Birthplace: Belgrade, Canada
novak jankovic
From Wednesday's Globe and Mail
Published Wednesday, Mar. 18, 2009 12:00AM EDT
Last updated Friday, Apr. 10, 2009 1:11AM EDT
On a sunny spring day in 1985, the immigration officer at the Canadian embassy in Serbia looked carefully through my permanent-resident visa application.
"There is a mistake here," she said, pointing to the entry where I had written my address and birthplace. "Kneza Milosa 75 is the embassy's address, not your birth address."
"Well, it is both," I said, happy that the half-hour interview that would determine the continent where I would live for the rest of my life had started with an ice breaker.
The Canadian embassy in Belgrade was built on a piece of land where my family lived when I was born. The townhouse project, with a dozen stacked apartments spread along both sides of a narrow yard, was demolished in the mid-1970s to make room for an impressive, modern, white-marble structure that is now a piece of Canada in Serbia.
I never seriously believed in theories claiming that the things that happen to us are not truly accidents and coincidences, but rather the products of synchronicity (C.G. Jung) or spontaneous fulfillments of desire (Deepak Chopra).
But then I, born outside Canada, lived from the beginning on a piece of land that was to become Canadian territory. Coincidence or not I liked it, and later I used convenient social opportunities to brag that "Canadianship" was bestowed upon me by my birthplace rather than by my good score on the immigration interview.
During the interview, I couldn't help but think of how unusual it was that I was talking to a Canadian embassy officer in the same space where I once lived and played.
The embassy's reception area was where I played soccer on a small paved yard built on top of the project's winter storage cellar. The large window of the interview room looked down to the main boulevard where we used to gather to greet Tito as he returned from his "peace trips" to fellow nonaligned countries. The ambassador's office was roughly where a long narrow terrace shared by all the tenants had been, and where the boys gathered to tell stories about the Westerns that had started to invade Belgrade cinemas in the early 1960s.
The immigration officer was inquisitive and polite, a true Canadian. She wanted to know a few facts from my background before popping the big question: "Why Canada?"
The same question later followed me through my new acquaintances and friendships in the True North. Why Canada? I always had a feeling the question sounded more like: "Why Canada of all places?" Maybe even: "Why on Earth Canada?"
But I invariably saw a touch of humour, self-doubt and innocent curiosity in the manner in which the question was asked. It was as if it were meant to convey to the respondent: We are serious hard-working people but deep down in our souls we know we are just explorers of this vast space in the north entrusted to us by providence, merit or accident, or maybe by our collective migrants' spontaneous fulfilment of desire.
Most of us who are new to this continent know very well why we are here. At least we do until we settle, find a job, buy a house, send our kids to school, learn to trust the institutions and stop honking every time a moron in the car beside us makes a wrong move. After we accomplish all of that we tend to become forgetful. We start seeing flaws that would have hardly bothered us before, and we accept the True North with a mature awareness of its imperfections.
Some of us even start asking newcomers: "Why Canada?"
Well, it isn't because of the climate, most newcomers think to themselves, watching in bewilderment as their fellow countrymen have fun skating on outdoor ice rinks or ice fishing on frozen lakes in mid-February. It takes time to get the True North.
Getting used to its often wicked climate is part of the deal. I first shovelled snow on my driveway with a shovel I bought at Woolworth's in Sudbury, soon after I started a new job there in the early 1990s. When my neighbour Bob, whom I had not met before, saw me pass by with the shovel, he said, "You're gonna need a bigger one that that." I laughed. It was a good piece of advice from a fellow True North explorer with experience.
But the True North is also an enormous sheltering sky and an abundant space that humbles, puts things in perspective and gratifies those who comprehend it with a feeling of unrestrained freedom.
The divine silence and the perfect calm of a lake at dawn are spiritual. The pink stone that pops up between endless rows of evergreens in northern Ontario is a piece of art. These are the unexpected and heartwarming gifts for those who are courageous enough to see their spontaneous desires materialize.
Novak Jankovic lives in Ottawa.
Thursday, December 29, 2011
Thursday, December 22, 2011
Konacno gost!
Idu praznici i vreme kada se radujemo najmilijima i gostima, pa tako i ja mogu da vas obradujem da konacno imam novog gosta na blogu,
nadam se da cete uzivati u prici jer znam da ja jesam :), hvala puno autoru!
Ja preko okeana
Gostujući autor na blogu: Transatlantic
Slučajno naletevši na ovaj blog, pročitao sam najveći broj postova na njemu (i nastavljam da čitam) sa velikim interesovanjem. Iako pruža uvid u iskustva, dogodovštine i doživljaje samo jedne useljeničke porodice, on takođe govori, u jednom svom delu, i o uopštenom iskustvu velikog broja migranata u celom svetu. Ovaj blog ima još jednu jako bitnu funkciju: On je neka vrsta alternativnog izvora informacija o Kanadi na srpskom internetu, na kome je, nažalost, i previše negativnih priča o ovoj zemlji.
