Ako zelite da vas neko poseti ovde, potrebno je da odete na ovaj sajt i pogledate zahteve
http://www.canadainternational.gc.ca/serbia-serbie/visas/visiting-visiter_ser.aspx?lang=eng&view=d
Posto se zahtevi sada predaju u Becu a ne vise u Beogradu pretpostavljam da ce se procedura i cena malo promeniti, pratite promene.
http://www.canadainternational.gc.ca/austria-autriche/visas/visit-visite.aspx?lang=eng&view=d
Zahtevi za vizu u Becu mogu biti poslati postom, kurirskom sluzbom ili predati licno
ponedeljkom do cetvrtka od 8:30 do 11:30.
Negde sam cula da ce postojati on line aplikacija ali zasada nisam nasla nista na sajtu ambasade.
cene su ovde kliknite na plavi link fee schedule.
Posetilacka viza sa jednim ulaskom je trenutno:
Temporary Resident Visa
Single Entry $75 ili €55 ili 6,150 dinara
Sto se tice papira
Domacin koji je u Kanadi treba da preda sledeca dokumenta
1. Pozivno pismo sa svojim licnim podacima i podacima onog koga poziva u goste, podaci sadrze ime prezime, datum rodjenja, status u kanadi tj drzavljanstvo, adresu i poslodavca, kontakt telefone i mail, isto te podatke popuniti za gosta plus podatke o datumu dolaska i odlaska sa prethodno rezervisane karte.Pozivno pismo treba da sadrzi kratak opis boravka, datum dolaska i odlaska, gde ce gost boraviti i u kojim je odnosima sa domacinom, npr
ja taj i taj bih zeleo da pozovem svog rodjaka \brata/sestru da me poseti u /torontu.
za vreme posete koja ce trajati od /datuma do /datuma gost ce boraviti kod mene na ovoj adresi i ja cu snositi njegove troskove boravka.Planiram da vodim svog gosta u turisticki obilazak /ontarija/nijagare itd.
ispod toga lepo popunite svoje podatke, podatke gosta i stavite
ja taj i taj potvrdjujem da su svi navedeni podaci tacni, datum , ime prezime i licni potpis.
2. Oni koji su platili porez treba da posalju kopiju T1 ili T4 poreskog obrasca
3. Pismo poslodavca da su zaposleni obavezno i ako zele da prijave visinu primanja ali to nije obavezno
4. Kopije pasosa ako nemaju PR karte jos ili kopije obe strane PR karti svih clanova porodice i dece
Gost podnosi popunjen set papira za vizu, uplacene troskove za vizu i ostatak dokumentacije koji je naveden u zahtevu a koji uglavnom ukljucuje
- ako ima u vlasnistvu nekretninu, kola podnosi te papire,
- ako radi gde radi i visinu primanja,
- koliko para planira da ponese ili izvod sa deviznog racuna ako hoce ali ne mora,
--dokaz o srodstvu (izvod iz maticne, vencani list)ako ambasada to trazi zbog razlicitih prezimena - nama su trazili za moju mamu
- ako je student izvod sa fakulteta,ako je penzioner penzioni cek ili izvod
fotokopiju ili online odstampan obrazac za povratnu avionsku kartu ovo je obavezno i karta mora biti rezervisana ili kupljena pre zahteva za vizu
2 fotografije sa belom pozadinom propisane velicine.
Za svaki slucaj proverite zahteve na stranicama ambasade.
Vreme obrade je na sajtu ambasade procenjeno na otprilike 20 radnih dana.
Ako ne mozete da docekate goste na aerodromu imate opciju da za oko 30 do 50 $ unajmite shuttle ili taxi da ih pokupi i donese do vaseg stana.
http://www.torontopearson.com/en/toandfrom/outoftown/#
Tuesday, May 29, 2012
Friday, May 25, 2012
Thursday, May 24, 2012
Decja igra...
Moram priznati da vesti sve cesce uzimam na kasicicu, jednom u ko zna kad...jednostavno previse je negativnosti i senzacionalisanja gluposti sirom sveta.
Mada bilo je par stvari zbog kojih mi je bas bilo krivo,
godinama govorim da smo hvatali zadnji voz i da Kanada polako zatvara vrata, lista se menjala, onda je dosao limit na broj po zanimanjima i konacno, zatvoreno je 11 ambasada sirom sveta i obrisan je backlog od nekih 280.000 emigranata koji su podneli papire pre 2008 po staroj proceduri... prilicno surov postupak za ljude koji su godinama cekali i nadali se boljem zivotu.
Pomislila sam kako se osecaju svi ti ljudi koji su svoj zivot ziveli on hold cekajuci papire...mi smo bili u tom limbu 4 godine i bilo je puno za zivce, ne mogu da zamislim to razocarenje...neki iz Kine su cak tuzili drzavu zbog ove odluke.
Druga vest koju sam pokupila u prolazu su bili rezultati izbora tamo, ne mogu da kazem da nisam ocekivala te rezultate, znala sam i pre nego sto su zgranuti prijatelji rekli i sita sam se nasmejala. ne zato sto ce se nesto promeniti, jer verujte nece, opet je u pitanju ista ekipa samo su opet rotirali fotelje, stvari ce ostati iste kao i pre, mozda treba da kazem beznadezno iste...naravno uvek moze da bude i gore, ali ne verujem da ce biti.Nasmejala sam se zato sto je osoba koja je predstavljana u stripovima kao razmazeno dete koje se duri i kaci na infuziju i pravi spektakl neukusa po ekranima kada ne dobije to sto je zelelo, osoba koja podrzava mrznju i podsmeva se svemu normalnom, konacno dobila svoju lizalicu i sada ima ogroman happy smile, jer durenje, burenje, gladovanje i citava farsa se konacno isplatila, neko se sazalio i dao mu ono za cim je godinama patio.
Bojim se samo da se to infantilno resavanje politickih problema ne pretvori u decju igru, jer znate sta takva deca rade sa novom igrackom koje se zasite -rasture je u parem parcad...eto, zato sam se smejala, vaspitavamo svoju decu da se problemi ne resavaju drekom i durenjem vec logikom a onda saznam da je logika upravo sahranjena :))) ali jasno mi je da su ovo izbori na kojima po ko zna koji put nije bilo Izbora.
Surovo je terati ljude da biraju izmedju loseg i goreg, zaista nije bilo neke alternative.
Poslednji put kada sam glasala pre vise od 4 godine, ekipa za koju sam glasala uortacila se u vladi sa onom koju prezirem iz 90tih, i eto to mi je bio nauk da vise ne glasam jer gubim vreme, nemam za koga.Istu tu rezignaciju sada osecaju gotovo svi tamo i to je jasno.Pomalo podseca na onu decju igru gde svi plesu oko stolica a kad muzika stane jedan uvek ostane bez stolice, i tako u krug...
U severnoj americi se vecito vrti neka prica o jezivoj evropskoj krizi, USA je prosla kako je prosla, Kanada je resila da stedi i eto prvo je krenula od birokratije, otpisali imigraciju, zatvorili ambasade...smanjili broj vladinih poslova i agencija za pomoc emigrantima...iako mi je zao, ipak mi je zanimljiva cinjenica da su prvo smanjili birokratiju, u drugacijim drzavama obicno su oni nedodirljivi.Za razliku od USA ovde cene kuce nisu pale, u nekim delovima cak su i porasle, ako je to pokazatelj onda ovde nema naznaka ni odjeka neke krize.
Mada ako pricate sa ljudima koji su dosli pre 20tak godina cucete zakljucak da Kanada nije ono sto je bila tad, iz nekog razloga njima je sve bilo lakse i jeftinije.
Izbegavam vesti i politiku kad god mogu, uglavnom nisam u toku osim kad je neka "senzacija" koja me strefi u prolazi kao ovo,sto je neverovatno olaksanje znajuci koliko nervoze i svadja sa prijateljima koji se prepucavaju preko fejsa i zlurado govore jedni drugima evo vam ga na, i videcete sad, sam izbegla po ko zna koji put.
