Iskustvo... :)

Praznici su nam dali malo vremena za druzenje i goste, zato stvarno nisam imala vremena da pisem. Bili smo juce do Kicenera kog smo se oboje zazeleli, da vidimo ljude kojih smo se zazeleli...cudna stvar je kako brzo ti neko mesto moze prirasti za srce, da mi neko sad kaze da treba da se vratim tamo odakle sam dosla ja bih plakala, svidja mi se u Kanadi, ne bas u Torontu, ali ovde je mnogo mnogo lepse nego tamo, cak i kada bih pokusala da poredim stvari ne bih mogla jer ne postoji nacin da se uporedi sistem.
Kada smo pricali nas dvoje smo zakljucili da veliki ocevi nacije rade dva razlicita posla, ovde stvaraju naciju radnika koja ce odrzavati veliki mravinjak drzave, paziti na podmladak i obezbediti opstanak sistema hiljadama zajednickih napora, zovite to kapitalizam ili mravinjak kako ja to zovem, ali svako ima svoju ulogu i posao da odrzi sistem od kog svi imaju koristi a imace jos vise ako ucine drzavu boljom i naprednijom...tamo veliki ocevi nacije pod budnim okom drze pokorno stado s vremena na vreme se resavajuci zalutalih i nepokornih ovcica na ovaj ili onaj nacin, oni i njihov podmladak su jedini koji imaju koristi od sistema a ostali tavore pod njima jednako kao pod turcima stotinama godina, zato kazem da se ne moze porediti stavljanje sebe ispred svih ostalih i stavljanje zajednickog interesa ispred sebe.
Ne kazem da je kanadski sistem bezgresan, daleko od toga pogotovo kada se setim osiguranja i cena nekretnina, ali daleko bolji za pojedinca od pokornog robovanja i glasanja za drugu secikesu s vremena na vreme.MOzda nisam u pravu, neko sasvim lepo snalazi i tamo, neko se razocara kada dodje ovde suocen sa preprekama koje smatra nepremostivima, medjutim meni se ipak vise dopada ovde, zbog neke vrste sigurnosti koje mi pruza znanje da iako ostanem bez iceg necu ostati na ulici ili gladna, zbog toga sto moje dete svakog meseca dobije cek od drzave na sumu za koju mogu da ga hranim, oblacim i kupujem stvari celog meseca, zbog prelepe prirode i mesta napravljenih da ljudi uzivaju u njima, zbog toga sto je sve sto vam je potrebno tu negde ili je dovoljno da samo kliknete a vecina stvari je besplatna...Na primer biblioteke, osim toga ako zelite da posetite neku kulturnu instituciju ili muzejsku izlozbu mozete dobiti besplatne ulaznice u biblioteci kada se otvori ujutru, svakog dana ili jednom nedeljno biblioteka se trudi da vam ulepsa kulturni zivot tako sto pri otvaranju podeli odredjen broj ulaznica za izlozbe, muzeje i drugo.
Sam izgled kuca i zgrada, puteva i parkova i svega ostalog ne moze da se poredi.Svest ljudi je drugacija, nisu optereceni politikom i golom egzistencijom vec ocuvanjem planete, recikliranjem i da li je Dzastin Biber promenio frizuru, mi bismo rekli gluposti ali zaista koja je svrha trositi sate i sate svog zivota u strahu i brizi o politickoj situaciji, hodati po jajima kada razgovarate sa ljudima da slucajno ne upadnete u jezivu debatu koja se zavrsava svadjom oko toga ko navija za koji tim...biti dozivotno zaokupljen stvarima na koje ionako nijedan smrtni glasac ne moze da utice a ne da ih promeni na bolje, i tako nesvesno provesti svoj zivot na granici ludila i paranoje, vecito se boreci sa vetrenjacama.
Nisam neki ljubitelj Dzastina, ali svakako mi je bolje da razmisljam o knjigama, koji su popularni bozicni kolaci ove sezone i koja mesta vredi posetiti za praznike nego o nestasici "necega", svadji izmedju vladajucih timova i o tome koliko ce neka nova reforma da se odrazi na kucni budzet koji ionako nije neki...sva sreca pa ovde toga nema na svakodnevnoj trpezi, ako mene pitate jednom godisnje je sasvim dovoljno.
Tamo se svi bave politikom cim nauce da gledaju TV od prvaka u skoli pa do dedaka jednom nogom u grobu, i jedino sto od toga dobiju je ispran mozak, povisen pritisak i cir ili dva, mozda im upadne i neki secer ili infarkt, ovde se politikom bave ljudi kojima je to posao a ne hobi ili nacin da na brzinu maznu neku lovu.Tako da cu i ja prestati da se bavim "glupostima" da citiram mog dragog i od sada brinuti o kolacima i mestima koje jos nisam posetila :)
Druga stvar koja je bitna za laksi nastavak zivota ovde je presecanje veza sa onim tamo, ne mislim na ljude, mislim na razmisljanje o vracanju i zivotne planove, mi nikada nismo imali neki veliku ideju sta zelimo u zivotu, jednostavno smo zeleli svoj mir i koliko toliko normalan zivot za svoje dete, slozili smo se da je bolje biti ovde i da tamo za nas nikada nece biti dobro, da necemo razmisljati o povratku vec samo o idenju napred.Ali ljudi uvek razmisljaju o povratku, pogotovo ako imaju cemu ili kome da se vrate i to ih ubija, to cini da ne mogu da krenu napred i preseku stvar, tako postaju zarobljeni pokusavajuci da ovde nastave stari zivot odande, zato i jesam napisala "novi" zivot u Kanadi,jer ovo jeste novi zivot koji nema nikakve veze sa onim sto ste bili ili radili tamo, za Kanadjane vase diplome ili radna iskustva odande ne postoje, moramo sve ispocetka, stvarati nove osobe od sebe i svoj novi zivot.Retko ko to moze bez ozbiljnih posledica po svoj ego i unutrasnji psihicki zivot, onaj ko uspe postaje Kanadjanin onaj ko ne uspe postaje srbin (ili neka druga nacionalnost) zarobljen u kanadi koju uvek smatra prolaznom opcijom, nekim privremenim resenjem...do smrti.Tamo negde je uvek trava zelenija...jabuke i paradajz su ukusniji a klima bolja...i ljudi umeju da stvarno zive dok ovde samo rade...
Zbog toga i jos nekih razloga nismo otisli do crkve, znam da cu tamo naici na stotine ljudi koji se boje da postanu drugaciji i koji su okitili svoje domove podsetnicima na zavicaj da bi svaki put kada ih pogledaju znali ko su i sta su i odakle su, (dok se ja trudim da zaboravim), ocajnicki se trude da ocuvaju svoj identitet, nacionalnost i jezik, ali to je mucenje ako mene pitate, njihova deca nikad nece biti nista drugo nego kanadjani i verovatno ce se zeniti i udavati za koga stignu...a njihovi unuci ce znati samo psovke na dedinom jeziku...Nemam nista protiv svega toga, sve dok ne moram da imam ista s tim.Odlazak u crkvu je pomogao mnogima, ali u crkvi nije glavni Bog vec ljudi, a ljudi u crkvi su gresni ko i svi drugi ljudi.Ako stvarno verujes u nesto ili nesto imas da kazes ne treba ti sufler, to je isto kao kada biste doveli neku osobu koja bi prenosila vasoj deci poruke da ih volite umesto da im to lepo kazete i pokazete sami.
Sve odluke u mom zivotu su odjek onoga u sta verujem, a to je da se dobro dobrim vraca i da je ljubav, porodica, sloga i mir najbitniji u ljudskoj sreci.
Zivot je pun razocarenja, ponekad se nekom skupi vise nego sto moze da podnese i tada sumnja u sve.Prva godina u Kanadi je najteza, zivot u strahu i sumnji se samo nastavlja u novoj sredini, da bi izbegli te zamke prilagodjavanja treba da sto bolje naucite jezik i upoznate sistem, kada shvatite sta sve mozete da dobijete i na sta sve imate pravo shvaticete da postoji razlika izmedju onog cega ste se plasili i onog cega se sada plasite i sumnjate da li ste doneli pravu odluku.
Ako ostanete bez posla i primanja imate pravo na welfer koji je u visini (zavisno od porodice i provincije ) od preko 1000/1200 dolara mesecno, po detetu u ontariju porodica sa minimumom primanja dobija oko 450 ili vise dolara mesecno, posle odredjenog vremena pocinjete da primate i povracaj poreza od stotinak dolara po mesecu, kada ste na welferu imate pravo da trazite smestaj u kuci koju ce vam obezbediti drzava i ciji ce troskovi biti oko 300 ili vise dolara mesecno (u poredjenju sa stanom koji je od 650 do preko 1000 zavisi od grada), drugim recima najgore sto moze da vam se desi je da morate da se preselite i pazite na potrosnju jer ce vam se primanja smanjiti ali cete imati da jedete i to je to, zdravstvena zastita vam je uvek tu a postoje banke hrane i odece koje dele onome kome treba.
To je najgora opcija ako ne uspete da nadjete posao za godinu dana.
Sada to lepo uporedite sa onim tamo, recimo da imate porodicu, zivite pod kirijom i izgubite primanja i posao u srbiji...sta je najgore sto moze da vam se desi ako ne nadjete posao u roku od godinu dana?
Tako da ako razmisljate na ovaj nacin kada dodjete i u svemu trazite nesto sto je ipak dobro u vasem zivotu i shvatite da je jedini put napred, mozda ce vam biti malo lakse...Ja sam prvu nedelju u novom stanu u Kiceneru preplakala,odjednom smo ostali nas troje sami na svetu, jos gore jer je Aca radio svaki dan, ostali smo bebac i ja, nigde nikog ... I onda je dosla Dzes, superintendent i donela mi stvari za kuhinju, igracke i kafu,popricala sa mnom, onda sam polako upoznala druge ljude tamo,komsije u zgradi, pronasla parkove i igralista, biblioteke i rasadnik cveca u komsiluku gde sam se setala sa Aleksom,polako smo videli da nije sve crno i da idemo napred korak po korak...Onda sam sve njih koje sam taman stekla, morala da ostavim posle par meseci i dodjem u Toronto, ovaj put nisam plakala iako mi je bilo zao, znala sam da ce biti dobro i da cemo opet korak po korak ici napred, da je aca rekao idemo u Halifax ili Albertu ja bih rekla idemo. Latinska poslovica kaze Ubi bene ibi habita, Gde ti je dobro tu je dom, meni se Kanada svidja i mislim da bi mi bilo gde u njoj sa mojom malom porodicom bilo dobro dok god imam nas.
I ovde sam upoznala nove ljude, ljude slicne nama i ljude koji su dosli iz drugih zemalja, i svi su imali slicne probleme kada su dosli bez obzira kada je to bilo.
Opet sam pronasla parkove,biblioteke,igralista i sve ostalo i krenuli smo dalje.
Dzes se selila 18 puta sirom Kanade sa muzem i dvoje dece, kanadjanke same podizu po cetvoro dece, kada vidim njih ne mogu da se sazaljevam i da ubedjujem sebe da mi je jako tesko, jer ima mnogo tezih situacija sa kojima se ljudi bore pa ne pokleknu.
Kazu da praznici sluze da se covek oprosti od stare godine i sabere svoje greske i pronadje one koje moze da ispravi u novoj, praznici su mi bili tuzni jer nije bilo svih ljudi koje volim oko mene ali posto su obecali da ce doci dogodine to cemo ispraviti, sto se tice svega ostalog mislim da nismo doneli puno pogresnih odluka, zapravo jedva da mogu da se setim nekih i to su bile uglavnom novcane omaske ali nisu neispravljive, sve u svemu protekla godina je bila dinamicna,puna promena i velikih dogadjaja, selidbi i novih poznanstava i ne bih menjala nista sto smo prosli jer nas je sve naucilo necemu i postalo dragoceno iskustvo za dalje snalazenje ovde.

