Jos jedan korak napred!!!

Vrteli smo se u krug i vec postajali ocajni, kupili smo kola koja stoje kod prijatelja i zauzimaju prilaz a ne mozemo da ih registrujemo jer nemamo kanadsku dozvolu.Da bi polozio moras doci svojim kolima...prvi datum za polaganje ako se regularno prijavis je tek za 2 meseca, na svu srecu postoji opcija da se ne prijavis vec da dolazis svaki dan pa ako se neko ko ima zakazano ne pojavi da ti upadnes.
Nismo mogli da nadjemo odgovarajuca kola, ona koja smo mogli da pozajmimo su bila skupa i u pitanju je bio dzip koji Aca nikada vozio u zivotu a kamoli da polaze na njemu, pogotovo sto je ovde svaki auto automatik. Ja sam vec pocela da ucim da polazem pisani test kako bih ja zakazala voznju za 2 meseca pa da on ode da polaze umesto mene voznju ako u medjuvremenu ne uspe da nadje termin i nadala se da cemo uspeti u svemu tome...skoro sam se naljutila kada je Aca rekao da ce svaki slobodan dan ici tamo da ceka ako nadje kola dok ne polozi jer ima tako malo slobodnog vremena a i tesko da cemo naci kola.Na kraju sam se setila da probamo da zovemo rent a car, i nakon sati dugog pregovaranja cak i neljubaznosti od strane 3 ili 4 kompanije dosli smo do sledeceg niko nece da nam iznajmi kola, razlog nemate kanadsku dozvolu, ili nemate kreditnu karticu, koju by the way banka izdaje tek za 6 meseci boravka u Kanadi...Opet grozni zacarani krug.Doslo mi je da placem kada mi je neka zena na kraju posle 40 min cekanja i setanja od ovog do onog menadzera tresnula slusalicu i rekla ne moze.Prvi put da naletimo na grozni zid birokratskih paradoksa koji su totalno nelogicni i besmisleni ali svaka kompanija sebe stiti i to je to.Zakljucak , treba vam tona zivaca i strpljenja, godinu dana od kad sletite ruke su vam vezane i za njih ste jedna velika 0.
I onda, posle svega opet se neko smilovao na nas, prijatelji su se izmenjali kola da bi Aci za dan pozajmili pasata, on je otisao i cekao tamo od 7 ujutru do skoro pola 12, posto je kola morao da vrati do 1 vec se spremio da krene stajao i razgovarao sa instruktorom voznje, kada ga je zena na salteru pozvala i rekla da saceka jos 5 min,neko se izgleda nije pojavio. To mora da su mu bili najduzih 5 minuta, konacno usao je u kola da polaze i POLOZIO!!!Imao je nekoliko negativnih, npr. Nije znao da se rucna pali na dugme u automatiku, nije gledao kad je prolazio pored parkinga prodavnica da li neko izlazi i stao je duze od 3 sekunde na obavezni stop....ako stanes krace od 3 pao si, ako stanes duze npr.10 dobijas negativni.
Posto smo u toku preseljenja,zapravo krecenja stana i skupljanja stvari za isti bili smo premoreni i nismo imali volje da to sto smo toliki teret skinuli s ledja proslavimo.
Tako da moram javno da ti se izvinim ljubavi moja, i da ti cestitam na upornosti i na borbi da ovde stanemo na noge sto pre, znam da ces krisom procitati ovaj post, volim te.
U pravu si, ko se bori za sebe i batrga ovde taj moze samo napred, ko stane i ceka da se kockice sloze, taj ce ostati da stoji godinama u mestu.
Ovo je u pravom smislu reci oportunisticko drustvo, ako sebi ne stvoris priliku i ne iskoristis je nista od toga.Neprestano se radi i bori, ali za razliku od tamo ovde zaista vidis da ides napred i da ti je bolje i da imas vise.
Happy Canada Day :)