I dok neki moji poznanici planiraju put na drugi kontinent *zelim vam svima uspeh*, drugi gde ce na letovanje *zelim vam svima dobar provod*, ja po svom letnjem obicaju spremam novu selidbu...Nazad u zemlju amisha i woolwich county, obozavam heirloom paradajz *da li ste znali da ih pored onih plastikanera u supermarketima ima preko 650 vrsta od plavih do belih?* i kiltove...Sto je cudno jer kada sam bila mladja mislila sam da su starudije glupost i da stare stvari nisu korisne i lepe,da ih se treba resiti, a sada u doba masovne produkcije novih sjajnih plasticnih stvari koje zatrpavaju planetu svaki dan, vise cenim nesto u sta je ulozeno vreme i trud i sto je neko pravio da traje duze od par meseci...neverovatno koliko toga se neprimetno promenilo u nacinu na koji gledam svet, pocevsi od toga da vise nismo mi na prvom mestu, i nisam ja ta koja brine najpre o sebi, vec o jednom malom plavom cudu koje brblja na 2 jezika istovremeno.
Otprilike zvuci kao recnik, kada prica sa babom prica onako kako mu ona kaze, kada prica sa mnom prica na engleskom, ali za svaku stvar zna rec i na jednom i na drugom jeziku i koristi obe, sto me odusevljava iako se jos nije osvestio oko glagola ali i to ce doci s vremenom, pravi Singlish :D
strasno.
Mada bilo je par stvari zbog kojih mi je bas bilo krivo,
godinama govorim da smo hvatali zadnji voz i da Kanada polako zatvara vrata, lista se menjala, onda je dosao limit na broj po zanimanjima i konacno, zatvoreno je 11 ambasada sirom sveta i obrisan je backlog od nekih 280.000 emigranata koji su podneli papire pre 2008 po staroj proceduri... prilicno surov postupak za ljude koji su godinama cekali i nadali se boljem zivotu.
Pomislila sam kako se osecaju svi ti ljudi koji su svoj zivot ziveli on hold cekajuci papire...mi smo bili u tom limbu 4 godine i bilo je puno za zivce, ne mogu da zamislim to razocarenje...neki iz Kine su cak tuzili drzavu zbog ove odluke.
Druga vest koju sam pokupila u prolazu su bili rezultati izbora tamo, ne mogu da kazem da nisam ocekivala te rezultate, znala sam i pre nego sto su zgranuti prijatelji rekli i sita sam se nasmejala. ne zato sto ce se nesto promeniti, jer verujte nece, opet je u pitanju ista ekipa samo su opet rotirali fotelje, stvari ce ostati iste kao i pre, mozda treba da kazem beznadezno iste...naravno uvek moze da bude i gore, ali ne verujem da ce biti.Nasmejala sam se zato sto je osoba koja je predstavljana u stripovima kao razmazeno dete koje se duri i kaci na infuziju i pravi spektakl neukusa po ekranima kada ne dobije to sto je zelelo, osoba koja podrzava mrznju i podsmeva se svemu normalnom, konacno dobila svoju lizalicu i sada ima ogroman happy smile, jer durenje, burenje, gladovanje i citava farsa se konacno isplatila, neko se sazalio i dao mu ono za cim je godinama patio.
Bojim se samo da se to infantilno resavanje politickih problema ne pretvori u decju igru, jer znate sta takva deca rade sa novom igrackom koje se zasite -rasture je u parem parcad...eto, zato sam se smejala, vaspitavamo svoju decu da se problemi ne resavaju drekom i durenjem vec logikom a onda saznam da je logika upravo sahranjena :))) ali jasno mi je da su ovo izbori na kojima po ko zna koji put nije bilo Izbora.
Surovo je terati ljude da biraju izmedju loseg i goreg, zaista nije bilo neke alternative.
Poslednji put kada sam glasala pre vise od 4 godine, ekipa za koju sam glasala uortacila se u vladi sa onom koju prezirem iz 90tih, i eto to mi je bio nauk da vise ne glasam jer gubim vreme, nemam za koga.Istu tu rezignaciju sada osecaju gotovo svi tamo i to je jasno.Pomalo podseca na onu decju igru gde svi plesu oko stolica a kad muzika stane jedan uvek ostane bez stolice, i tako u krug...
U severnoj americi se vecito vrti neka prica o jezivoj evropskoj krizi, USA je prosla kako je prosla, Kanada je resila da stedi i eto prvo je krenula od birokratije, otpisali imigraciju, zatvorili ambasade...smanjili broj vladinih poslova i agencija za pomoc emigrantima...iako mi je zao, ipak mi je zanimljiva cinjenica da su prvo smanjili birokratiju, u drugacijim drzavama obicno su oni nedodirljivi.Za razliku od USA ovde cene kuce nisu pale, u nekim delovima cak su i porasle, ako je to pokazatelj onda ovde nema naznaka ni odjeka neke krize.
Mada ako pricate sa ljudima koji su dosli pre 20tak godina cucete zakljucak da Kanada nije ono sto je bila tad, iz nekog razloga njima je sve bilo lakse i jeftinije.
Izbegavam vesti i politiku kad god mogu, uglavnom nisam u toku osim kad je neka "senzacija" koja me strefi u prolazi kao ovo,sto je neverovatno olaksanje znajuci koliko nervoze i svadja sa prijateljima koji se prepucavaju preko fejsa i zlurado govore jedni drugima evo vam ga na, i videcete sad, sam izbegla po ko zna koji put.
I dok neki moji poznanici planiraju put na drugi kontinent *zelim vam svima uspeh*, drugi gde ce na letovanje *zelim vam svima dobar provod*, ja po svom letnjem obicaju spremam novu selidbu...Nazad u zemlju amisha i woolwich county, obozavam heirloom paradajz *da li ste znali da ih pored onih plastikanera u supermarketima ima preko 650 vrsta od plavih do belih?* i kiltove...Sto je cudno jer kada sam bila mladja mislila sam da su starudije glupost i da stare stvari nisu korisne i lepe,da ih se treba resiti, a sada u doba masovne produkcije novih sjajnih plasticnih stvari koje zatrpavaju planetu svaki dan, vise cenim nesto u sta je ulozeno vreme i trud i sto je neko pravio da traje duze od par meseci...neverovatno koliko toga se neprimetno promenilo u nacinu na koji gledam svet, pocevsi od toga da vise nismo mi na prvom mestu, i nisam ja ta koja brine najpre o sebi, vec o jednom malom plavom cudu koje brblja na 2 jezika istovremeno.
Otprilike zvuci kao recnik, kada prica sa babom prica onako kako mu ona kaze, kada prica sa mnom prica na engleskom, ali za svaku stvar zna rec i na jednom i na drugom jeziku i koristi obe, sto me odusevljava iako se jos nije osvestio oko glagola ali i to ce doci s vremenom, pravi Singlish :D
strasno.
Wednesday, May 23, 2012
Gradovi Ontarija : opet nesto malo o Torontu...
Negde sam vec pisala dosta o To pa pogledajte prethodne postove ako vas zanima...
Prosecan kanadski grad osim ako nije u pitanju Toronto ili neki drugi veci grad ima vrlo malo opcija za izlazak kakvim ga znamo iz mladosti tamo. Kada sam odrastala devedesetih izlazilo se oko 11 a ostajalo do 5 ujutru u gradu, diskotekama ili kafanama…takvo nesto ovde ne postoji.
Punoletni mogu da izadju u restoran, bar, u Londonu imaju opcije u vidu striptiz klubova I gej barova ali nisam svesna da postoji nesto nalik onim ogromnim diskotekama u kojima sam ja visila sa 17, 18 godina ali postoji kanadska verzija studentskih klubova i pivnica…Tinejdzerima je izlazak klopa u trznom sa drugarima a vecina trznih se zatvara oko 9, u 10 vise po parkovima I hvataju zadnji bus kuci. Studenti vise po picerijama I pabovima, postoje letnje baste, kafici, pivnice ali mislim da I oni nisu otvoreni duze od 2, nisam sigurna.
Pre neko vece setali smo nocu Gradom i zaista me je odusevilo mnostvo mladih ljudi na ulicama, licilo je na nesto sto se univerzalno zove korzo :) gomila studentarije setala se ulicom u kojoj je najvise kafica i pivnica i svi su trazili mesto, slike su mi na drugom kompu ali stavicu ih dole cim stignem.
Kad sam vec kod drustvenog zivota, primetila sam da je to jedna od spornih sitnica na koje se ljudi u emigraciji ponekad zale. Pre par meseci bili smo u posetu poznanicima koji se posle 40 godina vracaju tamo, oni su stariji ljudi, materijalno obezbedjeni I sa kanadskim penzijama, imaju decu tamo I verovatno dosta razloga za povratak, ali ono sto mi je bilo smesno je komentar zene koja je rekla kada sam je izmedju ostalog pitala zasto se vracaju da je nervira sto kao pusac ne moze da sedne u kafanu, slusa tamburase I zapali ko covek…eto sta coveku moze da nedostaje.Meni je to smesno ali ona je bila mrtva ozbiljna.
