Nije uvek kao sto izgleda

Zoki uvek dodje sa nekim zanimljivim pricama, mozda u pocetku ne mislis da je u pravu ali prica uvek na kraju ima neku poentu i moras da se slozis da je ipak mozda tako.Ovaj put je tema bila nekretnine ovde i stanarina, Aca prilicno ocajan misli da je stanarina bacanje para, jer ipak 13000 dolara je lepa suma da se "baci" na godinu dana, medjutim Zoki kaze da i nije bas tako kako izgleda i onda nam je objasnio, ima poznanika koji placa stan vec 15 godina a nije nista kupio dok njegov rodjeni brat vec 14 godina otplacuje kucu, i svi kazu da je stanarina bacanje para ali on ne misli tako a evo zasto.Recimo da porodica ima primanja od dve plate ukupno oko 5000 plus decji dodatak neka bude 5 i po, na dvosoban stan u manjem gradu daju do 1000 dolara sa svim troskovima, za zivot im treba oko 2 ne neki preteran luksuz vec ono osnovno i ako zele da stede mogu da ostalo stave sa strane svakog meseca, ili bar 1000, posle 15 godina ako si stedeo jednu mesecno to je 180 hiljada cisto ustedjeno i oroceno recimo, aki si stedeo vise onda to moze da bude i vise od 300 hiljada.
S druge strane ako kupis kucu troskovi zivota su u startu mnogo veci, pocevsi od toga da je trenutno cena kuca ovde od 300 do 500 hiljada bez neke razlike u kvalitetu jedina razlika je velicina grada i lokacija,rata za kucu iznosi od 1000 dolara pa navise i to na 25 ili 30 godina, zamljiste na kojoj je kuca pripada drzavi tako da se placa godisnji porez od oko 2000 do 3000,klima i bojler za kucu su centralni i aparati se uglavnom iznajmljuju i placaju mesecno od 50 dolara po aparatu pa navise,troskovi grejanja,vode i struje dolaze posebno i oni su par stotina dolara, kablovska i telefon takodje, recimo da ako ste jako sretni za mesecno odrzavanje kuce potrebno je min 2000 ali to uglavnom nije slucaj...to je jedna manja plata, i jos toliko za kola hranu i zivot, znaci ne ostane mnogo da se ustedi ako neko ovde uopste i stedi...ili treba imati stvarno dobra primanja da bi se isplacivao kredit za kucu, troskovi zivota i lizing za kola, mada mi i dalje nije jasno zasto uopste uzimati nova kola ako mogu da se nadju povoljno polovna i pristojna.
Postoji i srednja opcija zvana kondo ili recimo town house *tipske kuce zalepljene jedna za drugu) ali i tu su opet u pitanju neki dodatni troskovi tipa condo fee koji placaju vlasnici stanova i spada u odrzavanje koji varira od 200 do 600 dolara ali to opet zavisi od zgrade i velicine stana,plus naravno svi ostali troskovi struja, voda, grejanje, parking, pranje vesa, troskovi zivota...Kod town housa postoji i rizik da zaglavite u rodjenoj kuci zid do zida sa bubnjarskom sekcijom komsijskog klinca ili raspustenicom sa cetvoro dece koja non stop urlaju dok ona menja momke, jer komsije ne mozete da birate oni se menjaju jednom godisnje koliko vidim a neke od tih kuca su socijalne sto znaci da ih drzava placa za one koji su na welferu...sve u svemu kad se stavi na papir iako najgora opcija iznajmljivanje je ipak mesecno gledano najjeftinija, mada mozda ako ste disciplinovani ustedite jednog dana za stan ili kucu ako to ne ucinite ne ostaje vam nista da prodate a kroz stanarinu ste izgubili jedan manji stan tokom godina.
Kuce dobijaju vremenom na vrednosti bar 20 do 50 % zavisno od trzista i vise, moze da se desi da to bas ne bude tako kao onomad u Americi al sta je tu je bar imas krov nad glavom. Ipak je kuca ovde svojevrstan luksuz.
Za nas koji smo dosli sa 3 kofera sve vezano za nekretnine je svojevrstan luksuz.
Drugacije je trziste, vlasnik prakticno ne moze da proda kucu sam jer postoji 101 peripetija vezana za prodaju a agenti se ugradjuju jako puno i gledaju da sto vise naduvaju cenu.Svi znaju da te kuce ne vrede ni petinu para za koje ih prodaju, osim toga one ne pripadaju vama nego banci, dok zemlja na kojoj su pripada drzavi, ako rese da grade auto put bas tu mozete da se slikate :))
Nazalost izbor ne postoji, i za sve one zlatnoruke tamo, da , cula sam bilo je sanjara koji su uvozili cigle i malter iz USA da sazidaju pravu pravcatu kucu od cigala i betona ovde, i naravno da je kostalo jaaako punoo ali svaka cast :)) podrzavam sanjare :)