U ovom (podužem) tekstu (pomalo liči na one feljtone iz Politike) ću probati da sumiram svoje iskustvo sa Kanadom, delom iz želje da za jedan povećam broj pozitivnih tekstova o Kanadi na srpskom jeziku, a delom iz nade da bi moja iskustva i utisci možda mogli da budu od koristi ljudima sa sličnim obrazovnim profilom, a možda čak i zanimljiva, makar delimično, i ostalim čitaocima.
Kako bi tekst bio lakši za čitanje, organizovaću ga u niz delova od kojih će svaki biti odgovor na po jedno pitanje ili mali broj povezanih pitanja.
Hvala vlasnici ovog bloga na prilici da podelim sa njenim čitaocima svoje iskustvo i utiske.
Ko sam ja?
Imam 35 godina i u Kanadu sam se preselio iz Srbije u martu 2003, neposredno pre svog 27. rođendana. U Srbiji sam predavao engleski (jedno kratko vreme u gimnaziji, daleko duže u dve privatne škole jezika, i na kraju i kao lektor na Filološkom fakultetu), kao i španski (u privatnoj školi). Osim toga, bavio sam se prevođenjem, kako pismenim (od poslovnog do naučnog), tako i usmenim (konsekutivnim i simultanim). Danas sam psiholingvista. Doselio sam se po osnovu diplome i zanimanja, sa useljeničkom vizom. Kanadski pasoš imam od 2006.
Zašto sam se preselio u Kanadu?
Ukratko, nije mi se sviđala Srbija. Hteo sam da živim u zemlji gde moj život ima smisla i gde ja imam kontrolu nad njime. Kao i za mnoge druge iseljenike iz Srbije, druge opcije su mi bile Australija i Novi Zeland, s tim što mi je glavna dilema bila između Kanade i Australije. Sitnice su presudile.
Kako su ljudi u Srbiji reagovali na moju odluku da se preselim?
Svi bitni su me podržali. Niko nije probao da me odgovara ili da mi priča kako je u Kanadi grozno (niti bi to imalo nekog uticaja na moju odluku). Roditelji, naravno, nisu bili presrećni što se razdvajamo, ali su znali da je to jedina prava odluka za mene.
Kako je izgledao proces dobijanja vize?
Kada sam diplomirao (u septembru 2001), brže-bolje sam prikupio potrebnu dokumentaciju i stao u red ispred Kanadske ambasade u Beogradu jednog prohladnog oktobarskog jutra. Ne sećam se kada su me pozvali na intervju. To je bilo negde tokom 2002. Imigraciona službenica je dugo sa mnom razgovarala i na kraju mi je rekla da sam prošao, na moje ogromno olakšanje.
Viza mi je stigla u januaru 2003, a na početku marta sam bio u Torontu. Od dana predavanja dokumenata do mog preseljenja je prošla jedna i po godina.
Kako je izgledalo samo preseljenje?
Leteo sam iz Budimpešte preko Amsterdama, KLM-om. Pošto je novac u to vreme još uvek bilo nemoguće slati iz Srbije, ja sam sumu koju su kanadske imigracione vlasti zahtevale preneo „na vlastitoj osobi“, uprkos velikom broju priča koje su tada kružile o pretragama i plenjenjima novca. Recimo samo da nije bilo prijatno, ali dobro se završilo. Rastanak sa roditeljima u Budimpešti je bio tužan, kao što bi se i moglo očekivati. Put je bio dug i naporan sedeo sam između čoveka sa smrdljivim nogama koji se izuo i ogromnog čoveka koji se prelivao preko naslona za ruke. U Torontu sam jako dugo čekao da prođem kroz imigracionu proceduru, a posle sam video i da mi je prtljag ostao u Amsterdamu. Kada sam se našao sa osobom koja me je čekala na aerodromu, gotovo da sam već bio izgubio moć govora (na svim jezicima).
Prvi dani?
Na svu sreću, imao sam gde da živim od samog početka (više o tome u nastavku). Bilo je hladno i posvuda je bilo jako mnogo snega. Vazduh je bio hladan, oštar, i čist. Prvo jutro sam otišao 300 metara niz ulicu do lokalnog tržnog centra da kupim neke najosnovnije stvari i otvorim bankovni račun u Royal Bank of Canada (da bih posle samo nekoliko dana sve pare preselio u CIBC, koja je nudila potpuno besplatan tekući račun tj. chequing account s neograničenim korišćenjem debitne kartice i bankomata, tj. ATM-a). Prvi razgovor s nekim lokalcem sam imao u prodavnici stvari za kuću, gde sam kupio neku kofu i još neke sitnice. Starija gospođa koja je tu radila je bila jako ljubazna i pitala me zašto sam se preselio u Kanadu i kakvi su mi prvi utisci. U prvih nekoliko dana sam se prijavio za sve dokumente koji su potrebni novim useljenicima (o tome ste već čitali na ovom blogu). Kao i mnogi drugi pre i posle mene, imao sam utisak da mi se pare koje sam doneo tope neverovatnom brzinom, jer trebalo je kupiti baš sve.