Cestitka...

Zelimo svima sretne praznike i bolju i uspesniju predstojecu godinu...neka vam se zelje ostvare kao sto su nama :))


Merry Christams by =BlackDelphin on deviantART


Christmas Tree by ~DreAminginDigITal on deviantART


A Touching Christmas day. by *overthinking on deviantART

U ordinaciji...

Kako se lako covek navikne na bolje...
Spremamo se za praznike i da odemo malo i obidjemo prijatelje koje smo ovde stekli od kad smo dosli, u toku ovih desetak dana oko Nove...ne znam kako cemo je proslaviti ovaj put s obzirom da smo prosle dve prespavali ali videcemo.
Bas sam se vratila od lekara, prethodniih par puta kada sam bila sam cekala svaki put sat dva da me primi iako je cekaonica bila prazna i to me je strasno nerviralo.
Ustvari nemam nikakav razlog da idem nego je doktor s obzirom da sam mu novi pacijent naredio citav niz testova i snimanja da mi urade sistematski.Jednom godisnje rade kompletan pregled svega zivog i arsenal labaratorijskih testova, naravno uz vasu saglasnost ,morala sam da potpisem da pristajem na svaki taj pregled, nisam imala kome da ostavim aleksu pa sam i njega vukla sa sobom non stop, jadnik vec zna kad krenemo uz ulicu da ce sledecih 3 sata provesti u kolicima.On je svoj pregled prosao za pola sata i sad je miran. Pre dva dana sam dala 11 ampula krvi za testove i jos nisam smela da jedem, kad sam videla da mi indijac koji je radio ne vadi iglu vec samo hvata nove ampule i puni u sali sam rekla :daj ostavi i meni nesto! on se smejao. Non stop mi se kao vecina indijaca i kineza obracao sa my friend, sto mi je malo smesno ali ovde je ustaljeno.
Danas su odradili nekoliko pregleda, 2 ultra zvuka stomaka i rendgen kicme i tela u roku od nepuna 2 sata, za to vreme aleksa je dezurao pored mene u kolicima i cutao i jeo smoki.Zao mi je sto ga tako cimam ali sta da radim.Dobra stvar je sto sam sve obavila na jednom mestu bukvalno iduci iz sobe u sobu i sto su sve obavili vrlo brzo.Rezultati ce biti za par dana kada treba da ih prodiskutujem sa svojim doktorom.Cemu svi ti testovi cu verovatno saznati, sto se tice rendgena kada me je pitao da li imam neke bolove rekla sam da me jedino ledja bole, i to otkad se ovaj mali rodio, ali svaka zena zna da je taj bol dozivotan dok god ne mozes posteno da se odmoris i dizes na jednu ruku 15 do 30 kg iz mesta, od trudnoce pa na dalje mislim da nije prosao nijedan dan da me ledja nisu makar malo bolela ali ponekad se toliko okupiram drugim stvarima da ni ne primetim da me bole, tako da mi je to normalna pojava i pored toga sto vezbam i krecem se non stop.Medjutim doktor je odmah naredio da se uradi rendgen zglobova karlice i rendgen kicme, za svaki slucaj, kao i ultrazvuk unutrasnjih organa...bar cu videti da li mi nesto fali, mada se nadam da je sve ok ko i dosad.
Svake godine do pretprosle sam prolazila isti ovaj pregled samo malo "siromasniji" u srbiji, zbog posla, i placala ga izmedju 2 i 3 hiljade dinara, da ne spominjem da sam morala da ga obavljam u bar razlicite 3 ustanove i da potrosim isto toliko dana da ga zavrsim.Vadjenje krvi,urin,ocni,ekg,fizicki,ultrazvuk,rendgen,pap,mamogram i jos neki pregledi sve se ovde radi u jednoj ustanovi koja ima svoje mini ordinacije i labaratoriju i iz mog iskustva relativno brzo,mada je danas bilo prilicno puno penzionera za vadjenje krvi i druge preglede, osim toga u okrugu od kilometar i po oko zgrade imam 3 ovakve kompletne zdravstvene stanice i bezbroj apoteka.
Osoblje je bilo MAKSIMALNO ljubazno i fino, cak su malo cuvali bebca dok su me snimali rendgenom, i dok sam im se izvinjavala na neprijatnosti sestrica mi je uz osmeh rekla ali madam mi smo ovde zbog vas, mi smo vise brinuli da ce vama biti tesko da ostavite dete nego sto nam je on smetao...jos jednom sam im se zahvalila i izasla a da niko nije duvao, kolutao ocima i siktao na mene.Mislim da je ovo prvi put da sam izasla od lekara bez ikakvog neprijatnog osecaja i stida zbog ne znam ni sama cega, da ides do lekara bez zebnje i izadjes sa osmehom to je novo za mene.
Niste u obavezi da odaberete porodicnog lekara, mozete ici kod bilo kog i zakazati telefonom kad vam je potrebno, ja sam uzela porodicnog jer sam mislila da ce tako biti bolje za aleksu i da cu lakse doci na red kada mi bude trebalo...postoji 24 h sluzba preko telefona koju mozete pitati sta da radite ako vam nesto nije dobro, imate pravo da odete direktno u bolnicu ili urgentni ako smatrate da je potrebno, prakticno nema komplikacija da vas neko primi ili pregleda osim visecasovnog cekanja.Za decu postoje dezurne afterhours klinike koje primaju samo njih bez cekanja i u bilo koje doba posle 6 uvece.
Porodicni lekar je u obavezi da vas po potrebi posalje kod strucnjaka npr. dermatologa ili ginekologa, ali ne morate da cekate na njega mozete i sami da zakazete i odete gde god mislite, samo morate da svuda nosite magicnu zdravstvenu karticu sa sobom.Kanadsko zdravstvo cak placa i odredjene estetske operacije, neke zubarske usluge i lecenje akni i oziljaka sto sam se bas iznenadila kad sam procitala.U svakom slucaju uvek se informisite na sta imate pravo kada su zdravstvene usluge u pitanju.
Kad pogledam imam 2 velike prodavnice sa svim namirnicama i stvarima za kucu, odecom itd 600m od zgrade, u trznom ima restorana, frizera,dolar shop, automehanicar, poljska prodavnica,apoteka i posta...pored ima igraonice u science centru za bebca i biblioteku za mene i sve mi je na 10 minuta pesaka, jedino do lekara ima 15tak.Prakticno ne moram ni da izadjem iz ulice jer imam sve na jednom mestu, a u zgradi bazen i teretanu.Ispred zgrade imamo mali park a veliki je 300m niz brdo i proteze se 4km u oba pravca...
Kao sto rekoh na bolje se covek jako lako navikne, i svakim danom mi se sve vise dopada sto sam ovde.
Moja baka me stalno pita isto, jel vam dobro tamo, jel bolje nego ovde, jer onako kako ste se nadali...svaki put joj kazem isto, jeste bako, prosli smo i bolje nego sto sam se nadala jer sam bila spremna za najgore,aca radi u struci za pristojnu platu imamo sve sto nam je potrebno na dohvat ruke idemo polako napred i bice jos bolje.Nema u nama trunke kajanja sto smo ovde i to je najbitnije, jer nas to cini sretnima i pomaze da se izborimo sa onim sto nailazi.
Nista odande mi ne nedostaje, niti ce ikad verovatno, jer je ovde sve duplo lepse, jedino mi nedostaju porodica i prijatelji ali to je normalno a posto se dobar deo njih najavio za sledecu godinu nece nam biti dosadno :)
Mislim da polako pocinjem da shvatam zasto svi bez obzira na boju koze i poreklo imaju isti odgovor kada se pomene pitanje kakva je Kanada?
"This is a beautiful country, we love Canada"


