Za studente, planiranje i Erl sa Jamajke :)

Medju etnickom hranom u lokalnim supermarketima naletecete na pite, burek,cevapcice, napolitanke, ajvar, smoki...Hrvatski i slovenacki proizvodi mogu se naci u bilo kojoj prodavnici u okolini...
Mada ja kako gurman avanturista preferiram da isprobavam novo, tako da mi je trenutni cilj da probamo svo tropsko i ostalo voce i povrce koje u zivotu nismo videli :))
aleksi se dopadaju mango i borovnice, to nam je stalno na repertoaru, ima bas svega.Gledam pre neki dan ringlove u prodavnici, ono sto se u nekim krajevima zove drugacije ali znate na sta mislim na male okrugle zute sljive, kod nas ih je bilo u dvoristu toliko da su nam se cesto smucile a staza se pretvarala u pekmez kad prerodi, nikad ih nisam volela a ovde su skupi i egzoticni.
U zgradi curi neka voda pa nam danima majstori upadaju u stan i kupatilo sa mini kamerama tipa CSI koje guraju u rupe na zidu koje su izbusili i traze odakkle kaplje, pomalo me nerviraju a zid u kupatilu lici na kulise za horor film.Obecali su da ce ga popraviti, pa sad, kad otkriju gde to kaplje i sta ...
Bio nam je jedan od kucepazitelja Erl sa Jamajke, bas divan covek posedeo malo sa nama i pricao nam kako je njemu divno od kad je dosao pre 5 godina, radio je po 3 posla da bi doveo porodicu i decu ovde i rekao nam da ce nas bog blagosloviti jer bog voli ovu zemlju...kaze nedostaje mu malo klima i basta, voce tamo raste oko kuce a ne u supermarketima *delim njegovo misljenje u vezi voca i baste* ali inace nikada ne bi imao to sto sada ima niti bi njegova deca mogla da tako zive i da se skoluju tamo.Erl je na Jamajci imao 15 konja na kojima je vodio turiste po plazi ali posle 11 septembra turisti vise nisu dolazili i posao je zamro, sreca pa je njegova zena rodjena u kanadi tako da su dobili vize ostavili sve i dosli ovamo.Rekao nam je da obavezno odemo u YMCA na kurs za nove emigrante i da ce oni da nam pomognu da nadjemo posao i sredimo diplome.Rekao nam je da ne brinemo da uskoro dobiti posao i da ce se Bog pobrinuti da nam ovde bude dobro,divan covek, pozdravili smo se i rekli da svrati na kafu ili sok kad god hoce.
Inace znate da se za sredjivanje diploma morate obratiti lokalnom koledzu i platiti takse, ono sto meni traze za uciteljsku diplomu je otprilike spisak svih predmeta koje sam pohadjala, koliko je to u satima trajalo, praksu od godinu dana *koju nikad nisam imala*,izvode iz svih skola u koja sam isla,ocene ,indekse,test jezika, drugim recima sve zivo u originalu prevedeno ovde a ne tamo, i sve to ce da me kosta minimum 500 dolara.
Evo jednog korisnog saveta za studente koji jos nisu diplomirali a razmisljaju o putu ovamo, ako imate struku koja vas moze poslati ovamo gledajte da za diplomski uzmete nesto sto cete ovde lepo moci da unovcite.
Procesljajte trziste rada u svojoj struci ovde da vidite sta se placa i koje su to stvari koje poslodavac trazi.Izuzetno se ceni ako imate objavljivane radove na internetu, dodatne vestine i radno iskustvo makar i kao volontiranje ili praksu sto ovde mozete da prikazete kao rad ili specijalizaciju, nekako :)
Navescu samo neke primere jer mi nije palo na pamet da o tome pisem ranije ali je bitno, npr. u drzavi u kojoj se 98% otpada reciklira ekolozi koji su specijalizovani za reciklazu bilo vode ili zemljista ili otpada super prolaze i lepo su placeni.
Isto vazi i za hemicare koji imaju dodirnih tacaka sa uklanjanjem hemijskog ili drugog otpada i zastitom okoline i voda.Naravno na nas naziv hemicar ovde dolaze nekih jos 20 tipa hemijski tehnicar, kontrolor proizvoda, farmaceut,kontrolor ovog ili onog, hemicar za zastitu okoline enviromental chemist...itd.U sustini ovde je uska specijalizacija cesta pojava za razliku od tamo, ovde nisi samo ekolog ili hemicar vec uvek pored imas dodatni opis posla za ovo ili ono i naravno zahteve kompanije da ti imas neki papir da to dokaze.
Dobar korak je odluciti se na najisplativiju struku, otici u veliki grad sa razvijenom industrijom te struke, raditi par godina i onda krenuti dalje ako vam zanimanje to dozvoljava.
Ljudi se ovde ne vezuju za mesto, sele se za novcem i poslovima.U Kanadi je svuda manje vise isto, samo negde ima vise para i posla, negde manje.Kada jednom dodjes do zeljene plate i iskustva onda mozes da biras gde ces da zivis, a ako imas luksuz da radis od kuce ili imas svoju firmu onda ti je tek svejedno.


