Monday, January 14, 2013

Jedan, dva I tri...

Ove godine sticemo pravo da trazimo drzavljanstvo i pasos.Prosle su tri godine od kad smo dosli, i ne bih iskreno ni primetila da ne pogledam u svoje dete,vreme ovde protice mnogo brze, od musavog bebca u bistrog trogodisnjaka koji sve radi sam i ispravlja nas kad pogresimo...pre neki dan su on i tata gledali opstanak i tata mu je nabrajao zivotinje, jednog momenta rekao je vidis sine to je -jelen {it's a deer}, na sta je klinac mrtav ladan i naravno na engleskom odgovorio -nije tata to je irvas {no daddy it's a raindeer},eto dotle smo dosli...Engleski je jezik koji uglavnom koristi i to prilicno uspesno, razume i ovaj drugi ali ga izbegava maksimalno i kada prica zvuci kao malo cigance sa stranim naglaskom i iskrivljenom gramatikom, pomalo smesno, ali opet mi smo resili da necemo da ga opterecujemo time u nadi da ce nauciti neke korisnije jezike za ovo podrucje, tipa francuski ili kineski, mozda spanski ili nemacki ko zna? Zavisi od toga koliko smisla bude imao za jezike i sta ga bude zanimalo.
Tri godine je ogromna vremenska distanca, dovoljna da se u pamcenju usled stresa imigracije, gomile selidbi i novih poslova napravi jedna crna rupa vezana za proslost i drugu sredinu iz koje smo dosli.Uspesno smo zaboravili dobar deo stvari, uglavnom ruznih i totalno nismo u toku sa bilo kakvom situacijom tamo osim sa vremenom o kom nas obavestavaju matorci na skajpu s vremena na vreme, i ne nismo pod 2 metra snega u Ontariju je trenutno divnih 10 stepeni komsije stoje na kratkim rukavima na terasi i peku rostilj...Sto ne mogu da kazem za one malo severnije koji se vec par dana iskopavaju iz nanosa i mecava.Proslava Nove godine sa prijateljima koji su uredno zadrzali sve ondasnje kanale ukljcujuci RTS i Pink bila je svojevrsno mucenje za nas, molili smo ih da prebace kanal jedno 15 puta, bezuspesno.
Jos uvek nisam sigurna da li je zaboraviti i izgubiti pojam o svemu tome dobro ili lose, negde u uglu mozga neka mala paranoja mi govori da ne smem da zaboravim jer onda necu umeti da cenim neke stvari...Takvi su ljudi, cim negde malo zaskripi odma pocnes da kukas kako ovo ili ono ne valja, a zaboravljas koliko gorih mesta ima na ovoj planeti, ako cekas sat vremena kod lekara zao ti je sebe ali ne pomislis da neko nema ni taj luksuz da uopste vidi lekara...Moja stvarnost je ovde i sada, kao imigranti nemamo taj luksuz da planiramo svoj zivot godinama unapred jer nikada ne znas, bar mi ne znamo kuda ce te novi posao ili nova situacija odvesti.
I dalje dobijam gomilu poruka tipa mi smo resili da odemo, sistem nevalja, nista nema buducnost, bla bla bla, spremni smo na sve itd.
Svima vama koji tako mislite drzim palceve ali mogu samo da vam kazem da nemate pojma o tome sta vas ceka, i samim tim ne mozete biti spremni na sve.
Ako bih kao odgovor na ove mailove napisala ovako,
doci cete u stranu zemlju gde cete se osecati sugavo i necete imati prijatelja,
ostacete bez para , imati los smestaj u groznom gradu i raditi tezak i lose placen posao, mozda godinama, i ako hocete napred moracete da radite fizicki i psihicki duplo vise nego ikad u zivotu, porodica ce vam pucati po savovima i necete biti sretni ni zadovoljni i to ne par meseci nego par godina a ko zna mozda i duze? Mrzecete sebe sto ne mozete da se izborite sa sistemom i mrzecete sistem koji vas je zakopao, obecao vam posao sa vasom cenjenom diplomom i onda mozete da obrisete .... sa njom.
Da li cete i dalje misliti isto, i doci, ili cete me prozvati izdajnikom i licemerom koji pljuje jednu tako lepu drzavu o kojoj zapravo nemate pojma...
Been there before...done that.
Vidite, ne postoji univerzalni recept za uspeh ili dobru odluku, ili emigraciju.Postoji samo necija prica, neciji uspeh ili neuspeh i necija emigracija, i ako neko kaze da je spreman na sve onda stvarno mora da sebe pripremi na naj-najgoru mogucu situaciju i kaze ok, realno i to bi moglo da se desi sta onda?
Sta ako potrosis sve pare koje si poneo, ne nadjes posao godinu dana, ne svidi ti se ovde, sta ako naidjes na lose ljude, sta ako se povredis ti ili neko tvoj a nemas zdravstveno i moras da platis hiljade dolara, sta ako, sta ako...Sta ako tvoja Kanada bude mnogo mnogo gora nego tvoja prethodna zemlja?
Sta ako shvatis da gubis sebe u tom stresu i da si zapravo precenio svoje sposobnosti ili strpljenje?
Sta ako ti se ne svidi ono sto mozes da postignes ovde, ako je to mizerija u odnosu na ono sto si bio tamo...Iz mog iskustva, najgore je ljudima koji su tamo bili neko i nesto i imali izgradjen zivot i dobru finansijsku situaciju, navikli su i s pravom da svoju vrednost mere svojim uspehom i njihov ego tesko podnosi kanadske survival poslove, ako su na to primorani.
Ako dodjes a nemas nista, boli te uvo, svaka sitnica je bolja od tvog nicega i svaki korak je dalji od nule koja si bio kad si sleteo...A sta ako imas sve i tek kada dodjes ovde to shvatis, ali shvatis i sta si sve izgubio, a ovde nemas ama bas nista, pare se tope, diploma ne vredi...survival satnica ne pokriva sve troskove...sta ako...sta ako?
Niko ne kaze da treba prihvatiti losu situaciju zauvek ali ko zna koliko ce ona potrajati, to je kocka sa emigracijom, nikad ne znas na koju stranu ce se okrenuti, mozda sve bude ok a mozda te zivot stavi na gadan test.