sto me dovodi na drugi deo price i odgovor na prethodni komentar sa posta, area ili komsiluk...
Ako pitate nekog iz Toronta koji deo da izbegavate reci ce vam Scarborough i Finch, razlog vecina populacije tamo je tamnoputa i ponekad imate osecaj da ste u getu.
I kako to obicno biva, kada dodju negde svi vuku svoje tamo u isti komsiluk, ono sto znam je da je deo za koji kazu da je najlepsi Etobicoke gde zivi vecina nasih i ostalih sa prostora Juge,takodje su u Misisagi koja je polovicno indijska, postoje jevrejske cetvrti koje su prilicno bogate i obezbedjene to je deo oko Tornhila i luksuzniji deo oko Richmond hila, sam centar je uglavnom skup i prepun zgrada i kancelarija, ostale oblasti su manje vise slicne ali daleko od posla ako radite u centru.Da bi se doslo do radnog mesta iz bilo kog dela grada do centra treba minimum sat vremena jer je guzva jeziva.Beograd je malo dete za Toronto, a 401 ima 8 traka i dalje mozete da sedite u kolima pola sata pijete kafu i citate novine a da mrdnete svega par kilometara kad je rush hour.
MI smo pronasli stan u Don Mills i Don Valley oblasti prakticno u istoj ulici gde Aca radi, ima 10 minuta do posla peske.Zgrada nije losa, mada su ovde sve slicne,ima bazen, teretanu i nocnog cuvara, blizu su 2 prodavnice i ispred je bus linija koja vodi od jednog do drugog trznog centra.Stanovi se krecu jednosobni od 800 do 900 i nesto, dvosobni oko 1100 i 1300 i tako dalje evo linka pa vidite
http://www.wjproperties.ca
sve je ukljuceno u cenu, parking je 30 cini mi se...ugovor je na godinu dana.
U delu gde je grandic ima zgrada gde se placa mesecno i nisi vezan na godinu dana pa ko misli da se seli za poslom kasnije kad ga nadje nek ide tamo za pocetak, to je humber river area, malo je jeftinije nego centar ali ne puno.
Sve izgleda cisto i uredno, stanovi se opremaju novom kuhinjom i kadom kad se useljavate a parket se lakira i sve se kreci.Ne znam kako ce biti ali videcu u subotu pa cu napisati.
Vrlo nam je bilo bitno da je blizu posla jer ustedi 2 sata puta dnevno i nisu nam povecali osiguranje za kola jer nece ici kolima na posao, sto je dodatnih 150 cad ustede na osiguranje i 50 na benzin tako da nam to nekako amortizuje malo jacu stanarinu.Sto se ljudi tice, pa izgleda bas kao toronto, iz svih krajeva sveta i svih boja koze...Pored ima park sa igralistem i science centar sa programima i izlozbama za decu.
Iznajmiti stan je prilicno komplikovano za novodosle, cak i sa poslom i posle 3 meseca ovde nama je trebao garant i pismo bivseg gazde, izvod iz banke i sa posla...i gomila papirologije, da i vozacka i pr card...
Tako da dobro se raspitajte gde idete, jer jeftinije nije uvek bolje, i kako i ko moze da vam pomogne i bude garant.
Ja nazalost ne poznajem toronto tako dobro da bih sve to znala ali cim saznam javljam :)

I tako...