Mladim ljudima trebaju izlasci i drustveni zivot, kao i onima kojima je to gust, meni licno treba igraliste, bazen, kajakarenje, cvetne baste i jurnjava za dobrom fotkom...Iskreno, mislim da svako ovde moze da pronadje nesto za sebe.Preko nedelje se ima malo vremena i volje jer dok dodjes kuci vec je proslo 6 ali vikendi su sasvim ok za raznorazne aktivnosti i druzenja ako vam to prija.
Ovog vikenda su se otvorila vodena igralista ili splash pads i wadding pools i vikendom kada je toplo , a ovih dana je 30tak stepeni, izbegavamo kuvanje pravimo sendvice i bezimo u park i na prskanje :).Obicno na sajtovima gradova mozete naci njihove lokacije , radno vreme i ostale informacija za mame.
Ako imate tu srecu da ste u Torontu, ne treba da brinete o tome sta cete raditi vikendom, samo treba da pogledate na net i odaberete jedno od mnogobrojnih letnjih desavanja.Sledeci grad u koji se selimo za par meseci je Waterloo, tako da cu imati nesto da napisem i o njemu.
O Torontu
bi mogla biti napisana knjiga, ali i to bi bilo malo...
Oblast poznatija kao GTA, greater Toronto area obuhvata vise od 10tak gradica i oko 5 miliona ljudi, vec sam ranije pisala o gardineru i 401 i vecim ulicama koje su neka vrsta orijentira.Kanadski naziv za mutikulturalizam je mozaik, to se konkretno moze primeniti na grad, ponekad mi se cini da ima kockice ili kako to ovde zovu dzepove lepih i ne bas tako lepih delova, postoje nekoliko delova koje bih licno izbegavala za iznajmljivanje stanova kao sto su Skarboro, East york, jane i Finch i sam centar oko Queen ulice gde su sklonista, prelepi delovi su u Etobiku mada i tamo ima manje lepih ali ono sto sam videla mi se dopalo, moj dragi North york sa Don Millsom,Woodbine i Beaches, Harbourfront, Yonge, Deo Eglinton ulice oko centra, St Claire i Oriola park su ok, hyde park ima isto lepih mesta okolo...ali sve zavisi od toga gde nadjete posao, jer kretanje kroz Toronto je najteza stvar vezana za ovaj grad, metro je leti stalno u popravkama, busevi su u spicu prepuni iako ja nisam imala problema a za 30km kolima u guzvi sa semaforima moze proci i par sati...mada posle nekog vremena covek se navikne i pocne da uzima saobracaj i guzvu u obzir kada nesto planira, dobra ideja je slusati radio ili pratiti tv program na kom emituju vesti vezane za grad.
U Torontu mozete pronaci milion ustanova za pomoc emigrantima, otidjite do najblize biblioteke radnici su obuceni da vam pomognu da popunite papire, nadjete stan, usmere vas na agencije za pomoc u trazenju posla...vrlo su ljubazni.
Pored Ymca i access organizacija imate i http://www.skillsforchange.org/, verujem da vam nece biti tesko da pronadjete ono sto trazite u ovako velikom i bogatom gradu.
Za Toronto me vezuje mesavina ljubavi i mrznje, oni koji prate postove znaju zasto, u torontu cete uvek biti gost, emigrant okruzen sljastecim sjajem koji nikada nece moci da ima vise od iznajmljene sobice sa pogledom na grad koji raste uvis svakog dana...osim ako ne dobijete na lutriji :). Ne volim guzvu i saobracaj, ne volim metez ali obozavam decji muzej i ostale muzeje, zoo, jezero sa plazama, parkova i kulturna desavanja.
Znam iz licnog iskustva da su ljudi cinicni kada dolaze, ako bezite glavom bez obzira od losih stvari u neizvesnu buducnost, kazete sebi: ne idem ja tamo da setam po muzejima i parkovima idem da rintam i da uspem, samo ne zaboravite da je ZIVOT ONO STO VAM SE DOGADJA DOK VI CEKATE I PLANIRATE NESTO DRUGO...i zivot prolazi bez mnogo marenja gde ste bili i sta ste radili, zato vecina ovde insistira na work-life balansu, a to znaci bez obzira koliko si ocajan i sta radis na pocetku ne zaboravi da je to tvoj zivot i da treba malo i da ga ozivis necim lepim, osim toga vecina kulturnih desavanja i institucije je besplatna ili kosta 10tak dolara.Vec sam rekla da se subotom ujutru mogu dobiti besplatne karte za porodicu u bibliotekama.
Evo par korisnih linkova
http://www.toronto4kids.com/
http://www1.toronto.ca/wps/portal/refresh/toronto?vgnextoid=6bf6d1e80065c210VgnVCM10000067d60f89RCRD
http://www.festivalsandeventsontario.ca/main.cfm
http://www.ontariotravel.net
http://www.toronto.ca/culture/museums/index.htm
Web sajt grada ima sve sto ce vam ikada trebati i zanimati vas, spisak resursa, zabavista, skole, oblasti za stanovanje, prevoz....
Mesta koja preporucujem su Ontario Science centre, ROM, Toronto ZOO, Vaughan mill prelep shopping centar u Vonu i Scarboro shopping centre, Eaton mall i Lawrence market, Riverdale farm, Edvards gardens i evergreen brickworks.
Videcete da je nemoguce upoznati grad nakon godina zivota u njemu toliko toga ima da se otkrije i vidi, u Torontu nema sanse da nekom bude dosadno.
Ljudima koji vole urban zivot, stil i dinamiku, koji se pronalaze u dizajnu, umetnosti i ne spadaju pod stereoptipe Toronto je meka. Konvencionalistima kao sto sam ja koji vole mir i tisinu i sto manje te iste dinamike grad je zanimljiv s vremena na vreme ali u vecini slucajeva nije pun pogodak.Priznajem da bi bilo lepo ziveti u jednom od mirnih zelenih dzepova, u kucici sa dvoristem u relativno pristojnom komsiluku...samo kada je ovaj grad u pitanju pricamo o milion dolara investicije koje realno emigranti nikada nece imati.
ako prolazeci kroz takve takve oblasti razmisljate odakle im pare, postoje bar 3 odgovora, najcesci je da su druga ili treca generacija u gradu i da su im roditelji ili baba i deda kupili kucu za 80.000 pre 40 godina, te kuce sada vrede milione i svi koji su tada uspeli da je otplate i kasnije prodaju obezbedili su svojoj deci dobar start, drugi odgovor je da kuca ne pripada njima nego banci-uzeta na 30tak godina kredita pre desetak godina sada vredi dvostruko i uglavnom su u pitanju emigranti koji su duze ovde , i treci odgovor mladi radnici u dobro placenim strukama deca kanadjana ili druga generacija emigranata sa dobrom roditeljskom podrskom mogu sebi da priuste pola miliona kredita za kucu ako to zele, znamo decka koji je radio od svoje 23 kao informaticar i za par godina zivota kod roditelja ustedeo preko 150.000 depozita za svoju novu kucu, on sada ima 27, dobro placen posao u informatici svoja kola i lepu kucu u Torontu.Uvek se zapitam u tisini, gde bismo mi bili u ovim godinama da nismo izgubili dekadu tamo uzalud, iduci prakticno u nazad...da je moguce da izadjes sa faxa nadjes pristojan posao sa dobrom platom i krenes u zivot, krenes da zivis i da stvaras sebi dom, porodicu, budes zadovoljan svojim uspehom i time sto ides unapred a ne stojis u mestu...nikad nije kasno, znam.
I dalje mislim da je ovaj grad dobar za start emigranta, postoje uvek prijatelji i rodjaci koji bi im eventualno olaksali pocetak, ima dosta resursa za usavrsavanje i pristojna kolicina posla u odnosu na manje gradove, nekako svega ima vise, ukljucujuci guzve i ljude :))
Moj opsti utisak o njemu je miks pozitivnog i zanemarljivo malo negativnog za tako prostranu sredinu, ipak svako u njemu ima svoju pricu i svoju viziju grada tako da nikada ne bih zavrsila pisuci o svemu sto nekog moze da zanima o Torontu, nadam se da cete ga otkrivati sami i deliti svoje slike sa drugima, mozda i na ovom blogu kao dosad.