Pomenula sam ranije da nam je jedan covek unapred ispricao sta nas ceka, svakim korakom videli smo da je u pravu sto se nekih stvari tice, izmedju ostalog, dao nam je par saveta koje smo poslusali i koji su se ispostavili zlatnim,
mom dragom je rekao da trazi posao u struci i samo u struci, koliko god da traje jer ima zlatnu struku i ako se zaglavi drugde vreme prolazi, a znanje se gubi, rekao mu je to prilicno grubo, da je kreten i budala ako trazi bilo sta van struke...rekao je takodje da je pametnije raditi preko svoje firme jer onda pola stvari mozes da odbijes od poreza, rekao je da je potrebno ako si pametan i vredan 3 do 5 godina da se opustis u Kanadi i pocnes normalno da zivis, rekao je kako to ovde popularno kazu, ako umes malo i da slazes i dobro da se prodas -nebo je granica...rekao je dosta stvari sa kojima se licno ne bih slozila ali opet zapadni nacin razmisljanja je uvek vezan za novac i karijeru koja omogucuje taj novac, tako da iako se ne slazem sa svim ipak razumem odakle to dolazi.
Rekao je da ce nam prva godina biti ujedno najlaksa fizicki i najteza psihicki, da je jedini nacin da se predje na vecu platu da se promeni posao jer su povisice retke i mizerne i ako se ne svadjate za njih niko vam ih nece dati, {ne skacite sad na ovo citiram drugu osobu}, da se treba seliti za poslom i ne vezivati se na jednom mestu, da treba ulagati u nekretnine jer se to ovde isplati, da uvek vredi rizikovati cak iako blefiras pa ako upadnes na dobro mesto a ti grebi, uci i plivaj kako znas i umes...i tako, ne mogu bas svega da se setim, izmedju ostalog rekao nam je i da se ne druzimo sa "nasima" ako nisu pametni i uspesni jer nam nece prijati zavidljivi i ljubomorni mentalitet vecine koja se i ovde komsijski zagleda i zavidi i ogovara ko i tamo.