Aleksina nova omiljena pesma,i posle nje omiljeni violinista i kompozicija moje mame , uzivajte

Vreme, posao i milosrdje

Posle 3 meseca probnog rada, aci su rekli da su zadovoljni, dobio je da popuni upitnik kako procenjuje svoj dosadasnji rad i odnos sa kolegama.Isti upitnik su dobile kolege koje treba da ga ocene i sefica.Svake srede ima sastanak sa njom kada mu govori sta je radio dobro a gde treba da pripazi, jednom mesecno zajedno sa kolegama ima radni rucak u nekom restoranu na racun firme, obicno petkom, kada mogu malo da se opuste, druze i prodiskutuju stvari sa posla.Svaka 3 meseca u pocetku se procenjuje njegovo ponasanje i radni ucinak od strane sefa, kolega i njega samog.Dva puta godisnje na osnovu tih procena dobija novcani bonus.Firma mu do odredjene svote od par hiljada dolara godisnje placa zubarske i lekarske troskove za celu porodicu, raznorazne fizio terapije i neke druge stvari kao sto je npr clanarina u teretani.
Ove srede su imali nesto sto se zove Christmas potluck, gde svako donese neko jelo iz svoje zemlje i svi rucaju zajedno, aca je nosio princes krofne koje me je njegova koleginica zamolila da napravim jer je nekad probala to kod nekog i jako joj se svidelo, i kiflice sa sirom i mesom za koje kanadjani nisu bili sigurni sta su pa ih nisu bas sve pojeli (acu je jednom kolega pitao sto jede 2 voca odjednom kada je u jednoj ruci drzao kiflu a u drugoj krusku, ja stvarno nisam losa kuvarica ali oni nemaju pojma da kifle i pite mogu da se prave slane, pogotovo sa sirom, jer dansko vise ne kupujem ovde, sladak sir i ja se bas nesto ne slazemo), s obzirom da ima kolege iz kanade,indije,izraela i rusije pretpostavljam da je rucak bio zanimljiv.
U petak je bio je na bozicnoj zurci, od 1 ne rade nego idu u restoran do uvece.
Vecina ima slobodne dane za praznike, od 24 dec. do 3 januara, mada neko i radi, on ce raditi 3 dana u tom periodu koji ce mu biti dodati na godisnji od 10dana na koji ima pravo kao pocetnik ovde, ako mu ne budu dodati za praznike je satnica dupla.Dobice i neki bozicni bonus...u svakom slucaju, dobro je.
..........................................................................................
Kanadjani su nedavno proglaseni za jednu od najdarezljivijih nacija kada su u pitanju humanitarne organizacije i donacije.Svake subote sa tv ekrana apeluju na ljude da prakticno za par dolara ucine dobro delo.Kada sam kupila aleksi igracku potpisala sam listic gde dajem dolar u dobrotvorne svrhe za tesko obolelu decu u bolnicama, na svaki dolar dat od musterija prodavnica ce dati jos jedan ili neku igracku, to nije puno ali prodavnice imaju hiljade musterija dnevno...acina firma je ucestvovala u slicnoj akciji pa je on odneo decju odecu i obucu koju aleksa nije ni obuo jer je dosta brzo prerastao te stvari i igracke.Sve porodice na socijalnoj pomoci ce za praznike dobiti paketice za decu, hranu i odecu.
Hriscanski katalog zelja vam daje opciju da za 50 do 100 dolara kupite nekoj porodici u nerazvijenim zemljama ono sto im je potrebno, zivinu, kozu ili svinju, da biste bili sigurni da je vas poklon dospeo kome je namenjen dobijate sliku i pozdrav od porodice, tako je danas na vestima prikazano nekoliko porodica koje su dobile raznorazne poklone iz Kanade, u Nikaragvi, africi i indiji.U trznom centru su takve akcije svakodnevne, mozete da "usvojite" africko dete za 30tak dolara mesecno i ulepsate mu detinjstvo, ili bar olaksate...mada se svaki put kada mi neko zatrazi neku donaciju trgnem setim katarine rebrace i odbijem, mnogi ljudi nesebicno daju hranu, odecu i novac, ne samo cinjenica odakle dolazim i koji mi je trenutni standard vec i moja opsta paranoja vezana za bilo kakvo "dobrotvorstvo" koje je za mene druga rec za kradju i lopovluk me sprecavaju da verujem da su ljudi ponekad zaista nesebicni bez prikrivenih interesa.Ipak sve sto mogu da ucinim da pomognem nekom sa par stvari ili nekoliko dolara, ucinim.U prodavnicama imate opciju da kupite paket hrane za sklonista i banke hrane za samo 5 dolara, te pakete prodavnica posle dostavi banci hrane.Starije zene volontiraju i prikupljaju novac za vojsku spasa koju ovde svi jako cene, deca stoje po trznim centrima i ispred prodavnica i prodaju cokoladice jer skola skuplja pare za neku akciju...
Gotovo na svakom koraku postoji nacin da date sat vremena ili par dolara kako biste nekom pomogli, i jako puno ljudi se zaista trudi da pomogne drugima.Kao sto je kanadjanin na vestima rekao, "mi smo svesni da nisu svi blagosloveni da zive u ovako lepoj zemlji i da imaju sve ono sto im je potrebno i zato zelimo da pomognemo ako mozemo,"
sto me dovodi do mog drugog zapazanja, svi vole Kanadu, jehovini svedoci dva mlada i kulturna crna decaka rekli su mi da je Kanada najlepsa zemlja na svetu i za njih najbolja, zena u parku koja je uzivala u bojama jeseni pored mene na klupi rekla mi je -blagosloveni smo da zivimo u ovako divnoj zemlji, gde god se okrenem bez obzira na rasu ili veru cujem samo -mi volimo kanadu...tu i tamo naidjem na neke ljude uglavnom sa nasih prostora koji se ne slazu sa tim ali nikada nisam videla da toliko razlicitih ljudi sa razlicitim poreklom i istorijom moze da se slozi u patriotizmu prema drzavi u koju su dosli.I ja volim Kanadu, zaista, to je jedna predivna zemlja, ali s obzirom da mi je patriotizam strana rec i da sam dosla pre pola godine, jos nisam sigurna kako to funkcionise.

...............................................................................................

