Tudje refleksije o imigraciji i imigranti kao kanadska statistika

Iako imam par dana odmora i verovatno vremena da nesto napisem, nazalost nestade mi inspiracije :)
ali cisto da ne skrenem sa teme evo par tekstova koje sam nedavno procitala na temu...


Hmm, sta ja znam, zanimljivo je bilo procitati, mozda se sa nekim delovima slazem ali sa ostatkom ne bas...pre 20 godina moja mama je verovala da ce se stvari promeniti na bolje jednog dana, nazalost odrastajuci u tih 20 godina promena ja nisam tako naivna :)

http://blog.b92.net/text/5634/Elita-i-emigracija/

suma sumarum ovo je ono sto ja vidim

"Između ostalog, zato što je iz moje generacije, i desetak generacija pre i posle mene, 4% ljudi otišlo iz zemlje. Ali ne bilo kojih 4%, nego iz onih 5% koji čine elitu. Znači 80% elite je otišlo. Onih 20% elitnih ljudi koji su ostali, zbog hrabrosti, kukavičluka, patriotizma, odanosti prema porodici ili gluposti, svejedno, koji sada čine samo 1% populacije koja je na vrhuncu svojih stvaralačkih moći, nemaju dovoljno sinergije, nemaju kritičnu masu da društvo menjaju na radikalniji način od onog koji trenutno gledamo."
....
"Po neki put pomislim, čoveče, sećam se ovog tipa sa faksa, on je bio jedva prosečan, nije on sposoban za takvu funkciju. Ali, izgleda da nema boljih."
...
"Ali probajte da plaćate porez Srbiji a ne Novom Zelandu."
itd itd...

dakle ono sto ja vidim kada citam ovaj tekst je: iako su skoro svi pametni pobegli, iako su budale na vlasti a vi pokusavate da zivite i radite na drugom kraju sveta jer niste imali nikakvog izbora ni snage da se izborite za svoja prava tamo, ipak treba da finansirate ovu papazjaniju, samo mi iz teksta i dalje nije jasno zasto :))))
U svakom slucaju tekst me je osvezavajuce zabavio ali s druge strane vidim u njemu opasno ispiranje mozga omladini koja veruje da moze da promeni nesto, mozda je tako i bolje, neki od njih ce biti dovoljno suludo samodestruktivni i uporni pa mozda i uspeju da promene nesto pre nego sto padnu pod tockove, kao onaj decko iz beograda kojeg je na kraju prebio vozac autobusa jer je belezio stvari koje treba promeniti ili popraviti...s druge strane neki ce se kao vecina onih napolju otrezniti na vreme i pokusati barem da promene ono sto mogu, svoj zivot i svoj put.Ako nista drugo barem dobijes jednu siru sliku sveta i drugaciju perspektivu, i par sansi da se ostvaris...

Ovaj tekst mi se dopao, zato sto je vecinu stvari iz njega moguce primeniti i na deo Kanade gde sam sada, u smislu geta o kom sam pisala i integracije putem dobrog znanja jezika i skolovanja...e da i etno hrane, nedavno smo bili u prodavnici Italo food u Kitcheneru, mislim da nema stvari iz evropskih prodavnica koju ne mogu pronaci ovde sto se hrane tice, sa kozmetikom i lekovima je vec druga prica...

http://www.politika.rs/rubrike/Moj-zivot-u-inostranstvu/U-inostranstvu-a-kod-kuce.sr.html


vec sam spominjala da statisticari pomno prate emigraciju u cilju da pronadju zackoljice i otklone opste nezadovoljstvo mnogih emigranata, mada njihov prvi cilj je da je ucine mnogo mnogo efikasnijom :)


http://timesofindia.indiatimes.com/world/Why-some-immigrants-leave-Canada/articleshow/13148162.cms

posle ovog zanimljivog clanka evo par statistika vezanih za emigraciju naravno

http://www.statcan.gc.ca/pub/11f0019m/2010322/t001-eng.htm

ukratko, odmah po dolasku u zemlju oko 1.5 % nije apsolutno bilo zadovoljno svojom situacijom, nakon dve godine boravka ta cifra se povecala na 2.9 %,
dalje je zanimljivo da kako kod zadovoljnih raste procenat srazmerno godinama tako se povecava donekle i procenat kod nezadovoljnih,
skoro 40% dosljaka je imalo prilicno realnu sliku o tome sta ih ceka, i nakon 3 godine boravka 85% bi se ponovo odlucilo da dodje a 13.5 % ne bi doslo u Kanadu.


Naseljavanje imigranata u urbanim sredinama:

The City of Toronto was home to the largest number of foreign-born people in 2006. However, most of the growth in the foreign-born population occurred in the municipalities surrounding the city.

For example, Brampton's foreign-born population increased by 59.5% during the past five years. In 2006, the foreign-born population comprised 47.8% of Brampton's total population of 431,600, up from 39.9% in 2001.

In Markham, the foreign-born population grew 34.1% between 2001 and 2006. In fact, in 2006, more than half (56.5%) of its 260,800 residents were born outside Canada.

Mississauga has the second-largest population among the municipalities that make up the Toronto CMA. In 2006, just over one-half (51.6%) of the total population of 665,700 residents were born outside Canada.

Ajax, Aurora and Vaughan also saw increases of more than 40% in the foreign-born population between 2001 and 2006. The foreign-born made up nearly half (44.9%) of the population in Vaughan in 2006. In Ajax, 30.7% were born outside of Canada, while in Aurora, 22.4% of the population was foreign-born.

Stat Canada:promene u izgledu emigracije, veliki broj skolovanih emigranata biva zaglavljen na lose placenim poslovima da bi preziveo

During the 1991 to 2006 period, the proportion of immigrants with a university degree in jobs with low educational requirements (such as clerks, truck drivers, salespersons, cashiers and taxi drivers) increased. For recent immigrants, the proportions varied between 22% and 28% for men and between 36% and 44% for women. For established male immigrants, the trend was quite pronounced, as their proportion rose from 12% to 21%, while their female counterparts posted a more modest advance, climbing from 24% to 29%. Those proportions contrasted sharply with the stable proportion for native-born Canadians, about 10% for both men and women.

The increases for established immigrants suggest that the difficulties, which have long plagued recent immigrants, are today affecting established immigrants, which also suggests that difficulties experienced by recent immigrants are not necessarily temporary.

To understand the deterioration, the profiles of the two groups of immigrants were examined. However, the changes found in the profile of established immigrants—particularly language and country of origin—accounted for only a quarter of the deterioration for established immigrants. Furthermore, their field of study, usually applied sciences, slowed the upward movement of their representation in jobs with low educational requirements. That protection effect has weakened recently, though, as job losses occurred in the information technology sector. These findings applied to both men and women. Thus, if the profile of male immigrants arriving between 1990 and 1994 had remained the same as the profile of male immigrants arriving between 1975 and 1979, the proportion in occupations with low educational requirements in 2006 would have been 18% rather than 21%. For women, the proportion would have been about 27% instead of 29%.

Among recent male immigrants, profile changes explained just a fifth of the increase, while for recent female immigrants, they accounted for virtually 100% of the increase.

Hence a large share of the increase seems to be attributable to factors other than demographic characteristics. The remaining portion might be due to factors such as language skills, non-recognition of credentials, schooling or foreign experience (Green and Worswick 2004, Picot and Sweetman 2005, Ferrer et al. 2004, and Aydemir and Skuterud 2004) and the quality of education for nationals of relatively young countries of origin (Sweetman 2004). Moreover, immigrants arriving between 1990 and 1994 entered the labour market during a particularly harsh recession or the subsequent recovery characterized by slow employment growth. Launching a career when unemployment rates are high can have longer-term effects on earnings (Oreopoulos et al. 2008). It is therefore possible that recessions also affected immigrants' chances of having a job with low educational requirements. The skills of well-educated immigrants could easily erode over time, which might play a role in preventing them from remedying their situation as the years go by. In addition, well-educated immigrants are more likely to leave Canada, especially during recessions (Aydemir and Robinson 2006). That might also explain the observed increase in established immigrants' propensity to be in jobs with low educational requirements.

The accreditation process for regulated occupations may also have an impact on recent immigrants' chances of finding a job commensurate with their educational attainment. In general, the rates for established immigrants (men and women) with a degree in a field of study leading to a regulated profession such as medicine, nursing, engineering, law or accounting but working in occupations with low educational requirements were comparable to those of native-born Canadians in 1991, but increased sharply thereafter. Medicine had the largest increase (despite persistent evidence of a doctor shortage), although engineering also saw appreciable increases, coinciding with the decline of the information technology sector in recent years.

In 2006, established immigrants still had an advantage over recent immigrants, as the proportion in jobs with low educational requirements was generally lower, but the proportions have been converging over time and the gap relative to native-born Canadians has widened.

Stat Canada: Zasto je losiji uspeh i integracija emigranata koji ostaju u velikim urbanim sredinama- odlomci

Recent immigrants have experienced more difficulty integrating into the labour market than previous cohorts in the 1970s and 1980s. Since the 1990s, immigrant cohorts have earned significantly less income during their first years in Canada than other Canadians, and earnings growth in subsequent years has not been sufficient to achieve income parity (Frenette and Morissette 2003).

The immigrant population has changed greatly over the last few decades, one of the most dramatic changes being country of origin. Immigrants are now increasingly coming more from Asia (China, India and the Philippines, in particular) than from European countries such as the United Kingdom and Italy or from the United States. As a result, the proportion of immigrants who speak a language other than English or French at home has increased sharply (Citizenship and Immigration Canada 2005a).

At the same time, immigrants with university degrees are becoming more and more common. Of the immigrants who arrived between 1996 and 2001, more than one-third had a university degree, twice the proportion of native-born Canadians (CIC 2005a). Recent immigrants are also much more likely to be 'economic' immigrants, who qualified on the basis of admissibility criteria resulting from policies specifically intended to promote their entry into Canada. Because this should normally result in improved economic outcomes for immigrants, the deterioration observed over the last few years has caused serious concern (Picot, Hou and Coulombe 2007).

One trend, which has garnered considerable attention, is the increasing concentration of immigrants in Toronto and Vancouver. The proportion settling in those two cities rose from 43% for those immigrants admitted before 1986 to 61% for those admitted between 1996 and 2001 (CIC 2005a). Even though relatively few immigrants are choosing to settle outside the large urban centres, immigration is attracting a great deal of interest from smaller communities. These communities, especially in rural areas, often face declining populations, and immigration can represent a potential means of revitalizing their economies. A more balanced geographic distribution of immigration is generally acknowledged as being desirable (CIC 2001). Some specific policies have already been put in place to attract more immigrants to rural parts of the country.

......................................................................................................................................................................

This concentration of new immigrants settling in very large urban centres raises the question of the differences between large urban centres and the rest of the country: could economic integration difficulties simply reflect problems encountered in large urban centres?

Of course, every newcomer to the labour market, immigrant or otherwise, must overcome certain challenges, such as a lack of work experience, a mismatch between knowledge gained in school and industry requirements, and a lack of information on employment opportunities. However, immigrants face additional hurdles, including recognition of foreign qualifications, an even greater lack of information on labour market requirements and employment opportunities, and sometimes an incomplete ability to function in one of Canada's official languages. Discrimination may also also be an issue, since immigrants are increasingly likely to be members of visible minorities
..................................................................................

For Canadians in general, living in a large metropolitan area means a higher income. Median incomes of Canadians in very large urban areas and large urban areas were $28,100 and $30,500, respectively, compared with $22,500 in small towns and rural areas (Chart B), a significant difference.

For immigrants, the pattern is reversed. Incomes of immigrants were lowest in very large urban areas (median $16,800) and highest in small urban areas (median $19,500), a difference of 16%. Incomes of immigrants in small towns and rural areas (median $18,800) were also significantly greater (by 12%) than those of immigrants in very large urban areas.

While immigrants have lower incomes in all types of areas, the gap narrows along the gradient from urban to rural. In very large urban areas, the median income gap is very large, at 67%. In small urban areas, the gap falls to 32%, while in small towns and rural areas the gap is only 20%.
...................................................................................................................................................................

Integration of immigrants in small, less urbanized areas is more rapid and that advantage increases over time. In very large urban areas, the initial income gap is 37%. It gradually decreases, but rather slowly. After four years, the gap is still 22%, falling below the 10-percent threshold in the twelfth year (Chart C). In contrast, in small urban areas, the initial gap is only 14%, and in the fourth year immigrants are earning 2% more than Canadians. The relative advantage of immigrants continues to increase over time, reaching a peak of 18% following the eleventh year.