Svi znaju da ovde postoji problem sa medicinskim osobljem, razlog je to sto drzava postavlja limit na primanja lekara jer idu iz budzeta slicno kao tamo, s druge strane u americi gde je zdravstvo privatizovano ne postoji limit na zaradu prosecnog strucnjaka i svi odlaze tamo gde su plate petostruko vece nego ovde cim steknu i mrvu iskustva...
Ono sto sam pronasla da odgovorim na pitanje sa prethodnog posta su sledeci linkovi,
http://www.bannerocity.com/42133/become-a-nurse-in-canada-are-you-a-registered-nurse-in-another-country/



http://www.cna-nurses.ca/CNA/nursing/becoming/international/default_e.aspx

http://allnurses.com/canadian-nurses/rpn-work-toronto-164558.html


http://www.liveworkalberta.com/how-do-international-nurses-register-in-alberta/

Ukratko treba doci ili sa radnom vizom ili emigrirati ali imati licencu odande,prijaviti se koledzu u ontariju, poloziti ispit jezika i ispit za licencu ovde i na kraju pise nikada necete ostati bez posla...smesni su stvarno, ali zaista kume mole da ides na kurs za bilo kakvu vrstu medicinske sestre ili pomoci...

there is still an ongoing nursing shortage. Presently that shortage is estimated at 78,000 registered nurses and is predicted to rise to over 110,000 by the year 2010.
Apply for your registration.

contact the provincial licensing body for registered nurses (or licensed practical nurses). Be prepared to pay a fee for your application. submit all the documentation that supports your education, experience, and immigrant status. provide proof of English language fluency. This includes both reading, writing, and speaking. Many provincial licensing bodies are now using theCanadian English Language Benchmark Assessment for Nurses. Some provinces will require this condition to be met before they accept your application for registration. submit proof of a clear criminal records check. You can expect to pay another fee for this. The police run a background check through a database to make sure that you do not have a criminal record.

Write and Pass the Canadian Registered Nurse Exam

When your application to write the Canadian Registered Nurse Exam is complete there may be a waiting period because the exam is only offered every four months. However, you may be allowed to work during that time under a temporary nursing license provided all other requirements have been met. You must however, have an employer willing to hire you under a temporary permit and if you do not pass the Canadian Registered Nurse Exam your temporary permit will be revoked.

Many internationally educated nurses are successful in obtaining their nursing license in Canada and the number of internationally educated nurses working in the Canadian health care system has gone up dramatically since the 1990′s. Between 2000 and 2007 approximately 20% of the candidates who wrote the Canadian Registered Nurse Exam were not educated in Canada.

lista poslodavaca koji zaposljavaju
Hospitals that currently employ rpns include: Bridgepoint Hosp.Credit valley,Halton Healthcare sites in Milton and Oakville,Hamilton Health Sciences(4 sites),Humber River Regional Hospital,Joseph Brant Memorial,Markham Stouffville Hosp.,North York General Hosp.,Princess Margaret,Toronto General,Scarborough Hosp.,St. Joseph's Health Centre,Toronto East General Hospital,Toronto Grace Hospital,York Central Hosp.Plus there are many rehab centres that hire rpns as well


nadam se da ovo pomaze bar malo, treba sesti i izguglati sve opcije...