U Toronto sam stigao sa jako mnogo teoretskog znanja o gradu i zemlji u koje sam se doselio, a u prvim danima, nedeljama i mesecima sam dao sebi za zadatak da preliminarno u praksi istražim grad i mesta o kojima sam do tada samo (mnogo) čitao. U isto vreme, požurio sam i sa dobijanjem kanadske evaluacije svoje srpske diplome (preko WES-a), a otišao sam i do jedne organizacije za pomoć imigrantima, gde mi je savetnica za zapošljavanje (koja je, usput, bila iz Srbije) detaljno objasnila koje korake treba da preduzmem da bih došao do željenog posla nastavnika engleskog za odrasle. Ta žena me je takođe povezala sa dve osobe iz Srbije koje su već dugo imale posao koji sam ja hteo i telefonski razgovori sa njima su mi takođe pomogli da po ubrzanom postupku sastavim svoj lični „ratni plan“ za dobijanje posla.
U tim prvim danima, sećam se da sam danju bio srećan, presrećan što sam tu i što počinjem novi život. Po celi dan sam istraživao Toronto i, uprkos hladnoći, skoro nikada nisam bio kod kuće. Noću, ipak, pre nego što zaspim, bi mi bilo jako teško zbog razdvajanja od dragih s druge strane okeana, i često se dešavalo da ležim na leđima u mraku i zurim u plafon dok mi se suze slivaju u potocima. Moj unutrašnji život tih prvih meseci se sastojao od ogromne radosti i uzbuđenja pomešanih sa strahom, neizvesnošću i tugom. Ipak, sreća mi je nekako preovlađujuće sećanje iz tog perioda.
Gde sam živeo i gde sada živim?
Na moju veliku sreću, jedna moja učenica iz Srbije, mašinski inženjer, se preselila u Kanadu mesec pre mene, gde je imala dogovor da se useli u zajednički stan sa svojom bivšom koleginicom (antropologom), koja je u Kanadi već bila celu godinu. Još u Beogradu mi je učenica nakon jednog večernjeg časa ponudila da živimo zajedno i tako umanjimo troškove života tokom prvih meseci. (Uzgred, njen imigracioni postupak je trajao svega 6 meseci i bio je bez intervjua!). Njena tetka, koja je u Kanadi živela već mali milion godina, nam je iznajmila stan s jednom spavaćom sobom u zgradi čiji su vlasnici bili neki njeni prijatelji, a kućepaziteljka je bila jedna zanimljiva bivša Beograđanka. Inženjerka i ja smo spavali na kaučima u dnevnoj sobi, a Antropološkinja (promenio se jezik!) je uzela spavaću sobu. Stan nam je bio lep i prostran, slagali smo se i ovako i onako (uglavnom dobro), a zgrada se nalazila na ulici The Kingsway u Etobicoke-u, delu grada u kome ima dosta Srba. Kraj je bio lep, ali daleko od grada. Tu sam ostao prvu godinu svog života u Kanadi, s tim da se Inženjerka trajno vratila u Srbiju nakon šest meseci, a Antropološkinja i ja smo ostali (i još uvek smo u Torontu, i još uvek smo prijatelji).
Da sam tada bio na Facebook-u, u septembru 2003. bi mi se status promenio iz „single“ u „in a relationship“. Ovo je rezultiralo i kućenjem s Boljom Polovinom (koja se ovde doselila iz Kine dosta godina pre mene), koje se desilo u martu 2004. Naredne četiri godine smo živeli u iznajmljenom stanu u dosta popularnom kraju Toronta koji se zove Yonge and Eglinton (takođe poznatom kao Yonge and Eligible :), a onda smo kupili sopstveni kondominijum u lepom kraju na severnom delu grada (2008, kad je postalo sasvim jasno da smo zajedno na duge staze), u kome i sada živimo. Sadašnja zgrada nam je vrlo lepa, velika je, ima podzemne tunele do dve metro stanice i tržnih centara (bitno kad zaveje i zagudi!), a u kraju su nam i pozorište, bioskopi, mnogobrojne prodavnice, restorani, barovi, i kafići, kao i klizalište, rekreativni centar, i jedna od dve glavne grane gradske biblioteke (na mnogo spratova). U samoj zgradi imamo bilijar, teretanu, bazen, sobe za sastanke, večere, i zabave, kao i stanove za goste. Ove banalnosti najviše pišem da biste stekli što bolji utisak o kvalitetu života nereprezentativnog uzorka inače vrlo prosečnih Kanađana koji žive u urbanom delu jednog velikog kanadskog grada, a koji i vas možda čeka neko vreme posle useljenja.