In small towns and rural areas, the advantage of immigrants is even more pronounced. In their first year of permanent residence, their average income is 4% higher than that of Canadians. In the thirteenth year, the relative income advantage of immigrants rises to 19%.
.......................................................................................................................

Economic class immigrants have difficulty integrating in the major urban centres, regardless of their education, their ability in an official language or their country of origin. For almost every group of immigrant considered, parity had still not been achieved even after 13 years, the maximum observable with the data. In fact, only those with a university degree, ability in an official language and from a region other than Africa and Asia eventually manage to achieve parity—and even then, after seven years.

In contrast, in a small urban or rural area, these same immigrants generally manage to integrate quite rapidly, especially when they have a university degree upon establishment. In fact, every group of immigrants with a degree achieves parity within at most four years, and some achieve it within the first year. Nonetheless, in many cases economic integration is better in smaller regions even for immigrants with at most a high school diploma upon establishment.

For refugees, the contrast between the larger urban centres and the smaller urban and rural areas is even more striking. In the larger urban centres, none achieved parity within 13 years.
...............................................................................................................................................................

Nonetheless, some hypotheses merit consideration. The difficulty associated with the recognition of education obtained abroad is well known, and the lack of information about labour market requirements and job opportunities, and the sometimes imperfect ability in one of the official languages, are examples of factors that can slow the economic integration of immigrants.

With regard to education, the impact of university degrees earned abroad on relative incomes is greater in less urbanized regions. It is difficult to determine the extent to which this is because immigrants living in the smaller areas are better able to translate their education acquired abroad into income and/or because a smaller proportion of people with university degrees live in these areas. Based on the 2001 Census, the proportion of university graduates in the adult population aged 25 to 64 years is 30% in the largest urban centres (Montréal, Toronto and Vancouver) and 16% in the areas with fewer than 100,000 inhabitants. Among new immigrants, the differences according to education upon arrival are much less pronounced (Table 1). Immigrants with university degrees are particularly well represented in the small areas (Chart D), and having pursued postsecondary (not only university) studies abroad greatly improves the advantage of immigrants in the smaller areas. However, even less well-educated immigrants post better results in terms of economic integration in smaller urban areas and the smaller cities and rural areas.

The need for information about labour market requirements and job opportunities suggests that the creation of a network—formal or informal—with non-immigrants would likely be inevitable in smaller areas, precisely because of the smaller proportion of immigrants there. In return, this network may be critical to economic integration, even if the small proportion of immigrants may be a source of other kinds of disadvantages. This does not mean that immigrants living in smaller regions will not face the same difficulties inherent to the local labour market as any of their neighbours. Rather, they will be less likely to be at a disadvantage than immigrants in the major urban centres merely because they are immigrants.

Lack of ability in an official language is not as great a handicap outside the major centres. In the largest urban centres, none of the groups of immigrants without ability in an official language managed to achieve income parity after 13 years. In smaller cities and rural areas, several groups, in particular refugees, managed to achieve it. One could conclude that these immigrants are more likely to learn one of the official languages quickly if they live in an area with a high proportion of French- or English-speakers. This enables them to overcome this barrier more rapidly than in the larger urban centres.

To a large extent, the data also rule out at least one other possible hypothesis. Even though immigrants living in smaller cities and rural areas are more likely to come from Europe and the United States, this does not explain why they do better than immigrants in the major urban centres. The raw regressions suggest that in smaller cities and rural areas, the impact of country of origin on income advantage is very small, and does not necessarily favour immigrants from Europe, the United States or Oceania. Also, immigrants from the United States are the only ones to have integrated more rapidly from an economic standpoint in the larger urban centres. In other words, it is very likely that the discrepancies identified would be even larger if the distribution by country of origin in the smaller cities and rural areas were closer to that in the larger urban centres.

Naturally, several factors could affect immigrants' ability to integrate. These include, in particular, their formal or informal reception by government and community, any discrimination they may face, and their motivation to integrate into the labour market. None of these can me measured from the data.
....................................................................................................................................................................

The economic well-being of immigrants is critical for a country like Canada, which relies heavily on immigration for demographic growth. Where immigrants choose to settle appears to affect their economic integration. It is much faster outside the largest urban centres, which is where most of them settle. In contrast, the incomes of those who choose to settle outside these major centres are similar to those of other Canadians. This initial disadvantage of immigrants, when it exists, generally disappears after a few years.

In contrast, in the largest urban centres, immigrants face a large initial income disadvantage, and subsequent increases are not enough for them to achieve parity. Better economic integration of immigrants outside the largest urban centres is evident even after taking into consideration differences in terms of immigrants' education upon arrival, prior ability in an official language, admission class and country of origin.

These results put the large income differences between recent immigrants and other Canadians, identified in previous studies, into perspective. These differences appear, at least in large part, to result from a dynamic exclusive to the largest urban centres.

Immigrants living outside the largest urban centres can translate their credentials acquired abroad into a relative income advantage more easily. They are more likely to overcome their lack of ability in an official language, quickly learning English or French, enabling them to increase their ability to generate income faster.


Iz podataka Stat Canada imigranti se brze i lakse integrisu u manjim sredinama gde im je u proseku za to potrebno oko 4 godine, prosek za vece gradove i metropole je za mali broj onih koji uspeju 7 do 13 godina )integracija podrazumeva posao u struci ili full time pristojno placen posao ne survival jobs, platu u polju posla jednaku onima rodjenim u kanadi, i neku vrstu stambene obezbedjenosti, drugim recima istu situaciju kao vecina kanadskih gradjana)
Isuvise veliki broj imigranata ne uspeva da se ostvari u vecim urbanim sredinama prvenstveno zbog finansijske situacije i ogromne konkurencije.
Imigranti u manjim sredinama nemaju luksuz da zive u getu i primorani su da nauce jezik bolje jer moraju da ga koriste non stop.imigranti u manjim sredinama lakse stvaraju prijateljstva i mreze poznanstva jer su zajednice otvorenije, i samim tim imaju bolji pristup informacijama i poslovima.

itd itd koga zanima ceo tekst je ovde,

http://www.statcan.gc.ca/pub/75-001-x/2008101/article/10505-eng.htm

Zimska dosada

30tog novembra zavrsila se sezona uragana u severnoj americi, u Kanadi je pao prvi sneg i vejao citav dan da bi se tri dana kasnije otopio na 12 stepeni u plusu, nije mi jasno zasto ljudi i dalje tvrde da globalno zagrevanje ne postoji...Zbog sezone i zbog vremena pocela je epidemija kojekakvih gripa i smrljavica koja se brze siri jer sve vise ljudi provodi vreme u zatvorenom po mallovima i prodavnicama, imam osecaj da svake nedelje visimo kod lekara zbog druge bolesti, ako ja ne donesem iz vrtica donese klinac i tako se vrtimo u krug sa temperaturama, kasljem, smrljavicama i neprospavanim nocima. Na poslu je hronicna razmena lekova, -ima neko nesto za glavu, za stomak, za mucninu...svi su na necemu da izguraju radni dan a uvece ako imaju taj luksuz da nemaju bolesnu decu piju tablete za spavanje da izguraju noc.Svi brojimo dane do praznika kada cemo imati nedelju dana odmora.Vrtici i skole ne rade od 25tog decembra do drugog januara.Ostali, zavisno od firme, dobijaju isto par dana za bozic i novu godinu da provedu sa porodicom ili otputuju negde.
Zimsko vreme je zasada bez padavina, vrtimo se oko nule ili u plusu, ulice su prazne a vikendom se ljudi naguraju u trzne centre, ako ih pazljivo pogledate videcete da svi u ruci ispred ociju drze smartphone i vecito tipkaju nesto, kao da su svi online sve vreme,kao da vecina nije tu, iako im tela sede u kafeu mozak im je negde drugde... mama i dete sede klinac jede sladoled a mama tipka nesto, momak i devojka sede i ne gledaju jedno drugo gledaju u ekran, polako ali neminovno ekrani su okupirali svet i svest, posto je zimsko vreme vreme dosade a ljudi imaju izbor ili da sede kod kuce ispred velikih ekrana ili da se naguraju u topli trzni i besciljno lutaju po prodavnicama iako im ne fali stvari i kupuju iz dosade, zanimljivo je kako ipak odaberu da ponesu svoje male ekrane sa sobom...Za vreme pauze na poslu ja pijem kafu i citam knjigu, ostali imaju iphone ili kindle :) i jedu svoj rucak u tisini uz ekran i sa slusalicama na usima, ponekad pricamo a ponekad neko i odrema tih pola sata.
Druga stvar koja mi je zanimljiva u vezi sa trznim i prodavnicama je nesto sto zovem "klub prevrtaca" ciji sam verovatno i ja clan hahah, oko 5 sati autobusi iskrcaju gomilu studentarije i ljudi koji se vracaju sa posla, dok cekam sledeci prevoz za sat vremena izbegavam deo sa hranom kao svaka pametna zena :) i odlazim da gledam izloge, kada udjem u prodavnicu bez ikakve namere da kupim nesto vidim gomilu clanova kluba, ljudi koji ubijaju vreme izmedju 2 busa prevrcuci stvari po prodavnicama, zagledaju nove stvari i prevrcu ih da bi se zacudili cenom ili omiljeni deo starijih zena opipavaju svaki jedan rukav majci ili dzempera na vesalicama da osete materijal pod prstima...i dok mnogi uspeju da pronadju poneku sitnicu koju bi eto ipak mozda trebalo kupiti jer vidi kako je jeftino ...poneko uspe da izadje iz prodavnice i praznih saka, puf.Reklame u vreme praznika posvecenih poklonima i kupovini su postale sve ruznije i banalnije, sto me podseti na smesni komentar moje koleginice da praznici nisu najdepresivnije doba godine vec prve nedelje januara nakon njih kada ljudi pogledaju stanje na svojim kreditnim karticama LOL
Ipak ova mi se dopada

U centru je napravljen deo za klizanje i park su okitili sarenim sijalicama, ovog vikenda smo bili na http://www.kitchener.ca/en/livinginkitchener/ChristkindlMarket.asp pokupili koji domaci spekulas i vocni hleb i uzivali u muzici.Proslog vikenda smo vodili klince da vide deda mraza na 2 sata ludog putovanja bozicnim vozom do obliznje Elmire, sluzili su toplu cokoladu i keks, deda mraz je posetio svako dete i dao mu lizalice, onda su muzicari svirali bozicne pesme dok su svi u vagonu pevali i trazili pesme koje zele da cuju...bilo je divno i klinci su uzivali :)


I da ne preskocim ovo, zamalo da Kanada ima svog Grinca koji je ukrao bozic i poklone hiljadama dece, naime jedan od menagera dobrotvorne organizacije Salvation Army u dilu sa indijskim "biznismenom" sumnjivog morala ukrao je iz skladista kompanije donirane igracke vredne 2 miliona dolara u nameri da ih preprodaju preko fiktivnih firmi doticnog biznismena, na svu srecu policija je uhapsila obojicu i vratila bar deo igracaka koje jos nisu "utopljene"
http://www.thestar.com/news/gta/crime/article/1298790--recovered-salvation-army-toys-to-be-returned-in-time-for-christmas
Izgleda da doticnom gospodinu plata od preko 111.000 godisnje nije bila dovoljna pa je resio da krade od dece... Moje davanje dobrotvornim organizacijama prestalo je onog dana kada su gospoda iz SPC na ime gladne dece na kosovu kupovala sebi stanove po Solunu i dzipove, ali izgleda da grincova ima svuda gde ima dobrotvora tj ovcica koje mogu da se sisaju tako da ostajem pri tome da ne finansiram nista ne naucnog karaktera, jedine stvari za koje dajem prilog su naucna istrazivanja, u mom slucaju londonskoj decjoj bolnici za rak i ostalim klinickim studijama za decje i genetske bolesti i to par dolara mesecno iz ciste zahvalnosti sto njihovi programi ipak pomazu nekom.
Inace koliko su stvari ponekad transparentne pokazuje tabla na novom igralistu u Torontu koje je kostalo fantasticnih milion i po dolara, a nije nista posebno fantasticno,ima splash centar, kupatilo i 2 terena za tenis, odmah na ulazu nalazi se lista donatora sa spiskom koliko su dali i na sta su te pare potrosene, mislim da je malo preterano al ajde bar se vidi da su pare otisle na decu i lokalnu zajednicu.

