S obzirom da maksimalno koristimo vreme da uzivamo u parkovima i skitnji danas necu puno piskarati evo par slika cisto da docaraju ambijent :)
Nemojte mi zameriti sto ne volim da kacim slike svojih na net, ove su slikane na Apple land farmi kod Londona i u Pinafore parku u St. Thomasu, inace ovde svaka ulica ima svoj park sto je meni i dalje nezamislivo jer dolazim iz grada od skoro 100.000 ljudi koji ima jedan parkic velicine jednog kanadskog parkinga ispred zgrade...ovde je sve zeleno, ili u ovom slucaju sve je sareno i zlatno jer je jesen.
Farma je divna, ima mali restoran sa prodavnicom suvenira, gde mozete kupiti sve moguce od jabuka i nekoliko vrsta pita koje izgledaju kao one u crtacima( jedna pita je 12 $). Mi smo pojeli 3 parceta pite sa jabukama i uzeli 3 kafe i to je bilo 15 $, kad god jedemo van kuce to bude oko 20tak dolara, prosecan obrok po brzim restoranima kosta izmedju 7 i 12 dolara po osobi, mada ima i hamburgera za samo 2 $ ali na sve cene koje napisem dodajte i koji dolar poreza.Nabrali smo oko 5kg jabuka za 9 $ (u prodavnici su od dolar do 2.5 po lb), sto nije nikakva usteda ali ukus sveze jabuke sa drveta po mirisnom zlatnom oktobarskom danu ne moze da se poredi ni sa cim.
Sutra je Thanksgiving pa cekamo goste, a sledeci vikend ce nam nadam se doci i druga tura iz Toronta na vikend druzenje. Svi se uveliko spremaju za Halloween i okolna dvorista vec su prekrile paucine sa kojekakvim nakaradama i jezivim detaljima, ispred ulaza stoje ogromne bundeve i jesenje hrizanteme koje ovde zovu mums u vatrenim bojama.Setamo kad je lepo vreme svako vece i smejemo se inventivnosti, ponekom iz gepeka viri ruka ili noga lesa toliko originalna da se za tren trgnes...
Stavila sam i neke slike jesenjih i zimskih sapuna koje sam pravila za nas i da podelim prijateljima kad dodju, bundevice mirisu na vanilu i cimet, pahuljica na djurdjevak i bebi puder a crveni mirise na ruze i sneg...
 |
| jesen 2011 |
Lepo vreme i lepo raspolozenje pa necu pisati lose o Londonu. Ono sto volim je biblioteka u centru koja je ogromna i divna i unutar nje je kafic sa stolovima i igrackama za decu gde mozete sedeti, piti pravi pravcati espreso (retkost u carstvu politarskih automat kafa) i citati ili surfovati netom. Iako mi je daleko i moram busom do nje ipak mi se dopada, ljudi okolo sede igraju sah, klinci slusaju muziku ili vise na facebuku a klincurlija se igra u svom kutku ili srice slova iz slikovnica sa mamama i tatama. U prodavnici polovnih knjiga mogu se kupiti citave enciklopedije za 4 dolara, i sto puta mi bude zao sto ne mogu da uzmem gomilu knjiga, ali kud bih s njima?...pre nego sto smo dosli, prodala sam sve svoje knjige koje sam godinama skupljala za 250 evra jednom kolekcionaru iz Beograda, imala sam preko 350 knjiga od klasike, preko enciklopedija, poezije do fantastike.Prodala sam i dobar deo zlatnog nakita, koji inace ne nosim, kola, sve sto sam mogla, jedino nisam prodala nista od namestaja i bebcovih stvari, misleci da ce mozda nekom dobro doci kad dodje vreme...znam da su male sanse da ce moje dete ikada citati cirilicu i sve te "lektire" koje sam ja obozavala, sada je sve blue ray, iphone, ipod, blackberry, tableti i ostale digitalne igracke. Kao clan biblioteka u 3 grada mogu bilo kad i bilo gde da se ulogujem i gledam filmove ili citam knjige na netu, u poslednje vreme sam se izvestila pa uzimam audio knjige za slepe i pustam ih da se same citaju dok radim po kuci i kuvam rucak,savremeni multitasking :)
Jedno vece smo otisli do nemackog paba a pice i veceru, bili smo najmladji tamo, ambijent je srednjevekovan sa lakiranim drvetom, vitrazima na prozorima i kamenim ognjistem
http://www.yelp.ca/biz/chaucers-pub-london
Moje posete takvim mestima uvek se zavrse blagim razocarenjem hranom, ovaj deo Kanade nazalost nema neki standard sto se ishrane tice, nemojte da vas prevare njihova odusevljenja na urbanspoonu ili yelpu, hrana zaista nije nista posebno.Uvek mislim da bih ja to jelo bolje skuvala, dok je prosecnom kanadjaninu koji jede pice i ostalu smrznutu hranu iz supermarketa (koja je odvratna) svaki topao domaci rucak fantazija.
Iako se ovde prodaju neke fore i fazoni sa onim TV kuvarima, mislim da neke azijske kuhinje i neke evropske imaju mnogo bolju i ukusniju hranu nego bilo koji izvikani restoran, i da cete bolje jesti u najjadnijem kineskom kiosku nego u najskupljem kanadskom restoranu.
Aca je imao tu cast da ide sa kolegama na radne ruckove po lepim mestima i uglavnom je (posto ne jede meso tipa rostilj i snicle) dolazio kuci gladan, jednom je skoro bio na ivici suza kada su mu za rucak doneli osrednju pecurku prelivenu puterom i cvetnim laticama ( cena tog jela je inace bila oko 25 $) :D
Ja se uvek drzim kineza.Sushi mi je grozan, mada su ovde svi ludi za njim.
London ima i pravi pravcati burek za 4$ po parcetu sto uopste nije malo ali kad ga covek tegli pred vama i peku ga svezeg ujutru, ko da odoli. Madjarski restoran sluzi gulas, paprikas i punjene paprike...zasto sam se raspisala o hrani, 2 nocu je i verovatno sam pospana koliko i gladna, ali vikend je i vikendom volim da dan provedemo napolju van kuce sto znaci da neko drugi brine o rucku a ne ja, makar jednom nedeljno i onda koristim priliku da maksimalno uzivam u tome sto necu morati da provedem 2 sata za sporetom i sudoperom :)
U neko drugo vreme, kada su moji roditelji imali 2 dobre plate i kada niko nije mogao ni da zamisli 90te i sve ono posle njih, subotom bi nas tata izveo negde na karadjordjevu ili becku ... obicno smo isli u neki od restorana oko carske bare i uzivali u pogledu i porodicnom rucku, bez sudova za mamu...ne mogu tacno da se setim kada je taj nas mali ritual prestao, ali znam zasto je, i smesno mi je sto sada znam kako to izgleda kad jednom nedeljno neko drugi kuva i pere sudove, i koliko to znaci :)
moja sledeca meta
http://www.weezi.com/static/big_pics/bag%20lady%20variety.html
No comments:
Post a Comment