Primetili ste da redje pisem to je zato sto sam non stop napolju ili zauzeta oko Alekse i kucnih poslova, jer aca nije tu nedeljama...sad kad se preselimo bicemo opet zajedno...a iskreno pomalo me i mrzi jer se proces dosta promenio a mene to vise ne zanima da budem u toku jer smo mi svoje papirologije i zavrzlame odavno prosli hvala bogu,tako da ne mogu sto se toga tice puno da pomognem, jedino sto mogu je da skupim na gomilu svoje greske da ih drugi ne ponove...
To sto nisam polozila voznju cim sam stigla je jos jedna u nizu, sada Aca nije tu a nema ko da cuva Aleksu i ja ne mogu da izadjem na voznju iako sam testove polozila i dobila dozvolu, sad sta je tu je, dete mi ne daju da vodim sa sobom a vikendom ne rade...pa cim dodjete odmah sredite sve birokratske gluposti posle se nema vremena nazalost.Radno vreme je od 9 do 6 i osim ako ne radite smene part time ,ili nocnu nema sanse da negde stignete...
U medjuvremenu mi je stiglo pismo za stednju za Aleksu, pa da se ispravim, pise da ako mu otvorimo racun vlada ce uplatiti 500 cad za obrazovanje i 100 dolara za svaku narednu godinu ili neki procenat od sume na racunu, znaci da bi dobio oko 2500 do 3000 dolara a to je jedan semestar ili pola semestra zavisi od skole.Ipak i to je poklon, ne verujem da bi mi neko platio godinu studija za dete da smo ostali tamo...
Generalno se nasima ne svidja kanadsko skolstvo, suvise se igraju, malo uce i ne forsiraju decu dovoljno, sve je ok za njih...to je moj utisak iz prica koje sam cula.
Buduci da sam radila u skoli znam sta je ono tamo ali jos nisam videla ovo ovde.
Ipak tamo je druga krajnost, natovare na detence od 17 kila torbu od 11 jer boze moj sto smo mu kupovali po 3 knjige za svaki predmet ako ih nece sve nositi,a i dobice minus ako jednu zaboravi, i onda mu organizuju 5 ili 6 casova dnevno u prvom razredu sa sve glupostima i smejurijama od onih novih izbornih predmeta koji nemaju smisla...Stvarno mislim da neke stvari nisu trebale da postanu deo skole vec da ostanu tamo gde su bile...a da je iko procitao malo razvojne psihologije deteta video bi da je na tom uzrastu paznja daleko ispod 45 minuta, nekoj deci je 20 puna kapa, a oni sede 5 puta po 45 minuta i pitaju se jadni sta ih je to snaslo...i mrze skolu, nastavnike, i ucenje.Nastavnici vise nego igde moraju da ispunjavaju neke birokratske kvote, papirologiju i planove...ko tebe pita dal to dete moze to gradivo da savlada u tom uzrastu, ministar je rekao da mora, i ti moras da ih pritiskas da bi postigao svoj minimum i da ne bi ispao nesposoban pred delegacijom inspektora kolega i saradnika...i kad te pitaju decje iskreno sta ce mi to u zivotu, a ti cutis jer ne mozes da ih slazes, znas da im nikad nece trebati pola gradiva koje bubaju, osim ako ne idu na neki kviz...pa to nekako unovce.Nije mi trebala organska i neorganska hemija ni pola gradiva fizike, ni gomila teorema matematike,nisam nigde upotrebila znanja iz filozofije osim sto sam ucila napamet ko je sta rekao i mislio,ne znam koliko mi je to donelo u zivotu sto sam ucila gustine naseljenosti pola svetskih zemalja i rude i izvozne proizvode, vidim da ljudi zive i pored toga sto nemaju blagu predstavu gde je ta neka srbija...a najbolje je bilo kad mi je jedan indijac rekao da ce mi ovde biti dobro jer u sibiriji je mnogo hladno zar ne? :)) extra
Ovde se deca stvarno igraju u skoli, i stvarno vole skolu, naucice ono najosnovnije i posle je na njima i njihovim roditeljima i talentu koliko vise zele, a nasi roditelji su uvek bili i previse zahtevni, moji su zivi primer...treba da znas sve i budes dobar u svemu...i nikad nista nije dovoljno.Bio je na fakultetu jedan ozloglaseni profesor espeesovac, u ono vreme rata i bombardovanja bio je jos gori nego inace, pola predavanja je urlao o madlen olbrajt koja je djavo i hitleru i trulom zapadu i velicao ljude koje sam ja blagovremeno mrzela kao i dobar deo studentske populacije...uglavnom da ne duzim, bio je od onih koji od 70 pusti 10 da prodju i to sa seticama i sedmicama.Kod tog sam coveka, jednog dana, ja dobila devetku. jedna od dvoje koji su to uspeli, jedna od 8 koji su tog dana prosli taj ispit a bilo nas je preko 60...I dolazim kuci sva sretna da pokazem mojima index, a moj tata mrtav ladan kaze > pa sta dobila si saaamo devetku? dosad si imala sve desetke...I ja pocnem da placem ko kisa, zato sto nema pojma kakvi su to ljudi tamo od kojih ja kao treba da naucim nesto...puni mrznje i otrova i nekog politickog ludila i spletkarenja i kako mi je muka da ih slusam svaki dan.Znate, ti ljudi su i dalje tamo, truju nove generacije svojim ludilom.
Ali ja necu zaliti sto moje dete nece slusati u skoli svaki dan o kosovu i nebeskom narodu, o ratovima i stradanjima i mrznji, o velikoj mutnoj rupi zvanoj nasa istorija, neka crta i neka se igra, neka uci da voli, to je za decu a ne politika i spanske serije...Onda kad malo bolje razmislim i nije tako losa ova kanadska skola zar ne?
.....................................................................................