TGIF

Sneg...posle prelepih nedelju dana od 10 u plusu, stize i ziiimmaaa. Znam da ce mi ovaj bloger ionako spljeskati sav tekst zajedno pa necu ni da se mucim da odvajam pasuse, nista se posebno nije promenilo osim par stvari na poslu, i cinjenice da smo uspeli da se nagodimo sa ovima za stanarinu da nismo trebali to ipak da platimo...Prica ide otprilike ovako, u telefonskom razgovoru sa menadzerom dobili smo dozvolu da se iselimo pre isteka godinu dana po ugovoru, sto je ovde kao big no no, ali moze da se nadje izlaz ako razgovarate sa normalnim ljudima...tako da nam je odobrio tih mesec dana ranije a da ne moramo da ih platimo itd, na kraju je to ipak bilo samo pola meseca, medjutim navodno je nedavno taj lik otisao na bolovanje i neko ko ga je menjao je bio revnosan da pretrazi stare papire nadje da smo se iselili ranije a bez obrazlozenja i posalje nas kao neplatise agenciji za uterivanje dugova...milina, trebalo nam je nedelju dana i jedno 100 poziva da dodjemo do lika koji je bio na bolovanju i da on nazove svoje kolege i agenciju i objasni im da nam je dozvolio da se iselimo ranije bez obaveza.Zivce necu da spominjem.Uglavnom, ovde vredi cimati i laktati se jer ponekad uspes da isteras svoja prava, mada birokratija je birokratija i svi se drze svojih pravila kao pijan plota. .................................................................................................................................................................................Posle 2 i po godine toliko sam se navikla na prostranstvo i dostupnost svega i svacega da ne mogu sebe da zamislim da zivim u nekom malom nesredjenom gradu ili nekoj losijoj drzavi,verovatno bi mi falilo mnogo toga odavde, iz ove perspektive sada, deluje mi da smo se uljuljkali i navikli na zivot ovde, cak i sa dve osrednje plate imamo mnoogoo bolji standard nego ikad ranije u zivotu, cene se nikada ne menjaju )osim kad su snizenja) i u rasponu od 2 sata puta imas prelepe plaze leti i skijalista zimi, vreme na putu je druga stvar na koju se naviknes jer 2 sata ovim autoputem je kao 30 minuta na onom tamo, plus nema rupa i ima 6 do 8 traka, uzmes kafu sednes u kola i za sat dva si na prelepom jezeru,ili na nijagari, u Torontu ili ako hoces preko u USA...a ako hoces da potrosis nekih 5 ili vise sati otvara se citav novi horizont izbora. Dopada mi se sto zivim u zemlji mogucnosti, nas napredak u zadnje dve godine je bio neuporediv u odnosu na 10 protracenih tamo ali ne zaboravimo da smo mi dosli bez icega i krenuli od nule...nismo imali nista tamo, nismo imali nameru da se ikad vracamo i nismo ostavljali mostove za svaki slucaj, kada kreces od nule i kada si na dnu drustva jedini put je na bolje i uvis.Prosli smo kroz dosta frustracija i lupanja glavom u zid, ali svaki put kada smo se borili misleci da je uzalud, ispalo je da nije i da smo se nekako izborili za sebe, mada cela prva godina je bila prilicno teska i stresna.Pocetno odusevljenje novim stvarima i sredinom je dosta ublazilo taj stres, ali ima puno i u tome kakvim ljudima si okruzen i u kom gradu se nalazis, ako odes u veliki i skup grad i zavrsis okruzen losim osobama i losim savetima...druga prica.Taj deo price smo naucili u drugoj godini kada smo gledali da pobegnemo iz Toronta, i dan danas ga volim na par sati i na slici, ali nikada ne bih imala sanse da zivim u njemu mirno i bez stresa, milioni ljudi, skuplji zivot i nekretnine, najgori saobracaj u Ontariju, toronto je 4ti grad u severnoj americi po najgorim saobracajnim guzvama svakog dana...mmmm neka hvala, nije to za mene. Mozda je vreme da podvucem crtu sto se tice onog sto mi se svidja ili ne ovde...pre nego sto smo krenuli u avanturu zvanu imigracija napravili smo listu za i protiv na kojoj smo napisali sta ocekujemo da ce se promeniti na bolje odlaskom a sta ce nas naterati da zazalimo sto smo se odlucili na to, i koliko i kakvog stresa i problema ocekujemo, iako je nasa lista bila prilicno realna, i kako se ispostavilo tacna, ipak nismo bas sve imali u vidu jer nismo imali iskustvo koje sada imamo. Zao mi je sto nisam ponela tu listu, ali prvom prilikom doci cu do nje :) Mozda cu uzeti malo vremena da napravim poredjenje sada, mada koliko razumem u poslednje vreme stvari su se promenile prilicno i ne na bolje pa je i moje poredjenje vremena kada sam otisla i onoga sto mi je tad smetalo, prilicno zastarelo. Osim toga prijatelji mi kazu da kada odavde posle nekog vremena odes u posetu tamo, sve izgleda malo, jadno i oronulo...jednostavno kao sto sam davno pisala promeni se taj licni Point of view. Ima stvari koje su slicne, ili bar lice na one tamo,pogotovo ako ste novodosli emigrant bez mnogo izbora, na primer ponekad raditi kod privatnika ukljucuje puno prekovremenog rada koji je neplacen ili nije adekvatno placen, nemogucnost da vam se poveca plata godinama ili ko zna kad,bolovanje ili dan odsustva kada ste bolesni a da nije placeno, mizeran broj slobodnih dana na koje ionako nemate pravo u prvoj godini ili nema sanse da ih iskoristite i propadnu vam zbog tog, za neke poslove ocekivanje da ste dostupni 24 casa i da radite i od kuce, posao koji ukljucuje i ono sto nije na papiru i za sta niste placeni,cimanje i slanje na 10 razlicitih lokacija po potrebi, puno putovanja ciji troskovi nisu pokriveni,da sami nabavljate i kupujete opremu potrebnu za rad ili garderobu i obucu i da vam naravno to ide iz dzepa a ne bude nadoknadjeno...verovatno ima mnogo vise negativnih stvari ali ove su uglavnom iz naseg iskustva. S druge strane plata stize na vreme i za ovdasnje uslove je recimo pristojna mada nije dovoljna da se zivi samo na njoj potrebna je i druga plata u kuci. Ponekad cete imati cudne ili teske ljude za saradnike ili sefove jer ima ih svuda pa i ovde, i ovde ima puno razlicitih kultura i mentaliteta pa zavisno od vrste posla ili tipa okruzenja osetite to ponekad u negativnom kontekstu na svojoj kozi.Kod mene to izaziva vecito razocarenje ljudskom prirodom, dodjes u uredjenu i lepu sredinu i onda umesto da se prilagodis i menjas na bolje i gledas ono sto je dobro u svemu tome ti se trudis da zadrzis sve lose osobine svoje kulture i da sve unazadis ponasanjem kao da si juce sisao sa neke planine...sto bi rekli tamo negde. Jadno mi je sto mnogi emigranti sa svih strana globusa godinama kukaju kako je ovde lose i ne znam ni ja sta sve ne valja i vole da pljuju po svemu, ali niko ih ne drzi vezane ovde kao taoce i naravno niko se ne vraca tamo odakle je dosao, gde je kao sve bilo super,niti ide negde gde je bolje, sto je jos gore pokupe papire socijalu i sve moguce pomoci i odu da se izlezavaju negde na tudj racun, ovde svi imaju gomilu prava pa predpostavljam da je i ovakav nacin zivota njihovo pravo... Medju mojim kolegama ima malo takvih, vecina ih je vrlo vrlo sretna sto su ovde. Postoji gomila predrasuda vezana za ljude koji dolaze sa razlicitih prostora, ponekad tipa indijci su lenji i samo gledaju da se izvuku i da te zeznu, da iskoriste svaku rupu u zakonu, umeju da slazu bez problema,kinezi ce raditi kao mravi za mizernu platu i obarati satnice drugim radnicima jer ne biraju i ne pitaju za svoja prava a onda ima i onih koji se izvlace...ljudi sa bliskog istoka su malo religiozno i generalno zatucani, ovi ne vole one i tako dalje...uvek u tim pricama ima i trunke istine jer na 10 dobrih nadje se uvek i par losih, mada opet iz mog iskustva ne mogu da generalizujem i kazem da su svi pripadnici losi ili lenji, uglavnom sam nailazila na dobre ljude koji imaju po koju manu koju mogu istolerisati jer ipak svi imaju neke mane obrni okreni... Sto se tice drzavnih poslova ili firmi koje imaju jake sindikate stvar je drugacija, i verovatno kao u vecini zemalja sveta drzavni posao je pristojno placen i uslovi su mnogo bolji. Ipak je nerealno ocekivati da se svi ljudi na nekom mestu uvek ponasaju lepo ili fino, i da im svima bude dobro negde, uvek ima losih ljudi, nesretnih ljudi i nezadovoljnih ljudi ili i oni relativno normalni imaju ponekad takve faze u zivotu...Mix populacije je ovde veliki i zaista je osvezenje da retko nailazim na zlonamerne ili neprofesionalne osobe ali ne kazem da ih nema, jer ljudi su ljudi svuda, i svako ponekad ima los dan ili mesec ili godinu jbg.Jos stari Latini su smislili ono homo homini lupus :)) E da, sve je okiceno i pocela je shoping groznica u kojoj ponosno ne zelim da ucestvujem jer mrzim guzvu a i mislim da mi iskreno nista ne treba, sto je ostalima neverovatno jer boze moj uvek treba nesto da se kupuje zasto onda radis nego da trosis pare hehhehe ali salu na stranu, dosla sam u fazu kada mi ne trebaju stvari nego slobodno vreme, ili koji slobodan dan na koji jelda jos nemam pravo...U Kanadi nije bilo neke frke u petak niti neke posebne guzve u prodavnicama, ako cemo iskreno ni snizenja nisu bila preterano velika, A komsije preko grane su provele black friday ovako U svakom slucaju kao sto sam pisala, potrebno je odredjeno iskustvo, recimo godinu dana zivota i rada negde da bi vam se promenio pogled na svet ili bar perspektiva, mislim da to pise i ovde, posle nekog vremena sve izgleda mnogo mnogo drugacije samo potrebno je vreme...I naravno sve zavisi od toga sta zelite u zivotu i koliko ste realna osoba. http://istrazivac.wordpress.com/2012/10/28/zivot-na-sjeveru-28-10-2012/

Par sitnica i novosti

I opet ona generalizacija kanadske klimatske situacije nije upalila...dok je Alberta do kolena u snegu na minus 30, mi imamo divnih suncanih 16, nesto kao dan na Balkanu i dan u Svedskoj...Sendi nas je omasila, hvala lepo, bilo je malo vetra i kise ali nista posebno. U najavi je zima, lepih boja vise nema a iskreno ni vremena za kuckanje na netu...prebacili su me u drugu smenu i na drugo radno mesto, doduse privremeno par meseci, tako da mi se dan malko oduzio, dok stignem kuci izgubim volju da i otorim lap top, posle vecere sendnemo u kuhinju da se igramo vozicima, jer samo na plocicama idu dovoljno brzo ili radimo nesto zanimljivo tipa citanje knjiga i crtanje...Zivot tece dalje. Ono zbog cega hocu da ubacim ovih par recenica je cinjenica da smo u ovom gradu bez problema dobili subsidy za vrtic, ispalo je da u waterloo vecina porodica ima pravo na njega bez obzira na primanja i da nije tesko dobiti ga, podneli smo papire i za dva dana dobili resenje da vrtic vise ne kosta 45 $ na dan vec samo 18 $ ostalo placa grad, thumbs up za grad! Raduje me cinjenica da vise ne radim za pola plate. Znam da je u Torontu i Londonu bilo prakticno nemoguce imati ovakvu pomoc od grada, zato svaka cast ovom malom gradu koji stvarno tetosi svoje porodice :) Moje jedina zamerka mu je nedostatak lekara i walk in klinika koji se bas oseti, pogotovo kada imas malo dete, naucili smo ER napamet zadnjih par nedelja,i siti se nacekali nazalost... Druga stvar je opet problemi sa mafijom koja iznajmljuje stanove...jer zamislite iako smo se odselili pre dobrih 3 meseca iz Londona, i sve je bilo OK izasli smo sredinom augusta itd...sad nam stize pismo da treba da platimo stan tamo do pola septembra jer na papiru pise da smo se iselili sredinom septembra...ludilo.Kada smo se iseljavali nismo dobili nikakav papir sa datumom ili pristankom da su nas pustili da se iselimo tako da je sve bilo usmeno sa njima i rekli su ok, sada namerno, ili iskreno se nadam slucajno, datumi se ne poklapaju i pokusavaju da nam uzmu pare i za ono vreme koje nismo bili tamo a njima je stan verovatno bio prazan...Kanadska klasika, sve sto ima veze sa iznajmljivanjem ili kupovinom nekretnina je jedna odvratna ljigava mafija. Nauk za sledeci put sve trazi napismeno i snimaj razgovor ako treba jer ovo je vec drugi put da nas pecaju na istu foru, dojadili su mi. Sto se auto osiguranja tice, sa njima smo se konacno izborili i posle skoro 3 godine boravka u Kanadi dobili smo pristojnu mesecnu ratu od samo 80 $ mesecno, doduse trebalo je da bude 124 kod TD osiguranja ali kada su ukljucili popust za grupno osiguranje radnika preko firme ispalo je manje :) ................................................................................................................................................................................. Evo sta se radi uvece posle posla, umesto mog kuckanja i NEta :) i naravno za Halloween je neko morao da bude train driver :))