Prosecan kanadski grad osim ako nije u pitanju Toronto ili neki drugi veci grad ima vrlo malo opcija za izlazak kakvim ga znamo iz mladosti tamo. Kada sam odrastala devedesetih izlazilo se oko 11 a ostajalo do 5 ujutru u gradu, diskotekama ili kafanama…takvo nesto ovde ne postoji.
Punoletni mogu da izadju u restoran, bar, u Londonu imaju opcije u vidu striptiz klubova I gej barova ali nisam svesna da postoji nesto nalik onim ogromnim diskotekama u kojima sam ja visila sa 17, 18 godina ali postoji kanadska verzija studentskih klubova i pivnica…Tinejdzerima je izlazak klopa u trznom sa drugarima a vecina trznih se zatvara oko 9, u 10 vise po parkovima I hvataju zadnji bus kuci. Studenti vise po picerijama I pabovima, postoje letnje baste, kafici, pivnice ali mislim da I oni nisu otvoreni duze od 2, nisam sigurna.
Pre neko vece setali smo nocu Gradom i zaista me je odusevilo mnostvo mladih ljudi na ulicama, licilo je na nesto sto se univerzalno zove korzo :) gomila studentarije setala se ulicom u kojoj je najvise kafica i pivnica i svi su trazili mesto, slike su mi na drugom kompu ali stavicu ih dole cim stignem.
Kad sam vec kod drustvenog zivota, primetila sam da je to jedna od spornih sitnica na koje se ljudi u emigraciji ponekad zale. Pre par meseci bili smo u posetu poznanicima koji se posle 40 godina vracaju tamo, oni su stariji ljudi, materijalno obezbedjeni I sa kanadskim penzijama, imaju decu tamo I verovatno dosta razloga za povratak, ali ono sto mi je bilo smesno je komentar zene koja je rekla kada sam je izmedju ostalog pitala zasto se vracaju da je nervira sto kao pusac ne moze da sedne u kafanu, slusa tamburase I zapali ko covek…eto sta coveku moze da nedostaje.Meni je to smesno ali ona je bila mrtva ozbiljna.
Mladim ljudima trebaju izlasci i drustveni zivot, kao i onima kojima je to gust, meni licno treba igraliste, bazen, kajakarenje, cvetne baste i jurnjava za dobrom fotkom...Iskreno, mislim da svako ovde moze da pronadje nesto za sebe.Preko nedelje se ima malo vremena i volje jer dok dodjes kuci vec je proslo 6 ali vikendi su sasvim ok za raznorazne aktivnosti i druzenja ako vam to prija.
Ovog vikenda su se otvorila vodena igralista ili splash pads i wadding pools i vikendom kada je toplo , a ovih dana je 30tak stepeni, izbegavamo kuvanje pravimo sendvice i bezimo u park i na prskanje :).Obicno na sajtovima gradova mozete naci njihove lokacije , radno vreme i ostale informacija za mame.
Ako imate tu srecu da ste u Torontu, ne treba da brinete o tome sta cete raditi vikendom, samo treba da pogledate na net i odaberete jedno od mnogobrojnih letnjih desavanja.Sledeci grad u koji se selimo za par meseci je Waterloo, tako da cu imati nesto da napisem i o njemu.
O Torontu
bi mogla biti napisana knjiga, ali i to bi bilo malo...
Oblast poznatija kao GTA, greater Toronto area obuhvata vise od 10tak gradica i oko 5 miliona ljudi, vec sam ranije pisala o gardineru i 401 i vecim ulicama koje su neka vrsta orijentira.Kanadski naziv za mutikulturalizam je mozaik, to se konkretno moze primeniti na grad, ponekad mi se cini da ima kockice ili kako to ovde zovu dzepove lepih i ne bas tako lepih delova, postoje nekoliko delova koje bih licno izbegavala za iznajmljivanje stanova kao sto su Skarboro, East york, jane i Finch i sam centar oko Queen ulice gde su sklonista, prelepi delovi su u Etobiku mada i tamo ima manje lepih ali ono sto sam videla mi se dopalo, moj dragi North york sa Don Millsom,Woodbine i Beaches, Harbourfront, Yonge, Deo Eglinton ulice oko centra, St Claire i Oriola park su ok, hyde park ima isto lepih mesta okolo...ali sve zavisi od toga gde nadjete posao, jer kretanje kroz Toronto je najteza stvar vezana za ovaj grad, metro je leti stalno u popravkama, busevi su u spicu prepuni iako ja nisam imala problema a za 30km kolima u guzvi sa semaforima moze proci i par sati...mada posle nekog vremena covek se navikne i pocne da uzima saobracaj i guzvu u obzir kada nesto planira, dobra ideja je slusati radio ili pratiti tv program na kom emituju vesti vezane za grad.
U Torontu mozete pronaci milion ustanova za pomoc emigrantima, otidjite do najblize biblioteke radnici su obuceni da vam pomognu da popunite papire, nadjete stan, usmere vas na agencije za pomoc u trazenju posla...vrlo su ljubazni.
Pored Ymca i access organizacija imate i http://www.skillsforchange.org/, verujem da vam nece biti tesko da pronadjete ono sto trazite u ovako velikom i bogatom gradu.
Za Toronto me vezuje mesavina ljubavi i mrznje, oni koji prate postove znaju zasto, u torontu cete uvek biti gost, emigrant okruzen sljastecim sjajem koji nikada nece moci da ima vise od iznajmljene sobice sa pogledom na grad koji raste uvis svakog dana...osim ako ne dobijete na lutriji :). Ne volim guzvu i saobracaj, ne volim metez ali obozavam decji muzej i ostale muzeje, zoo, jezero sa plazama, parkova i kulturna desavanja.
Znam iz licnog iskustva da su ljudi cinicni kada dolaze, ako bezite glavom bez obzira od losih stvari u neizvesnu buducnost, kazete sebi: ne idem ja tamo da setam po muzejima i parkovima idem da rintam i da uspem, samo ne zaboravite da je ZIVOT ONO STO VAM SE DOGADJA DOK VI CEKATE I PLANIRATE NESTO DRUGO...i zivot prolazi bez mnogo marenja gde ste bili i sta ste radili, zato vecina ovde insistira na work-life balansu, a to znaci bez obzira koliko si ocajan i sta radis na pocetku ne zaboravi da je to tvoj zivot i da treba malo i da ga ozivis necim lepim, osim toga vecina kulturnih desavanja i institucije je besplatna ili kosta 10tak dolara.Vec sam rekla da se subotom ujutru mogu dobiti besplatne karte za porodicu u bibliotekama.
Evo par korisnih linkova
http://www.toronto4kids.com/
http://www1.toronto.ca/wps/portal/refresh/toronto?vgnextoid=6bf6d1e80065c210VgnVCM10000067d60f89RCRD
http://www.festivalsandeventsontario.ca/main.cfm
http://www.ontariotravel.net
http://www.toronto.ca/culture/museums/index.htm
Web sajt grada ima sve sto ce vam ikada trebati i zanimati vas, spisak resursa, zabavista, skole, oblasti za stanovanje, prevoz....
Mesta koja preporucujem su Ontario Science centre, ROM, Toronto ZOO, Vaughan mill prelep shopping centar u Vonu i Scarboro shopping centre, Eaton mall i Lawrence market, Riverdale farm, Edvards gardens i evergreen brickworks.
Videcete da je nemoguce upoznati grad nakon godina zivota u njemu toliko toga ima da se otkrije i vidi, u Torontu nema sanse da nekom bude dosadno.