Danas opet neka sitna kisa kao rosa, nije bas ni toplo pravo jesenje vreme, oseca se svezina u vazduhu i znam da je tu po tome sto su plavi razlicci i zuto avgustovsko cvece visoki skoro metar a cicak je vec smedj i sasusen.Tu i tamo jos ugledam po kog monarha da proleti ali retko, prelepa stvorenja, nadam se da cu videti i kolibrije jednom.
Aleksa ima dve nove cvoruge na celu ali je savladao samostalno ustajanje i sedanje,trckara okolo ali me brine njegov nedostatak procene prostora i udaljenosti stvari, znate onaj video gde mace nonsalanto hoda po stolu i stigne do ivice i odjednom ga nema? E pa takav je i moj sinak.Uzela sam koji cas voznje pa cu videti, kostaju 35 dolara sat.Teram acu da se smiluje i kupi GPS jer me nervira konstantno blejanje u google earth i ucenje mapa napamet, nije bas da planiram da taksiram okolo, inace GPS kosta na snizenju (koje mi cekamo vec dva meseca) od 89 do 109 dolara a regularno od 120 do 200 zavisi od marke i modela.
Pocela su jesenja snizenja i letnje stvari su vrlo jeftine, zavisno od dubine vaseg dzepa, a patike i cipele su na snizenju tipa kupi jedne po ceni a druge upola cene jer klincima treba obuca za skolu.Inace markirana obuca kao sto su nike ovde kosta isto ko i tamo oko 100 do 150 dolara, duksevi su od 25 do 30 a zimske jakne ali prave od 100 do 200 dolara...ima raznoraznih opcija od skupih butika do outleta i second henda pa ko sta voli.
Opet su poceli da kruze okolo oni zuti autobusi puni klincurlije i pored tri skole okolo ulica se non stop sareni.
Zao mi je sto napustam Kicener, ipak je divan mali grad sa prijateljski raspolozenim ljudima, javljaju ti se na ulici pomiluju dete, prosto smo magnet za babe i dede, pozele ti dobar dan i procaskaju dok cekas pored njih na semaforu a da ih nikad u zivotu nisi video niti ces ikad ponovo...Ljudi su totalno neoptereceni i opusteni, kao da sam u sasvim suprotnoj stvarnosti od one iz koje sam dosla...gde su svi optereceni vecitim borbama sa vetrenjacama politike i nacionalizma, zabrinuti oko sopstvenog opstanka i zaslepljeni mrakom kada pokusaju da provire u svoju buducnost, ponekad se stresem kad pomislim na sve to, i dalje mi izgleda kao los san...
I bude ti zao ponekad, zaista, ono nije ruzna drzava samo je ruzan sistem koji je drzi u lancima, ovaj deo Kanade je ravan kao moja Vojvodina, ogromno beskrajno nebo i ravnica, lenje reke i mir suma pokraj njih, sve je isto samo izgleda kao neka daleka buducnost ili neki drugi san.Kada svi ovde mogu tako lepo da zive i da imaju sve, zasto ne i tamo...i onda se setim, cim pokusas nesto da stvoris dodje neko da te ucenjuje, reketira, saplete, da ti podmece klipove...
Tuga jedna sto su to doneli i ovde, rekli su mi a reci ce i vama, cuvaj se "nasih" cim vide da ti dobro ide odmah ce da ti napakoste, ako ima negde jedan nas koji cuva svoju poziciju u struci neces uci tamo ili dobiti posao, opanjkace te jer se boji...Neki ljudi su jako zavidni, takmice se u velicini kuca, marke kola, tuga jedna stvarno...Kao da je kuca, kola, novac, sve sto cini zivot.
Uzmi najlepsu kucu, najskuplji auto, najvecu platu i zivi sam ko pas radeci 12 sati dnevno, bez ikog da te zagrli i doceka, bez deteta da ti se nasmeje, pa mi reci sta je zivot...Ali nije na meni da im sudim, to su sitne duse sto bi Cehov rekao, nekog su roditelji ucili koliko znas toliko vredis a nekog koliko imas toliko vredis...
Ipak mi se vise svidjaju manji gradovi, mozda mi se svidi i Toronto ali za osobu kojoj je trzni centar dosadan a setnja kroz park i sumu zabavna cisto sumnjam...moja kuma je susta suprotnost, mislim da bi joj stikle otpale dok obidje sve shoping lokacije ovde :))