Haiku

"The butterfly having disappeared my spirit came back to me"--- Wafuu “What the caterpillar calls the end of the world, the master calls a butterfly.” --Richard Bach, Illusion--- Slike iz Cambridge butterfly conservatory tu kod mene u komsiluku :), postoji izlozba prepariranih leptira iz celog sveta i naravno zatvorena tropska basta po kojoj lete leptiri i ptice, mozete ih gledati kako se izlezu iz caura i suse krila, nekima su krila kao sake odraslog coveka...Prelepo mesto za opustanje zivaca, mozda malo zagusljivo hehe.Restoran u sklopu objekta ima odlicnu hranu a prodavnica suvenira ima neke zanimljive artikle i rucne radove i nakit lokalnih umetnika kao i lizalice sa skorpijama u njima i przene cvrcke umesto cipsa...nisam bila toliko hrabra da probam iako znam kakav ukus imaju skakavci jer sam ih vec jednom probala mnogo godina ranije.

Trazio sam jedan stih...

PS ludo lepljenje pasusa i formatiranje nije moja krivica vec novog blogera koji mi urnise tekst i nikako ne mogu da ga dovedem u red i napravim razmake, bedak. Evo vrlo vrlo korisne stranice za imigrante sa gomilom linkova, hvala autoru, http://www.forum.hr/showthread.php?t=732463 Dugo nisam pisala o hrani, pa rekoh sebi sto da ne, jesen je ionako sezona kada vecina pocne da razmislja o ostajanju unutra uz topli kamin i solju cokolade ili kafe s mlekom, moj favorit nescafe 3 u 1 moze se naci u svi PC prodavnicama i Zehrs samo u etno delu sa kineskim cajevima i na kutijici od 10 kesica pise 2+1 nescafe i nesto na kineskom, kosta 1.99 $.Posto na poslu nemamo kafu, sto je cudno jer vecina firmi ima kuhinje i kafu za svoje radnike, ove kesice mi super dodju za vreme pauze.Doduse imam kuvan obrok tako da se ne zalim, ponesem ponekad salatu koju napravim kod kuce ili voce da razbijem monotoniju, mislim da postoji jedno 20 razlicitih vrsta gotovih salata za poneti koje se mogu kupiti u prodavnicama za manje od 10 dolara, obicno su oko 7, one su savrseni obrok za radnike u kancelarijama jer obicno ukljucuju mesano lisce razlicitih salata, sir,paradjz ili drugo seckano povrce ili voce i peceno pilece belo meso, tako da u jednom obroku dobijete i protein i voce i povrce a mali salatni prelivi u kesicama su besplatni kao i krutoni )komadici zacinjenog tosta) i mozete ih uzeti uz salatu. Moje omiljene salate su Muskoka,Mandarin pine nut, odusevljena sam ukusom semena sisarke u salati sa vocem ima divnu blagu aromu bora i slatke su a masnije od indijskog oraha mada nisu jeftine, kesica od 50g kosta oko 6-7 $, vecina kanadske hrane je relativno jeftina ali posebni "deli" ili fini proizvodi kostaju ponekad duplo ili troduplo, poredjenja radi obican mocarela sir u tablama na snizenju cesto moze da se nadje za 3,4 ili 5 $ a tabla regularno kosta 6,7$ i ima 450g, 200g Bri sira kosta 8 do 10$ a 100g parmezana u komadu kosta 15 do 17 $, sve sto je u deli odeljenju ili je evropska roba iz uvoza je malo skuplje :)ali zato ima lepih stvari iz celog sveta koje vredi probati.Najpopularnija salata ovde je definitivno Cezar i BLT, sto je skraceno za bacon, lettuce, tomato, jos jedna koju obozavam jer volim da mesam slano i slatko je Apple Pecan... Jesen je takodje sezona bundeva i jabuka, na moju veliku zalost jos nisam iskpala nijedan pick your own apples rasadnik u okolini ali smo zato proveli divan dan na farmi bundeva u komsiluku, http://www.naumanfarm.com/ odusevljena sam koliko se lokalni farmeri trude da sacuvaju moje divne heirloom stare vrste koje su ljudi cenili vekovima tako je ova farma preko Seedsavers exchange uspela da uzgaji preko 50 vrsta bundeva iz celog sveta, naravno da sam dosla kuci sa bar 10 vrsta od kojih smo nekima vec odusevljeni a neke i nisu nesto zablistale...za one koji dele ljubav prema biljcicama pogledajte prodavnicu mojih idola Jere i Emilee Gettle, http://rareseeds.com/ Ovde sam prvi put probala corbu od bundeve i obozavam je, pravili smo picu od bundeve, njoke od bundeve i naravno klasika bundeva u pleku sa slaninom i krompirom, e da ima i hleb od bundeve i cupcakes od bundeve sa krem sirom i przenim semenom bundeve, u biblioteci sam pronasla citave knjige posvecene ovom povrcu zajedno sa receptima i polako idem redom :)) Moj favorit je zasada Grey Ghost, divna slatka bundeva tanke plavicaste kore sa skroz mekanim mesom koje je kao pire bez ikakve teksture i idealno za corbu ili testa.Dole je na slici :)|

Moja koleginica kineskinja stalno donosi neke zanimljive stvari tako da sam dosad probala kineski keks od luka, koji verovali ili ne ima isti ukus kao pita od praziluka ili burek od luka, cips od morske trave koji opet ima isti ukus kao przene girice i susi koji definitivno nije nesto sto mi se dopada, iako ovde dosta ljudi tvrdi da je susi nesto specijalno nisam odusevljena, i usput japanski ekvivalent renu wasabi je bio mnogo mnogo jaci nego sto sam ocekivala hahaha Napravila sam gomilu divnih jesenjih fotki i uzivacemo jos vrlo malo u lepom vremenu jer su nocne temperature vec pale ispod nule i grejanje radi od prosle nedelje, danas je grozan kisan dan bez neke namere da se vreme promeni u toku nedelje.To me nije sprecilo da trknem do pijace i pokupim sta mi treba,bebac je cak uspeo da ugrabi jedno jahanje na konju i siti smo se nasmejali na njegov komentar, Me- Did you have fun riding the horse? Alex- yeeeaaah, no...the horse is bumpy. Ja - jel bilo zabavno jahati konja? Aleksa- paaaaa, ne, konj je truckav. Od kad smo svi van kuce po ceo dan frizider je non stop pun i jedva da nesto od hrane potrosimo tako da se i nedeljni pazar znatno smanjio, obicno mesecno potrosimo u rasponu od 800 do preko 1000 $ na hranu i sitnice za kucu ali proslog meseca bili smo ispod 800 tako da se oseti da jedemo samo jedan obrok nedeljno kod kuce.Pretpostavljam da ce isto vaziti i za racun za grejanje s obzirom da odemo u pola 8 a dodjemo uvece u 6, ali dobra stvar je sto ovde grejanje i nije neki problem jer ako se grejete na plin racun u zimskom periodu bude oko 70 ili 80 $ za celu kucu sto je mozda jedna dnevnica, ako se grejete na struju bice preko 100 $ jer je struja malo skuplja ali opet to je malo vise od jedne moje dnevnice, kada uporedim to sa racunom moje mame koja ima veci racun za grejanje nego primanja za ceo mesec ne zalim se. Sutra idemo sa drugarima u obliznjiCambridge butterfly conservatory u obilazak i na kaficu, a kako vreme postaje sve vise "kanadsko" napravili smo strateski plan zatvorenih desavanja u okolini, galerija, muzeja, igraonica, restorana i ostalog za naredni period.Dok ne napravim nove zanimljive slicice evo izbora sa farme :) Najpoznatija dzinovska ludaja Atlantic giant je rodom iz Ontarija, tacnije Winsdora, i pripada vrsti Severno Americkih bundeva, seme je poreklom sa farme sad vec pokojnog Howarda Dilla koga su u gradu zbog toga prozvali kralj bundeva :) http://www.howarddill.com/

Giving thanks

Thanksgiving smo proveli onako kako ime kaze, obilazeci prijatelje i zahvaljujuci onima koji su nam pomogli i onima koji su nam se nasli,razmislili smo malo na cemu smo sve ostalom zahvalni i dosli do toga da ima dosta lepih stvari na toj listi, izmedju ostalog posle moje porodice i svega ostalog, zahvalna sam sto je mi je ovaj blog dao sansu da upoznam mnoge stvarno divne i inspirativne ljude, bilo je naravno i onih drugih za koje ni dan danas ne znam zasto ga citaju ali se nadam da im malo razveje taj mrak i zlobu kojom se hrane, al sta ces, ljudima se ne moze ugoditi a ja ne bih ni da pokusavam. Danas smo otisli na sestocasovni put kanuom niz reku, mrtva sam umorna ali vredelo je jer je osecaj fanstastican.Dok je ostatak grada ovog neradnog ponedeljka uzivao pred TVom u ostacima curke ili sa klincima oktobar fest paradi u centru,mi smo dan proveli na vodi, usput je nekom neverovatnom igrom slucaja reka "cvetala" i bila prekrivena belim mayfly bubicama , na nekim delovima uletali smo u oblak sitnih smesnih insekata i bilo je fantasticno. Iznajmiti kanu za dvoje na dan je od 70 do 80$ i mozete da birate duzinu puta, ako ste clan veslackog drustva imate popust ali vise o tome ovde http://www.canoeingthegrand.com/

