Kes, Kolica....

Ali u totalno drugom kontekstu...

Ima iznad kuce jedno brdo sa parkom i igralistem na njemu, pocela sam da ga zovem brdo vetrova jer u svako doba godine bez obzira da li je minus ili plus 30 preko tog brda sa kog se vidi skoro ceo sredisnji deo grada sa centrom brise neki vetar...Leti je divno jer na tom brdu nikada nije pretoplo a park pravi dovoljno senke, a zimi je nepodnosljivo.
Klincu je dojadilo kvasenje po baricama zaostalim od letnjeg pljuska, i posto je blatnjav i mokar od glave do pete posejao negde patike i izuvene carape, potopio gomilu listova, grancica i kamencica u bare, spustio se par puta niz tobogan pri tom bubnuvsi na mokar sorc konacno je dosao da mi sedne u krilo i da me zagrli i kaze" ajmo kuci". "ajmo" je rec koju cesto cujem u poslednje vreme kada nesto naumi :) i ako ga ne ispostujemo uglavnom sledi dreka, neverovatno je kako je svet trogodisnjaka centriran u sadasnjem trenutku i kako ne postoji posle i sacekaj malo...za njega je sve jasno i jednostavno, ajmo i odmah.Otkrili smo i rec "ne" koju moram priznati nisam imala cast da cujem dosad, sve se nekako podrazumevalo a sada cujem 'ne" za svaku glupost kao sto je presvlacenje, rucak, odlazak napolje ili unutra....ah ti majcinski zivci, mora da su jaci od Nasinih legura za svemirske letove.
Na putu niz brdo koje se za njega zove mauntain, kolica preklizavaju preko siroke sljuncane staze i ja cujem sebe kako gundjam jer su jos letos nasuli taj sljunak i mogli su vec i izbetonirati...ne zbog mene i kolica, nego sam pre neki dan videla bakicu sa hodalicom na tockove kako jedva uspeva da ih iskopa iz sljunka bezuspesno pokusavajuci da se popne na brdo.A kolica....
Kolica ako dosad nije rasturila nasa upotreba nece ni ovo malo sljunka koji dere kroz plasticne tockove...secam se kada sam ih birala u prodavnici, morala su da budu prakticna, stabilna, jeftina, udobna i plava.Za 170evra nasla sam neka stabilna i teska turska kolica koja su imala zimski dodatak i 2 verzije za malu bebu i za klinca, i mogu da se spuste za spavanje...jedina mana imaju plasticne tockove koji tandrcu po losem asfaltu i sljunku. Prvi put kada smo odveli bebca u park, imao je oko 2 meseca i bio je kraj jula, bilo je vreme kao i ovih dana -prelepa hladovina posle letnjeg pljuska, lisce i barice po stazi, tisina samo se cuje tandrkanje plasticnih tockova po rupama i prevojima na betonu u parku, zalila sam se kako mislim da ce to bebi smetati da spava...boze kako sam bila naivna.
I gde su sve ta kolica bila za ove 3 godine koliko ih imam...letela su avionom po evropi i severnoj americi, setala su blatnjavim stazama u sumama Svarzvalda, uzivala u fontanama i rascvetalim magnolijama Stutgartske carske baste, bila su u Novom Sadu, Beogradu,svrljala po Vojvodini, preletela okean da bi setala pescanom plazom jezera Ontario i trgovima Toronta, obisla parkove Kicenera i Waterlooa, bila na jezeru Erie na kupanju, dva puta na Nijagari i jednom u Zoo vrtu, u nekoliko zabavnih parkova, i gomili gradova po Ontariju ... Kad malo bolje razmislim ta kolica su videla vise sveta nego neki ljudi koje znam.
Da li treba da spomenem koliko tona hrane, namirnica i pelena su nam prenela iz prodavnice do stana i sa parkinga do stana...koliko puta se u njima igralo, jelo, spavalo, presvlacilo...