Ovih dana je minus, od minus 17 do 0 zavisi, ipak ja se setam po minus 10 isto kao i tamo po plus 5, nema neke razlike ako ne duva vetar.Za ovih 6 meseci klima je bila apsolutno ista kao i tamo, imali smo leti sparine i do 35,veliku vlagu jer je Kicener sagradjen na mocvari, divnu jesen sa miholjskim letom do skoro i sneznu zimu sa vetrom i minusima,nisam primetila neki veliki sneg ili hladnocu ovde gde smo mi, medjutim iznad nas stotinak kilometara je auto put 402 bio zavejan i covek se smrzao u kolima i umro cekajuci pomoc, acina drugarica iz saskacevana kaze da je kod njih dnevna temperatura i do minus 40 i da niko ne izlazi napolje.Alberta nije nista bolja, jedino princ edvard, nova skotska i BC imaju normalnije temperature jer su blizu mora koje se sporije hladi, to znaci da nemaju tako drasticne minuse ali imaju dosta padavina.
....................................................................................................
Na tv imam 3 besplatna kanala koja ofrlje hvatamo sobnom antenom, jedan je taman ujutru sa decjim crtacima i pesmicama, na drugom popodne idu vesti na nekoliko jezika a uvece ima veliki prasak,simpsonovi, haus ili family guy, ponekad upecam i neku epizodu csi,i kako sam upoznao tvoju majku...na trecem koji retko gledam su talk show emisije, opra i kvizovi, iskreno malo mi se gade ljudi koji sebi dozvoljavaju da svoje porodicne probleme resavaju deruci se i psujuci jedno drugo pred kamerama i milionskom publikom, ili mozda ja nisam strucnjak za resavanje problema kao opra i kompanija...u svakom slucaju ako nista drugo, cisto cudjenje vas sprecava da promenite kanal jer prosto ne mozete da verujete da takva bica hodaju zemljom imaju potomstvo i jos zavrse pred kamerama.medjutim to nije razlog zbog kog ovo pisem, menjajuci kanale naletim na vesti i sliku kanadske skupstine, aha vrlo poznat prizor, gomila lezilebovica sedi i bavi se demagogijom ili mi se bar tako cinilo dok nisam pocela da slusam oko cega su se raspravljali, a onda sam procackala usi, pojacala tv, i dalje mi nije bilo jasno...spiker mi je razbio iluziju "gradonacelnik Ford smatra da toronto ima viska para u budzetu (nekih 65 miliona) i da nije ok uzimati jos para od gradjana ako vec postoji visak i zbog toga su izglasali ukidanje poreza na registraciju vozila (oko 60tak dolara) i proglasili javni prevoz esencialnom institucijom (sto znaci da ce im povecati plate i dobice benefite kao zdravstvo i policija na racun poreskih obveznika, ali nece smeti da strajkuju da ne bi doslo do kolapsa u gradu)," osim toga danas mi je stiglo pismo da posto su smanjeni i porezi na nekretnine treba da placam stanarinu nekih 10tak dolara manje nego dosad i drugo pismo tj cek na 5 dolara koji je povracaj poreza ili takvo nesto za ovih par meseci na osnovu novog sistema poreza hst.Verujte mi pola od toga nisam razumela, a kada sam shvatila da su zapravo izglasali sa 39 prema 6 da nece uzimati novac od gradjana jer imaju visak u budzetu pocela sam da se preispitujem kakve su travke bile u onom kineskom mixu danas i na cemu sam, a onda sam pomislila na ono tamo i nisam znala da li da se smejem ili da placem, kao izlazi jedan ministar u srbiji na binu i kaze masi "znate mi imamo milione viska u budzetu, pa smo resili da bi bilo fer da vam smanjimo poreze, damo vece plate i malo manje vas krademo i maltretiramo nego do sad..." sledeca scena u tom filmu bi verovatno bila ogroman meteor koji udara zemlju ili nuklearna pecurka...stvarno ne znam sta su mi kinezi strpali u hranu.
Clanak je ovde , koga zanima http://www.globaltoronto.com/City+council+votes+essential+kills/3993073/story.html

Novosti u bioskopima...




Hora del juego by *ReevolveR on deviantART

Makar ko pa majka...

Ne nisam nigde otisla, ni na Kubu ni u Meksiko kao vecina Kanadjana ovih dana, jos uvek sam tu u kuhinji ili u setnji ili prosto iskljucim sve da malo odvojim vremena za sebe.Ova prica nema mnogo veze sa Kanadom vise je licna, zenska.
I ovaj naslov je sala na moj racun od strane moje mame, koja je prosla samnom sva kukumavcenja od puberteta, preko necu da budem kao vi, necu nikada da se udajem ,necu da imam decu, hocu da zivim svoj zivot, necu da budem trudna to je odvratno itd...da bi mi na kraju rekla u sali kada sam donela aleksu kuci, eto, vidis , makar ko pa majka :)
Zahvaljujuci rutini mogu da postignem vecinu stvari, ali to znaci da mi je zivot odredjen satnicom, i to ne mojom nego njegovom.Svakog jutra u10 do 9 kada Aca okrene kljuc u bravi ja cujem kmezenje iz aleksine sobe, ustajem stavim mleko da se greje i odem po njega, spustim ga na svoj madrac i dam mu flasicu sa bebi hranom i mlekom i nastavim da dremam jos 10tak minuta dok on to popije...kad zavrsi stavi mi flasicu u ruku sklizne s kreveta i ode da se igra, ja se izlezavam i cekam, u toku narednih pola sata obavice sta ima pa cu ga odneti u kupatilo da ga operem i sredim, potom ga obucem spremim nesto za grickanje, keks, smoki ili voce i pustim na lap topu baby tv...do 11 pristavim rucak, operem sudove i sredim ves za pranje ako ga ima.Ne moram da gledam prognozu, dovoljno je da pogledam napolje i vidim da li je neka od veverica na travnjaku, one izlaze samo kada je oko nule ili u plusu i kad nema vetra, ako su napolju mozemo i mi u setnju ili u igraonicu. Uglavnom svaki dan kada mi vreme to dozvoli provedem sat dva s njim napolju, u 1 ili pola 2 aleksa dobije tanjir pun kojecega i prstima bocka hranu i gleda me sumnjicavo, dobro, znam, vreme je za potkupljivanje, kada nece da jede 2 smokija resava stvar, kada nemam smoki moram da mu dam 2,3 kapljice cokolade (cokolada u kapljicama za kolace je nesto najzanimljivije i meni i njemu, kapljice su male dovoljno da mogu da mu ogranicim unos slatkisa a teze se tope i mrljaju od drugih cokolada jer su namenjene za pecenje , ukus je naravno isti), kada slisti mito pocinje da brise hranu sa tanjira po slobodnoj proceni.Uglavnom gledam da mu spremim nesto sto moze da drzi u ruci i jede sam jer mi odavno ne da da mu pridjem s kasikom a sam nece da se muci s njom, tako da nam se ruckovi i vecere sastoje od pohovanih komadica povrca i mesa, rezanaca, cufti i knedli sto od povrca sto od mesa i voca, sve sto moze da se drzi u ruci i gricka a lepo je, prolazi.
Aleksa od rodjenja ima svoje navike i rutinu, nikada nije spavao sa mnom u krevetu vec u svom krevecu i u svojoj sobi.Morala sam da ustajem nocu odlazim u njegovu sobu, nahranim ga i vratim u krevetac dok je sisao, i onda se vratim u svoju sobu, bila sam iscrpljena i jezivo raspolozena ali na duze staze se isplatilo.U pocetku je jeo na svaka 2 , 2,5 sata, polako sam se trudila da uvece kupanjem i drugim zanimacijama odlazem poslednje hranjenje do 10 sati uvece, ustajao je oko 1 i oko 5 pola 6 ujutru ,sam je preskocio jedne noci ustajanje u jedan a ja sam posle pocela u 6 da mu dajem vodu umesto mleka sto ga je drzalo jos sat, dva.Za 5,6 nedelja prespavao je noc i svi smo posle toga spavali normalno, uvece bi jeo u 10 i ujutru bi ustao oko 6 pola 7 klopao i nastavio da spava do 8.Mi smo taj period zvali pakleni mesec (iako je trajao 2 meseca iliti 8 nedelja) i bilo nam je stvarno tesko, ne mogu da zamislim da neko ima paklenu godinu ili cak 2...a znam da ima i toga.Neke moje prijateljice vec 8 godina ne mogu da izbace bebca iz svog kreveta a krevetac i decja soba im stoje za ukras.Ja sam ponekad zelela da ga stavim pored sebe i satima sam ga gledala kako spava u svom kreveticu, ali nisam iz prostog razloga sto sam znala sta ce se desiti ako to ucinim.Naspavano dete i odmorni roditelji su najbolja kombinacija za lep dan, a i plasila me je cinjenica da necu smeti da se pomerim da ga ne bih prignjecila, a onda nista od spavanja,bili bi ko na ekserima, da ne spominjem ostale aspekte bracnog zivota kojih nisam bas htela da se odreknem.Moje dete nije htelo da pije mleko do 10tog meseca svog zivota kada vise nije imao izbora jer sam prestala da dojim, nikada nije stavio cuclu usta, i uvek sam znala kada je vreme za klopu ili spavanje kada bi poceo da kukumavci...danas spava od pola 3 do 6, ponekad spava od 2 do 5 popodne...kad ustane uzina, u 8 vecera, pola 9 ga okupam i u 10 leze, do pola 9 sutradan, ponekad ustane nocu da pije vode, ali retko. Sa 4 meseca je poceo da dobija pirincane kasice i kuvane jabuke, sa 5 je vec jeo kuvano voce i povrce blendirano sa pirincem, sa 6 je jeo meso i sve ostalo ukljucujuci ribu, jedino smo sa jajima i boranijom imali problem pa mu to nisam davala do godinu dana, sada jede sve sto mu se svidi i pije po flasicu sa zitaricama mleka 3 puta na dan, ujutru, pre popodnevnog spavanja oko 2 i uvece pre spavanja u pola 10. Moja mama se cesto sali da sam imala trudnocu po knjizi (u mom slucaju sve sto procitate da ce vas snaci u trudnoci snaslo me je) i da mi je beba po knjizi ( u njegovom slucaju jede na vreme, spava na vreme i ponasa se normalno za svoj uzrast osim sto ne prica, tj prica ali ga nista ne razumemo).
Poceo je da pije mleko iz flasice ovde u Kanadi i to na vrlo cudan nacin, kada sam pokusavala da mu dam cisto mleko redovno ga je pljuvao i drao se gurajuci flasicu.Jednom smo otisli u trzni i narucili kapucino od lesnika i kafe, bebac je trckarao oko stola jer je tek prohodao drzeci acu ili mene za ruku, i onda se nacrtao pored zorana pokusavajuci da mu otme kartonsku casu sa kafom, zoki mu je dao da proba i posle vise nije mogao da ga se resi.Kada smo dosli kuci aca je rekao sto ne probamo da mu stavimo mrvu nes kafe i secera u mleko, i tako je aleksa poceo da pije mleko, za par dana sam prestala da ga aromatizujem nesom i secerom i nije ga vise odbijao.
Ta nasa rutina koje se ja gde god da sam kako znam i umem slepo drzim, nas je spasla u ovim selidbama i putovanjima, jer on nikada nije bio odvojen od nas ili izbacen iz svoje rutine, cak i kada mi je ustajao u 3 nocu da doruckuje jer je to bilo njegovo vreme odande...trebalo mi je nedelju dana da ga prebacim na kanadsku satnicu. Siguran da cu uvek biti tu i da ce uvek biti sve na vreme nije se obazirao na to sto smo za 4 meseca promenili 3 drzave i 4 stana, cini mi se da se prilicno lako navikavao na sve u roku od par dana.Nama je uvek trebalo bar 2 meseca, prvi da preguramo kako znamo i umemo sa papirima i selidbom i troskovima a drugi da se opasuljimo gde smo i gde nam je sta u okolini.