ER

Od kad sam pocela da radim non stop se preslisavam. Prve nedelje na poslu sam napravila citav haos u vrticu, toliko da sam se ja tresla a moj dragi umirao od smeha.Prvi put kada sam izvela decu u dvoriste videla sam da je duz ograde posadjeno nekih 7 zbunova tise, e sad oni jesu bili sa druge strane ali klinci su i dalje mogli da dohvate lisce i bobice, za one koji ne znaju Tisa je toliko otrovna da jedna semenka moze da ubije dete bez simptoma za sat vremena, otrovni su svi delovi biljke svezi ili suvi cak i kora, sve osim mesa crvenih bobica...a ovi moji puzavci sve zivo trpaju u usta, gledam ih i razmisljam sta da radim, znam da niko zivi u vrticu ne zna da je zbunje opasno i da ga je verovatno tu postavila landscaping kompanija koja svuda po defaultu sadi to zbunje jer je otporno na sve zivo, sporo raste, lako se odrzava i manje vise nijedna buba mu ne prilazi a crvene bobice zimi izgledaju simapticno...ali stvar je u tome sto je otrovno i ja to znam, ako im kazem kako mogu to da imaju pored dece ispasce da ih ucim pameti, ako im ne kazem a nesto se desi nekom detetu gde ce mi dusa...I tako porazgovaram sa dragim, odstampam sa neta stranicu o toksicnosti biljcice i odnesem supervizoru, kazem znate sta, takva i takva stvar ja bih bila sretnija sa decom napolju kad bi vi to sklonili jer oni sve trpaju u usta...nije proslo par sati citava zgrada je bila na nogama, zovu me u kancelariju da li je neko dete to stavljalo usta, kazem nisam ih pustala blizu ograde, pa kako ja to znam, rekoh to mi je jedan od hobija, )mislim bastovanstvo a ne otrovi lol),da li sam ja 100% sigurna, rekoh jesam 100% to je to, onda zovi vlasnicu pa sutra radna akcija, niko ne sme napolje dok se i zadnja trunka ne ukloni...ludilo.Bacim ja pogled kroz prozor od nase sobe a ono tri moja supervizora tj sefa klece i kopaju po travnjaku, ubi me sramota, ne radim ni 3 dana a vec ce da me zamrze jer sam im napravila haos i jos nisu zvali landscaping nego naterali moje sefove da puze tamo ko americki marinci i kopaju rukama po trunju...dosla sam kuci bleda, a moj dragi da umre od smeha, kaze sledece ti je da ih nateras da se uhvate za usi i igraju...strasno. Za divno cudo niko mi nije nista rekao osim hvala sto sam im skrenula paznju na taj safety risk... .................................................................................................................................. Ponekad me zacudi kako mi se neka ideja koja mi se zbog licnog iskustva cini groznom posle ispostavi kao sasvim ok stvar, mrzim uniforme a moram da nosim scrubs na poslu, posle mesec dana skontala sam koliko su zapravo prakticna stvar, ne moram da ribam fleke od hrane, slina i povracke sa svog odela -da se razumemo mala deca uopste nisu cista stvorenja, daleko od toga, moj svakodnevni arsenal fleka ukljucuje sline, bale, hranu, mleko, sok, povracku, i one druge stvari kada menjate pelene...i to sve zavrsava na mojoj uniformi, odjednom mi je drago sto ne moram da kupujem novu odecu za posao koja bi brzo bila unistena, osim toga svo osoblje je isto obuceno tako da deca vec naviknuta na boju uniforme ne reaguju na druge vaspitace kao na strance.Ispostavilo se da je uniforma zapravo jeftinija i prakticnija varijanta koja uz to izgleda kao trenerka i udobna je. Volim to sto imam super koleginice sa smislom za humor,imam kuvan rucak i uzinu koje jedemo zajedno sa decom, sto mogu da idem okolo i da pevam i glupiram se po ceo dan a da niko ne misli da sam odlepila, volim da se gnjavim sa bebcima i da ih uspavljujem uz flasicu i pesmicu na krilu, ako upola tako neko brine o mom klincu u vrticu kao sto ja brinem o ovima ne moram da mislim da je sve u redu. Ne volim to sto mi podizanje desetoro dece po 15tak puta na dan urnise ledja i sto me svaka gripa, prehlada ili osip obavezno zakaci u prolazu a svi imaju samo 5 dana bolovanja na godinu pa dolaze bolesni non stop, ne volim to sto ne mogu u wc kad ja hocu nego moram da zovem supervizora da me pokriva kad moze, i ne volim sto su satnice iako meni trenutno pristojne za prvi posao, svima iste i posle par godina rada bez neke sanse za vecu zaradu od 2 hiljade dolara sto za ovdasnje uslove nije nista i polovina moje plate sluzi da pokrije vrtic mog deteta a druga polovina stanarinu i onda sam na nuli. I ne volim sto stalno radim prekovremeno jer vecina roditelja ne pokupi decu pre 5 a ja bih trebalo da radim od 8 do pola 5, uvek ostajem duze i onda ja kasnim da pokupim svoje dete a prekovremeno mi ne placaju duplo nego po 3 dolara na 15 minuta sto bi im iskreno poklonila samo da mogu kuci pola sata ranije tj na vreme, ali ponekad se koleginice koje nemaju dece smiluju na mene pa me puste da izadjem na vreme i pokriju moju grupu, ne znam kako cu im se oduziti. ......................................................................................................................................... Bog vam na pomoci u hitnoj pomoci u KW, mislila sam da nema stvari koja je gora u Kanadi nego tamo ali eto imala sam tu nesrecu da je pronadjem. Vec nekoliko dana sam vukla neku grlobolju i bol u stomaku, obicno kad me nesto teze strefi ja nemam temperaturu vec mucninu i povracam, tako posle par losih noci i radnih dana jedno vece posle posla i vecere pocela sam da povracam krv, i ne znajuci sta se desava spakovala se i otisla u ER tj emergency room, primili su me oko 11 uvece, izvadili mi krv i stavili me da cekam da me vidi lekar, dobili smo separe sa dve fotelje gde smo cekali do 5 ujutru, par puta je dosla sestra da mi izmeri pritisak i da cebe, tada su mi dali drugi separe sa krevetom i zaspala sam a aca je otisao na posao posle pola noci dremanja na fotelji...oko 9 i 30 sutradan konacno se pojavio doktor, pregled je trajao 5 minuta, opipao mi je stomak pitao sta mi fali i rekao da zapravo nista hirurski ne moze da ucini osim da mi da infuziju i da se se rana u zelucu verovatno sama zaceliti ako ne budem jela cvrstu hranu par dana...za sve to vreme donosili su razne udrogirane i pijane likove uglavnom zene koje su vristale i drale se na osoblje, sutirale stvari i vikale da ih puste, na moje gadjenje njih su odmah tretirali i davali im sedative jer nisu mogli od njih da rade a neke su morali da vezu za krevet, strasno sta covek sebi dozvoli, prodefiliralo je jedno 3-4 takve pacijentkinje razlicitih godina, najmladja je cini mi se bila tinejdzer. Uglavnom okacili su me na 2 flase infuzije i neke lekove protiv mucnine i bolova samo da me dovoljno zakrpe da idem kuci, par sati kasnije kad je sve to otkapljalo svoje isetala sam napolje bez ikakvih papira ili bilo cega, samo su me skinuli sa igli i poslali napolje.Bilo je uveliko proslo podne kada sam dosla kuci.Nije mi uopste bilo bolje i bila sam jezivo umorna i neispavana.Na sve to moj klinac se razboleo i poceo da povraca i doslo mi je da se ubijem pri samoj pomisli da opet treba da cekam 10 sati sa jadnim detetom na nekoj stolici u onom ludilu. Naravoucenje, cim osetim da mi nesto nije ok trcim kod porodicnog lekara ODMAH da ne zavrsim slucajno u ER ponovo, a porodicnog ima da nadjem pod hitno jer glupavi grad waterloo ima samo jednu jedinu walk in clinic koja je na dobrih 15 km od mene. Mislila sam da ljudi preteruju kada govore kako se u takvim "hitnim" situacijama ceka satima ponekad i do 9 sati, moje licno iskustvo nazalost potvrdjuje da je tako, kada sam pitala sestru pobogu pa zasto, rekla je da ima samo jedan dezuran lekar, alo, 1 lekar na celu bolnicu i prakticno ceo grad pa jel tu neko lud? pa ni u onom mom rodnom gradu nisu tako jadni, tamo ima bar nekoliko lekara u nocnoj... Verovatno ovo potvrdjuje opste poznati deficit osoblja u kanadskom zdravstvu, dodje mi da letvom tucem sve one debile koji su postavili gomilu prepreka stranim doktorima koje su tako voljno uvezli da rade u kanadskim bolnicama...mozda njihova deca i rodbina ne cekaju tako dugo? Dodje mi zao sto nema privatnih bolnica, jer ove definitivno rade pola posla a mozda ni toliko.Ne znam da li da zalim tog jednog lekara ili sve nas pacijente koji ga cekamo dan i noc, mada on verovatno ima pola miliona platu za to svoje dezuranje a mi nemamo gde da odemo...tako da se zna ko je izvukao deblji kraj.

Batine

http://www.dalmacijanews.com/Hrvatska/View/tabid/77/ID/98031/Vani-vas-ceka-bolji-zivot-Procitajte-zasto-je-Luka-pobjegao-iz-Kanade.aspx


Kada vidim ovakve komentare ispod teksta iznerviram se kako su ljudi jezivi, decku se nije svidelo i vratio se, ok, dobro je za njega da bar zna sta hoce u zivotu...ta fora sa Kanadom je kao ono kad neko ne pije ili ne jede nesto pa mu se svi podsmevaju, pa nemogu svi na planeti voleti iste stvari, meni je ovde sasvim udobno i ne vuce me nikako u tom pravcu ali upoznala sam dosta ljudi kojima je lose i pored svega sto imaju, i ne to da im je losa Kanada, nego je njima lose u Kanadi, jednostavno im ne pase, ne lezi, nije to to.Ovaj je to skontao pa je otisao tamo gde mu je bolje bez mnogo kukanja, kamo srece da i ovi sto non stop pljuju i kukaju a nista ne preduzimaju zapucaju nazad sa svim sto su ovde zaradili odma bi malo popravili ekonomiju tamo lol...


Prosla mi je prva radna nedelja bez nekih vecih trzavica, posla ima, dece ima i imam dve koleginice.U mojoj grupi ima nas 3, nigerijka, kineskinja i ja i 10 bebaca od meseci do godinu i po, puno dizanja, presvlacenja, placa, ciscenja i hranjenja ali i radosti kad sve ide kako treba.
Bebci su vecito slinavi i s vremena na vreme kad im se prispava kenjkavi, iskreno i nije mi neka promena u odnosu na moj svakidasnji zivot, brinula o svom ili o ovima dodje mi na isto, svaka zena-majka zna sta je to, samo sto ovde ima nas 3 na njih 10 :))
Sto se ovog mog tice iznenadio nas je, vrtic mu se dopada i jedva ceka da ide, naucio je puno novih stvari ove nedelje, par pesmica i da vozi bicikl...jedino nece nista da jede tamo jos uvek ali se nadam da ce se i to promeniti s vremenom, nocu se budi i vice svima da ustanemo jer treba da se ide da se igra u children house kako on zove vrtic.Mislim da je meni teze pala promena nego njemu, ali mi je drago sto je tako.
Dan u vrticu je rutina, ujutru imaju sat vremena igre, uzinu pa neku aktivnost napolju, zatim se vracaju na rucak, spavaju, imaju uzinu i circle time kada se uci pesmica, cita prica ili igra neka igra, zatim ili imaju slobodnu igru ili opet idu napolje ako vreme dozvoli...Ja radim od 8 do pola 5, tako da je i on do tad u vrticu.Imala sam tu srecu da mi je posao svega 3 km niz ulicu sto je za Kanadu premija, posto svi idemo u isto vreme odlazak na posao mi nije neki problem, tamo sam za nepunih 10min.Vrtic i Acin posao su 3km u suprotnom pravcu od stana tako da njih dvojica idu zajedno.
Vreme je zahladnelo sada je samo 13 sa kisom i to posle 3 dana temperatura preko 30, tako da su svi zivi prehladjeni i smrljavi.Moje nove koleginice su skroz ok i nije mi trebalo puno da pohvatam konce, jedino mi nedostaje crtanje i kreativnost sa decom jer sa bebama bas i nema nekih posebnih igara i aktivnosti, u vecini slucajeva se svime odusevljavaju ili ih zavisno od licnosti sve nervira, najbolja je varijanta kada roditelj ostavi dete u vrticu sa gomilom drugih placljivaca i kaze da njegov bebac bas ne voli glasne zvukove, oh boze...
Mi cemo kako mi se cini uskoro dospeti na "listu onih roditelja", usmeno upozorenje radnicima da vode racuna o pristupu takvima, hehe, ali ne zbog mene, daleko bilo, ja znam kakve su muke tog posla, nego moj dragi je svima objasnio da on izricito nece da neko drugo dete udari nase, da vode racuna o tome i da ce ga onda nauciti da vrati duplo i da ce on kontrolisati da li je malac ugrozen tamo, hehehe, eh roditelji, sirota zena je bila totalno izgubljena posle balkanske lekcije oko za oko -zub za zub, sreca pa nisam bila tamo, mucala je jadna pa znate to nije u redu, pa mi im lepo objasnimo da nije u redu udarati nekog i da svi treba da kazu ne takvom ponasalju...ne pomaze, nece tata dozvoliti da neko maltretira njegovog mezimca :)) a mezimac nece da deli igracke sa drugom decom pa njih troje pokusavaju da mu oduzmu bicikl kad su napolju dok on vristi i vice" no share", doduse nece da deli samo tu igracku, ostale mu nisu tako zanimljive.Pre neki dan je umalo ostao bez uzine jer nije hteo da opere ruke, svi su oprali samo on nije i ticerka kaze nema keksa za njega, ja bih isto postupila kod kuce tako da mi je to skroz ok, ipak je na kraju popustio i oprao ruke zarad cokoladnog keksa...:))Samo da tako i ostane, potrebno mu je drustvo vrsnjaka i malo navikavanja na skolski sistem, ovde neka deca krecu u vrtice sa 3 meseca...do druge godine vec su uveliko uverzirani u rutinu.
Daleko od toga da mi se to dopada, polovina zena sa kojima sam pricala na poslu jedva je docekala da strpaju decu u vrtic i da se vrate svom zivotu, druge su kao i ja uzele sebi pauzu od par godina da im se posvete i da ih podignu same, za divno cudo u ovakvom sistemu mogu to sebi da priuste jer je sasvim moguce ziveti sa jednom platom u kuci i vratiti se na posao bez problema i posle godina pauze.Od mog intervjua za posao do prvog radnog dana nije proslo ni nedelju dana, iako u rezimeu imam rupu od 2 godine, dolazim sa drugog kontinenta itd, skoro pola radnika u vrticu su emigranti odnekud kao i sama vlasnica koja je sebi dala zadatak da zaposljava sto vise dosljaka, kuvarica je iz bosne, druga koleginica iz indije i jedna iz irana, nigerije, kine...u svakom slucaju daleko od dosadnog i vrlo zanimljivo, zalosna stvar je da vecina osoblja kao i ja ima zavrsene fakultete i dosta godina u prosveti kao nastavnici ili ucitelji i da su realno prekvalifikovani za ono sto rade ali presrecni da su i dotle uspeli da stignu jer su im diplome bezvredne, Grejs je bila nastavnik u skoli u nigeriji i kada su dosli pre 4 godine nije mogla nista drugo nego da se vrati u skolu a izmedju svega toga je radila i podizala cetvoro dece...kaze da se nije ostvarila u Kanadi i ja to osecam medju mnogima, i svi se tesimo da ce nasoj deci biti mnogo bolje nego nama, mi smo pola zivota na nasu nesrecu ostavili negde drugde i malo "kasnimo" za ovima ovde :)
Sada ide u vecernju skolu za socijalnog radnika, najstarija cerka joj je upisala fax a njoj ce trebati umesto 2 redovno cetiri godine da zavrsi taj svoj kurs za soc. radnika jer uporedo i radi, divim joj se sto ima snage da se sa toliko godina i posle cetvoro dece vrati u skolu.Ovo nije posao koji moze da se radi do penzije, i vecina gleda da pobegne ili u skolu ili u druge struke. secam se da smo mi tamo kretali u vrtic kasnije i svi smo bili bez pelena i vaspitaci su se ponasali kao ucitelji, nisu nikog dizali, presvlacili ili mu pomagali, bio je drugaciji sistem a ovde je puno fizicke aktivnosti, dizanja, cucanja, puzanja, klecanja, nosenja,hranjenja, za dve nedelje izgledam kao da sam bila 10 dana u teretani :P