Dobar deo te skole smo prosli, prva godina je bila teska zbog ogromnih promena ali ujedno i laka jer smo nosili u sebi tu srecu i optimizam sto smo konacno ovde, trazenje posla u struci po cenu svega se isplatilo,
selidbe su donosile vise iskustva i bolje plate, grebanje i ucenje i dokazivanje koliko vredis i prekovremeni rad su bili konstantni,sto se socijalnih kontakata tice recimo da je 95% bilo super i upoznali smo divne ljude iz celog sveta ali ima i ona mala grupa cudnih likova sa kojima bas nismo imali zajednicke teme.

Mozda bi bilo dobro da mi neko posalje konkretna pitanja na koja mogu da odgovorim, kao mali intervju u vezi onih drugih stvari u emigraciji koje vas brinu.a dotle evo po mom izboru.

1.Da li je Kanada ispunila moja ocekivanja?


S jedne strane da, sve vezano za kvalitet zivota i okolinu je mnogo bolje, ljudi su finiji i sistem je pa, uredjen sistem sa gomilom pravila koja svi postuju cak i kad vam se cini da nemaju puno smisla...S druge strane ne, kao legije diplomiranih emigranata osecam da sam na neki nacin prevarena sto se posla tice, iako sam znala da necu moci da radim sa tom diplomom u ovom sistemu, opet su trazili moju struku i moju diplomu tada i to mi i dalje nema smisla ali mi je drago da su mi priznali makar pola obrazovanja i da ne moram od nule.
Doduse u ovako kratkom vremenskom periodu tesko je proceniti, definitivno mi je mnogo bolje ovde gde sam sada ali ne znam kuda ce me zivot odvesti.

2.Da li je zivot u emigraciji tezak?


Da.Zivot u emigraciji je drugaciji i vecini ljudi je tezak.Zato sto ne neznaju dobro jezik, iako su mislili da ga znaju, zato sto ne mogu da dodju do normalnog posla, zato sto su mozda ocekivali drugaciju sredinu i dosli nepripremljeni na ono sto ih ceka, zato sto ih muci nostalgija i nedostaju im ljudi koje su ostavili iza, zato sto nisu navikli da toliko rade ili bar fizicki rade,zato sto imaju velika ocekivanja a malo vremena, ko zna, svako ima svoju pricu ali vecina emigranata ce vam reci u isti glas- tesko je.I to ne samo ovde, svuda u svetu emigranti uzdisu i govore, zasto nisam mogao da imam ovo i zivim ovako u onoj drzavi...Jos uvek u prolazu cujem moje koleginice koje su deceniju ovde kako kada govore o svojim africkim zemljama kazu - back home...to znaci da svi emigranti uvek imaju dva doma, zauvek.

3. Da li je onda bilo pametno otici?


Sto se mene tice, definitivno da.Sto se drugih tice ne znam, to morate pitati nekog od njih.

4. Da li emigranti ikad prestanu da razmisljaju o povratku?


Ne.Emigranti nikada ne prestanu da razmisljaju o povratku,cak i ako je to samo onako u masti,i ponekad paralelno uporedjuju kako bi im zivot izgledao sada da su ostali tamo.
Ako bih i razmisljala o povratku, ovako rano, verovatno bih razmisljala o povratku u Evropu u sirem okviru ali ne konkretno tamo odakle sam otisla, ali zasada nemam to na umu.