Nekad i sad...ovako je izgledao aleksin prvi dan kod kuce...

Draga Saveta :))

Ja zaista zelim na neki nacin da pomognem onima koje zanima odlazak u Kanadu, u smislu da kazem kako je meni bilo kada sam aplicirala i kako mi je sad ovde, ali verujte mi vrlo je nezahvalno odgovarati na pitanja tipa:
Sta da radim?
Moram ovo da napisem s obzirom da mi pored bezazlenih pitanja koja vas zanimaju i na koja rado odgovaram ako znam odgovor, ponekad stizu poruke tipa "upomoc, hocu odavde, sta da radim, pomagaj!!!" koje me prosto izbezumljuju jer ne znam kako da reagujem na njih pogotovo kada osoba koja pita nema pojma o uslovima za emigraciju ili nikakvu ideju o obrazovanju i novcu potrebnom za ulazak u proces...sto me dovodi u situaciju da po hiljadu puta pisem ovaj isti odgovor.
Ja nisam neka kleopatra ili draga saveta niti to zelim da budem pogotovo kada znam da se ljudi ponekad hvataju za slamku kada su tamo gde jesu, imala sam poznanika koji je sam sa troje dece, bez ikakve diplome i bez reci engleskog hteo da ode u Australiju, neko u agenciji koja mu je uzela pare ga je ubedio da je sa sredjenim poslom sve moguce...i ko sam ja da mu kazem da je lud (rekli smo mu to na malo blazi nacin ) i da ce ga pokrasti sto se naravno i desilo sa famoznom CanAchieve agencijom iz Beograda.
Nemam nameru da izigravam samozvanog eksperta za imigraciju i da vam govorim sta da radite sa svojim zivotom, jer kada smo mi odlucivali da odemo nismo nikog pitali za misljenje vec smo seli zajedno i razmotrili sve razloge za i protiv,cak smo sve stavili na papir koji je i danas tu negde, skupili hrabrost i krenuli tim putem svojom voljom i zeljom.Imali smo trazene poene i zanimanja a pare smo skupili u toku 4 godine cekanja, prodali kola,pozajmili,digli kredit i stedeli...uglavnom skrpili.
Moja zelja je bila da aca radi u struci jer sam znala da bi tamo zauvek ostao gde jeste dok mu ne zatvore firmu u mogao bi da spali diplomu i crkne u smenama...cemu onda sav nas trud oko tih diploma i fakulteta? Cemu ulaganje novca i vremena od strane nas i nasih roditelja u to vrzino kolo i papire? I najgore od svega sta da kazem deci jednog dana kada dodju do tog mosta, zasto da idu u skolu kada od toga nema 'leba, bolje da ih od zabavista upisem u stranke...ovo poslednje je bila Acina bolna tacka, svaka jedna generacija tamo je na neki nacin osakacena jos i pre 90tih a posle...kako objasniti detetu da je nekom bitnije parce prasine koje niko osim politicara sa TV kamerama nikad nije ni posetio u zivotu i na kom vise niko i ne zivi, nego njegov zivot i buducnost? Koliko je dece sa kojom sam radila izgubilo oceve zbog neke strateski bitne ograde, jaruge ili ulice...i posle svih ovih godina to vise nikom nije ni bitno ni stratesko i jos je tamo gde je bilo, samo tih ljudi vise nema...Istorija se ponavlja tamo godinama, dosad bi i vrapci naucili sta ne valja raditi a mi nikako.
Kada sam govorila svoje misljenje u gimnaziji, razredni me je opominjao da se borim protiv vetrenjaca...ako te nerviraju takve vetrenjace koje ti nicu na svakom koraku onda je jedina opcija da odes tamo gde ih nema :) Da skratim pricu,

Postoje sledeci nacini da dodjete u Kanadu:

-kao skilled worker, tako smo mi dosli, sa visegodisnjim radnim iskustvom u trazenom zanimanju koje je jedno od 38 na NOC listi, sa dobrim znanjem engleskog,sa dovoljno poena da se prijavite u proces i sa gomilom love za prvih 6 meseci zivota.sve podatke naci cete na zvanicnom sajtu vlade Kanade za imigraciju.
http://www.cic.gc.ca
/english/immigrate/index.aspx

-kao PN provincial nominee za odabranu provinciju koja ima svoj program uvoza radne snage, posto svaka ima svoje uslove i kategorije morate ici na njihove zvanicne sajtove, kanada ima 12 PNP programa i oni se smatraju laksim nacinom dolaska,evo nekih od njih:

http://www.albertacanada.com/immigration/immigrating/ainp.html

http://www.immigration-quebec.gouv.qc.ca/en/index.html

http://www2.immigratemanitoba.com/browse/howtoimmigrate/pnp/

http://www.saskimmigrationcanada.ca/sinp


-da vam neko sredi zaposlenje ovde i bukvalno vas dovede zrtvujuci pritom svoje vreme i ugled da sredi papire odavde i da mu kanadske sluzbe to zaposljavanje stranog kadra odobre, po mom misljenju takvu osobu cete tesko naci...cak i medju rodbinom.

-da se ujedinite sa uzom porodicom koja je ovde, ili da se udate ili ozenite drzavljaninom Kanade, da vas neko usvoji ovde...

to su legalni nacini a postoje i oni drugi:
da dodjete sa turistickom vizom u posetu i iz nekog razloga trazite azil i ne zelite da se vratite kuci, u tom slucaju upadate u visegodisnji sudski proces u rasponu od 4 do 10 godina...da platite brak, da dodjete sa radnom vizom ili studentskom i aplicirate za ostanak odavde (sto je trenutno ukinuto zbog zestokih zloupotreba), i sve ostalo sto vam padne na pamet...a sto meni licno nikad ne bi bilo izvodljivo niti pristojno.


Za svaku jednu aplikaciju potrebno je popuniti 10tak papira, platiti troskove obrade koji su oko 1000 i nesto dolara i poslati postom na datu adresu.
Za tu uslugu ce vam advokati i agencije od kojih pola nije legalno traziti sume od 2 do 5 hiljada evra.Ako ste nepismeni i imate viska para...sta da vam kazem.
U danasnje vreme sve je moguce proveriti na internetu,pa i legalnost datih agencija.

Za sve ostale informacije dobro ce vam doci iseljenicki forumi kao onaj na krstarici i podaci na internetu koje naravno kao i ovaj blog uzimajte sa rezervom.