.............................................................................................................................................................................


Ne stizem vise da pisem jer preko nedelje ne nalazim vremena a iako imam neku ideju ona brzo izpari od obaveza i umora, moram da biram da provedem tih par sati posle 5 sa detetom ili pred kompom, kad on legne oko 9 onda moram da zavrsim kucne poslove i u prnje do sutra u 7...tako da vreme leti sto bi rekli.
Pre neki dan je klinac dosao iz vrtica sa dobrih 12 modrica na ledjima, izgledao je kao da ga je neko koristio kao vrecu za boks, znali smo o cemu se radi ali nismo znali kako da reagujemo ovde, u njegovoj grupi ima jedno dete koje nije bas sasvim svoje i na istom mentalnom uzrastu kao ostali i taj mali obozava da se "igra" sa nasim jer obojica ne pricaju kako treba, a on je malo grublji i hiperaktivan, meni iskreno to nije smetalo ali kada sam videla rezultate igre doslo mi je da placem, onda je moj dragi poludeo kad sam mu pokazala, uzeo foto aparat slikao mu ledja i sutradan otisao sa zalbom i slikama kod direktora vrtica, trazeci da sklone to dete od njegovog jer to nije prvi put, prosli put ga je gurnuo pa je bebac pao i udario potiljak na ivicu stola...posle par razgovora i sastanka sa osobljem odlucili smo da ga prebace u drugu grupu gde se nadam da ce biti bolje jer to dete nije blizu.
Ja znam da ne mozemo da ga sacuvamo od svega u zivotu i da ga uvijemo u bubble wrap sto kazu moje koleginice, ali da ste vi videli te modrice i vi bi se zapitali moze li vase dete 12 puta da "slucajno" padne na ledja i udari se? Mislim, ajde desava se ali te modrice budu na nogama,rukama, kolenima i glavi...ko jos pada direktno na ledja.
Nekoliko dana kasnije jos uvek u rebusu, konacno sam saznala kako su nastale, sedela sam na krevetu pred ekranom kad se on zavukao iza mene i iz sve snage poceo da me sutira i zabada mi pete u ledja smejuci se,posle moje reakcije ostao je smrznut, to nije naucio kod kuce a mislio je da je to igra.Dakle, odatle mu tona modrica po ledjima, od necijih patika i peta.
Dobra stvar je sto su nam tamo izasli u susret po pitanju svih nasih predloga i nisu pravili neku frku ili nam terali inat, tako da se iskreno nadam da ce sada biti ok.Ova situacija nas je naterala da ponovo naletimo na svoje stare komplekse odande, ja sam bila za to da pustimo da se snadje sam jer necemo uvek moci da mu u zivotu sklanjamo debile sa puta , naravno to je bilo pre modrica, a moj dragi da napravimo citav haos oko toga jer vise nismo u drzavi gde moramo da stisnemo zube i cutimo, nisam dosao ovde da bi ziveo isto kao i tamo, ovde imam svoja prava - rekao je, i bio je u pravu, ovde se treba boriti za svoja prava i prava svog deteta da ide u skolu bez batina ako ih vec ne dobija kod kuce, samo je nama tamo usadjeno bilo toliko nepravde da i kada mislis da treba da pokusas sam sebe zaustavis da se ne bi razocarao kad te sutnu u facu ili te je kao mene, sto je jos gore, prosto sramota da se zameras, naravno u sistemu "musterija je uvek u pravu" nije tako iako mi to cesto zaboravimo.
Ja sam radila u skoli tamo, znam koliko su mizerne sanse roditelja da tamo nesto postignu, a nisu mnogi spremni da prepisu dete u drugu skoli ili cak ne mogu ni to.Trebalo bi da razvijem jednu dozu 'pozitivnog bezobrazluka" ili prodornosti da se izborim za svoja prava pa bi se bolje uklopila ovde, bilo bi mi lakse, da naucim da kazem ne.

Stalno mi se vraca u glavu onaj americki eksperiment sa majmunima...

" 5 monkeys were placed in a cage. In the middle of the cage there was a ladder with a banana on top. As one might expect one of the monkeys raced toward the ladder and as he started to climb, the researchers sprayed the monkey with cold water. In addition to the monkey climbing the ladder, however, the four monkeys at the bottom of the ladder were also sprayed with ice cold water.

A second monkey attempted to climb the ladder and the same thing happened: the researchers sprayed all 5 monkeys with cold water. After a while none of the monkeys dared to climb the ladder to get their hands on the delicious banana, regardless of the temptation.

Once the researchers made sure none of the monkeys was going to climb the ladder, they replaced one of them with another monkey. The newcomer, unaware of the situation, ran toward the ladder to get the banana. But once he started to climb the ladder he was brought down and beaten up by the other four monkeys. After several beatings, the inexperienced new guy learned his lesson: Climbing = Getting beat up. Although he had absolutely no idea why.

The researchers then replaced another one of the original monkeys with an inexperienced one. The same thing happened again: newcomer climbs -> the other four beat him up -> he learns his lesson. The interesting observation here was that the first substituted monkey also joined in to beat up the the new guy, even though he had no idea why he was beaten up for doing the same thing.

The same process was repeated and the 3rd and 4th monkeys were substituted, only for the newcomers to get beaten up every time they attempted to climb the ladder until they stopped trying. Finally, the 5th monkey – the last of the original monkeys and the only monkey present in the cage who actually received the cold showers – was replaced. The new monkey, naturally, attempted to climb the ladder for the banana, but the other 4 monkeys – who had never received cold showers and were instead beaten up every time they tried to climb the ladder themselves – attacked the newcomer and beat him up.

If monkeys could speak English, the new guy would probably ask “Why do you guys keep hitting me every time I try to get the banana?“, and the other four monkeys, after giving each other puzzled looks, would reply “It’s always been done like this“.

Does it ring a bell?

_____________________________________________________________

Sources

Stephenson, G. R. (1967). Cultural acquisition of a specific learned response among rhesus monkeys. In: Starek, D., Schneider, R., and Kuhn, H. J. (eds.), Progress in Primatology, Stuttgart: Fischer, pp. 279-288. (Can’t find this one online. Of all the socially important research papers, this is the one not on the web.)