Kako se razvijao moj profesionalni život u Kanadi?
Kako je Inženjerka radila u Second Cup-u (lokalnom lancu kafića) u obližnjem tržnom centru, ona mi je tu našla prvi posao, s koga su me poslali kući posle jednog i po dana nadajući se da se sutra baš i neću pojaviti : D. Šta ćeš. To uopšte nije tako lak posao, a ja sam smotan. Ovo je bilo u martu, odmah nakon mog dolaska.
Nekoliko dana nakon toga, otišao sam u COSTI (jednu lokalnu agenciju za pomoć imigrantima koja ima i biro za prevođenje) da bih dao da mi prevedu i notarizuju nekoliko strana indeksa.Taj biro za prevodioce je, slučajnosti li, vodila jedna divna žena, izbeglica iz Bosne i prevodilac za engleski. Kada je videla moje kvalifikacije, pozvala me je da volontiram kod nje po dva dana u nedelji, što sam ja prihvatio. Nakon drugog volontiranja mi je rekla: „Čujte, nemojte vi ovd(j)e gubiti vr(ij)eme. Bolje da vam ja počnem davati dokumenta za prevođenje.“ I tako i bi. Počeo sam za nju da prevodim razna sudska i imigraciona dokumenta, najviše sa španskog na engleski, ali je bilo nešto malo posla i sa engleskog na španski i sa srpskohrvatskog na engleski. Takođe, jednom sam imao i jedno konsekutivno prevođenje za neke ljude iz Bosne koji su imali sastanak sa advokatom. Kako nisam radio puno radno vreme, lova je bila otprilike dovoljna da pokrije kiriju. Daleko bitniji je bio osećaj samopouzdanja koji mi je to ulilo.
U ranom aprilu sam krenuo na prvi od dva programa koje sam morao da završim da bih dobio provincijsku licencu za predavanje engleskog odraslima. Ostali polaznici su uglavnom bili ljudi odavde s univerzitetskim diplomama iz raznih oblasti koji su odlučili da se bave ovim poslom. Osim mene, bilo je još nekoliko imigranata. Institucija u kojoj sam završavao ovaj program se osim obrazovanjem nastavnika takođe bavi i nastavom engleskog za odrasle imigrante (u federalnom programu LINC, ili Language Instruction for Newcomers to Canada). Interesantno, čim sam tu ušao da se upišem, pomislio sam kako mi se čini da je to jedno divno mesto i da bih voleo tu da radim. Posle sam otkrio da je tu među zaposlenima bilo i nekoliko nastavnika i drugih članova osoblja iz bivše Jugoslavije). U ovoj instituciji su mi u julu te godine (2003.) ponudili da počnem da predajem engleski. Prvo sam dobio petonedeljnu zamenu za dvoje nastavnika koji su bili na godišnjem odmoru, a odmah nakon toga i šestomesečnu zamenu za jednu koleginicu na porodiljskom odsustvu. Na kraju, u januaru 2004. su me zaposlili za stalno. I tako, ja sam posle četiri meseca nakon useljenja imao isti posao koji sam imao pre dolaska u Kanadu.
Iako verovatno razmišljate o Kanadi kao o zemlji jako striktnih propisa, moj primer govori o tome da su pravila ovde itekako savitljiva, samo treba sve kockice da se slože! Ja sam posao dobio na osnovu prikazanih sposobnosti (zato je jako, jako bitno da se kao novi imigrant nekako – bilo kako! – izborite za šansu da potencijalnom poslodavcu pokažete šta umete), a pokrajinska licenca je stigla tek posle jedne godine! Zaposlili su me, praktično, na veresiju. Takođe, kao što će vam svako ko ovde živi reći i kao što je vlasnica ovog bloga već pominjala, većina poslova se ovde dobija preko poznanstava a ne preko oglasa (da li beše i celih 70%?). Meni je ova prva zamena ponuđena na nečijoj baštenskoj zabavi/roštilju!
2005., na jesen, sam se upisao na magistarske studije (sa specijalizacijom iz psiholingvistike), a 2007. na jesen sam počeo doktorske studije (ista specijalizacija). Od 2005. do početka 2011. godine sam se tu i tamo bavio i obukom budućih nastavnika engleskog (uglavnom predajući teoretske predmete iz lingvistike i psihologije). Ovo sam radio u istoj onoj organizaciji u koju sam u drugom mesecu boravka u Kanadi otišao da se doškolujem kao i u jednoj školskoj upravi (school board) u GTA (the Greater Toronto Area). Od 2007. godine predajem na univerzitetu predmete iz lingvistike i psihologije u statusu instruktora, što znači da vodim predmete kao glavni predavač (sa svim odgovornostima profesora, ali bez tog statusa i za mnogo, mnogo manje para!) i nadzirem asistente na svojim predmetima. Takođe, bavim se psiholingvističkim istraživanjima, pišem članke, enciklopedijske odrednice, sada i jednu knjigu, i idem na konferencije. Do završetka studija imam još oko pola godine (ni samom sebi ne verujem kad ovo kažem!).