5.Da li smo bili spremni psihicki na sve sto nas je cekalo?

Ne.
Nismo mogli ni da zamislimo koliko stresa, frustracije i suza nas ceka, i koliko rada i koliko straha. S druge strane, ako citiram Andrica nismo znali koliko smo jaki ni sta sve umemo i mozemo...
Aska i vuk, Andric
"Mi i ne znamo koliko snage i kakve sve mogućnosti krije u sebi svako živo stvorenje. I ne slutimo šta sve umemo. Budemo i prođemo, a ne saznamo šta smo sve mogli biti i učiniti. To se otkriva samo u velikim i izuzetnim trenucima kao što su ovi u kojima Aska igra igru za svoj već izgubljeni život."

6. kakav je osecaj biti imigrant?

Cudan. Procitala sam sta sam nasla na netu, ali nista me nije pripremilo na ono sto ce mi se desiti u ove 3 godine, ni blizu.U jednom trenutku se osecas kao da su ti sve ladje potonule i kao da nista ne ide a onda se stvari polako promene i vidis da je sve ok, nekad si presrecan sto si tu, a nekad ti neke stvari presednu i pitas se zasto je to tako, pogotovo kada je posao u pitanju.
Drugi aspekt zavisi od toga kakva si vrsta licnosti, ako si avanturista i optimista koji sve vidi pink onda je za tebe sve mnogo lakse, ako si pesimista koji svuda vidi prepreke i svemu nalazi mane bolje odmah odustani.
Da bi se prezivele pratece pojave u emigraciji u prvih par godina potrebno je mnogo "ruzicastog" pogleda na svet, cak i ako sami sebi delujete kao ludak, inace nista od toga, kupite povratnu kartu.
Zato svezi emigranti ponekad u mojim ocima izgledaju zavisno od faze u koju upadnu kao manicno-depresivne osobe, ili im je sve super i totalno su odusevljeni ili poljube dno i koprcaju se u samo sazaljenju cak i kad se nekom sa strane cini da uopste nema razloga za to, uglavom dobra strana je sto te faze ne traju duze od par meseci i nekako se uvek nadjes na nekoj normali posle par godina.Jedini lek je dobra doza realnosti, iskrenost prema sebi i svom partneru i dobro poznavanje svoje psihe kao i davanje sebi nekog cilja, ma koliko mali on bio.

7. Da li ima nesto sto ne volim ili ne valja ovde?


A, pa naravno da ima :)
Ima gomila glupih pravila na radnim mestima koja su napravljena ili zato sto su ljudi koji tu rade ponekad debili ili da bi se ustedele pare,a koja uvek idu na stetu radnika.
Ima gomila drugih glupih pravila tipa ne smeju da imaju strik u dvoristu u ovom delu grada jer je ovo fensi naselje i strik izgleda ruzno, ili gomila birokratije za sta god zamislite npr moja diploma iz ontarija, zamislite ne vazi u ostalim provincijama Kanade, naravno da moram i njima da platim da mi izdaju svoj ekvivalent...i tako birokratija i fee za ovo ili ono, nervira.
Onda tu je i zdravstvo...koje kucka i klacka pomalo rastimovano ali ne daj boze da ti stvarno zagusti, ponekad pozelim da mogu da platim lepo ko covek privatno i zavrsim sa tim, nedavno sam gledala na vestima kako neki par u BC sa autisticnim detetom ceka vec 2 i po godine da im dete ide na terapiju govora za koju im je drzava platila i imaju uput samo je lista cekanja duga i nema nikog da radi terapiju jer skolovanje strucnjaka za govor traje 7 godina i onda biraju da rade preko grane i privatno tamo gde ima vise para...prosecan period cekanja na operaciju otkrivenog raka ili "hitno" potrebnu operaciju je u bolnicama u ontariju par meseci cca 70 do 90 dana.
Doktori rade kao na traci, i u ordinaciji pise da smete da se zalite samo na jednu stvar po jednoj poseti, npr ako vas boli grlo a imate i neki nevezan za to osip, morate da za drugu stvar zakazete ponovo i opet dolazite, sad ako vam je doktor stvarno humanitarac i ima vremena za vas -nema frke a ako se kao ona birokratija slepo drzi pravila, jbg zakazuj ponovo i cekaj ili odustani.