Ljudima koji vole urban zivot, stil i dinamiku, koji se pronalaze u dizajnu, umetnosti i ne spadaju pod stereoptipe Toronto je meka. Konvencionalistima kao sto sam ja koji vole mir i tisinu i sto manje te iste dinamike grad je zanimljiv s vremena na vreme ali u vecini slucajeva nije pun pogodak.Priznajem da bi bilo lepo ziveti u jednom od mirnih zelenih dzepova, u kucici sa dvoristem u relativno pristojnom komsiluku...samo kada je ovaj grad u pitanju pricamo o milion dolara investicije koje realno emigranti nikada nece imati.
ako prolazeci kroz takve takve oblasti razmisljate odakle im pare, postoje bar 3 odgovora, najcesci je da su druga ili treca generacija u gradu i da su im roditelji ili baba i deda kupili kucu za 80.000 pre 40 godina, te kuce sada vrede milione i svi koji su tada uspeli da je otplate i kasnije prodaju obezbedili su svojoj deci dobar start, drugi odgovor je da kuca ne pripada njima nego banci-uzeta na 30tak godina kredita pre desetak godina sada vredi dvostruko i uglavnom su u pitanju emigranti koji su duze ovde , i treci odgovor mladi radnici u dobro placenim strukama deca kanadjana ili druga generacija emigranata sa dobrom roditeljskom podrskom mogu sebi da priuste pola miliona kredita za kucu ako to zele, znamo decka koji je radio od svoje 23 kao informaticar i za par godina zivota kod roditelja ustedeo preko 150.000 depozita za svoju novu kucu, on sada ima 27, dobro placen posao u informatici svoja kola i lepu kucu u Torontu.Uvek se zapitam u tisini, gde bismo mi bili u ovim godinama da nismo izgubili dekadu tamo uzalud, iduci prakticno u nazad...da je moguce da izadjes sa faxa nadjes pristojan posao sa dobrom platom i krenes u zivot, krenes da zivis i da stvaras sebi dom, porodicu, budes zadovoljan svojim uspehom i time sto ides unapred a ne stojis u mestu...nikad nije kasno, znam.
I dalje mislim da je ovaj grad dobar za start emigranta, postoje uvek prijatelji i rodjaci koji bi im eventualno olaksali pocetak, ima dosta resursa za usavrsavanje i pristojna kolicina posla u odnosu na manje gradove, nekako svega ima vise, ukljucujuci guzve i ljude :))
Moj opsti utisak o njemu je miks pozitivnog i zanemarljivo malo negativnog za tako prostranu sredinu, ipak svako u njemu ima svoju pricu i svoju viziju grada tako da nikada ne bih zavrsila pisuci o svemu sto nekog moze da zanima o Torontu, nadam se da cete ga otkrivati sami i deliti svoje slike sa drugima, mozda i na ovom blogu kao dosad.
Monday, May 21, 2012
Dan u vrticu
Izgleda da prosveta i prosvetari imaju univerzalne probleme sirom sveta...bar iz moje perspektive.Posao, koji je vise hobi jer ga radim par sati nedeljno po pozivu i za minimalac, me vodi u razlicite delove grada i u razlicite skole i u dodir sa razlicitim ljudima i decom...
Kanadske skole su na oko mnogo lepse i uredjenije nego one u kojima sam radila tamo, biblioteke su ogromne i sredjene, u vecini su racunari novi mada ima izuzetaka a sale za fizicko su uvek pod konac ali mi se cini da su manje jer vecina ima ugradjenu pozornicu koja se koristi za priredbe i koja zauzima malo mesta u sali.U vecinu skola ne mozete da usetate tek tako jer imaju recepciju na ulazu gde morate da se javite, mada u neke sam usla bez da me je iko pitao sta cu tu...Katolicke skole su uglavnom starije i nisu tako fensi kao javne skole u novijim delovima grada, sada zidaju naselje van grada koje se zove Dzekson i tu sam videla patern po kom se ovde zida naselje, nesto slicno monopolu, niz placeva u ovalnom luku sa dva ili 3 koncentricna dela okolo centra koji obavezno ukljucuje park, jezerce, igralista, skolu, vrtic i eventualno teren za fudbal ili bejzbol, van naselja na kraku koji izlazi na glavni put je obicno plaza sa prodavnicama i bankom.Tako da je celo naselje ili predgradje samodovoljno, sto se kuca tice u samom centru u zatvorenim kruznim ulicama su uvek ogromne skupe kuce, dalje okolo idu obicne kuce i semi tj dvojne kuce a na rubu su townhouse redovi ili odvojene zatvorene ulice u kojima su condo kuce.Dzekson pored svega ostalog ima i Community centar sa bibliotekom i verskom ustanovom, zasada ima preko 100 kuca ali polako raste.
Tako da ako zamisljate deo grada npr. Masonville znate da je on sastavljen npr iz 3 dela nalik na Dzekson, u Londonu postoji dosta skola koje se zovu French immersion school zbog toga sto se veci deo nastave odrzava na francuskom, pored katolickih i javnih.Dalje, u skolama je uvedena inkluzija, koju sada pokusavaju da uvedu tamo, pod nazivom All Kids Belong ili AKB sto znaci da deca sa razlicitim blagim retardacijama, daunovim sindromom i drugim "invaliditetima" pohadjaju skolu u regularnim razredima i nisu odvojena u specijalne skole.
Postoji nesto sto se zove procenat ili ratio kada su u pitanju uzrasti, npr.u infant grupi na 9 beba ide 3 vaspitaca, znaci 1 na 3, u todler grupi do 2.5 godine ide 1 na 5, u preschool deca od 3 i 4 godine ide 1 na 8, znaci u grupi koja ima najvise 16oro dece rade 2 vaspitaca, i JK ili junior kindergarten deca od 4 i 5 godina dolaze 2 vaspitaca na 20oro dece.Grupe se uglavnom drze na 16 za vecu decu a grupe sa manjom decom zavise od velicine vrtica ali uglavnom su manje.U proseku jedan vrtic ima oko 5 soba i kuhinju. Svaka soba je za razlicit uzrast i ima svoje kupatilo a ponekad za male i svoju spavaonicu, sobe su organizovane po centrima interesovanja npr kutak za igru, kutak za likovno i glinu, kutak za mir gde imaju sofu i fotelje sa knjigama i muzikom, deca retko kad rade zajedno istu stvar, svako radi sta mu se tog trenutka radi, igraju se, citaju, pricaju...
Dan pocinje u 9 doruckom, imali smo tost namazan puterom i marmeladom i solju mleka.Posle dorucka ide sat i nesto slobodne igre ili neka zajednicka aktivnost npr. pravljenje neceg od plastelina ili citanje price, zatim se ide napolje do pola 12 kada je rucak.Hrana je sveze kuvana i tog dana smo imali makarone sa sirom,kecap, grasak salatu, grozdje, tost namazan margarinom i peceno belo meso, sve je u cinijicama koje se stave na sto za kojim sedi 5 dece i 1 vaspitac, za vreme rucka bilo nas je 3, deca sama sebi sipaju sta zele da jedu i koliko zele da jedu i koliko puta zele - sipaju, uz to dobiju casu soka ili vode. Kada zavrse sklone sto za sobom.Niko ne mora da jede nesto sto ne voli, niti svi moraju da jedu ako ne zele, za vreme rucka podstice se samostalnost i porodicna atmosfera uz pricu.
Posle rucka se cita prica za laku noc i spava od 12 do 2, neka deca ustanu oko pola 3.Svi moraju da leze na svojim lezaljkama i dremaju, ako ustanu ranije mogu da odu u kutak za crtanje da ne bude druge. Posle spavanja sledi opet neka aktivnost ili igra, uzina u 4 i izlazak napolje do 5. Uzina je bila kolac sa jabukama i 3 parceta sira.
Svaki put kada izlaze mazemo ih kremom za suncanje.
Ono sto je mene iznenadilo je koliko je vecina dece tog uzrasta samostalna, npr kada se pokvase igrajuci se vodom sami moraju da se presvuku od glave do pete, neka deca sama sebi navlece pelene, imitacija donjeg vesa koja se ovde zove pull ups, kupatilo je non stop otvoreno i koriste ga dve grupe tj dve sobe tako da se malo malo neko gologuzo klince seta okolo jer je zaboravilo da izvadi donji ves iz ranca koji je u plakaru van sobe...medeni su.
U ogradjenom dvoristu imaju igraliste sa toboganom, bastu sa stolicama i lezaljkama i deo sa peskom i vodom gde mogu da prave haos i blato :).
Ovaj vrtic u kom sam bila me je odusevio i mislim da je divan i da se divno ophode prema deci, ali nisu svi vrtici jednaki jer svi imaju slobodu da sprovode svoj plan i program.
Prosecna cena vrtica u gradovima ontarija oko Toronta je od 750 do 850 dolara, prosek za London za dete od 3 god je 815, Kicener i Waterloo 820, Toronto 1000, dan u kucnom vrticu ili bebisiting je od 30 do 35 $, dan u vrticu je u proseku 40-45 $, Toronto dan u vrticu 50-60$.Radno vreme vrtica je od 7 ujutru do 6 popodne.Neki vrtici ne sluze svoju hranu nego morate da pakujete rucak i uzinu, a neki posebno naplacuju menjanje pelena, ali to sam videla samo u Torontu, u Londonu imaju sveze kuvanu hranu i pelene nisu problem.