Na kraju, ako se pitate čime se bave psiholingvisti (prema mom iskustvu, najveći broj ljudi ne može ni da pretpostavi), mi koristimo eksperimentalne i korelacione metode (na primer, merenje reakcija na auditorne i vizuelne stimuluse u milisekundama, EEG, magnetnu rezonancu, praćenje pogleda (eye tracking), posmatranje ljudi s oštećenjima moždane funkcije, testiranje dece i odraslih, itd.) i gradimo teorije o tome kako mozak uči, reprezentuje, i obrađuje jezik, jednu od svakako najkomplikovanijih ljudskih kognitivnih funkcija. Znam da će među čitaocima biti, hm, od jako malo do nula psiholingvista, ali ovo pisanije o mom profesionalnom životu u Kanadi će vam možda dati neku ideju o tome šta da očekujete i koje su vam neke od mogućnosti za profesionalni razvoj i doškolovavanje ako dolazite s diplomom nastavnika engleskog iz Srbije.
Usput, magistarske studije sam završio „part-time“, radeći sve vreme i tako se izdržavajući. Svi studenti doktorskih studija na kanadskim univerzitetima imaju mogućnost da prihvate plaćenu školarinu i godišnju stipendiju koja pokriva troškove (skromnog) života. Takođe, ljudi koji se odluče za „full-time“ magistarske studije takođe neretko imaju mogućnost da dobiju slične stipendije.
Koji su mi planovi za budućnost?
Odbraniti doktorsku disertaciju na jesen, a onda naći post-dok ili privremenu predavačku poziciju na nekom univerzitetu. U Severnoj Americi se za profesorske pozicije prijavljuje po sistemu tepih-bombardovanja jednom godišnje, svake jeseni (što ću ja učiniti u jesen 2012), intervjui su tokom zime i proleća, a s radom se počinje sledeće jeseni (pod pretpostavkom da je makar neko odlučio da vam ponudi posao). Realnost nalaže da ćemo morati da se selimo za mojim poslom, gde god ga dobijem na ovom kontinentu. Nadam se da ću uspeti da dobijem poziciju na nekom kanadskom univerzitetu, ali realnost nalaže da prihvatim mogućnost rada i bilo gde u Sjedinjenim Državama, iako ja baš i ne bih voleo da se selim južno od granice ako ne moram. Ne samo da mi društvena klima u Kanadi daleko više odgovara, već su i plate ovde bolje.
Da li je preseljenje bilo dobra odluka?
U mom slučaju, preseljenje u Kanadu je bilo najbolja odluka koju sam ikada doneo. Zahvaljujući toj odluci, ja danas imam baš onakav život kakav želim.
Prilagođavanje? Nostalgija? Kako izgledaju moje posete Srbiji?
Budući da sam jedva čekao da se odselim iz Srbije i da me je život tamo svakodnevno dovodio na samu ivicu nervnog sloma, ne mogu da kažem da mi zemlja u kojoj sam se rodio nedostaje. Nedostaju mi dragi ljudi, nekad manje, nekad više (mada definitivno vremenom ipak sve manje), ali sama Srbija ne. Tamo sam bio tri puta od 2003., jednom u jesen 2004., jednom za novu 2007. i prošle jeseni (na dve nedelje). U Evropu odlazim mnogo češće (logikom da ću radije trošiti pare i dane odmora da posećujem mesta koja mi se sviđaju nego da idem u Srbiju, koja mi se ne sviđa), a često se i sretnem u trećim zemljama, na nekim lepim destinacijama, sa članovima porodice i mojim evropskim prijateljima. Takođe, članovi porodice i prijatelji nam dolaze u Kanadu i iz Srbije i iz Kine, tako da je i problem nedostajanja znatno umanjen.
Kada odem u Srbiju, nemam osećaj da sam kod kuće. Provedem vreme u razgovorima sa prijateljima i porodicom, ali se posle otprilike sedam dana osetim teskobno i počinjem aktivno da se nadam odlasku. Ove godine sam dve nedelje Srbije s obe strane „ukoričio“ sa jednom i dve nedelje smucanja po italijanskim gradovima i selima (a i otišao samnekim starim prijateljima na svadbu, koja je bila u blizini Udina, u podnožju Alpa). Smiješane najlakše se piju!