8. Da li bih nesto promenila da sam znala sta me ceka?

I dalje bih dosla, mnogo se bolje osecam ovde psihicki, totalno smo rastereceni mentalno i tek sada vidim koliko to meni znaci i mom detetu, da brinemo samo o sebi i svom zivotu i svom provodu i planovima a da se ne opterecujemo glupostima i politikom.
Verovatno sam trebala ranije da podnesem papire za diplomu, mozda jos odande da sam mogla,eto to bih promenila.



Saturday, January 12, 2013

label GMO...

Kako svi non stop govore kako je hrana ovde grozna i genetski modifikovana, mnogo losija nego ona tamo i verovatno opasnija, a kako sasvim slucajno genetika spada u jedno od mojih interesovanja i vrlo je zanimljiva evo kratkog kursa za pocetnike o GMO i da odgovorim na tvrdnje, hrana u severnoj Americi jeste ogromnim delom GMO i pobornik sam pokreta label GMO jer bez toga nikada necemo znati koliko je hrane zapravo GMO.
Genetski modifikovan materijal prvi put se pojavio na trzistu u vidu ljudskog insulina proizvedenog od strane bakterija na americkom trzistu lekova ranih 80tih tada je sud doneo odluku da GMO podleze patentu i intelektualnoj svojini.
Vec od 1994 na trzistu se pojavila i genetski modifikovana hrana, najpre u vidu paradajza sa odlozenim zrenjem FlavrSavr koji vise nije na trzistu a potom su usledili i drugi lukrativni usevi, kukuruz, soja,krompir,tikvice, itd.
U genetici poslednjih godina stvari prevazilaze moju mastu i ponekad naucnu fantastiku...zamislite da mozete od lego kockica da napravite sve moguce stvari koje su vam ikad potrebne i da ucinite da one rade...da slozite razlicite gene tako da oni rade tacno ono sto ste vi zamislili, ako je to moguce onda granice ne postoje osim u vasoj masti.
Genetski inzenjering ima 3 aspekta, prvi i najstariji bez kopanja po genima u epruveti i labaratorijama radili su nasi preci birajuci zivotinje i biljke koje su imale odredjene osobine i obezbedjujuci razmnozavanje samo pozeljnih gena, na taj nacin u sporom i mukotrpnom procesu menjali su vrstu zadrzavajuci njima pozeljne genetske osobine- dobar rod biljke ili otpornost na bolesti,vecu kolicinu zrna u klasu ili bolji ukus, isto tako otpornost i kolicinu mesa i mleka ili snagu kod zivotinja.
Iz ovog proizilazi prva vrsta genetske manipulacije u laboratorijama, naime naucnici nemaju vremena da cekaju 5 ili 20 generacija goveda ili drveca da bi dosli do odredjene zeljene osobine u okviru iste vrste, zato ce uzeti odgovorne gene koji nose odredjene osobine od srodnog organizma iste vrste i ubaciti ih u kOd organizma koji zele da "poprave", npr izgradice otpornost velikih belih krompira na plamenjacu uz pomoc gena izvadjenog iz meksickog malog divljeg krompira, ili u slucaju Kumato paradajza napravice plod sa vecim procentom secera i boljim ukusom a duzim rokom trajanja.
Takav vid genetskog inzenjeringa gde se "popravljaju" rezultati u okviru iste vrste naziva se cisgenetski.
Ono sto mi ne volimo i cega se plasimo je drugi vid koji se zove transgenetski i gde se koriste geni razlicitih vrsta, verovali ili ne moguce je ubaciti gene meduze u ribicu koja ce svetleti u mraku ili gene iz jetre zeca u drvo topole...Zasto? Zato sto se na taj nacin postize odredjeni cilj naucnika koje masta ne ogranicava.Geni iz jetre zeca povecali su sposobnost drveta topole da upija zagadjenje iz okoline 50% bolje nego normalno drvece.
1992 Naucnici u Kvebeku ubacili su gene za proizvodnju paucine u vime koze koja je pocela da daje proteine paucine u mleku, paukova svila je jedan od najcvrscih materijala, najprefinjenijih i najlaksih u isto vreme, primene u tehnologiji obuhvataju gotovo sve od izrade hirurskog konca, silka za pecanje, niti za pancir do vestackih udova i super izdrzivih kanapa i stitova.
http://www.mnn.com/green-tech/research-innovations/photos/12-bizarre-examples-of-genetic-engineering/mad-science
Najveca korporacija koja se bavi proizvodnjom GMO je americki Monsanto, pored toga njemu pripada i desetina cerki firmi kao sto su Syngenta, Cargills i druge ciji je glavi i zajednicki cilj proizvodnja i patentiranje GMO useva radi veceg profita, Monsantov BT kukuruz po tvrdnji nekih medija sada cini gotovo 90% proizvodnje kukuruza u USA, isti kukuruz se takodje sadi u delovima Kanade pod izgovorom da smanjuje potrebu za prskanjem insekticidima i herbicidima i time pomaze okolini.
Monsanto je razvio dve ekonomski najznačajnije tehnologije proizvodnje GM semena:

-tehnologija uvođenja Bacillus thurigiensis (Bt) gena, kojom biljke počinju da proizvode sopstvene pesticide i tako uništavaju štetočine koji ih napadaju posebno napravljena za unistavanje kukuruznog crva

-tehnologija uvođenja gena rezistencije na glifosat, kojom se stvaraju semena rezistentna na glifosat (Roundap), herbicid koji proizvodi Monsanto.

Na listi ove kompanije nalazi se i GM pamuk, soja, secerna repa, uljana repa, psenica i neuspeli pokusaj sa patlidzanom, cerka Monsanta, firma Syngenta proizvodi seme za poznati Kumato paradajz koji reklamira kao 100% prirodan, ali i niz drugih "posebnih" semena.
Inace Syngenta se nalazi u Belgiji i snabdeva kompletno Evropsko trziste, sto me vraca na debatu hrana vamo i hrana tamo, do pre par godina tacnije 2010 Evropska komisija se uspesno branila od navale Monsanta i njegovih GMOa, tada je kompanija koja ima gomilu placenika u americkoj vladi tuzila komisiju za ometanje slobodnog trzista u isto vreme potplacujuci odredjene drzave da lobiraju sadjenje BT kukuruza na svojim poljima, prva je bila Spanija.To je dovelo do pobune evropskih zemalja koje su zahtevale da same regulisu svoju hranu i drze GMO sto dalje, neke su poput Francuske bile i novcano kaznjene.
As of August 2012, the European Union had authorised 48 GMOs. Most of these were for animal feed imports or for feed and food processing.[2] There is also a safeguard clause that Member States can invoke to temporarily restrict or prohibit the use and/or sale of a GMO within their territory if they have a justifiable reasons to consider that the approved GMO constitutes a risk to human health or the environment. The EC is obliged to investigate these cases and either overturn the original registrations or request the country to withdraw its temporary restriction. By 2012, seven countries had submitted safeguard clauses. The EC investigated and rejected those from six countries ("... the scientific evidence currently available did not invalidate the original risk assessments for the products in question...") and one (the UK) withdrew.[3]

