Sukob interesa

Kod nas je danas prijatnih 30 stepeni sa toplim vetrom i suncem ko na moru, pisem u pauzi izmedju rucka i bazena jer me danas nisu zvali da radim, odlicno za nas, proveli smo dan napolju na bazenu i ucili da plivamo :) samo sto je voda bila ledena hehe.
Pokusavam da napunim malo baterije letnjim provodom jer znam da me ceka opet jedna doza cimanja i stresa za koju nedelju, ali onako vreme je ok, ljudi su ok...
Nase komsije su usvojile jos dvoje dece pored usvojene devojcice koju su imali tako da smo imali drugare za igru, zacudilo me je to da su sva deca iz porodica sa vise od petoro dece, bela i majke su ih se odrekle i dale ih drugim ljudima...nisam htela da zapitkujem ali nije mi bilo bas najjasnije kako to mogu da urade, mislim jedno je nekom dati kuce ili mace ali dete ili decu? Zar nisu cule za kontracepciju? Takve stvari me uvek izbace iz takta, moja baka je govorila da bi zene koje ostave decu okacila za onu stvar da vise u centru...Nije me zapravo iznenadilo da su se odrekle dece, jer sam radila u srbiji u patrijarhalnom selu gde je to bio cest slucaj, posle svadji i neslaganja svekrva i sin bi oterali majku ili bi bila prinudjena da sama pobegne a decu bi zadrzali u kuci, tako da sam videla dosta dece koja odrastaju bez majki i znala cak da su neki ocevi isli dotle da su trazili da skola ne dozvoli majkama da vide decu posle casova...Jedna moja drugarica, divna devojka je prosla kroz takav pakao i maltretiranje u zajednickom domacinstvu,ali se na kraju izborila za sebe i svoje dete.
Iznenadilo me je to sto su ove zene u 21veku sebi dozvolile da naradjaju 6oro ili vise, iako mogu to da sprece i onda ih dele okolo na komad kad vise ne znaju sta bi s njima...ali i toga ima svuda verovatno, samo izgleda malo drugacije tipa negde u nekoj maloj i malo zatucanoj sredini u bilo kojoj zemlji ili sa roditeljima odredjenog razmisljanja devojcica u pubertetu ostane trudna a onda se dete da na usvajanje da bi se sakrila sramota...
U svakom slucaju lepo je to sto moje komsije sada imaju svoju malu porodicu, ali podizati tudju decu i odrzavati kontakte sa majkama i porodicama je takav teret i takva hrabrost...nadam se samo da ce deca umeti to da cene jednog dana.
I kada sam vec krenula u pricu o zenama koje ne razumem, pre neki dan smo bili u zabavnom parku, vecina ljudi je ovde konstantno u sorcevima, japankama i majcama niko se nesto ne sminka i ne doteruje i niko ne ide cesto u solarijum...i tako u toj masi mama i tata pored nas prolazi na crno iskvarcovana mrsava devojka sa skupim naocarima za sunce u kratkoj zutoj haljinici i sa ogromnim stiklama na zlatnim sandalama i gura kolica sa dve jednako lepo obucene devojcice, dobro je da sam sestri na uvo prosaputala: vidi modelsica :) jer posle par sekundi se zena obratila muzu na poznatom jeziku...Moja sestra se nasmejala, znala sam da se ne uklapa medju ove kanadjane, rekla je.
Pustili smo klince da se igraju na igralistu ali nismo progovarali, iz nekog razloga cinilo mi se da nemamo bas mnogo o cemu da pricamo.Covek podjednako lepo obucen u markiranu garderobu seo je da pojede sendvic i pratio na telefonu teniski mec Djokovica, ja sam stajala pored piratskog broda gde se klinac igrao i trazila pogledom sestru koja se sklonila negde da popusi cigaru dalje od dece, i onda je odjednom pocelo siktanje, gospodja je u stiklicama usetala u debeo sloj piljevine koja pokriva igraliste da zastiti klince kad padnu i drvlje joj se zaglavilo u sandale a onda je izgubila je ravnotezu kada je u isto vreme pokusala da podigne dete i da spusti ionako prekratku haljinicu, iskrenula je nogu i zateturala se...okrenula se besno ka jadniku koji je bas zavrsavao sendvic i rekla mu odvratnim tonom "dolazi vamo, dabogda se zadavio tim sendvicem, sad si nasao da zderes!!!" Ostala sam bez teksta.