Jos jedan obican dan

Pocinje najbolje doba godine i moj omiljeni deo, sredina i kraj avgusta preko dana je prijatnih i vetrovitih 25-29 a uvece zahladni, moja drugarica kaze da je u njenom delu Alberte dosta iznad Edmontona nocna vec uspela da se spusti na 2 pre neki dan,i da joj je basta nastradala, pre par godina imali su sneg prvog juna koji joj je pobio sve sto je zasejala.Frizider nam je pun ulova sa moje omiljene pijace koju ne mogu da omasim subotom ujutru, u vecini slucajeva nadjem sve sto mi je potrebno nekad cak i vise, par puta sam probala da kupim stvari koje nisam nikad kuvala a onda sam odustala jer nisu lepo ispale, tipa nekih repa i drugog cudnog korenja, ne verujem da bi me i nuzda naterala da jedem te stvari :(
Pokusala sam sve moguce varijante ali moj mali probirljivac ne zeli da jede ono sto mi jedemo i kuvamo, zivi na krompiricima, sendvicima i tu i tamo kojim parcetom mesa, u stanju je da popije pola litre mleka na dan...od voca uspemo da se provucemo sa bananom i ponekom jabukom a sve ostalo strpam u blender i tako mu doskocim, u svakom slucaju vocni smoothie sa medom je uvek fantastican.Zato me je zabrinuo meni koji nam je vrtic poslao za sledeci mesec, pitam se kako ce to izgledati ...
Na primer za uzine su navedene opcije grickanje celera sa umakom,seckano voce sa krekerima,banana kolac sa mlekom, kockice sira sa jabukama i sokom, tortilje sa hummusom i sargarepe, za rucak przene spageti tikve sa cuftama, brokoli na pari, jabuke i hleb, piletina sa povrcem, ananas,pirinac, kukuruz i hleb, kobasica sa dinstanim povrcem, krompir, voce, grasak i hleb...itd
Rucak uvek ukljucuje kuveno jelo, prilog od povrca, vocnu salatu i neki skrobni deo tipa pirinac ili krompir i hleb, ali nesto imam osecaj da ce moj klinac zavrsiti samo sa onim "i hleb" :) mada se nadam da ce primenom principa koji u njegovim godinama dobro funkcionise :monkey see, monkey doo, pokusati da proba i drugu hranu.
Retko kad mi se desi da se zazelim neke hrane, i u vecini slucajeva kada je to u mojoj moci uzmem i napravim je sama, naravno nije to to ali moj trud se isplati jer uzivam u onom sto radim. Ima stvari koje ovde notorno necu pronaci, npr sveze smokve ili sljive,ogrozd i ribizle, i dok mi mama javlja da su se i pored one paklene letnje zege njihove sljive ispred kuce savile do zemlje od roda i da ne znaju sta ce s njima, ja ovde nadjem samo jednu sacicu odnekud sa Nijagare i to za 5 $ 400g sto je u odnosu na druge cene puno, daleko od toga da sam ja neki ljubitelj sljiva ali nisam pojela nijednu za 2 godine pa sam ih uzela od zelje i mozda za knedle :) ako ostane hehe Doduse ima sijaset nekih kineskih okruglih zutih i rozih sljiva ali ne i ovih na koje smo tamo navikli plavih sa brasnavom ljuskom.
Cene na pijaci variraju od mesta prodavca, sto dalje idete od centra ka ivicama to su stvari jeftinije, ponekad su najeftinije izdvojene prikolice do same ograde ka izlazu, i najskuplji su oni najblizi drvenim barakama gde je meso, hleb i sir, kolaci i druga spremljena hrana.Neke stvari su jeftinije u prodavnicama, ali znam da je sva hrana na pijaci dosla sa lokalnih farmi i da je sveza tako da mi par dolara razlike i ne znaci mnogo ako znam da ide u lokalne dzepove a ne u Ameriku ili Kinu, ljudi se ponose svojim farmama svaka tezga ima ogromnu reklamu sa prezimenom porodice koja drzi farmu, to mi olaksava da zapamtim gde sam sta uzela a da mi se bas dopalo kao ranobojni i presladak ceri paradajz sa Neumman farme i sledeci put kada sam ponovo otisla do njih i pohvalila im proizvod dobila sam cvece na poklon od prodavca, koje sam posle morala da objasnjavam dragom hehehe za par dolara moze se uzeti buket poljskog cveca, suncokreti ili gladiole, poredjenja radi buketi secenog cveca su oko 12$ u prodavnicama i nikada ih ne kupujem jer vise volim zive biljke u saksijama.
Ako ikada naidjete negde na teglu Wellesley apple Butter sa zutom nalepnicom, probajte ga stvarno je nesto novo a jako, jako lepo.Pravi se samo od cistih jabuka bez dodatka secera ili drugih stvari i ima fantastican ukus.
Sto se cena na pijaci tice ima nekoliko opcija 2.5 $ za korpicu (koja pretpostavljam ima oko 500g) npr boranije ili jagoda, dve korpice za 4$ ili kofa npr paprike za ajvar za 10$, takodje stvari kao patlidzan, dinja, lubenice mogu da se kupe za 1 ili 2 $ kom.Sto manje prodavaca ima neku stvar to je ona skuplja, npr korpica sljiva ili ribizli je 5$, a ako neko ima smokve onda je 6 kom 6$,domaci hleb je 2$ ili 3 za 5.Breskve i nektarine sa Nijagare su od 12 do 15 dolara po korpi od otprilike 3kg, i iako mi nikad ne pada na pamet da se cenjkam prodavci mi skoro uvek ponude da mi smanje cenu ako uzmem vise.
Pored toga sto je trenutno busker festival u Waterloo ulicni sviraci, klovnovi i zabavljaci mogu se naci i na pijaci, juce smo prisustvovali amiskoj aukciji konja i prodaji stoke, konji su ovde prelepe i veoma cenjene zivotinje jer ih koriste za sve poslove i prevoz, pa su im i cene prilicne.Vecinom su to vitki osrednje visoki smedji vranci ali imala sam tu srecu da vidim i dva radna shire konja koji su mi velicanstveni, ko se seca pipi duge carape - to su ogromni jaki konji koristeni za tezak rad sa fantasticnim repovima i "pantalonama" na donjem delu nogu. Par ovih ogromnih zivotinja vuce zatvorenu kociju od 20tak mesta za turiste po okrugu u razgledanje.
Moj sin je zakljucio da su horses yummy iz nekog razloga jako su mu se dopali, a mi smo se smejali, uopste nije pokazivao neki strah od njih iako su bili ogromni spram njega.Obavezno moramo da udjemo u stalu sa kravama da im se javi i da ga pustimo da se penje na "dvorac" od bala slame ispred stale.I na pijaci i u gradskom parku postoji mini farma tj deo sa domacim zivotinjama koje klinci mogu maltretirati i hraniti, iskreno nije mi uzivancija da se usred gradskog parka sukobim sa opojnim mirisom svinjca ali deca su odusevljena prasicima.Tu su i curke, kokoske, zecevi, srne,lame i ko zna sta sve ne...
Danas je http://www.linkpicnicfestival.com/ pa mozda i stignemo do njega popodne.
Za one koji su ovde ili u okolini koristan link :)
http://365-kw.com/

Moda i posao

Zamoljena sam da stavim ovaj link na svoj blog, devojka koja vodi ovaj modni foto blog zivi u Torontu,njoj puno znaci vase misljenje o ovom blogu jer je to njen san i nesto sto je zelela da radi pa se nadam da ce joj se san ostvariti, mozda ce neke ljubitelje mode medju vama interesovati pa evo

http://www.amadeusonthecatwalk.com/2012/08/romance-in-air.html

nazalost, ja licno nisam upucena u te stvari niti pratim modu :)

Ovo ce biti vrlo kratak post,
svaki put kad napisem da ce biti vremena i psihicki se pripremim na duze trazenje posla nesto bas i ne bude tako, poslala sam rezime oko 13tog a 22og bila na razgovoru,u svakom slucaju dobila sam ponudu na godinu dana da menjam zenu koja je na porodiljskom za sada a posle videcemo.U sredu sam imala intervju u cetvrtak su me zvali tako da sad moram da sredim papire, radno vreme je 8 sati i sat vremena neplacene pauze za rucak.Ovde je uobicajena dvonedeljna isplata primanja, u acinom slucaju uvek je bilo tako u mom iz nekog razloga isplata je na kraju meseca.
Moje trazenje posla bez kanadskog iskustva ali sa kanadskom diplomom trajalo je nepunih mesec dana, sa kanadskim iskustvom to vreme se prepolovilo, sto je opet moj licni slucaj i vezano za moju trenutnu struku gde bez problema mozete da radite kod nekog u kuci za manju platu ili da imate svoj vrtic do 5oro dece koji ne mora biti registrovan, to nije neki usko specifican posao kao ekonomija, informatika i slicno.
Iz mog dosadasnjeg iskustva novi imigranti koje znam su proveli trazeci bilo kakav posao od par nedelja do skoro godinu dana, u proseku izmedju 4 i 6 meseci, oni koji su imali poznanike/rodbinu/prijatelje ovde uz pomoc veza nasli su posao za par nedelja ili odmah oni koji nisu potrosili su vise od nekoliko meseci , uglavnom od 3 do 7, trazeci posao.Oni koji su uspeli da nadju posao u struci nakon godinu dana su retki i u proseku cine jednu trecinu svih koje znam, recimo 5 od 15, od toga informaticari sa dobrim iskustvom su uspeli da udju u struku za par nedelja ili meseci, oni sa zanatom tipa elektricar, vozac ili mehanicar takodje, oni sa pravnim, ekonomskim,arhitektonskim i umetnickim diplomama (bar oni koje ja poznajem)nisu uspeli ni posle par godina ali to ne znaci da nece ako im je stvarno stalo do toga i ako imaju para i vremena da isteraju to do kraja, a mozda ce se kao vecina podjednako pronaci u nekoj sasvim drugoj struci...
Ovo nije nikakva zvanicna statistika vec moj osvrt na nekih 15tak porodica koje su stizale u poslednje 4 godine a koje sam upoznala u medjuvremenu.Vecina tih porodica zivi u Torontu, osim nas i jos 2 koje su ovde u KW.

Jedan dobronameran savet ako imate manju decu, zena ste a trazite posao, prvo se pobrinite da imate nekog da ih pripazi ili da idu u vrtic-skolu i sl. iako to kosta. Moja losa procena dovela me je u vrlo nezgodnu situaciju da moram da cimam dragog da izlazi sa posla po par sati nekoliko dana u nedelji, na sta nisu bas blagonaklono gledali, da bih ja imala sansu da otrcim na intervju jer nisam imala nikom da ostavim dete, druga stvar je morala sam da ih molim da prilagodjavaju SVOJE vreme i intervje mojim potrebama jos jedan minus...a o nervozi i cimanju sa klincem da i ne govorim, tu i tamo sam imala srece da imam pomoc prijatelja koji takodje rade pa da uzurpiram deo njihovog slobodnog dana, ali razgovori i trazenje posla je ionako stresno pa vam ne treba dodatna doza haosa...samo ova scena :dok u 15 minuta do intervjua stojim pred zgradom i cekam da dodje i odveze nas, moje bolesno, nervozno i uplakano dete me lepo zagrli i isplace se i islini na mojoj kosulji za intervju, koga da krivim nego sebe, lose sam procenila sanse i vreme za trazenje posla a ne mogu da propustim priliku jer druge mozda nece biti, mesta za skole se popune u septembru...i nista, imam uvek u tasni u kolima rezervnu odecu za sebe i njega, maramice, cebence, punu ratnu opremu...ali opet nepotrebni stres i nervoza...a o cimanju sefa za izlaske da i ne govorim...tako da, drage moje mame prvo zbrinite kao i uvek sve njih, pa onda nadjite sansu za sebe...