Cesto me pitaju za plate, evo linkova koji naravno ne moraju da budu 100% precizni u pitanju je cista statistika, a ima ih jos na guglu...

http://www.payscale.com/research/CA/Country=Canada/Salary


http://www.wowjobs.ca/salary.aspx

Cifre

Znam da je novac vecita tema nasih zivota, zbog nekog meni nejasnog razloga vecina ljudi misli po onoj poslovici da je trava zelenija preko ograde i da ovde pare rastu na drvecu.Posle nekog vremena cujete komentare kako se ovde lako zivi i svi imaju gomilu para...sto naravno nije istina, isto bi bilo reci kako je tamo dobro jer niko nista ne radi pod milim bogom, svi su rasporedjeni na dobra mesta po stranackoj liniji i vise na drzavnim jaslama a placena bolovanja im pruzaju bezgranicne mogucnosti da imaju i privatan biznis usput.
Ljudi ovde mnogo vise rade nego tamo, bar po satnici jer gotovo svo rade 10tak sati dnevno od 9 do 6 ili 7 uvece i bar jos 2 izgube u putu, ponekad imaju i po nekoliko poslova istovremeno.Imam nekoliko poznanika koji ujutru idu na jedan posao a uvece na drugi, ponekad to nije puno radno vreme a ponekad se ti ljudi bas zrtvuju pa rade po 15 sati na dan,pogotovo ako nemaju porodicu ovde ili je imaju negde drugde pa salju pare... Kanadjani cesto menjaju poslove jer ne smatraju sebe delom onoga sto rade, tamo ljudi sebe definisu svojim fakultetom i ocekuju posao u struci, ovde covek sebe definise onim sto voli i sto ga zanima a poslove menja po potrebi, devojka koju sam upoznala u YMCA je do svoje 26 promenila 4 posla kao trgovac, telefonska podrska,tutor za odrasle u vecernjoj skoli i savetnik za zaposlenje,ona uopste ne sumnja da ce se baviti jos necim u zivotu jer planira da upise nesto i napreduje dalje. Mislim da sam o tome vec pisala ranije ali ponavljam zato sto je pored jezika ovo druga najveca prepreka za prilagodjavanje imigrantima.
Posle nekog vremena skoro svi imigranti uspeju da nadju neki posao i prebrode circulus vitiosus kanadskog iskustva,nekome su to meseci a nekome godine, u vecini struka su pristojno placeni, pristojno znaci da imaju da plate stan hranu i troskove od jedne plate i da ne zive preterano luksuzno vec isto kao i ranije.Glavna zabluda je kada se spominju cifre i primanja od hiljada dolara da se to izjednacava sa pojmovima u srbiji, odmah zamislite platu od 2500 dolara u srbiji i kazete vau, mada mnogi ljudi u srbiji zapravo imaju tolika primanja pogotovo oni na funkcijama i u foteljama, nama obicnim smrtnicima je uvek par stotina evra bio plafon...ipak ta plata u Kanadi nema istu tezinu.
Druga zabluda je vrsta posla koja donosi novac, Zanin je radila kao asistent frizera u jednom od malo pristojnijih salona za satnicu koju su smatrali minimalnom, prala kosu, dodavala farbu, cistila pod itd. nije sisala i fenirala ,medjutim ona kaze da su napojnice bile extra, vikendom bi sakupila i 100 dolara na dan a preko nedelje oko 30tak, jer je ovde obicaj da se svuda kao u restoranima daje napojnica u visini od 10 do 20% od cene usluge, pretpostavljam da su oni te napojnice podjednako delili medju radnicima i svi su bili zadovoljni, to je za nju prakticno bila jos jedna plata jer je mogla da sakupi zavisno od meseca 1000 do 1300 dolara dodajte tome platu od priblizno 1600 i dobicete jednacinu da su plata programera pocetnika cija se satnica krece od 16 do 20 cad i primanja asistenta frizera isti, razlika je u tome sto ce on moci da za koju godinu napreduje i poveca satnicu a ona ce to moci jedino ako zavrsi za frizera, pa i onda sudeci po cenama zenskih frizera u luksuznijim salonima ne sumnjam da ce moci da zaradi koliko i programer, jer se ponegde frizure placaju u stotinama dolara.
Upravo se prepirem sa Acom koji mi govori da nisam u pravu sto se zarade na zenskim frizurama tice, ali pobijam ga argumentom da ne znam nijednog muskarca koji ce zapaliti za Beograd i platiti 100 ili 200 eura da bi ga osisao neki tamo panjkovic, a znam bar 4 zene sa kojima sam se tamo druzila koje su to uradile, zene su svuda iste, cipele, tasnice, garderoba i frizura nemaju cenu :)) pogotovo kada muzevi pitaju za nju.
Ne zelim da neko stekne pogresan utisak, nije svima ovde lako da se snadju i da nadju dobar posao, niti je svima potrebno par meseci.Ljudi koji su nama pomogli i dali nam sansu da tako brzo uspemo da prebrodimo ovaj prvi korak su i pored magistarske diplome i iskustva u informatici godinu dana bili na welferu i prezivljavali razvozeci picu, deset dana pre isteka prve godine u Kanadi kada su vec pakovali kofere da se vrate on je konacno dobio posao u struci, od tada su za nase pojmove tokom godina uspeli u svemu, kuca, stan, dvoje kola, letovanja...do sad kada je njemu zbog neceg svega bilo dosta i otisao je.Gledajuci njih zaista smo mislili da je to sve sto covek moze da pozeli, ali to izgleda zavisi od coveka do coveka i od zelja...
I nisu samo programeri i informaticari pretplaceni na dobre plate, neverovatno je kako od svega moze da se napravi neki biznis samo ako je covek spreman da radi, pre neki dan gledam oglase u novinama gde se grupa devojaka reklamira da mogu bilo koji posao opravke, molerisanja itd da urade bolje od muskaraca, handy gelz, bas mi je bilo simpaticno, roditelji traze privatne ucitelje muzike i crtanja za decu (casovi su oko 40tak dolara zavisi...),starije zene traze nekog da ide sa njima u kupovinu ili kod lekara,ljudi traze nekog da im seta psa,cuva decu, ima puno toga i naravno nije sve preterano dobro placeno ali ne vidim da onima koji imaju svoje firmice lose ide, ovde su cak i cvecare profitabilne, ja ni luda ne bih dala 10 dolara za buket cveca koji ce mi uvenuti na stolu ali vidjam gomilu kanadjanki koje ga kupuju bez mnogo razmisljanja, iste one koje kupuju rukavice za 20 $ u butiku dok ih ja kupujem u dolarami za 2...Hocu da kazem da se svaka usluga placa, i za svaku robu se nadje musterija, cak i za onaj odvratni durijan koji su konacno uklonili iz prodavnice.