Kanadske skole su na oko mnogo lepse i uredjenije nego one u kojima sam radila tamo, biblioteke su ogromne i sredjene, u vecini su racunari novi mada ima izuzetaka a sale za fizicko su uvek pod konac ali mi se cini da su manje jer vecina ima ugradjenu pozornicu koja se koristi za priredbe i koja zauzima malo mesta u sali.U vecinu skola ne mozete da usetate tek tako jer imaju recepciju na ulazu gde morate da se javite, mada u neke sam usla bez da me je iko pitao sta cu tu...Katolicke skole su uglavnom starije i nisu tako fensi kao javne skole u novijim delovima grada, sada zidaju naselje van grada koje se zove Dzekson i tu sam videla patern po kom se ovde zida naselje, nesto slicno monopolu, niz placeva u ovalnom luku sa dva ili 3 koncentricna dela okolo centra koji obavezno ukljucuje park, jezerce, igralista, skolu, vrtic i eventualno teren za fudbal ili bejzbol, van naselja na kraku koji izlazi na glavni put je obicno plaza sa prodavnicama i bankom.Tako da je celo naselje ili predgradje samodovoljno, sto se kuca tice u samom centru u zatvorenim kruznim ulicama su uvek ogromne skupe kuce, dalje okolo idu obicne kuce i semi tj dvojne kuce a na rubu su townhouse redovi ili odvojene zatvorene ulice u kojima su condo kuce.Dzekson pored svega ostalog ima i Community centar sa bibliotekom i verskom ustanovom, zasada ima preko 100 kuca ali polako raste.
Tako da ako zamisljate deo grada npr. Masonville znate da je on sastavljen npr iz 3 dela nalik na Dzekson, u Londonu postoji dosta skola koje se zovu French immersion school zbog toga sto se veci deo nastave odrzava na francuskom, pored katolickih i javnih.Dalje, u skolama je uvedena inkluzija, koju sada pokusavaju da uvedu tamo, pod nazivom All Kids Belong ili AKB sto znaci da deca sa razlicitim blagim retardacijama, daunovim sindromom i drugim "invaliditetima" pohadjaju skolu u regularnim razredima i nisu odvojena u specijalne skole.
Postoji nesto sto se zove procenat ili ratio kada su u pitanju uzrasti, npr.u infant grupi na 9 beba ide 3 vaspitaca, znaci 1 na 3, u todler grupi do 2.5 godine ide 1 na 5, u preschool deca od 3 i 4 godine ide 1 na 8, znaci u grupi koja ima najvise 16oro dece rade 2 vaspitaca, i JK ili junior kindergarten deca od 4 i 5 godina dolaze 2 vaspitaca na 20oro dece.Grupe se uglavnom drze na 16 za vecu decu a grupe sa manjom decom zavise od velicine vrtica ali uglavnom su manje.U proseku jedan vrtic ima oko 5 soba i kuhinju. Svaka soba je za razlicit uzrast i ima svoje kupatilo a ponekad za male i svoju spavaonicu, sobe su organizovane po centrima interesovanja npr kutak za igru, kutak za likovno i glinu, kutak za mir gde imaju sofu i fotelje sa knjigama i muzikom, deca retko kad rade zajedno istu stvar, svako radi sta mu se tog trenutka radi, igraju se, citaju, pricaju...
Dan pocinje u 9 doruckom, imali smo tost namazan puterom i marmeladom i solju mleka.Posle dorucka ide sat i nesto slobodne igre ili neka zajednicka aktivnost npr. pravljenje neceg od plastelina ili citanje price, zatim se ide napolje do pola 12 kada je rucak.Hrana je sveze kuvana i tog dana smo imali makarone sa sirom,kecap, grasak salatu, grozdje, tost namazan margarinom i peceno belo meso, sve je u cinijicama koje se stave na sto za kojim sedi 5 dece i 1 vaspitac, za vreme rucka bilo nas je 3, deca sama sebi sipaju sta zele da jedu i koliko zele da jedu i koliko puta zele - sipaju, uz to dobiju casu soka ili vode. Kada zavrse sklone sto za sobom.Niko ne mora da jede nesto sto ne voli, niti svi moraju da jedu ako ne zele, za vreme rucka podstice se samostalnost i porodicna atmosfera uz pricu.
Posle rucka se cita prica za laku noc i spava od 12 do 2, neka deca ustanu oko pola 3.Svi moraju da leze na svojim lezaljkama i dremaju, ako ustanu ranije mogu da odu u kutak za crtanje da ne bude druge. Posle spavanja sledi opet neka aktivnost ili igra, uzina u 4 i izlazak napolje do 5. Uzina je bila kolac sa jabukama i 3 parceta sira.
Svaki put kada izlaze mazemo ih kremom za suncanje.
Ono sto je mene iznenadilo je koliko je vecina dece tog uzrasta samostalna, npr kada se pokvase igrajuci se vodom sami moraju da se presvuku od glave do pete, neka deca sama sebi navlece pelene, imitacija donjeg vesa koja se ovde zove pull ups, kupatilo je non stop otvoreno i koriste ga dve grupe tj dve sobe tako da se malo malo neko gologuzo klince seta okolo jer je zaboravilo da izvadi donji ves iz ranca koji je u plakaru van sobe...medeni su.
U ogradjenom dvoristu imaju igraliste sa toboganom, bastu sa stolicama i lezaljkama i deo sa peskom i vodom gde mogu da prave haos i blato :).
Ovaj vrtic u kom sam bila me je odusevio i mislim da je divan i da se divno ophode prema deci, ali nisu svi vrtici jednaki jer svi imaju slobodu da sprovode svoj plan i program.
Prosecna cena vrtica u gradovima ontarija oko Toronta je od 750 do 850 dolara, prosek za London za dete od 3 god je 815, Kicener i Waterloo 820, Toronto 1000, dan u kucnom vrticu ili bebisiting je od 30 do 35 $, dan u vrticu je u proseku 40-45 $, Toronto dan u vrticu 50-60$.Radno vreme vrtica je od 7 ujutru do 6 popodne.Neki vrtici ne sluze svoju hranu nego morate da pakujete rucak i uzinu, a neki posebno naplacuju menjanje pelena, ali to sam videla samo u Torontu, u Londonu imaju sveze kuvanu hranu i pelene nisu problem.
Thursday, May 10, 2012
Gradovi Ontarija: London, ON
Jedan kratak osvrt na gradove u kojima sam dosad bila u Ontariju, sa dosta korisnih linkova.
London je prosecan kanadski grad ciji je nadimak forest city od oko 350.000 stanovnika, s obzirom da je prostran i u vecini delova lepo sredjen nema neku preteranu frku sa saobracajem i guzvom.Kanadjani ga opisuju kao miran porodicni grad i univerzitetski centar.
Osim nekoliko softverskih kompanija koje se mahom bave igricama i satelitskim sistemima nema neku IT industriju, vecinu poslova generisu UWO fakultet, nekoliko velikih bolnica od kojih je najveca Victoria i medicinski istrazivacki centri pri fakultetu.Sto se ostalih poslova tice uglavnom su u pitanju proizvodni i sastavljacki pogoni auto industrije koja je pretrpela par udaraca prethodnih godina nakon americke krize...Region juznog Ontarija ima razvijenu poljoprivredu, uzgoj stoke i zivine i vocnjake, naftni centar je Sarnija na americkoj granici, a Leamington se naziva prestonicom paradajza i ostalog povrca koje se gaji u plastenicima.
Geografski London se nalazi izmedju jezera Huron oko 60km od poznatog letovalista Grand Bend i jezera Erie koje je poznato po jesenjim migracijama monarha na Point Pele.Na stotinak kilometara juzno je Windsor a sa severne strane je Kitchener Waterloo i posle njega GTA.Jedini gradic u blizini Londona je St.Thomas u kom je moj omiljeni najlepsi rasadnik Canadale, a posle njega na putu do jezera Iri Port Stanley jos jedno poznato turisticko mestasce.
Delovi grada koje treba izbegavati se nalaze istocno i jugoistocno od centra, istocni deo grada ima 25% stanovnistva na socijali i znacajan problem sa beskucnicima i drogom, s obzirom da se prihvatilista, mentalne klinike i metadonske klinike nalaze u tom delu.
Delovi grada koji se zovu Masonville, Byron, i predgradja Lambeth, Jackson i Komoka su nove rezidencijalne oblasti sa skupim kucama i dobrim skolama.