Odmakla sam se dalje, ali iza mene je i dalje odzvanjao citav rafal psovki upucen sto coveku, sto sendvicu sto telefonu i Djokovicu.I onda kazu ljudi se puno razvode, pa ja sa ovom ne bih mogla ni kafu da popijem ako tako prica pred porodicom svaki dan.Sutra ce joj deca biti kriva jer hoce na igraliste da se igraju a ne cinjenica da se nije obukla za igraliste vec za modnu pistu, sto je njen izbor ali zato ne mora da sikce okolo.Jos jedna stvar koju ne razumem, ta zena je lepa sve dok ne otvori usta a onda katastrofa, cemu onda sav taj trud spolja ako se ne odrazava na ono unutra? Znam na svoju srecu jako malo ljudi koji se tako ophode unutar porodice i obicno ne traje dugo, nekom kad tad prekipi...
Deca zahtevaju prilicno vremena, paznje i zrtve, ne samo modnog stila vec i svega ostalog.Nisam to znala dok nisam probala.
Moji roditelji su imali par caka za koje mislim da su jako uspesne, uvek su odvajali sat vremena za razgovor o planovima i problemima uz kafu kad deca legnu, nikada nas nisu opterecivali stvarima koje nas se nisu ticale,nisu nas vodili na sahrane, imali smo doduse okrugli sto kada su se donosile odluke vezane za nas, nikada nisu nista ruzno o nekom rekli pred nama niti jedno drugom, nikada se nisu "prepucavali" pred prijateljima ili strancima, trudili su se da ne povise ton cak i kada je bilo povoda za to...i postovali su se, beskrajno se postuju i dan danas.
Znam da kod drugih mozda nije tako, ali kod njih su pare bile nase a ne moje ili tvoje, svaka odluka koju zajedno donesu je bila njihova i nema negativnog prebacivanja jer su je zajedno doneli i treba da stanu iza nje cak i kada je pogresna,znali su: ispravicemo je ako treba i izguracemo sve zajedno rame uz rame.
Oni su bili divan primer za dobar brak i logicno resavanje problema, i zahvalna sam sto sam imala tako dobre ucitelje, pogotovo posle toliko susretanja sa potpuno drugacijim zivotima.
Kada jednom dozvolis sebi da kazes u besu nesto lose ili nesto sto ne mislis posle je jako tesko preci preko toga i zaboraviti.Zanimljivo mi je da razlicitim ljudima smetaju razlicite sitnice, i to toliko da ih dovode do ludila, od daske na wc solji, preko dlaka na sapunu do modnog stila npr pre neki dan je moj dragi na carape nazuo papuce kada smo krenuli na igraliste uz brdo jer mu je to prvo bilo pri ruci a mrzelo ga je da trazi patike, na sta ja totalno ne bih obratila paznju da moja sestra nije odlepila zbog toga, hahaha, i sta onda? Treba da napravim scenu zbog modnog detalja koji se seljacki ne slaze, bas me briga nisam se ja udala za manekena vec za svoju ljubav i oca mog deteta i krenuli smo na igraliste da vodimo dete da se igra a ne na modnu pistu, nisam se udala za odecu vec za osobu.
Da se onaj jadnik ozenio drugacijom osobom mozda bi uspeo da pojede sendvic u parku sa porodicom a da mu ne presedne :))))
.............................................................................................................................................................
Svi koji se spremaju ili su vec aplicirali racunaju na odredjenu dozu stresa,ali niko ne zna kakav ce to stres biti i koliko dugo ce trajati, pripremaju sebe na to da ce im u pocetku biti tesko jer svesni su toga da biti sam sa detetom ili decom, bez sigurnih primanja i sigurnog smestaja, biti u drugoj zemlji sa drugim pravilima i jezikom, biti dugo u finansijskim problemima je prica svakog novodoslog, newcomera kako nas ovde zovu, biti u toj situaciji iz meseca u mesec ili cak iz godine u godinu je stresno ne samo za pojedinca nego i za brak a i za decu.
Niko od nas ne zna koliko je tacno potrebno da ta nesigurnost koju nosimo u sebi nestane, i kada cemo se konacno opustiti ovde,ali sve to prodje i ne traje toliko dugo, samo se treba cuvati akumuliranja stresa i nezadovoljstva i pronaci nacin da se oslobodite negativnih stvari, mozete da setate, trcite, odete sa klincima negde u igru, gledate film zajedno, otputujete za vikend, pecate...sta god vas ispunjava i prazni stres.Ovde bar ima milion stvari i mesta koje odlicno prazne stres ako vec ne mozete da ga izbegnete u startu...
........................................................................................................................................................................