Kada smo mi trebali da se odlucimo razmisljali smo ovako, idemo na sever u Edmonton ili Fortmcmurray, ne pitajte gde je to uzas jedan, radimo ko crnci 5 godina i vratimo se na toplu klimu sa lovom radimo dalje imamo decu itd...medjutim godine su prolazile u ocekivanju vize i kad nam je pukao film rodio se Aleksa, tada vise nismo hteli u nedodjiju sa malom bebom vec u neki veci grad sa vise sansi i na relativno toplom podrucju jel, i eto tu smo.Ko ima luksuz izbora moze da ide tamo gde se dobro placa par godina, pristedi, stekne iskustvo i ode posle gde zeli.
Od svih imigranata koji slete u Toronto velika vecina tu i ostane, bez obzira kuda su napisali da idu u aplikacijama.
I ovde je trziste rada malko zasiceno, sta da vam kazem, malo malo pa vidim oglas prodajem sve selim se u albertu ili saskacevan, tamo ima posla ali retko ko zeli da zivi tamo.Kanadska vlada poklanja kuce i farme mladim parovima samo da idu u Saskacevan i rade zemlju, novcano ih stimulisu da se bave poljoprivredom, cak ih ne ogranicava vremenski duze od nekoliko godina da tamo ostanu i daju im platu u pocetku dok ne pocnu da zaradjuju...neki i odu da pokusaju.
U proseku se prvi posao trazi oko godinu dana, mislim na struku, ono sto oni zovu survivor jobs nadje se za par meseci, kako kome... nije svima ista struka ni plata.

Inace jedini razlog zasto pisem ovaj blog je zato sto sam ja sve ovo zelela da cujem i da znam kada smo trebali doci a nisam nigde mogla da pronadjem nista osim ruznih postova na forumima kako je ovde grozno i tesko koji su me jos vise uplasili, nije bilo ni jednog bloga o Kanadi i emigrantima ili ja nisam uspela da ih nadjem...Ono sto sam nasla ne zelite da citate verujte mi, uzasni i malodusni komentari nekih nacionalista koji se nisu snasli ovde ili mozda nisu ni ovde...
Pisem zbog onih koji su sada pred ekranima gladni da saznaju kako je ovde zapravo kao ja nekad i donose odluku zivota citajuci pogresne postove uvereni da su istiniti...Potpuno sam iskrena u onome sto pisem i ne ulepsavam stvari, uostalom imate slike pa ih pogledajte i recite mi da je ovde lose...
Nostalgija je opsta bolest gde god da ste :)) a sreca u avione i jedan dan puta ...
salim se malo, ne pada mi napamet da letim opet 20 sati sa bebcom dok ne poraste.