Znam da vas ovo zanima pa sam temeljna kakva jesam pratila nase troskove u proteklih par meseci da vidim na sta nam pare odlaze.Ono sto me je iznenadilo je da su nam zapravo racuni ako izuzmem stan najmanja stavka, telefon nas kosta preko Bella oko 22 dolara mesecno (mada ima jeftinijih i boljih opcija ali smo se vezali ugovorom na godinu,inace svi hvale Primus,) startek pozivi za srbiju oko 15tak, internet 35,stan 1100, parking 30, osiguranje 230,gorivo oko 30,pranje vesa 50, znaci troskovi stanovanja i ostalog izadju nas oko 1500 dolara mesecno.Isto toliko ako ne i vise smo proslog meseca potrosili na hranu i neplanirane troskove,sto se hrane tice verovatno bismo potrosili manje od 800 dolara da nismo morali da kupujemo gomilu pelena i decje hrane kao i poneku majcu ili trenerku za zimu a tu sam uracunala i stvari za kucu tipa folija, plekova i ostalih sitnica iz dolarame i radijator od 55 dolara, a tu su i jednom mesecno sitna zadovoljstva u vidu nekog alkoholnog pica tipa piva ili cidera,mislim da bi neko drugi uspeo da se uklopi u manju sumu pod uslovom da nema 150 dolara mesecno izdataka za pelene i bebi stvari i da stvarno polovinu stvari pocne da tretira kao luksuz kada su sokovi, pivo i kozmetika u pitanju jer u pocetku moras da se ogranicis na najosnovnije, a pri tom ja nisam od onih mama cije dete mora da ima sve, svakog meseca gledam da kupim bebcu nesto za 40tak dolara sto podrazumeva jednu majcu, pantalone i igracku ili obucu, isto tako aca ponekad sebi kupi par limenki piva da ima za vikend ako nam neko dolazi ili ako hoce da se opusti, sto se kozmetike tice moja jedina stavka je farba za kosu koja kosta oko 10 cad jer nista od sminke ne koristim a zapravo retko sta i od ostalih stvari jer sam na pola hemikalija alergicna.Cene decjih stvari su oko 10 do 15 dolara po komadu odece zavisno od prodavnice, firmirano je od 25 do 50 po komadu (previse za mene), zimske stvari i jakne su od 30 do 80.Dakle mi trosimo vise od prosecne troclane porodice za hranu, pretpostavljam da bi nas trosak prosao za cetvoroclanu sa malo vecom decom.Sto se neplaniranih troskova tice, kupili smo par tepiha u Ikei jedan za 70 jedan za 40 cad,nekoliko polovnih polica za 20tak dolara komad, platili 80 cad za prevod 2 lista papira,zadnju ratu osiguranja od 230 cad,godisnju ulaznicu za science centar 100 cad,jeli smo van kuce za 40 cad mesecno *obrok je oko 10tak dolara, platili dopune za mobilne koje su 10 dolara po dopuni i tu smo sakupili oko 710 cad.
Sve u svemu potrosili smo par stotina dolara vise nego sto smo imali prihode za taj mesec ukljucujuci aleksine pare od drzave, isto nam se desilo i u oktobru jer smo se tada selili pa smo morali da platimo 2 kirije i selidbu, ipak nadam se da cu ovog meseca uspeti da se uklopim tako da ostanemo bar nekoliko stotina dolara u plusu, bar se nadam da ce tako biti :( uvek iskrsne nesto sto mora da se plati ili kupi i eto dodatnih neplaniranih troskova...Iskreno mislim da je za pokrivanje svih troskove pa i onih na koje ne racunate za mesec dana u Torontu neophodno oko 2800 do 3000 dolara, u manjem gradu ili manjem stanu troskovi bi se smanjili za oko 500 dolara minimum jer su stan i osiguranje jeftiniji, npr bivsi stan jednosoban u Kiceneru je bio 730 a osiguranje 180, sada je dvosoban stan sa zatvorenim parkingom 1130 a osiguranje 230 samo zato sto zivim u Torontu i vecem stanu(oko cega smo se zeznuli jer smo sasvim fino ziveli i u manjem al ovaj je blize acinom poslu pa smo tu razliku za jednosoban koji je ovde u zgradi sa parkingom 990 prebili na gorivu jer ne koristimo kola).Postoji i razlika u cenama hrane ali nije tako uocljiva ako pazarite u jeftinijim prodavnicama kao sto je price chopper jer su njihove cene stvarno najnize i slicne u svim gradovima.Samac koji iznajmljuje sobu za oko 500 cad a radi i ima troskove samo za hranu i javni prevoz moze da prezivi i na 1000 mesecno, medjutim ne zelim da generalizujem jer svaka porodica je prica za sebe, nekom treba vise para da opstane neko je prinudjen da se snalazi sa manje, isto kao i tamo.
Danas sam trknula po veceru kod kineza u supermarket, retko ko od radnika govori engleski pa sve moram da trazim rukama i da pokazujem prstom, dobra stvar je sto voce i povrce stize svakodnevno i ono koje je stojalo dan dva se prodaje upola ili za trecinu cene, ako mislite da ga spremite za taj dan ili sledeci nista mu ne fali jer nije crno ili trulo kao tamo po prodavnicama vec samo nije vise 100% sveze a i stigla je druga tura...evo mog ulova: enoki pecurke pakovanje oko 300g 1.50$,(hrskave mogu da se jedu zive u salati imaju slican samo malo blazi ukus od bukovaca i teksturu kao spargla ili luk kad se isprze nisu ljigave vec se osecaju "konci" kad ih grickate, mogu da se zacine soja sosom ili vegetom jer im je ukus neupadljiv i neutralan za razliku od sampinjona, vrlo su cenjene i zdrave kako sam procitala, a osim toga aleksi se dopadaju hamburgeri koje mu pravim od jaja i povrca sa njima), kilogram crvenih delises jabuka 1.20$, veza od 3 struka brokolija 2$, chow mein rezanci (to su oni lepi kovrdzavi od jaja samo svezi imaju ukus kao testio za supu i mi ih obozavamo)450g 1.30$,kineski desert pirincane loptice sa susamom 450g 4$ (uzela da probam nisu lose, punjene su crnim susamom i makom pa imaju ukus kao pita od maka a kuvaju se kao knedle sa sljivama), 450g kuvanih skampa 3$,keks 100g 0.70$,okrugle sveze sljive 8 kom 2$,banane kilogram 1.20$, osvezivac prostorija 1.50$,i 2 japanske jabuke za 1$.Ukupno 11 namirnica a racun je bio 20 $ plus porez jos 30 centi, s tim da voce i povrce mogu da "razvucem " na nekoliko danaza nas troje.Meso je vec druga prica, sveze i preradjeno skuplje je od voca i povrca prilicno od 15 do 20$ za kg zivinskog dok su junetina i prasetina koji dolar jeftinije, u vecini prodavnica moze da se nadje curetina i pacetina a jagnjetina samo u vidu smrznutog buta.Salame su od 1.50 do 3 dolara za 100g sto je malo skuplje nego u srbiji ali znam da sam tamo kupovala becku i krakovsku koje su tada bile oko 700 do 800 din kg tako da i nije neka ogromna razlika kad pogledam kolike su ovde plate.Pecenica kod poljaka je bila 1.80 dolara za 100 grama, ali ona prava domaca a virsle npr 69 centi 100g, nisam u toku sa kursom u dinarima ali izracunacete vec.
Koga zanima:Poslati paket pismo od 100nak grama odavde do tamo kosta par dolara i stize za 10 dana normalnom postom proverila sam,zasticene koverte do pola kilograma placaju se zavisno od gramaze do 14 dolara dok su paketi skuplji, poslati paket iz srbije za kanadu od 1 kilograma kosta oko 1500 din plus 400 za carinski pregled i ne znam za koliko stize mada mi tvrde za oko 15 dana regularnom postom ali videcu kad stigne.U paketima i uopste kada dolazite avionom u prtljagu ne smeju da budu biljke, zivotinjske namirnice i kvarljiva roba tipa hrane (jedan nas prijatelj je pokusao da prokrijumcari kajmak i slaninu ali su mu kanadjani sve pobacali :)), seme mora da ima dekleraciju ako se salje postom i ima tu jos nekih caka ali verovatno ce onom kome to zatreba sluzbenik na salteru vec sve izdeklamovati.

Po vratima stanova u zgradi vise raznorazni bozicni vencici jer se uprava trudi da animira stanare ovog puta bozicnim takmicenjem za najlepsa vrata, prosli pu je bilo halovin foto takmicenje za klince i zurkica u holu,osim toga promenili su plocice dole u garazi, sve oko zgrade je ocisceno i posoljeno, u holu su tepih staze preko plocica da se neko ne bi okliznuo,iznad lifta je tv sa aktuelnostima i vremenom u koji blejim dok cekam najsporije liftove na svetu za koje su nam upravo obecali da ce promeniti sva 3 u martu i da ce novi biti mnogo brzi...samo menjace ih 3 meseca i ostacemo na 2 mesecno sto ce biti pakao s obzirom da u zgradi ima garant 1000 ljudi,ali ako su promene na bolje ko ga sisa!U liftu je redovno okacena reklama za film koji vredi pogledati te nedelje ili narednog dana ...ili neko novo obavestenje od strane uprave.Ranije sam flajere donosila iz vesernice, a sada ih nalazim okoacene na kvaci cetvrtkom uvece.I sad stvarno ne mogu da kazem da ne vode racuna jer to nije istina, volim kada vidim da se stvari menjaju na bolje .

