Pitanja sa intervjua

" Morate verovati u sebe, jer ste nekad jedina osoba koja veruje u vaš uspeh."

Trazenje posla.
1. Sredila papire, akreditovala jednu od diploma, dobila licencu za rad, pokupila pisma preporuke, zamolila prijatelje da mi budu reference u Kanadi, pokupila njihove brojeve telefona.
2. Poslala svoj rezime svom novom savetniku za zaposlenje kod kog sam otisla kada sam sredjivala diplomu po savete i ostalo...on mi je ispravio 2 stvari u rezimeu i objasnio na sta da obratim paznju, poslao mi je spisak svih skolica i vrtica u Londonu i rekao mi da saljem rezime redom...
3. Visila na netu i trazila oglase u gradu.Poslala rezime.
4. Visila na netu i vezbala odgovore na pitanja za intervju, usmeno i pismeno.Citala knjige o razlicitim aspektima intervjua.
5. Otvorila poseban bankovni racun.
6. Kupila odecu i obucu za intervju.
7. Proverila sve autobuske linije u gradu, pogotovo prema mestima gde idem na intervju. ............................................................................................................................................

Neka od pitanja koje su mi postavili -podrazumeva se da se sva odnose na situacije na poslu: ps. ovo su MOJI licni odgovori, na internetu pronadjite preporucene odgovore.

1. kazite nam nesto o sebi.
-ne ide se u detalje, ja sam ta i ta, imam to i to obrazovanje i iskustvo, mislim da sam creative, versatile and able to learn new things fast, I love my family and they are foundation of my whole life and my biggest support.

2. Navedite primer kada ste imali problem i morali sami na brzinu da ga resite a nije bilo vaseg pretpostavljenog u blizini.
- hoce da vide koliko ste samostalni: zavisno od problema prvo pokusam da ga resim sama, ali ukoliko je situacija ozbiljna, sigurnost dece zavisi od mene i ako shvatim da mi je potrebna pomoc trazim je od kolega ili saradnika.Poenta: umem da procenim svoje obaveze i uskladim ih sa svojim mogucnostima tako da nikada ne ugrozim decu ili posao.

3. Sta radite kada ste u konfliktu sa kolegom?

Uvek izbegavam konflikt. Sebe smatram vrlo tolerantnom i uravnotezenom osobom, ljude prihvatam onakvima kakvi jesu, ako su mi kolege ponekad neraspolozene ili neprijatne ne uzimam im to za zlo jer se desava svima, ako se pretvori u hronicno ponasanje pokusavam da im privatnim razgovorom dam do znanja da sam tu ako im je potrebna pomoc i da mozda nisu primetili kakav utisak ostavljaju na druge.Ako necije ponasanje prema drugima eskalira postoji osoba u kompaniji koja je nadredjena ili zaduzena da pomogne oko resavanja te situacije.

4. Koji deo svog posla smatrate najstresnijim?

Rad sa "teskim" roditeljima, ponekad roditelji imaju specificne zahteve ili ne pronadju zajednicki jezik sa prosvetnim radnicima, deci je lakse objasniti nesto nego roditeljima koji vec imaju formirano svoje misljenje i ubedjenja.Rad sa takvim roditeljima trazi posebnu opreznost i jako dobru sposobnost komunikacije i fleksibilnost.Imam dosta iskustva sa ovakvim situacijama, radionica "kako komunicirati" mi je puno pomogla da savladam razlicite tehnike komunikacije.Primer.
-Odgovor pokazuje da sam svesna problema i da sam se obrazovala kako da lakse izadjem na kraj sa njim, primer treba da ilustruje kako sam svojim umecem resila problem u komunikaciji i uspostavila dobar odnos sa roditeljima sto je u najboljem interesu deteta.

5. Zasto volite svoj posao?

Hm....svako za sebe :) u principu dozvoljava mi da brinem o drugima, da ucim od drugih i da ucim druge, nikada nije dosadan i uvek ima izazova, mogu da se kreativno izrazim, ima divnu emocionalnu nagradu kada ga radite kako treba- deca vas vole i cene,znate da ste vi ti koji menjaju neciji zivot na bolje, jednostavno ispunjava me.