Uopsteno...

Koristili smo zadnje suncane dane da budemo sto vise napolju, pocelo je losije vreme kisa i vetar pa nije bas bilo prilike da se seta okolo, danas je bilo oko 20 stepeni ali se vidi da se leto polako zavrsava.Cini mi se da mi je ovo jedno od najkracih leta u zivotu, trajalo je od 15 juna do 15 avgusta...
Opet sam donela neki cek iz sanduceta, neki povracaj poreza od 300 dolara, bas lepo, dobro ce nam doci.Sta reci za kanadjane, pre dve nedelje smo konacno predali sve papire za zdravstveno i rekli su nam da ce poceti da nam vazi od 3.09. tacno 3 meseca od kako smo sleteli, ali ako se nedaj boze maleckom nesto desi da ih samo nazovem telefonom i oni ce obavestiti lekara ako dotle ne dobijemo karte jer se ceka po mesec dana na health card...I 3.09. Aleksina zdravstvena karta je bila u sanducetu, moja i Acina ne ali njegova da.deca na prvom mestu.
Mi jos nismo ni nasli porodicnog lekara jer sad znamo da cemo se seliti pa se nismo ni trudili, inace ako treba ici do lekara postoje tkzv. walk in clinic ili eventualno bolnice, za vecinu drugih stvari morate imati porodicnog lekara.
Sto se Toronta tice, nije bas da sam presretna ali gledam to sa pozitivne strane upoznacu jos jedan grad ovde, Aca ima posao u struci koji mu se dopada i isplati, kad budemo u prilici odselicemo se opet.pre neki dan sam pricala sa superintendentom ovde i on kaze da su on i njegova porodica, a ima dvoje dece, obisli celu kanadu seleci se preko 13 puta od Vankuvera do Kitchenera kroz sve provincije...ljudima je to ovde ko dobar dan, nije bas da moras da zivis uvek tu gde sletis, ono sto nase ljude vezuje za jedno mesto jeste nekretnina ili poznanstva.Ili im je zao da prodaju to sto su kupili na veoma dug period kredita ili su se vec upoznali stekli prijatelje mozda i porodicu i rodbinu u nekom mestu pa ne bi da idu dalje i ostanu sami opet...Zato samo u jednom delu Toronta ima 50.000 srba, citave generacije koje su stigle sa raznih podrucja 90tih i stara emigracija iz 60tih, svi su dovodili svoje...ljudi provedu citav zivot tu a da ne moraju ni da govor e engleski.