Proslog meseca kada je moja mama bila tu, sedele smo i pile kafu kada je neko zakucao na vrata, bio je to nas prvi komsija koji je dosao da nam kaze da je prao svoja kola koja su pored nasih iza kuce pa je oprao i nasa i nada se da se ne ljutimo, moj dragi mu se lepo zahvalio i izasao da ga pocasti pivom za hvala i da popricaju, ja sam umrla od smeha za stolom gledajuci u lice moje mame, tamo bi mi komsija 100% oprao kola, salim se imala sam ja i tamo divne komsije koji mi i dan danas pomazu kad mi nesto treba...ne znam sta je mislila, valjda da kanadjani jedu decu ili takvo nesto, dosla je sa gomilom predrasuda tipa truli zapad, radno odelo i pidzama, nema zivota niko nikog ne poznaje, oblace se odvratno...sto nije daleko od necije istine, ako to prihvatite tako i samo to vidite u ljudima, ako trazite samo lose, lako cete naci lose.Prva stvar koju sam ja uradila bila je da se upoznam sa komsijama, da im za praznik odnesem kolace i da spremim deci posebne poklone za halloween, da im znam imena i imena dece i da im kazem da sam tu ako im nesto zatreba.Posle su mi rekli da su pored njih godinama ziveli ljudi sa kojima se nikada nisu upoznali.Priznajem da smo imali srece da imamo ok komsije mada je moglo da se zalomi i drugacije.
Sada kada su usvojili novu decu odnela sam im brdo bebcevih stvari i starih igracaka za njihovog malog decaka, jer sam znala da nemaju stvari za decaka vec samo za devojcicu,na cemu su bili zahvalni i bili su nam na rodjendanu...
Trudim se da sebe radi radim dobre stvari i trazim dobro u svemu.
............................................................................................
Druga prica vezana za moju mamu i kanadu je jos cudnija, kad je vodila klinca na igraliste upoznala je jednog coveka koji je dosao sa zenom i detetom pre godinu dana, bili su u periodu kada im je najteze, oboje su pokusavali da srede svoje diplome on tako sto je podneo papire udruzenju inzinjera svoje struke i radio godinu dana sa vrlo lepom platom coop za kanadsko iskustvo pored kanadskog inzinjera a zena tako sto je upisala skolu za nutricionistu, iako nisu iz mog rodnog grada ispalo je da je taj covek studirao u njemu i da je ziveo u istoj maloj ulici na kraju grada gde je moja mama radila u prodavnici kod privatnika, tada je to bila jedina prodavnica u okolini, ispalo je da je se seca iz studentskih dana...
Rekao joj je isto ono sto je mene mucilo, zasto ga muce sa tom diplomom kada su ga uvezli zbog nje, da li ce ikada uspeti da je sredi i da radinu struci...rekao joj je da bi on da se vrati ali da bi zena da ostane jer se njoj ovde bas dopada...i ispricali su se.nije mu rekla za blog, nazalost, ali mu je ispricala nasu pricu.
Posle nedelju dana on ju je opet sreo i rekao joj da mu se vratio optimizam kada se ispricao sa njom i da ce sada cekati da sredi svoju diplomu jer ako smo mi uspeli sto ne bi i on, rekao joj je da je odmah posto su se videli krenuo da konkurise na par mesta i da ima nekoliko intervjua a da su malom nasli mesto u vrticu...vise ga nije srela na igralistu, pretpostavljam da je dobio posao negde.
Koja je verovatnoca da od svih mesta na planeti, svih gradova u Kanadi i svih igralista u gradu ona koja je prvi put dosla ovde u posetu sretne nekog ko je studirao i ziveo u ulici gde je ona nekada radila u drugoj drzavi,drugom gradu, na drugom kontinentu koji je se seca iz studentskih dana, i da mu razgovor sa njom posle toliko godina vrati nadu i optimizam...
Ovakve stvari me ponekad teraju da ne verujem u slucajnosti.



E da i ovo, nemoj neko da bi se usudio da mi prigovori o pravopisu, malim i velikim slovima u imenima drzava i ostalom, totalno sam u skladu sa novim pravilima da pravila vise nema :))))
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/328091/Tolerisace-pravopisne-greske-na-testu-iz-srpskog

cestitam ljudima koji su uspeli da jednim ukazom obrisu visegodisnji trud nastavnika da decu nauce pravilima jezika,za koja je ispalo da im ipak ne trebaju u zivotu i skoli i da su se dzaba mucili 8 godina da nauce da pisu svoj jezik...jos samo da ukinu gramatiku i padeze i laganica...
odgovor koji kruzi fejsom :)

"одлучијо самда више неморам да пазим на право пис јел министарство просвете толерише све могуће правописне грешке као и мешање 2. писма. дали ће им се та одлука исплатити видеће мо када гомила децама почне да пише овако попут ја. такође морам да изразим понос што сам први при писању овога статуса применијо најнове стандарде министарства просвете србије. велики поздрав за сви моји пријатељи који подржавају моју идеу. образовање на првом месту, све остало на другом а право пис на најзадњем месту. толико од ја. хвала ви свима на указано стрпљење и на читање овој текста."