In 2010 Austria, Bulgaria, Cyprus, Hungary, Ireland, Latvia, Lithuania, Malta, Slovenia, and the Netherlands wrote a joint paper requesting that individual countries have the right to decide whether to cultivate GM crops. Currently (2010) the only GMO food crop with approval for cultivation in Europe is MON810, a Bt expressing maize conferring resistance to the European corn borer, that gained approval in 1998. On 2 March 2010 a second GMO, a potato called Amflora, was approved for cultivation for industrial applications in the EU by the European Commission[4] and was grown in Germany, Sweden and the Czech Republic that year.[5] Gene flow will occur between related crops and the EC issued new guidelines in 2010 regarding the co-existence of GM and non-GM crops.[6] Co-existence is regulated by the use of buffer zones and isolation distances between the GM and non-GM crops. The guidelines are not binding and each Member State can implement their own regulations, resulting in buffer zones ranging from 15 meters (in Sweden) to 800 meters (in Luxembourg).[1] It also provides the possibility to designate GMO-free zones, effectively allowing Member states to ban cultivation of GM crops in their territory without invoking the safe guard clause.[6]

The regulations concerning the import and sale of GMOs for human and animal consumption grown outside the EU involve providing freedom of choice to the farmers and consumers.[7] All food (including processed food) or feed which contains greater than 0.9% of approved GMOs must be labelled. Twice GMOs unapproved by the EC have arrived in the EU and been forced to return to their port of origin.[1] The first was in 2006 when a shipment of rice from America containing an experimental GMO variety (LLRice601) not meant for commercialisation arrived at Rotterdam. The second in 2009 when trace amounts of a GMO maize approved in the US were found in a "non-GM" soy flour cargo.[1] It was reported in 2012 that the EU imports about 30 million tons a year of GM crops for animal consumption.
Spain is the largest producer of GM crops in Europe with 76,000 hectares (190,000 acres) of GM maize planted in 2009 (20% of Spain's maize production). Smaller amounts were produced in the Czech Republic, Slovakia, Portugal, Romania and Poland. France and Germany are the major opponents of genetically modified food in Europe, although Germany has approved Amflora a potato modified with higher levels of starch for industrial purposes. In addition to France and Germany, other European countries that placed bans on the cultivation and sale of GMOs include Austria, Hungary, Greece, and Luxembourg.Poland has also tried to institute a ban, with backlash from the European Commission. Bulgaria effectively banned cultivation of genetically modified organisms on March 18, 2010.

GMO se proizvodi svuda u svetu, jedina razlika je sto bi bar u praksi u EU trebalo da bude oznaceno sta je u hrani ako je u pitanju GM hrana.
Virus je gotovo izbrisao svo drvece papaje na Havajima tako da je sada 95% papaje GM,

The first GM virus resistant papayas were commercially grown in Hawaii in 1999. Transgenic papayas now cover about one thousand hectares, or three quarters of the total Hawaiian papaya crop.

Genetically modified papayas are approved for consumption both in the US and in Canada. Several Asian countries are currently developing transgenic papaya varieties resistant to local viral strains.

At this point, GM papayas are not approved in the EU. Until now, no application for approval has been submitted. Therefore, importing and marketing genetically modified papayas is not permitted in the EU.

ko zeli da sazna vise

http://www.gmo-compass.org/eng/grocery_shopping/cro
ps/


http://www.newscientist.com/topic/gm-food


http://en.wikipedia.org/wiki/Timeline_of_genetically_modified_organisms

I da ne zaboravim jos ovo
s obzirom da je retko ko stigao da izvrsi obimna istrazivanja o uticaju ove hrane na ljude ili zivotinje, sve se zasniva na verujmo na rec naucnicima koje placa Monsanto,
1998 Arpad Puzstai naucnik poreklom iz Madjarske radeci na institutu u Aberdenu u Skotskoj dosao je do rezultata da ishrana pacova GM krompirom unistava njihova creva i probavni sistem, kada je to objavio u medijima izgubio je posao i oduzeti su mu svi podaci, usledilo je nesto sto se u istoriji GMa zove Afera Puzstai.
http://en.wikipedia.org/wiki/%C3%81rp%C3%A1d_Pusztai