Moje prilagođavanje Kanadi možda i nije bilo najtipičnije, ali reći ću i o tome nekoliko reči. Budući (1) da sam ovde došao odlučan da se nikada neću vratiti i potpuno usredsređen na činjenicu da je ovo sada moja zemlja i da ću tu sebi izgraditi bolju budućnost; kao i (2) da nisam morao da učim jezik i da sam u startu jezički mogao da funkcionišem kao da sam na domaćem terenu, moje prilagođavanje kanadskom društvu, načinu života, i vrednostima je teklo bez trauma. Malo šta mi je od hrane ili pića iz starog kraja zafalilo (skoro sve se može naći relativno lako). Jedino mi nedostaje da malo više govorim jezik. Moja upotreba srpskog je od 2004. na nivou od svega nekoliko sati mesečno, što nije idealno. Jedno vreme sam pisao po dva foruma na srpskom, i to je bio način da malo koristim jezik, ali to više ne činim. Odustao sam jer su prevelike razlike u stavovima i razmišljanjima, pa sam nalazio sebe kako se konstantno nerviram dok sam na forumu. Vesti odande slabo pratim, ali ponekad pročitam ponešto na srpskom internetu što nije politika i što nije baš sve go pesimizam i kukanje. I još trenutno pratim Prvi glas Srbije i pitam se šta ću kukavan kad se to završi. :)
Kako izgleda moj život u Kanadi?
Kao normalan život. Uživam u svom poslu, imam prijatelje iz celog sveta, jedem hranu iz celog sveta, mogu da planiram na duge staze, slobodan sam, i osećam se fizički sigurno i psihički stabilno. Putujem po Kanadi i inostranstvu (što mi je jako bitno) i imam ono zbog čega sam se doselio: kontrolu nad sopstvenom sudbinom.
Kontakt sa srpskom i ostalim Former-YU zajednicama?
Ništa na organizovanom nivou. Družim se sa cimerkom iz prvog stana u Kanadi i sa jednim bivšim kolegom (poreklom iz Hrvatske). Preko njih (a oboje imaju daleko više i češće kontakte sa „Zajednicom“), često čujem, a daleko ređe i iskusim, kakva je situacija i kakva su razmišljanja među imigrantima iz bivše Jugoslavije. Efekat koji to na mene ima je otprilike sličan putovanju vremenskom mašinom. Na trenutke, kada sam preko njih nakratko izložen „Zajednici“ (tj. nekim njihovim poznanicima i prijateljima), osetim se kao da sam u nekom vremensko-prostornom džepu, u nekoj Srbohrvatskobosni koja više ni tamo ne postoji. Među javom i med snom. Kako to baš i nije neki osećaj koji aktivno tražim, shvatićete zašto mi je kontakt sa „Zajednicom“ nužno minimalan. E, da. Upoznao sam preko interneta jednu naučnicu iz Srbije koja živi u Montrealu. Super osoba! Vidimo se kad je ona ovde ili kad sam ja tamo.
Šta mislim o Kanadi?
Kanada je moja zemlja. Moja kuća. U nju se sa putovanja vraćam s radošću i uzbuđenjem. Da li je idealna? Naravno da nije! Da li je najbolja? Pa, među najboljima je u svetu. Trudim se da na svoj minorni način doprinesem njenoj budućnosti i boljitku, i podržavam, koliko god to mogu, svojim životom i delima neke osnovne vrednosti njenog društva. Takođe, budući da Kanadu osećam kao svoju zemlju, vrlo često i glasno kritikujem njene mane, ali to je uglavnom rezervisano za razgovore sa drugim Kanađanima.
Šta mislim o Srbiji?
Želim joj sve najbolje! Najiskrenije. I mislim da će joj lagano i bivati sve bolje i bolje. Ali bez mene.
Kakav je Toronto grad?
Ogromno, hipertrofirano selo :). Da ne gubim vreme na klišee o multikulturalizmu i kvalitetu života (svi ih znaju), ponoviću samo kliše o Torontu kao gradu susedstava. To je jedna od njegovih najvećih čari. Mnogobrojni delovi grada sa glavnom ulicom i rezidencijalnim četvrtima od kojih svako ima neku svoju specifičnost i draž. Little Italy, The Beaches, The Annex, India Bazaar, Chinatown, West Queen West... spisak je jako dugačak. Toronto su restorani, pijace, boje, ukusi, i mirisi, i ta čudna, sklepana kombinacija metropole i sela. Toronto takođe čine parkovi (kao što je kaže i vlasnica ovog bloga, Toronto je grad u parku).
S estetske tačke gledišta, Toronto je u svom velikom delu jako ružan grad, a opet, prepun je prelepih kutaka (i arhitektonski i prirodno). Otuda je i moguće da se poneki posetilac zgrozi delovima onoga što je video nasumice se šetajući gradom, recimo, uz i niz Yonge, našu glavnu ulicu, dok ga neko od nas koji ovde živimo ne provede po pravom Torontu, što obično rezultira preobraćenjem. Za svaku groznu ulicu načičkanu rugobnim zgradama iz pedesetih, ja bih takvog posetioca mogao da odvedem u deo grada s lepim viktorijanskim kućama ili impresivnom modernom arhitekturom, u živopisno seoce na jednom od gradskih ostrva, na jednu od naših pijaca, ili u jedan od desetina i desetina parkova u nekoj od dubokih rečnih dolina kojima je ceo grad ispresecan.