Srednji sloj zivi u juznom delu gde su White Oaks pretezno emigrantski deo, Westmount, Berkshire village, Pond Mills koji su svi relativno lepo sredjeni i ok za zivot.
Savet za stanovanje ukoliko ne volite probleme izbegavajte sam centar grada istocno od Wellington ulice i bilo sta u istocnom delu pogotovo Dundas street jer su svratista i klinike kao i centar za imigrante nazalost u toj ulici.
ZA pomoc imigrantima ima nekoliko institucija pored YMCA tu su Cross Cultural Learners Centre na Dundas ulici ili CCLC gde mozete pronaci prevodioca i Access centre za one koji zele da rade u regulisanoj struci ili akredituju diplomu, za zene postoji i Women Immigrants of London ili WIL.
Fakultet http://www.uwo.ca/
Koledzi Fanshawe i Westervelt, ima i nekoliko manjih privatnih.
Sta da radite u Londonu u medjuvremenu?
Postoje divne farmerske pijace Covent Garden u centru na kojoj mozete kupiti burek, Western fair market,
http://www.londonsfarmersmarket.ca/londons_farmers_market.html
pored mesta gde se svakog leta odrzava poljoprivredni sajam, i Trails end na Hamilton road van grada buvljak i pijaca na veliko koja podseca na Novosadski najlon, ima zive zivotinje, namestaj, voce i povrce na malo i na dzakove i polovne stvari i antikvitete, radi samo subotom do 5.
Za decu postoji Childrens Museum i Storybook gardens u Springbank parku, i zatvorena igraonica za kisne dane Adventures on Wonderland.
Na jesen vredi obici farme npr. http://www.applelandstation.com/ ili farmu meda u Aylmeru http://www.clovermead.com/
http://www.londontourism.ca/Things-To-Do
Istorijska mesta su muzej arheologije i Fanshawe Pioneer village.
Centar je prepun fensi restorana od kojih su poznati nemacki Marienbad, i Taste of budapest.
Konsultujte urbanspoon ili yelp ili http://www.londonsource.com/
Etno hrana iz nasih krajeva moze se naci u Alicia's na Trafalgar ulici, pekari Gigolaj koja ima burek i cevape i domaci hleb, Litvanac na Trails end pijaci prodaje cvarke i domacu slaninu i kobasicu, postoji restoran http://www.facebook.com/kantinalondon a poznata je i Angelo's prodavnica.
Ukoliko ste ljubitelj organic hrane donece vam je do kuce svezu sa farmi http://onthemoveorganics.ca/.
Verske ustanove za nekog sa prostora bivse jugoslavije: Pravoslavna crkva Sv.Sava,
Holborn dzamija
Za trazenje stana: neke od vecih zgrada pripadaju agencijama Homestead, Transglobe i Tricar.
Autobuske linije.
Ako sam nesto izostavila, pitajte.
London je prosecan kanadski grad ciji je nadimak forest city od oko 350.000 stanovnika, s obzirom da je prostran i u vecini delova lepo sredjen nema neku preteranu frku sa saobracajem i guzvom.Kanadjani ga opisuju kao miran porodicni grad i univerzitetski centar.
Osim nekoliko softverskih kompanija koje se mahom bave igricama i satelitskim sistemima nema neku IT industriju, vecinu poslova generisu UWO fakultet, nekoliko velikih bolnica od kojih je najveca Victoria i medicinski istrazivacki centri pri fakultetu.Sto se ostalih poslova tice uglavnom su u pitanju proizvodni i sastavljacki pogoni auto industrije koja je pretrpela par udaraca prethodnih godina nakon americke krize...Region juznog Ontarija ima razvijenu poljoprivredu, uzgoj stoke i zivine i vocnjake, naftni centar je Sarnija na americkoj granici, a Leamington se naziva prestonicom paradajza i ostalog povrca koje se gaji u plastenicima.
Geografski London se nalazi izmedju jezera Huron oko 60km od poznatog letovalista Grand Bend i jezera Erie koje je poznato po jesenjim migracijama monarha na Point Pele.Na stotinak kilometara juzno je Windsor a sa severne strane je Kitchener Waterloo i posle njega GTA.Jedini gradic u blizini Londona je St.Thomas u kom je moj omiljeni najlepsi rasadnik Canadale, a posle njega na putu do jezera Iri Port Stanley jos jedno poznato turisticko mestasce.
Delovi grada koje treba izbegavati se nalaze istocno i jugoistocno od centra, istocni deo grada ima 25% stanovnistva na socijali i znacajan problem sa beskucnicima i drogom, s obzirom da se prihvatilista, mentalne klinike i metadonske klinike nalaze u tom delu.
Delovi grada koji se zovu Masonville, Byron, i predgradja Lambeth, Jackson i Komoka su nove rezidencijalne oblasti sa skupim kucama i dobrim skolama.
Srednji sloj zivi u juznom delu gde su White Oaks pretezno emigrantski deo, Westmount, Berkshire village, Pond Mills koji su svi relativno lepo sredjeni i ok za zivot.
Savet za stanovanje ukoliko ne volite probleme izbegavajte sam centar grada istocno od Wellington ulice i bilo sta u istocnom delu pogotovo Dundas street jer su svratista i klinike kao i centar za imigrante nazalost u toj ulici.
ZA pomoc imigrantima ima nekoliko institucija pored YMCA tu su Cross Cultural Learners Centre na Dundas ulici ili CCLC gde mozete pronaci prevodioca i Access centre za one koji zele da rade u regulisanoj struci ili akredituju diplomu, za zene postoji i Women Immigrants of London ili WIL.
Fakultet http://www.uwo.ca/
Koledzi Fanshawe i Westervelt, ima i nekoliko manjih privatnih.
Sta da radite u Londonu u medjuvremenu?
Postoje divne farmerske pijace Covent Garden u centru na kojoj mozete kupiti burek, Western fair market,
http://www.londonsfarmersmarket.ca/londons_farmers_market.html
pored mesta gde se svakog leta odrzava poljoprivredni sajam, i Trails end na Hamilton road van grada buvljak i pijaca na veliko koja podseca na Novosadski najlon, ima zive zivotinje, namestaj, voce i povrce na malo i na dzakove i polovne stvari i antikvitete, radi samo subotom do 5.
Za decu postoji Childrens Museum i Storybook gardens u Springbank parku, i zatvorena igraonica za kisne dane Adventures on Wonderland.
Na jesen vredi obici farme npr. http://www.applelandstation.com/ ili farmu meda u Aylmeru http://www.clovermead.com/
http://www.londontourism.ca/Things-To-Do
Istorijska mesta su muzej arheologije i Fanshawe Pioneer village.
Centar je prepun fensi restorana od kojih su poznati nemacki Marienbad, i Taste of budapest.
Konsultujte urbanspoon ili yelp ili http://www.londonsource.com/
Etno hrana iz nasih krajeva moze se naci u Alicia's na Trafalgar ulici, pekari Gigolaj koja ima burek i cevape i domaci hleb, Litvanac na Trails end pijaci prodaje cvarke i domacu slaninu i kobasicu, postoji restoran http://www.facebook.com/kantinalondon a poznata je i Angelo's prodavnica.
Ukoliko ste ljubitelj organic hrane donece vam je do kuce svezu sa farmi http://onthemoveorganics.ca/.
Verske ustanove za nekog sa prostora bivse jugoslavije: Pravoslavna crkva Sv.Sava,
Holborn dzamija
Za trazenje stana: neke od vecih zgrada pripadaju agencijama Homestead, Transglobe i Tricar.
Autobuske linije.
Ako sam nesto izostavila, pitajte.
Thursday, May 3, 2012
Buridanov magarac
Par zanimljivih linkova
http://www2.macleans.ca/canadas-most-dangerous-cities-the-rankings/
Konacno je otoplilo, ovih dana je pravo leto sa letnjim pljuskovima i grmljavinom,
moje pisanje se proredilo iz dva uobicajena razloga, prvi je mrzi me i pomalo sam iscrpla teme a drugi je radim pa vecinu vremena provodim van kuce.
Kako to obicno biva u nasem zivotu postoje godine kada ne mozes da se pomeris u pravcu u kom zelis koliko god da zapinjes a onda naidje jedna kada imas osecaj da se 365 dana kotrljas nizbrdo koceci petama...Takva je ova godina za mene, pocetkom februara sam konacno dobila licencu i kanadsku diplomu,krajem marta sam poslala rezime na 2 konkursa, pocetkom aprila bila pozvana na jedan intervju pa onda na drugi, sredinom aprila pocela da radim na jednom poslu i sada dobila i drugi...Pitam se sta bi mi se desilo da sam poslala papire na 10 mesta...