Do sada su se tvrdnje da se ljudima nista nece dogoditi zasnivale na tromesecnom hranjenju pacova BT kukuruzom, medjutim Francuzi su to radili dve godine i dosli do sasvim drugih rezultata.

http://www.dailymail.co.uk/news/article-2208452/Russia-suspends-import-use-American-GM-corn-study-revealed-cancer-risk.html

Genetically modified NK603 maize and the herbicide Roundup are said to lead to increased cancer and kidney damage in rats, according to the conclusions drawn by the scientists involved in the study. The research was led by Gilles-Eric Séralini of the University of Caen, who informed the press of the research findings on 19 September. The NK603 maize used in the study was developed by Monsanto and is resistant to the active herbicide ingredient glyphosate. It has been authorized for food and feed use in the EU since 2004, but not for cultivation.

Séralini’s team conducted feeding experiments with rats over the entire lifespan of the animals, which was around two years. Séralini reports that 50 per cent of the male rats and 70 per cent of the female rats died prematurely, compared with only 30 and 20 per cent respectively in the control group. The main cause of the higher mortality rate in the female rats was reported to be breast cancer, while the male rats died of liver and kidney damage and skin cancer. Séralini interprets the findings as a clear indication that the herbicide and the substances in the GM maize disrupt the animals’ hormonal system, triggering organ damage and cancer.

Znam da moj post izgleda kao cas biologije, ali poenta je da je nazalost GMO svuda prisutan i Monsanto ima sape u svakom uglu politike celog sveta, ako samo izguglate price o ovoj firmi videcete da se granice sa 9tim krugom pakla, firma koja drzi u saci citave vlade, svesno ubija ljude i patentira hranu kako bi zaradjivala na tudjoj gladi i muci a pri svemu tome tuzi, preti i potkupljuje ...u buducnosti nase rase gde se populacija penje na 7 biliona siromasne nacije ce svoje resurse menjati za hranu, kompanija koja bude imala monopol i patent nad proizvodnjom svetske hrane ce vladati svetom.
Cak sta vise vec postoje patenti za tkzv terminator semena biljaka koje ce radjati sterilno seme i na taj nacin osigurati da farmeri moraju svake godine da kupuju seme od Monsanta, terminator geni mogu da se ukrstaju sa normalnim biljkama i njih ucine sterilnim...jos nije dosta naucne fantastike?
Pitam se sta je sledeci korak.

Citava ta frka oko GMO uradila je i nesto pozitivno za promenu,
proizvodjaci organske iliti netretirane hrane imaju vise musterija i to pomaze lokalne i male proizvodjace, zato kao i ja pravac na pijacu i kod lokalnih farmera po hranu i to onu koja je u sezoni, bolje da ostavite i vise para komsiji nego da finansirate Monsanto i njegovo igranje boga a usput se trujete.

A da li ste sigurni u Evropi zavisi od vase vlade, ako verujete da ce vas vlada zastititi i odbiti prljav novac i prljavu hranu i biti spremna da kao Francuska plati ogromnu kaznu jer blokira svoje trziste za monsantov GMO...ako verujete da ce politicari odbiti ogromne nagrade od najvece svetske kompanije za GM da bi zastitili svoje sugradjane, ili ce kao spanija uzeti pare i reci ma nece vam nista biti samo napred...
Iz moje perspektive i najiskrenije, ne cini mi se da je hrana u supermarketima ni posebno zdrava ni posebno ukusna van sezone, niti znam odakle dolazi, u 90% slucajeva ima nalepnicu USA i to je to, ponekad je ontario a ponekad Kina ili Mexico, u sezoni tacno znam jer kupujem sveze na pijaci i po farmama.