Grtalica? Pa baš i ne. Leta su vrela i sparna, proleće kratko i kišno, jesen je prelepa (boje! boje! boje!), a zima, iako zna da se oduži, ipak dosta podseća na onu u Srbiji.
O multikulturalizmu ću jedino reći to da mi često bude čudno kad sam u nekom manjem kanadskom gradu ili u mnogim Evropskim gradovima, a posebno Beogradu. Čudno, jer nema te kakofonije jezika i te mešavine fizionomija na koju smo svi ovde navikli.
Kako stupiti u kontakt sa mnom?
Ako imate zanimanje slično mom ili imate bilo kakvo pitanje za mene, javite se i probaću da vam odgovorim najbolje što znam.
email: plavazirafa@hotmail.com
blog: arcuatefasciculus.blogspot.com
I na kraju:
Sve ovo je samo jedno iskustvo od mnogih. Nadam se da je makar u delićima bilo korisno i informativno. Nije pisano da bi bilo koga ubeđivalo u bilo šta. Time se jednostavno ne bavim. A ako čitate ovu rečenicu, pa aman, zar nemate pametnija posla?! :)
nadam se da cete uzivati u prici jer znam da ja jesam :), hvala puno autoru!
Ja preko okeana
Gostujući autor na blogu: Transatlantic
Slučajno naletevši na ovaj blog, pročitao sam najveći broj postova na njemu (i nastavljam da čitam) sa velikim interesovanjem. Iako pruža uvid u iskustva, dogodovštine i doživljaje samo jedne useljeničke porodice, on takođe govori, u jednom svom delu, i o uopštenom iskustvu velikog broja migranata u celom svetu. Ovaj blog ima još jednu jako bitnu funkciju: On je neka vrsta alternativnog izvora informacija o Kanadi na srpskom internetu, na kome je, nažalost, i previše negativnih priča o ovoj zemlji.
U ovom (podužem) tekstu (pomalo liči na one feljtone iz Politike) ću probati da sumiram svoje iskustvo sa Kanadom, delom iz želje da za jedan povećam broj pozitivnih tekstova o Kanadi na srpskom jeziku, a delom iz nade da bi moja iskustva i utisci možda mogli da budu od koristi ljudima sa sličnim obrazovnim profilom, a možda čak i zanimljiva, makar delimično, i ostalim čitaocima.
Kako bi tekst bio lakši za čitanje, organizovaću ga u niz delova od kojih će svaki biti odgovor na po jedno pitanje ili mali broj povezanih pitanja.
Hvala vlasnici ovog bloga na prilici da podelim sa njenim čitaocima svoje iskustvo i utiske.
Ko sam ja?
Imam 35 godina i u Kanadu sam se preselio iz Srbije u martu 2003, neposredno pre svog 27. rođendana. U Srbiji sam predavao engleski (jedno kratko vreme u gimnaziji, daleko duže u dve privatne škole jezika, i na kraju i kao lektor na Filološkom fakultetu), kao i španski (u privatnoj školi). Osim toga, bavio sam se prevođenjem, kako pismenim (od poslovnog do naučnog), tako i usmenim (konsekutivnim i simultanim). Danas sam psiholingvista. Doselio sam se po osnovu diplome i zanimanja, sa useljeničkom vizom. Kanadski pasoš imam od 2006.
Zašto sam se preselio u Kanadu?
Ukratko, nije mi se sviđala Srbija. Hteo sam da živim u zemlji gde moj život ima smisla i gde ja imam kontrolu nad njime. Kao i za mnoge druge iseljenike iz Srbije, druge opcije su mi bile Australija i Novi Zeland, s tim što mi je glavna dilema bila između Kanade i Australije. Sitnice su presudile.
Kako su ljudi u Srbiji reagovali na moju odluku da se preselim?
Svi bitni su me podržali. Niko nije probao da me odgovara ili da mi priča kako je u Kanadi grozno (niti bi to imalo nekog uticaja na moju odluku). Roditelji, naravno, nisu bili presrećni što se razdvajamo, ali su znali da je to jedina prava odluka za mene.
Kako je izgledao proces dobijanja vize?
Kada sam diplomirao (u septembru 2001), brže-bolje sam prikupio potrebnu dokumentaciju i stao u red ispred Kanadske ambasade u Beogradu jednog prohladnog oktobarskog jutra. Ne sećam se kada su me pozvali na intervju. To je bilo negde tokom 2002. Imigraciona službenica je dugo sa mnom razgovarala i na kraju mi je rekla da sam prošao, na moje ogromno olakšanje.
Viza mi je stigla u januaru 2003, a na početku marta sam bio u Torontu. Od dana predavanja dokumenata do mog preseljenja je prošla jedna i po godina.