Ono sto je bedak a obicno tako biva u zivotu, kad nadjes posao oni te zovu na jos 2 koja moras da odbijes...to se sada i nama desilo.S tim da je jedan od tih poslova bio ovde u blizini.Mada mislim da cemo se svakako seliti negde jer ce ovaj stan biti prodat uskoro...
Moj brat koji godinama zivi u Budimpesti mi je pricao kada se zaposlio kao informaticar kakvi su im uslovi u firmi, placeni lekari, zubari, teretana, restoran,na poslu sobe za odmor i rekreaciju i popodnevnu dremku ko zeli, pauze od 10 minuta na svaki sat da protegle noge i odmore oci od ekrana...i tako neke meni nezamislive stvari, ali ovde nisu nezamislive na nekim radnim mestima...znate kako rad na traci i za masinom je svuda u svetu isto dirinzenje pa i ovde i to svi znamo, ali vecina skilled emigranata dolazi sa bar nekom strukom i diplomom pa ne mora da ostane u fabrici ili na traci vec ima sanse da stigne do radnog mesta sa benefitima tj. onim sto sam gore navela.
Pitanje je samo koliko je ko spreman da se zrtvuje i da zapne.Uvek cujem price, aman uvek iste, znas oni iz onog komsiluka otisli u kanadu rintali godinama i razveli se, on naso neku ili otiso ili sta vec...ona jadna ostala sa decom itd.To je bila klasicna prica mojih roditelja za odgovaranje od odlaska...kanada rastura porodice, jako puno se radi i nema toliko odmora, imas radno odelo i pidzamu,klima je grozna,nemas pomoc ni od koga da ti pricuva dete itd...
Kanada ne rastura porodice, porodice se rasturaju same uz pomoc jedne ili dve osobe koje osete slobodu izbora i novac i postanu malo sebicnije nego inace.Porodice se rasturaju svuda u svetu kad vise ne mogu da funkcionisu.Jedina razlika je sto ovde ljudi lakse odu jer znaju da ako oni ostave svoju decu na cedilu drzava nece.Necu komentarisati kao se vrednosti drasticno menjaju, a zahtevi postaju sve veci...
Imala sam tamo drugaricu koja je zivela u stanu sa porodicom, u 30 kvadrata i jedva ga placala ali bila presretna jer ima svoj kutak u svemiru i ne mora da tavori sa svekrom i svekrvom, i imala sam drugaricu koja je od svekra i svekrve dobila spratnu kucu i kola, potpuno opremljenu i sredjenu da lepsa ne moze biti i polupala sve plocice jer joj se nisu svidjale,pobacala zavese i stvari a sa ovima se posvadjala i zabranila im da dolaze...ne bi to bilo toliko cudno da nije izasla iz sirote porodice gde su se stalno patili sa parama i nisu imali bas nekih mogucnosti.
Poenta je da ako nesto nosis u sebi i pruzi ti se prilika da budes ono sto zaista jesi, u vidu novca ili moci ili neke pozicije, pa onda ces videti kakva si osoba zar ne?
Jedan od poznatih filozofa je rekao da je sloboda izbora najgore breme koje je Bog mogao da podari covecanstvu.