Ovde i onde, nasi i vasi

Ne znam sta mi bi da odem na neke "nase" sajtove i pogledam vesti koje ionako ne pratim vec mesecima, mozda to sto sam juce cula da su teniseri osvojili kup pa da vidim sta kazu o tome, moja reakcija je bila sleganje ramenima kada sam cula, isto sto radim godinama kada cujem nesto dobro ili lose, svejedno, pa sta...oguglala sam na sve, estradne skandale ne pratim, velikog brata nikada nisam gledala, vesti me ne doticu jer su godinama iste, i tako polako odsecas sebe od glavnih interesa drustva koje te okruzuje i ostajes bez tema za razgovor.Kad god se skupi drustvo price su slicne pocinje se sa najneutralnijim temama knjige, filmovi, polako se preskoci sport ako ima nesto i prilazi se tv serijama i estradi da bi se na kraju stiglo do vesti i politike i tu se uglavnom prica pretvara u zucnu raspravu i posle nekog vremena u nadurenu tisinu.Uvek isto, a ja sam uvek ona osoba koja se trudi da skrene sa teme i vrati razgovor na neutralni teren.
Ovde nije tako, politika i estrada prakticno ne postoje u svesti nacije, glavne teme za razgovor su nam porodice i emigrantsko snalazenje, znamenitosti i mesta koja smo videli i gde bismo jos mogli da odemo.Ne vredi raspravljati o cenama, manje vise su svuda iste, nema nekih vecih trzavica i skolstvo i zdravstvo ima iste probleme ko i tamo...a tamo i ovde, nase i njihovo, moja zemlja su pojmovi koji mi izazivaju vecitu konfuziju u glavi.
Kada pricam sa Zanin iz perua stalno uhvatim sebe kako govorim o mojoj zemlji...ali ono nije moja zemlja, ono je mesto gde sam se rodila i koje me ,cini mi se, mucilo od tog dana i onemogucavalo mojim roditeljima da me na miru podignu, zato kada pricam uvek dodam u bivsoj zemlji gde sam zivela pre kanade...to je duze izgovoriti ali donosi satisfakciju i to razgranicenje u mozgu o nasem i njihovom, sada se to nase jos uvek odnosi na moju bivsu zemlju a njihovo na zemlju u kojoj sada zivim ali za koju godinu distanciracemo se i nase ce se preseliti ovde a njihovo tamo.
Tada ce mi verovatno biti lakse da se izrazim kako treba.
Zanin je zivela na obali mora, u njenom regionu ima samo toplog i jako toplog vremena, prvi put je videla sneg kada je dosla ovde pre 4,5 godina.Za nju je Kanada jezivo hladna, dok meni ne smeta trenutnih minus 6 i sneg koji veselo veje napolju ali mogu da zamislim kako se osecaju afrikanci koji prolaze pored mene zamotani do ociju u salove i kapuljace.Vreme se doad pokazalo manje vise isto kao u Vojvodini, imali smo vlaznu letnju zaparu, miholjsko leto u oktobru i jezerski vetar koji lici na severac do sada, naravno i minus i sneg...ipak danas je jedan od onih dana kada ne zelite da budete napolju, vazduh sece kao zilet po kozi a sneg se vrtlozi od jutros kao fina izmaglica nad gradom, sve se beli osim crnih uredno posoljenih linija trotoara i puteva.Jos pre nedelju dana kada je najavljen hladni talas kanadjani su vredno posolili sve trotoare, prilaze zgradama, ulaze u ustanove i bitne saobracajnice, svuda sam gazila po plavim staklastim kristalima kamene soli, sada sneg samo pada na nju topi se i ne zadrzava tako da nema potrebe za ciscenjem.Bolje spreciti nego leciti...Poneki balkon u mom vidokrugu uvece pokusa da docara praznicu atmosferu okicen sijalicama i zvezdama ali takvi su retki, kada setamo jedno drugom pokazujemo prstom kada ih ugledamo kao deca, evo ga jos jedan ili vidi onaj sto je lep!Bebac obozava kada setamo jednom ulicicom gde su kuce jer su sve jelke i zbunje ispred njih osvetljeni, naginje se iz kolica i vice zizi, zizi, to na njegovom jeziku znaci svetlo jer mu je moja mama uvek govorila za sijalicu da je ziza.Ponekad mu zavidim jer je u njegovim ocima sve jedno veliko sljastece bezbolno cudo, ja vec godinama ne znam da li da se radujem ili da placem kada naidje zima i ti takozvani praznici, svaka nova godina me uglavnom razocara jer je svaka do sad bila slicna ako ne i gora od prethodne, uglavnom to bude skupa noc sa drustvom u zadimljenom lokalu sa jadnom hranom i losom uslugom, posle vise nismo ni isli nigde ja sam bila trudna, pa onda smo imali bebca i te nove godine smo prespavali kao i svaki drugi dan ili noc, verovatno cemo i ovu.
Ono sto smo prateci godine svog zajednickog zivota primetili je da postoje spore i brze godine, i svaka nam je bila posvecena necemu, prvo smo ulagali u svoj stancic na spratu te godine nam je sve proteklo u znaku davanja para za majstore, jurnjavu po drvarama, obavili smo usput jedno jeftino letovanje koje sam ja simbolicno krstila medenim mesecom i svadbu, to je bila brza godina puna ulaganja i jurnjave okolo. Sledeca je meni bila prilicno teska dobila sam vrlo nezahvalan posao, oboje smo radili non stop i vidjali se mozda 2 dana u nedelji, poceli smo da stedimo za odlazak jer smo se polako pripremali da predamo papire i u glavi analizirali sve moguce za i protiv varijante, ta godina je bila radna ali spora bez nekih vecih projekata i trzavica. Onda je dosla druga, uzimanje zajmova, kredita, sakupljanje i predavanje papira za odlazak, svadje sa roditeljima koji su bili protiv nase odluke, moj gubitak posla i ponovno trazenje drugog, njegov veciti prekovremeni rad bez dana odmora citavo leto, to je bila godina velikih promena i preokreta koja nam je otvorila oci da nesto moramo da promenimo, on je radio 30 dana po 12 sati bez prestanka citavo leto , da bi konacno 31og dan pre nove godine otisao ventil na tanku sa sumpornom kiselinom i polio ga, uspeo je da izbegne opekotine ali je dva meseca posle tog iskasljavao krv jer ju je udahnuo...posle sam negde nasla zastitne naocare i masku jer im firma to nije davala ali smo znali da moramo nesto drasticno da promenimo, zasto smo oboje zavrsili fakultete imali u rukama gomilu diploma ako su to bili samo papiri i ako smo trebali da budemo sretni da uopste imamo neki posao...i da nekako prezivljavavamo bez da se grebemo od roditelja.
Naisla je godina za ucenje i odmor, moj drugi posao nije bio toliko zahtevan i uzasan, cak sta vise uzivala sam i volela decu u selu u kom sam radila,dogovorili smo se da on upise master i odsluzi civilnu, bili smo zajedno citave godine uceci i uzivajuci, cekajuci na odgovor ambasade, to je bila jedna od mirnijih zajdnickih godina...sledeca je bila opet radna, sredjuj nove papire i stedi za odlazak, trci sa posla na fax i radi seminarske, opet smo se vidjali 2 dana u nedelji.
Tada smo poceli da razmisljamo o detetu, cekanje na vize se oduzilo i mi smo se blizili 30toj i nekako nam se nije vise cekalo, u junu smo resili da ne vredi da cekamo, u septembru sam prestala da radim i otisla na bolovanje. U oktobru smo dobili zeleno svetlo od ambasade ali smo odlozili proces dok se dete ne rodi.Sada kada se osvrnem to mi je bio jedan od lepsih perioda u zivotu iako sam ga se strahovito plasila godinama.Morao je da mi obeca da ce za svaki pregled i sve sto me ceka biti pored mene, i bio je do poslednjeg minuta, ili prvog minuta za jedno malo bice, kako se uzme :) Te godine kada se bebac rodio iako je oko nas sve otislo do vraga, meni su dali otkaz zbog isteka ugovora usred bolovanja, njemu su zaustavili firmu na 2 meseca i nisu im dali plate preteci da ce svi ici na biro, mi smo ipak uzivali sto mozemo da provodimo to vreme zajedno kao nova mala porodica ali bilo nam je jasno, ova godina je za promenu, sve se prelomilo, znali smo da idemo i da nema povratka, ako smo se i neckali gubitak poslova i primanja u isto vreme kada je bebac dosao na svet jasno nam je stavilo do znanja da stvarno treba da budemo slepi i glupi i da ne shvatimo kako nam neko govori vreme je da se ide dalje...sto dalje odavde.Kako nikog nije briga sto neko moze da ti da otkaz samo zato sto zelis dete ili da budes s njim, kako nikog nije briga ako hiljade porodica ostane gledno zato sto se tajkuni igraju monopola uzivo sa firmama i ljudskim zivotima,sve smo to znali i ranije ali ovaj put smo imali opciju da okrenemo nesrecu u nasu korist i da poslusamo savet odozgo, vreme je za promene.To je bila jos jedna od relativno mirnijih godina koja nam je dala vremena da se skoncentrisemo na nas i na naseg andjelka.Aca je odbranio master rad 10 dana pre nego se bebac rodio, i ja sam bila tamo sa stomakom do zuba i kutijama kolaca da ga bodrim.
Sledece godine u februaru smo imali i karte i vize i bili spremni na jos jednu brzu godinu punu muke, ucenja, stednje i snalazenja jer sad vec znam da posle nje ili one sledece dolazi jedna za uzivanje i porodicu, za mir i sigurnost.
Tako da kada se osvrnem, vidim da je uvek nesto dobro proizaslo iz nasih odluka, svaka godina nesto odnese ali naredna nesto i donese...svaka je posvecena necemu i svaka ima svoj tempo koji treba pratiti, treba samo malo razmisliti o znakovima i videti da svuda moze da se primeni ona indijska poslovica :"ko zna zasto je to dobro"
( vladar je imao mudraca koji je tumaceci svaki znak stalno govorio isto, ko zna zasto je to dobro...jednom u lovu na tigra vladar rasece prst i mudrac krene opet istu uzrecicu, vladar se naljuti jer mu je vec bilo dosta i htede da ga ubije ali utom ih napadne divlje pleme neke zle sekte kojima je bio cilj da ih zrtvuju boginji, kako je vladar imao rasekotinu on vise nije bio pogodna zrtva jer su im trebali "cisti" ljudi bez oziljaka i rana tako da su zrtvovali mudraca :(, i vladar kog su pustili se morao sloziti, ko zna zasto je bilo dobro sto se rasekao...)
Merila sam vreme u svom secanju, bilo mi je potrebno 2 meseca da se naviknem na Kicener, steknem prijatelje naucim gde je sta i zavolim grad, prvi mesec je prosao u haosu i jurnjavi papirologije, drugog smo se preselili u stan imali vec 10tak poznanika i auto i znali gde nam je sta.Posle 2 meseca u Torontu osecam se slicno, ima 10tak poznanika i prijatelja, znam gde mi je sta, navikla sam se ali nisam zavolela grad.Gde god da odes prvi mesec je najtezi i pun papirologije, drugi je tezak a treceg si vec adaptiran bar sudeci po mom iskustvu.
Danas sam naucila novu rec, nisam je dosad cula ali odnosi se na vreme u Torontu
Squall