ja jos nisam nasla nekog ko ga pravi.
A ostali nek i dalje kukaju kako im je hrana losa kad je ne prave sami :)), e sad cete vi reci ono sto sam ja rekla Aci kad mi je predlozio da stavimo zimnicu i pravimo svoj jogurt, pa nisam dosla ovde da bi radila isto kao i tamo :)) kad ima sve u prodavnici, salim se naravno,naravno da je lakse kupiti sve gotovo ali proizvodjac nije vasa mama i u interesu mu je da napravi i proda sto vise makar pri tom malo zakinuo na kvalitetu ili ukusu.
Slicno se desava svuda, ako mislite da sok na kom pise 100% voca stvarno ima 100% navedenog voca grdno se varate, svi sokovi se prave sa bazama od jabukove kase ili bundeve sa dodatkom arome i voca od kog je navodno sok, i malo limuntusa :)
Gundjanje posle desetina godina provedenih ovde oko toga koliko je sve ukljucujuci hranu razlicito je samo hint dugogodisnje neprilagodjenosti na novu sredinu, nekog prodje za par godina, nekog ne prodje nikada i pocne da prerasta u nezadovoljstvo i tugu.Nazalost ne moze se izbeci niti zaobici, u ljudskoj prirodi je da nam uvek nesto smeta i da smo vecito necim nezadovoljni, frustracija je osnovni pokretac jos od detinjstva da se stvari promene (na bolje ili na gore), i zato su nasi imigranti tikve bez korena ukoliko ne uspeju da puste nove ovde :), ja sam relativno nova u tome i jos ne znam kako to ide i da li je lako "primiti" se ovde ali pokusavamo.
Tudja nostalgija za onim tamo mi zvuci kao ona Stankoviceva "zal za mlados" iz Kostane, kako je bilo dobro na studijama, kako je bilo dobro imati 23, kako nam je bilo dobro kod mame i tate pre udaje, kako je bilo lepo pre nego sto smo odrasli i otisnuli se u svet...e crvc, ne moze tako, kad tad te sutnu iz gnezda da naucis da letis.
..........................................................................................................
Mislim da prakticno ne postoji nesto sto bi se moglo nazvati klasicnom kanadskom kuhinjom, kanadskim restoranom ili kanadskom hranom. Stotine godina imigracije su pretvorile "lokalnu" kuhinju u ogroman niz svetskih jela i peciva, sto je apsolutno fantasticno jer mozete da proputujete svet niz jednu ulicu restorana u Torontu.
Vecina tih jela je zapravo identicna sa pravim receptima i ukusom zbog dostupnosti originalnih sastojaka.
Znam da je ovo novopecenim imigrantima preskupo i zadnje na pameti u pocetku, cak stavise i nama je, ali govorim to u pokusaju da objasnim da kanadska kuhinja zapravo ne postoji, vec da je kao i nacija jedan veliki mix.
.................................................................................................
Sto se tice toga koliko je zdrava hrana i na koji nacin cete da se hranite, to je vec na vama i vasim finansijskim akrobacijama :)