Puno se radi, po ceo dan za hiljade dolara mesecno, ne moras da radis vikendom i praznikom.U srbiji se puuuuno *ne*radi, cast izuzecima koji rade svoj posao za hiljade dinara mesecno i ne postoji vikend a praznici nisu placeni duplo...opet cast izuzecima.Znam samo da jedan trgovac u nekom od tajkunskih lanaca prodavnica ima platicu od 15 do 20 iljada i jedan dan mesecno slobodan ako ga i dobije...
Sto se tice odela i pidzame pa bar su jeftiniji nego tamo, nije bas da treba da dam trecinu plate da bi kupila dve krpice (pod pretpostavkom da mi je plata bila oko 15.000 u jednom momentu kada su dvoje pantalona bile 5000), mogu da dam 10 ili 20 dolara na snizenjima...npr. zenske pantalone trenerka tamo 1200 do 5000 dinara, ovde 800 do 1600 din, plata tamo ? a plata ovde....a ko zeli ceo dan da sedi u pidzami nece crci od gladi jer ima socijalu i decji dodatak,ako mu je to zivotni izbor...
Klima je klima.I u Svedskoj nije bolje :) a standard he he he
Babe i dede ce da sednu na avion ako hoce i vide malo sveta pod stare dane, bar ce da mrdnu iz svog "sela" i pricaju komsijama koliko je zapad truo :))
Izludjuje me cinjenica da neko pljuje zemlju koja mu pruza toliko mogucnosti i da ne zeli da se prilagodi.Na razgovoru sa savetnikom za posao dosli smo do slicne teme i zena mi je obazrivo rekla da je ova zemlja dobra zato sto ti dozvoljava da zadrzis svoj kulturni identitet, na sta sam ja odgovorila meni nije problem da ga izgubim uopste.Videla sam da se zacudila, vecina ljudi tesko prihvata promene a religijske i manjinske slobode su ovde jezive do bola.Tako u firmi jevreji imaju koser sobu samo za njihovo rucavanje, muslimani koriste sve moguce svoje religijske slobode, ponekad stvarno pomislite da su svi drugi toliko zasticeni i ispostovani da jedan prosecan beli kanadjanin nema pravo glasa...vodila sam Aleksu na igraliste pored socijalnog naselja i crnkinja sa golisavim detetom je susila crknutu ribu na sred terena za kosarku, masuci povremeno stapom da otera zunzare, dok se dete popiskilo u pesak gde su se igarala druga deca obucena u pelene i kupace.Lepe spratne kuce koje su dobile ove africke izbeglice sa basticom i dvoristem su pretvorene u skladista za gomile otpada i automobilskih guma.Zasto bi neko zeleo da zadrzava uporno takav kulturni identitet u ovako lepoj drzavi?
Ja ne bih.Nisam nesto vezana ni za svoj.Meni je bitno da budem dobar covek i bolja osoba.Nije mi bitno da kacim zastavu zemlje iz koje sam otisla zato sto je ne volim, nije mi bitno odakle sam, vec kuda idem.
Crnjanski je napisao :proslost je grozan i mutan bezdan, sto u taj mrak ode, ne postoji i nikad nije postojalo...

Mora da sam smorila citatima ali to je samo zato sto sam se setila razrednog iz gimnazije koji nas je terao da citamo knjigu na dan i ucimo gomilu stvari napamet,i pricamo po ceo cas na zadatu temu od zrna peska iz profila do beline koja boli i haljine koju je Tolstojeva Ana Petrovna nosila na balu u Ratu i miru, uf, ali da nije bio takav "terorista" ja ne bih tako lako polagala svaki ispit i bila toliko brbljiva :))



http://trenchmaker.deviantart.com/art/My-Lucky-Star-102466906