6. Koji su vam ciljevi u zivotu?

Da brinem o svojoj porodici, da rastem i razvijam se profesionalno, naucim bar jos jedan strani jezik i proputujem svet, da imam svoju bastu jer obozavam biljke, prirodu i zdrav nacin zivota :) Iz ovog se vidi da mi porodica na prvom mestu a posao na drugom, ucenje na trecem a zabava na cetvrtom, ali neko mozda moze da kaze obrnuto -da napredujem profesionalno i razvijam karijeru da bih mogao da brinem o svojoj porodici...switch job 1 family 2.

7. Opisite sebe samo jednom recju i objasnite zasto ste bas to odabrali.

opet svako za sebe :) odabrati rec koja opisuje vas kao osobu koja se uklapa u sliku posla, najcesci izbor je: dosledan, sposoban, reliable, detaljan,odgovoran-responsible, flexible, creative,rec koja se izbegava je smart jer time dajete do znanja drugima da mislite da ste pametniji od njih ili da smatrate da je greh ako neko nije pametan, izaberite rec koja je slicna po znacenju ali nije iskljuciva kao npr experienced. moj izbor : creative,versatile ili jack of all trades :) obozavam da ucim nove stvari, govorim nekoliko jezika, lepo crtam, pravim torte i kolace, bavim se fotografijom, putovala sam u razlicite zemlje,imam prijatelje iz razlicitih kultura i sredina,znam imena svih biljeka i insekata koje vidim na ulici, sve me zanima i radoznala sam...

8. Kako cete navesti dete da uradi nesto sto ono ne zeli da uradi?

Zavisi od deteta i njegove licnosti...primer za tvrdoglavo dete i primer za povuceno dete,uglavnom truditi se kako znam i umem da dam detetu podrsku da prevazidje svoj problem.Improvizovati, mozda mu obecati sto bi ono zelelo da radi nesto zauzvrat :) podmititi ga hehehe

9. Navedite primer kada ste prekrsili pravila da postignete ono sto se od vas trazilo?

NIKADA NE KRSIM PRAVILA.Moj posao podrazumeva brigu o deci i njihovoj sigurnosti, pravila su tu da to podrze i nikada ih ne krsim.Skola ima svoj raspored i rutinu da bi deca bila sigurnija. Primer, u skoli u kojoj sam radila bilo je zabranjeno pustati decu da odu i kupe sebi uzinu za vreme odmora, moj dobronamerni kolega se sazalio na gladno dete i pustio ga do prodavnice po hranu, dete su udarila kola na pesackom. Ako sam znala da ima dece koja ce provesti dan u skoli gladna, radije sam za vreme svoje pauze kupila kutiju keksa i podelila sa njima nego da ikada imam tu odgovornost da nekog pustim i desi se takvo nesto.

10. Navedite primer kada ste brinuli o drugima.

Kada sam odgovorila na ovo pitanje, koje je bilo poslednje na intervju, ispitivac se rasplakala. Ukratko -dosta pre nego sto sam se preselila u Kanadu zivela sam sa bakom i dedom, kojima sam pomagala oko kucnih poslova i kupovine, kada sam se preselila i kada smo sleteli sa par kofera i malom bebom bez igde ikog naisla sam na neocekivanu podrsku i pomoc nepoznatih ljudi, pomislila sam koliko njih svake godina dolazi sa malom decom bez prijatelja ovde kao ja i kako se oni osecaju isto toliko preplaseno, nova sredina, nova pravila, novi jezik, pomislila sam kako mogu bar da im napisem kako da izbegnu neke situacije i greske i kako da se lakse prilagode na novu drzavu, da im dam reci podrske ako su im potrebne... Ispricala sam im za blog i za nasa iskustva, i rekla sam koliko sam zahvalna na tolikim pozitivnim iskustvima sa ljudima ovde posebno za pomoc od njihove organizacije koja je ymca i tako...da mi je pruzena prilika da vratim nesto od te dobrote samim tim sto mogu da trazim posao u struci...naravno ispricala sam to sa mnogo vise detalja i primera i zena se na kraju rasplakala i zahvalila mi sto sam to podelila sa njima :) ne mogu da opisem kako mi je bilo neprijatno, stvarno nisam imala nameru da nekog rasplacem, uhvatila me panika kada sam videla sta se desilo jer ja nemam osecaj da je to bila tuzna prica, vec vise puna moje nade da ce sve biti ok. i kako je divno kad ljudi misle o drugima i kako to menja neciji zivot manje ili vise.Moj je promenilo.

