Dan u vrticu

Izgleda da prosveta i prosvetari imaju univerzalne probleme sirom sveta...bar iz moje perspektive.Posao, koji je vise hobi jer ga radim par sati nedeljno po pozivu i za minimalac, me vodi u razlicite delove grada i u razlicite skole i u dodir sa razlicitim ljudima i decom...
Kanadske skole su na oko mnogo lepse i uredjenije nego one u kojima sam radila tamo, biblioteke su ogromne i sredjene, u vecini su racunari novi mada ima izuzetaka a sale za fizicko su uvek pod konac ali mi se cini da su manje jer vecina ima ugradjenu pozornicu koja se koristi za priredbe i koja zauzima malo mesta u sali.U vecinu skola ne mozete da usetate tek tako jer imaju recepciju na ulazu gde morate da se javite, mada u neke sam usla bez da me je iko pitao sta cu tu...Katolicke skole su uglavnom starije i nisu tako fensi kao javne skole u novijim delovima grada, sada zidaju naselje van grada koje se zove Dzekson i tu sam videla patern po kom se ovde zida naselje, nesto slicno monopolu, niz placeva u ovalnom luku sa dva ili 3 koncentricna dela okolo centra koji obavezno ukljucuje park, jezerce, igralista, skolu, vrtic i eventualno teren za fudbal ili bejzbol, van naselja na kraku koji izlazi na glavni put je obicno plaza sa prodavnicama i bankom.Tako da je celo naselje ili predgradje samodovoljno, sto se kuca tice u samom centru u zatvorenim kruznim ulicama su uvek ogromne skupe kuce, dalje okolo idu obicne kuce i semi tj dvojne kuce a na rubu su townhouse redovi ili odvojene zatvorene ulice u kojima su condo kuce.Dzekson pored svega ostalog ima i Community centar sa bibliotekom i verskom ustanovom, zasada ima preko 100 kuca ali polako raste.
Tako da ako zamisljate deo grada npr. Masonville znate da je on sastavljen npr iz 3 dela nalik na Dzekson, u Londonu postoji dosta skola koje se zovu French immersion school zbog toga sto se veci deo nastave odrzava na francuskom, pored katolickih i javnih.Dalje, u skolama je uvedena inkluzija, koju sada pokusavaju da uvedu tamo, pod nazivom All Kids Belong ili AKB sto znaci da deca sa razlicitim blagim retardacijama, daunovim sindromom i drugim "invaliditetima" pohadjaju skolu u regularnim razredima i nisu odvojena u specijalne skole.
Postoji nesto sto se zove procenat ili ratio kada su u pitanju uzrasti, npr.u infant grupi na 9 beba ide 3 vaspitaca, znaci 1 na 3, u todler grupi do 2.5 godine ide 1 na 5, u preschool deca od 3 i 4 godine ide 1 na 8, znaci u grupi koja ima najvise 16oro dece rade 2 vaspitaca, i JK ili junior kindergarten deca od 4 i 5 godina dolaze 2 vaspitaca na 20oro dece.Grupe se uglavnom drze na 16 za vecu decu a grupe sa manjom decom zavise od velicine vrtica ali uglavnom su manje.U proseku jedan vrtic ima oko 5 soba i kuhinju. Svaka soba je za razlicit uzrast i ima svoje kupatilo a ponekad za male i svoju spavaonicu, sobe su organizovane po centrima interesovanja npr kutak za igru, kutak za likovno i glinu, kutak za mir gde imaju sofu i fotelje sa knjigama i muzikom, deca retko kad rade zajedno istu stvar, svako radi sta mu se tog trenutka radi, igraju se, citaju, pricaju...
Dan pocinje u 9 doruckom, imali smo tost namazan puterom i marmeladom i solju mleka.Posle dorucka ide sat i nesto slobodne igre ili neka zajednicka aktivnost npr. pravljenje neceg od plastelina ili citanje price, zatim se ide napolje do pola 12 kada je rucak.Hrana je sveze kuvana i tog dana smo imali makarone sa sirom,kecap, grasak salatu, grozdje, tost namazan margarinom i peceno belo meso, sve je u cinijicama koje se stave na sto za kojim sedi 5 dece i 1 vaspitac, za vreme rucka bilo nas je 3, deca sama sebi sipaju sta zele da jedu i koliko zele da jedu i koliko puta zele - sipaju, uz to dobiju casu soka ili vode. Kada zavrse sklone sto za sobom.Niko ne mora da jede nesto sto ne voli, niti svi moraju da jedu ako ne zele, za vreme rucka podstice se samostalnost i porodicna atmosfera uz pricu.
Posle rucka se cita prica za laku noc i spava od 12 do 2, neka deca ustanu oko pola 3.Svi moraju da leze na svojim lezaljkama i dremaju, ako ustanu ranije mogu da odu u kutak za crtanje da ne bude druge. Posle spavanja sledi opet neka aktivnost ili igra, uzina u 4 i izlazak napolje do 5. Uzina je bila kolac sa jabukama i 3 parceta sira.
Svaki put kada izlaze mazemo ih kremom za suncanje.
Ono sto je mene iznenadilo je koliko je vecina dece tog uzrasta samostalna, npr kada se pokvase igrajuci se vodom sami moraju da se presvuku od glave do pete, neka deca sama sebi navlece pelene, imitacija donjeg vesa koja se ovde zove pull ups, kupatilo je non stop otvoreno i koriste ga dve grupe tj dve sobe tako da se malo malo neko gologuzo klince seta okolo jer je zaboravilo da izvadi donji ves iz ranca koji je u plakaru van sobe...medeni su.
U ogradjenom dvoristu imaju igraliste sa toboganom, bastu sa stolicama i lezaljkama i deo sa peskom i vodom gde mogu da prave haos i blato :).
Ovaj vrtic u kom sam bila me je odusevio i mislim da je divan i da se divno ophode prema deci, ali nisu svi vrtici jednaki jer svi imaju slobodu da sprovode svoj plan i program.
Prosecna cena vrtica u gradovima ontarija oko Toronta je od 750 do 850 dolara, prosek za London za dete od 3 god je 815, Kicener i Waterloo 820, Toronto 1000, dan u kucnom vrticu ili bebisiting je od 30 do 35 $, dan u vrticu je u proseku 40-45 $, Toronto dan u vrticu 50-60$.Radno vreme vrtica je od 7 ujutru do 6 popodne.Neki vrtici ne sluze svoju hranu nego morate da pakujete rucak i uzinu, a neki posebno naplacuju menjanje pelena, ali to sam videla samo u Torontu, u Londonu imaju sveze kuvanu hranu i pelene nisu problem.