Promena perspektive ili POV

Fotografi imaju gomilu skracenica kojima se sluze kada komentarisu necije fotke, moja omiljena je POV ili point of view, ta stavka zapravo definise izgled, zanimljivost, inventivnost i citav zivot jedne fotografije.Mastovitost i odstupanje od tradicionalnog POVa definise dobre fotografe, cak iako slika nije najostrija ili nema najbolje svetlo, POV je ono sto nas privlaci na njoj, fokus na necije lice, odredjeni trenutak u kretanju mase ili neko majusno cudo prirode vidjeno iz novog ugla...
Jako je tesko svoj zivot posmatrati iz tudje perspektive jer to zahteva dosta samokritike i na kraju maste, dve stvari koje ne poseduju svi podjednako.
Drugi problem je, bez pravih cinjenica tesko je realno zamisljati svoj zivot na drugom mestu ili u drugom vremenu.
Zato pitate ljude koji vec zive tamo, ali ono sto cujete od njih nije bas najjasnije ili vam ne deluje realno...zaboravili ste, a i oni, da oni imaju drugaciju perspektivu, mozda cak i vise razlicitih POV-a.
Kada neko recimo kaze da zaradjuje par hiljada dolara mesecno, svako nesvesno prevodi to na dinare i zamislja sta bi mogao da uradi sa tim parama u srbiji ili hrvatskoj recimo, sto totalno nema smisla jer sa tom platom necete ziveti tamo vec ovde i placati ovdasnje racune a ne one tamo,
druga stvar je i cinjenica da ljudi ovde imaju razlicite racune i troskove, i ponekad imam osecaj da koliko god da zaradite ovde to nije nikakav problem potrositi.
Kada neko kaze da zivot u Kanadi nije jeftin on pre svega razmislja u smislu poredjenja troskova na tlu Severne Amerike, cene u USA i porezi su manji, Quebec takodje ima drugaciji finansijski sistem i poreze, u odnosu na njih Ontario je prilicno skup za zivot kao i BC, ali nikom u istom momentu nije palo na pamet da oni na Balkanu to opet vide iz drugacije perspektive, i tu nastaje razlika u misljenjima.
Ako neko ovde kaze da ima recimo 70.000 $ godisnju platu, ili vidite tu stavku na oglasu na posao, nemojte da previdite da je ta cifra uvek data pre skidanja poreza koji na tu platu iznosi 22% i pre skidanja osiguranja i zdravstvenog.Zato nemojte nonsalantno deliti cifru na 12 meseci i reci wow, izracunajte cinjenicu da ako vam je plata u razlicitim rangovima za oporezivanje vise ce vam biti uzeto na porez
http://www.cra-arc.gc.ca/tx/ndvdls/fq/txrts-eng.html
tako ako vam je plata oko 42.000 godisnje sa odbijenim porezom, penzionim rsp i osiguranjima ona je zapravo realno oko 32.000 godisnje podeljeno na 12, oko 2660 mesecno, toliko otprilike iznose nasi mesecni troskovi sa kirijom, osiguranjima i hranom a bez vrtica koji je jos dodatnih 1000$.
Iz razloga svima poznatih ljudi koji vole da se hvale velicinom svoje plate precutace vam ovu cinjenicu pa cete posle biti u cudu ako ih uhvatite da kukaju na troskove...Osim toga oni svoje izdatke i plate nesvesno porede sa US gde su nekretnine jeftinije a porez manji, dok su u Kanadi kuce u proseku 200.000 i za obican townhouse-tipsku kucicu zalepljenu za komsijske sa majusnim dvoristem u vecem gradu morate da izdvojite vise od te sume nedavno sam videla da se divne kuce sa bazenom u Las Vegasu mogu kupiti za slicne pare sto me je zateklo u totalnoj neverici, na stranu to sto je i porez na namirnice i plate manji.
Realno nema svrhe porediti troskove na balkanu i zaradu i troskove ovde jer su to dve razlicite ravni, na primer tamo plate ne stizu na vreme ili ih po potrebi smanjuju a troskovi rastu dok ovde to nije slucaj bar ne sto se tice komunalija.
Troskovi koji ukopaju newcomere su uglavnom vezani za razlicite kredite i kupovinu nekretnine, kada na kreditnoj kartici predjete par hiljada duga mesecna rata za kamatu ume da se popne na 100$, kola mozete da kupite otprilike sa ulice ali opet ostaje vam mesecna rata od preko 100$ negde i duplo zavisi od kola i opet kamata, kada kupite kucu godisnji porez je par hiljada dolara, mesecna rata takodje i opet ogromna kamata i osiguranje zajma zavisno da li ste imali preko 25% za ucesce ili ne, zato kada neko odavde pocne da kuka oko troskova a kaze vam da ima dvoje kola, lepu kucu itd. znajte da on kuka zbog onih par hiljada mesecno za koje stvarno rinta a onda ih "poklanja" bankama i osiguranjima da bi imao ikakve sanse da zivi u toj kuci i vozi ta nova kola...Jedini koji dobro zive od americkog sna su banke i osiguranja, ali to smo vec svi znali :)
I sad ce zajedljivci reci pa niko ga nije tukao da kupuje kucu i kola, ali to je zamka u koju cemo svi svojevoljno upasti pre ili kasnije jer nemamo puno izbora a imamo puno zelja i ocekivanja da brzo dodjemo do tog boljeg zivota zbog kog smo uostalom ovde, a koji ukljucuje bolju sredinu, bolji smestaj, bolje uslove zivota i bolja primanja.Okrenite lupu i recite sebi sta biste vi ucinili da vam neko kaze sad kad zaradjujes toliko i toliko imas sansu da ne placas drugima kiriju vec da imas nesto svoje sto ce ti jos doneti i korist kasnije a odmah lepsi zivot...kao sto mi prijatelj rece, prodavci su ovde veci psiholozi od psihologa neki su toliko dobri da jos malo pa ce moci da prodaju led eskimima :))
Uzmimo porodicu dosljaka ovde sa dvoje dece u vrticu i kirijom i dve plate, recimo da je kirija za dvosoban stan sa racunima 1100, vrtic oko 2000 za dvoje dece ako nemaju subsidy i hrana , kola, gorivo, jos 1000, za zivot je potrebno oko 4000 mesecno, to su dva minimalca plus decji i da ste na nuli na kraju meseca ili bar nesto malo u plusu.Recimo da ta porodica za 5 godina stigne dotle da imaju malo bolja primanja i deca podju u skolu koja je besplatna, rese da kupe 2 nova auta jer im je kreditiranje nekako povoljnije i rese da kupe ne tako jeftinu kucu sa malim ucescem recimo 20.000 $ sto ih opterecuje placanjem mesecnog osiguranja zajma i normalno kamatom koju su dobili od banke, trenutno hipotekarno opterecivanje plate se uzima idealno na trecinu primanja sto u realnosti za kucna primanja od recimo 6000$ znaci 2000$ mesecno.I recimo da je neko to uradio, da je otpisao trecinu svojih mesecnih primanja na kucu, kamatu, osiguranja i poreze, ostaje mu 4000 na raspolaganju, od toga mora da plati racune,rate za kola, osiguranje za kola i hranu, vanredne troskove tipa mehanicara, namestaj,odecu, obucu, mozda neko putovanje za vikend,frizera itd sto sve nije strasno ali skupi se, i recimo da mu nekako igrom slucaja ostane na kraju meseca neka hiljadarka viska, s obzirom da samo karte za posetu bivsoj zemlji kostaju za celu porodicu oko 5000$ a gde je jos boravak tamo i potrosnja na hranu, poklone , rodbinu i putovanja, cela peripetija za nekog ume i da se popne na cifru za koju moze da se kupi lep nov auto, i znajuci podsvesno koliko para uloze u svaki odlazak "dole" nije ni cudo da kukaju kako su zatrpani racunima...sa moje tacke gledista sama pomisao da mi se troskovi popnu na 4000$ mesecno je uzasavajuca, jeste moze to ovde da se zaradi al opet ako znam da mogu da zivim ok sa duplo manje...a da ne govorim da je ovo gore cista fikcija, retko ko ce vam iskreno reci koliko zaradjuje i koliko trosi, zapravo ljudi ne vole ni da pitate jer se o tome ovde ne prica, nije kulturno nekog pitati koliko zaradjuje i koliko trosi.
Kada se govori o novcu medju ljudima se formira neki nevidljivi celicni zid i svi skrecu temu, ima i puno zavisti...
I pre nego sto neko prokomentarise kako se frljam ciframa to je istina jer, iskreno, nisam naisla na osobu koja bi bila voljna da mi objasni svoja primanja i troskove cak mislim da su se neki i uvredili sto ih pitam, tako da uzmite sve sa zrnom soli, i ono sto vam drugi kazu jer iz mog iskustva ljudi nikad nisu zadovoljni svojim primanjima niti su 100% iskreni kada pricaju o istim. Nekima firme zabranjuju da bilo kome kazu visinu plate.
I svima, ukljucujuci mene je neprijatno kada se pokrene tema iz nekog razloga.
Ono sto hocu da kazem je da gledano iz ove perspektive, Kanada nije jeftina za one koji u njoj zive, bar ne ovaj moj Ontario.Cim malo odskocite sa onog pocetnog emigrantskog dna pocnu da vas deru porezima na mesecnom nivou, dok u jednom momentu ne shvatite da dajete za mesecni porez onoliko koliko vam je bila prva plata u Kanadi i to vas rastuzi, jer vam neko uzima celu jednu neciju platu...ima ljudi koji imaju svoje firme i rade u toku godine dok ne dodju do odredjene cifre a onda ne rade vise, prijave da im firma ne posluje dobro i da je u gubitku da bi smanjili porez a izbegavaju poslove da bi ostali u manjem rangu sa porezom...ima raznih ideja i prica a bilo je i gorih varijanti ranije tipa namernog otvaranja nekoliko firmi i namernog bankrota ali sada je zakon o bankrotu promenjen...Svako se snalazi onako kako mu savest nalaze.
Penjanje na novi nivo poreza za dosljake menja jos jednu perspektivu, sada nije vise kako je divno sto postoji socijala ako se desi najgore i sto drzava brine o svima...sada je: a sto meni skidaju toliko sa moje tesko zaradjene plate za neke lezilebovice koji nece da rade vec sede kod kuce i zajebavaju se...ja rintam za moju kiriju i vrtic a njima sve drzava placa, od moje plate i mog poreza...
Tako se bas kao i izgled neke fotografije i pogled na neki zivot ili u neciji zivot menja zavisno od POV-a.
Cak i onaj koji zivi taj zivot cesto ne vidi sve detalje opterecen fokusom na nesto drugo, nesto sto mu se cini bitnim - sa njegove tacke gledista...
............................................................................................................................

Pre 2 godine dobilli smo crash kurs o zivotu u Kanadi od jednog prijatelja koji je imao volje da razgovara o tome i koji nam je sasuo toliko stvari iz svog visegodisnjeg iskustva ovde da smo mislili da mu je Kanada malo sredila mozak ili bar njegov vrlo stresan posao, nama su njegove price tada delovale kao bajke i totalno neverovatne stvari...ali nije prosao dan u ove dve godine da mi iduci njegovim koracima nismo kao mantru ponavljali, ma bio je u pravu, vidi stvarno bio je u pravu...

......................................................................................................

Sto se trazenja posla tice, ovaj put nemam toliko srece.Nije uopste bilo otvorenih konkursa za moju struku pa sam na sajtu grada iskopala spisak vrtica i pocela da saljem rezime svima redom sa porukom tipa - ako se u buducnosti pojavi potreba imajte me u vidu i bla bla bla, to mi je donelo nekoliko intervjua i stavljanje na supply listu za neke vrtice ali nista opipljivo jer nema otvorenih pozicija, u svakom slucaju ovaj put ce potrajati malo duze od par nedelja ali ne zurim se, bice nesto a a ko ne bude uvek ima poslova po prodavnicama i na drugim mestima, negde cu valjda upasti :) taman da vidim kako ce ici privikavanje na vrtic i sve ostalo.
Vremena nikad dosta da se sve postigne i obavi, a jesen uveliko u najavi jer je nocu ponekad i 10tak stepeni a lisce pocinje da rumeni, trenerke i jaknice su sve vise u opticaju na vetrovitih 25, letnji karnevali i piknici svakog vikenda polako ustupaju mesto pumpkin festovima i branju jabuka, dzem festovima i jesenjim rostiljima i beer festu...Polako dolazi najlepse godisnje doba u Kanadi i po prvi put ne zalim sto ide jesen.

Heavy things won't fly by `girltripped on deviantART A place under the sun by `gilad on deviantART Mirrored Reality Dreaming by *oO-Rein-Oo on deviantART

Ako ne zna Google zna Facebook

http://amitzdulniker.com/2012/03/21/sve-sto-sam-naucio-o-sustini-zivota-naucio-sam-od-jednog-psa/

price iz inostranstva

http://www.politika.rs/rubrike/Moj-zivot-u-inostranstvu/index.1.sr.html


Naisao je neki period trcanja okolo, jurim posao, idem na intervje i saljem rezimee okolo. Dani na poslu u privatnoj firmi traju duze tako da nemamo puno vremena za druzenje i vidjanje preko nedelje, bebac treba da krene u vrtic pa sad krece na neku adaptaciju po sat dva svaki dan da se navikne...
Inace vrtic za koji ni Google ne zna da postoji i nema ga na mapi- sam nasla preko facebooka, uclanila sam se na stranicu udruzenja komsija iz ovog komsiluka i jedna od mama mi je rekla da postoji i ovaj vrtic u koji idu njena deca,koji je izidan prosle godine i nije nigde ubelezen i nema web sajt ali koji ima mesta na nasu srecu, cena je naravno skoro 1000$ mesecno i zato sada ubrzano trazim neki posao da pokrijem te troskove.
Mogla sam da ga ostavim i narednu godinu kod kuce pa da krene u skolski vrtic koji je besplatan ali mislim da to nije dobro za njega, ne prica tecno i non stop trazi drugu decu a u nasem komsiluku ih bas nema, po ceo dan se igra sam i vidim da to nije to, treba mu drustvo a ne tv.Treba da stekne navike i da se socijalizuje.
Nas zivot je posle selidbe upao u novi fast track navikavanja, organizovanja i trcanja okolo vikendima, sadrzaji u gradu su siromasniji nego u Londonu jer je Waterloo jedna velika spavaonica u predgradju, nase selo sto bi moj dragi rekao, ali ponekad i to malo prija.
U svakom slucaju evo zanimljive ideje kako facebook moze da vam nadje vrtic LOL

Moj mali ljubitelj vozova i ja smo ovih dana radili na novom projektu, htela sam da mu nabavim sto sa vozicima ali kada sam videla cene koje pocinju sa 150 pa idu do 500$ i naravno kinesku proizvodnju odustala sam, otisli smo zajedno u Home Depo i dolaramu i za ispod 50 $ nabavila sam sve sto mi je trebalo, ali najbolja stvar u svemu tome je sto smo ga pravili zajedno i farbali, lepili, seckali i smejali se zajedno, i mislim da je prelepo ispao, kada je ujutru ustao i video gotov nas mali projekat rekao je :wau mama, thank you mama, love you mama...srce mi je bilo do plafona :), thank you my love :).
dva bela panela od iverice 2$ kom
weldbond lepak za sve 3$
tecni gips u tubi koji se brzo susi 3$
kila gline ili das mase 12$
ukrasni kamencici, stapici za sladoled,sundjer za sudove zeleni i sljokice i akrilne boje iz dolarame oko 10$
kutija od sladoleda i par kutija od keksa
kamenje i drvo pokupljeno napolju :)

rezultat




Par slika iz ST. Jacobsa i centra Waterloo-a, bili su neki dzez dani pa je saobracaj obustavljen, na jednoj od slika videce grupu ljudi u centru grada okupljenu oko piana koji tamo stoji, svako ko zeli moze da svira i kad zavrsi da ga pokrije zastitom od sunca i kise da bi i drugi mogli da se igraju :)