Opaska autora:
Menja vas zivot samo ako naucite da budete zahvalni na sitnicama koje su vam pruzene a nisu morale da budu, od prijatelja ili stranaca. Niko od nas nije duzan ni zbog cega, da ucini nesto za drugog, niti iko treba da ocekuje da cu ja ili bilo ko drugi uciniti nesto za njega cak iako me lepo zamoli,to je moja ili tudja dobra volja i izbor, ne podrazumeva se da ce sve sto trazite biti odmah usliseno ili na nacin na koji vi trazite, nismo deca. Ali, ako naidjete na takvu osobu i takav gest, ma koliko mali bio, i umete to da prepoznate, bicete bogatiji- emocionalno.
Cesto cujem komentare tipa "imam tetku, tecu, rodjaka tamo i nece da mi pomogne..." a zasto bi neko morao da ti pomogne? Ti ljudi nisu duzni da pomognu nikom ako nece i tacka, ne mozete ih kriviti zbog tog, oni u tom aktu ne vide nista osim tereta i sanse da im se neko pored svih njihovih problema okaci na vrat.Jednostavno su takvi kakvi su, oni polaze od sebe i svojih potreba i razmisljaju da ce im biti tesko da ispune necija ocekivanja i da ce taj neko biti nezahvalan i traziti previse...postoji pretpostavka o sebicnosti i koristi sa obe strane.
Let's face it, nisu svi ljudi ni dobri ni fini ni kulturni, i neki ce ako im se pruzi prilika iskoristiti sve koje mogu, normalno je da ljudi imaju strah od takvih i da zele da se zastite kad ne znaju sa kim imaju posla. Ja sam zahvalna sto mi je neko ponudio smestaj i da mi iznajmi stan, da ne moram u buvljivi motel sa malom bebom, meni je znacilo sto me je neko odvezao da izvadim papire u nepoznatom gradu opet sa malom bebom i sacekao me tamo izigravajuci moj privatni taxi, ta osoba je odvojila svoje vreme i ostavila svoju decu kod kuce da bi sacekala mene, to nije sitnica koja se podrazumeva, pogotovo posto me nikada u zivotu nije videla. S druge strane postoje ljudi koji stalno zive u survival modu i misle samo na sebe i svoje potrebe ilustracije te price je ovde ali ipak mislim da je bolje biti zahvalan i na sitnicama, cisto zbog psihickog zdravlja :) radovati se svemu sto je lepo i pozitivno u svetu a ne misliti stalno o svemu sto ti je ikad uskraceno ili biti nezadovoljan zato sto nesto nisi dobio u zivotu, za neke stvari se teba dobro oznojiti i izboriti, neke treba platiti a vecinu radimo sami, kao sto je trazenje posla ili vrtica i skole za dete...naravno svako ima pravo na svoj izbor, neki ljudi uzivaju da imaju kisni oblak iznad glave i vide crno hehehe



To su neka od pitanja koja su mi bila postavljena, ne secam se bas svih, pored toga imali smo i test na 4 strane o planiranju aktivnosti sa decom, i jos neka slicna pitanja vezana za posao i odnose sa decom , roditeljima i saradnicima...prilicno obimno. Intervjui su trajali oko sat vremena u proseku. Acin najduzi je bio skoro 3 sata, ali uglavnom traju 45min do sat i po, zavisi od posla.