U medjuvremenu moj dragi je konkurisao po drugim gradovima u vecim kompanijama...I naravno dobio je posao u drugom gradu ili da se ispravim, u prvom gradu u kom smo ziveli u Kanadi...konacno...
Sada sam u smesnoj poziciji, iako radim part time i za minimalac dobila sam sansu da predjem u vrtic na full time i malo vecu satnicu od minimalca ali cu izgleda morati da ostavim i jedan i drugi posao da bih trazila treci u cetvrtom gradu :))))
Life is funny sometimes.
Juna ce biti 2 godine kako smo dosli i kako stvari stoje zatvoricemo krug koji smo napravili po Ontariju vrativsi se na pocetnu tacku.Jos uvek ne znam da li je to dobro za nas, ali sudeci po svemu sto smo dosad uradili svaka odluka koju smo doneli je uglavnom bila dobra po nas, radno i zivotno iskustvo su nam se znatno povecali, pogled na svet i zivot nam se prosirio i promenio bar malo, a finansije su pratile nas napredak podjednako pristojno, popravili smo svoje rezimee i stvorili sebi sansu da radimo na vise polja.
Ako radis jedan posao godinama posle nekog vremena ga savladas i radis toliko lako da pocne da ti biva dosadno, prestanes da ucis i napredujes i uljuljkas se...ziveti lako i jednostavno i raditi po rutini je super ako svet funkcionise toliko stabilno da mozes da racunas da ces sa prvog posla u penziju, nazalost mislim da su ta vremena odavno prosla u svim zemljama sveta.Ljude otpustaju posle 17 godina rada u istoj firmi, kada su u kasnim godinama za ucenje novog i preplaseni od trazenja posla i gubitka stabilnosti, izmakne im se tlo pod nogama, to je prilican udarac za nekog ko je u kreditima i ima decu na studijama i ko nije jos blizu penzije.
Menjati posao non stop, raditi sa razlicitim ljudima i uciti iznova nove stvari pored svog posla je tesko, naporno i uvek te drzi na ivici ali ipak znas da sta god da se desi da si ti taj koji kreira svoju sudbinu i da imas dovoljno znanja i vestine da se izboris sa vecinom stvari koje ti zivot stavi na put.Naviknes se na dinamiku i promene pa jedna vise ili manje ne znaci puno, ali ima vise stresa.
Primetila sam da smo poceli u zivotu mnogo vise da rizikujemo i da zivimo zivot bez mnogo osvrtanja na stvari koje nisu isle po planu.
Po meni postoje 2 nacina da ides kroz zivot, da ostanes tamo gde te bog o zemlju tresnuo da citiram svog prijatelja ili da ides napred,za moju mamu moj zivot je previse cimanja i idenja napred ali ja ne mislim tako, mislim da je super sto mi se u zivotu uvek pruzi sansa da vidim jos jedan kutak sveta i upoznam neke nove zanimljive ljude ili ponovo vidim stare...Ali to vec svi znamo.
Sve u svemu, moracu da se privremeno odlucim za jedan od ova dva posla ionako cu ga raditi jos mesec il dva i onda se pakujem i selim, opet.Zao mi je zbog poslova, nije mi zao zbog selidbe, nadam se opet da se selimo na bolje i da ce nam i ovo iskustvo doneti nesto lepo samo ne smem previse da ocekujem jer se opet upustamo u veliki rizik, ali jednom se zivi, bolje mi je da kazem da smo pokusali nego da se pitam sta bi se desilo da smo ikad pokusali...
PS. Ljudi koji imaju slabe zivce i lose podnose stres ne bi trebalo sebi ovo da rade u zivotu :)
http://www2.macleans.ca/canadas-most-dangerous-cities-the-rankings/
Konacno je otoplilo, ovih dana je pravo leto sa letnjim pljuskovima i grmljavinom,
moje pisanje se proredilo iz dva uobicajena razloga, prvi je mrzi me i pomalo sam iscrpla teme a drugi je radim pa vecinu vremena provodim van kuce.
Kako to obicno biva u nasem zivotu postoje godine kada ne mozes da se pomeris u pravcu u kom zelis koliko god da zapinjes a onda naidje jedna kada imas osecaj da se 365 dana kotrljas nizbrdo koceci petama...Takva je ova godina za mene, pocetkom februara sam konacno dobila licencu i kanadsku diplomu,krajem marta sam poslala rezime na 2 konkursa, pocetkom aprila bila pozvana na jedan intervju pa onda na drugi, sredinom aprila pocela da radim na jednom poslu i sada dobila i drugi...Pitam se sta bi mi se desilo da sam poslala papire na 10 mesta...
U medjuvremenu moj dragi je konkurisao po drugim gradovima u vecim kompanijama...I naravno dobio je posao u drugom gradu ili da se ispravim, u prvom gradu u kom smo ziveli u Kanadi...konacno...
Sada sam u smesnoj poziciji, iako radim part time i za minimalac dobila sam sansu da predjem u vrtic na full time i malo vecu satnicu od minimalca ali cu izgleda morati da ostavim i jedan i drugi posao da bih trazila treci u cetvrtom gradu :))))
Life is funny sometimes.
Juna ce biti 2 godine kako smo dosli i kako stvari stoje zatvoricemo krug koji smo napravili po Ontariju vrativsi se na pocetnu tacku.Jos uvek ne znam da li je to dobro za nas, ali sudeci po svemu sto smo dosad uradili svaka odluka koju smo doneli je uglavnom bila dobra po nas, radno i zivotno iskustvo su nam se znatno povecali, pogled na svet i zivot nam se prosirio i promenio bar malo, a finansije su pratile nas napredak podjednako pristojno, popravili smo svoje rezimee i stvorili sebi sansu da radimo na vise polja.
Ako radis jedan posao godinama posle nekog vremena ga savladas i radis toliko lako da pocne da ti biva dosadno, prestanes da ucis i napredujes i uljuljkas se...ziveti lako i jednostavno i raditi po rutini je super ako svet funkcionise toliko stabilno da mozes da racunas da ces sa prvog posla u penziju, nazalost mislim da su ta vremena odavno prosla u svim zemljama sveta.Ljude otpustaju posle 17 godina rada u istoj firmi, kada su u kasnim godinama za ucenje novog i preplaseni od trazenja posla i gubitka stabilnosti, izmakne im se tlo pod nogama, to je prilican udarac za nekog ko je u kreditima i ima decu na studijama i ko nije jos blizu penzije.
Menjati posao non stop, raditi sa razlicitim ljudima i uciti iznova nove stvari pored svog posla je tesko, naporno i uvek te drzi na ivici ali ipak znas da sta god da se desi da si ti taj koji kreira svoju sudbinu i da imas dovoljno znanja i vestine da se izboris sa vecinom stvari koje ti zivot stavi na put.Naviknes se na dinamiku i promene pa jedna vise ili manje ne znaci puno, ali ima vise stresa.
Primetila sam da smo poceli u zivotu mnogo vise da rizikujemo i da zivimo zivot bez mnogo osvrtanja na stvari koje nisu isle po planu.
Po meni postoje 2 nacina da ides kroz zivot, da ostanes tamo gde te bog o zemlju tresnuo da citiram svog prijatelja ili da ides napred,za moju mamu moj zivot je previse cimanja i idenja napred ali ja ne mislim tako, mislim da je super sto mi se u zivotu uvek pruzi sansa da vidim jos jedan kutak sveta i upoznam neke nove zanimljive ljude ili ponovo vidim stare...Ali to vec svi znamo.
Sve u svemu, moracu da se privremeno odlucim za jedan od ova dva posla ionako cu ga raditi jos mesec il dva i onda se pakujem i selim, opet.Zao mi je zbog poslova, nije mi zao zbog selidbe, nadam se opet da se selimo na bolje i da ce nam i ovo iskustvo doneti nesto lepo samo ne smem previse da ocekujem jer se opet upustamo u veliki rizik, ali jednom se zivi, bolje mi je da kazem da smo pokusali nego da se pitam sta bi se desilo da smo ikad pokusali...
PS. Ljudi koji imaju slabe zivce i lose podnose stres ne bi trebalo sebi ovo da rade u zivotu :)
Subscribe to:
Posts (Atom)