Kako je izgledalo samo preseljenje?
Leteo sam iz Budimpešte preko Amsterdama, KLM-om. Pošto je novac u to vreme još uvek bilo nemoguće slati iz Srbije, ja sam sumu koju su kanadske imigracione vlasti zahtevale preneo „na vlastitoj osobi“, uprkos velikom broju priča koje su tada kružile o pretragama i plenjenjima novca. Recimo samo da nije bilo prijatno, ali dobro se završilo. Rastanak sa roditeljima u Budimpešti je bio tužan, kao što bi se i moglo očekivati. Put je bio dug i naporan sedeo sam između čoveka sa smrdljivim nogama koji se izuo i ogromnog čoveka koji se prelivao preko naslona za ruke. U Torontu sam jako dugo čekao da prođem kroz imigracionu proceduru, a posle sam video i da mi je prtljag ostao u Amsterdamu. Kada sam se našao sa osobom koja me je čekala na aerodromu, gotovo da sam već bio izgubio moć govora (na svim jezicima).
Prvi dani?
Na svu sreću, imao sam gde da živim od samog početka (više o tome u nastavku). Bilo je hladno i posvuda je bilo jako mnogo snega. Vazduh je bio hladan, oštar, i čist. Prvo jutro sam otišao 300 metara niz ulicu do lokalnog tržnog centra da kupim neke najosnovnije stvari i otvorim bankovni račun u Royal Bank of Canada (da bih posle samo nekoliko dana sve pare preselio u CIBC, koja je nudila potpuno besplatan tekući račun tj. chequing account s neograničenim korišćenjem debitne kartice i bankomata, tj. ATM-a). Prvi razgovor s nekim lokalcem sam imao u prodavnici stvari za kuću, gde sam kupio neku kofu i još neke sitnice. Starija gospođa koja je tu radila je bila jako ljubazna i pitala me zašto sam se preselio u Kanadu i kakvi su mi prvi utisci. U prvih nekoliko dana sam se prijavio za sve dokumente koji su potrebni novim useljenicima (o tome ste već čitali na ovom blogu). Kao i mnogi drugi pre i posle mene, imao sam utisak da mi se pare koje sam doneo tope neverovatnom brzinom, jer trebalo je kupiti baš sve.
U Toronto sam stigao sa jako mnogo teoretskog znanja o gradu i zemlji u koje sam se doselio, a u prvim danima, nedeljama i mesecima sam dao sebi za zadatak da preliminarno u praksi istražim grad i mesta o kojima sam do tada samo (mnogo) čitao. U isto vreme, požurio sam i sa dobijanjem kanadske evaluacije svoje srpske diplome (preko WES-a), a otišao sam i do jedne organizacije za pomoć imigrantima, gde mi je savetnica za zapošljavanje (koja je, usput, bila iz Srbije) detaljno objasnila koje korake treba da preduzmem da bih došao do željenog posla nastavnika engleskog za odrasle. Ta žena me je takođe povezala sa dve osobe iz Srbije koje su već dugo imale posao koji sam ja hteo i telefonski razgovori sa njima su mi takođe pomogli da po ubrzanom postupku sastavim svoj lični „ratni plan“ za dobijanje posla.
U tim prvim danima, sećam se da sam danju bio srećan, presrećan što sam tu i što počinjem novi život. Po celi dan sam istraživao Toronto i, uprkos hladnoći, skoro nikada nisam bio kod kuće. Noću, ipak, pre nego što zaspim, bi mi bilo jako teško zbog razdvajanja od dragih s druge strane okeana, i često se dešavalo da ležim na leđima u mraku i zurim u plafon dok mi se suze slivaju u potocima. Moj unutrašnji život tih prvih meseci se sastojao od ogromne radosti i uzbuđenja pomešanih sa strahom, neizvesnošću i tugom. Ipak, sreća mi je nekako preovlađujuće sećanje iz tog perioda.
Gde sam živeo i gde sada živim?
Na moju veliku sreću, jedna moja učenica iz Srbije, mašinski inženjer, se preselila u Kanadu mesec pre mene, gde je imala dogovor da se useli u zajednički stan sa svojom bivšom koleginicom (antropologom), koja je u Kanadi već bila celu godinu. Još u Beogradu mi je učenica nakon jednog večernjeg časa ponudila da živimo zajedno i tako umanjimo troškove života tokom prvih meseci. (Uzgred, njen imigracioni postupak je trajao svega 6 meseci i bio je bez intervjua!). Njena tetka, koja je u Kanadi živela već mali milion godina, nam je iznajmila stan s jednom spavaćom sobom u zgradi čiji su vlasnici bili neki njeni prijatelji, a kućepaziteljka je bila jedna zanimljiva bivša Beograđanka. Inženjerka i ja smo spavali na kaučima u dnevnoj sobi, a Antropološkinja (promenio se jezik!) je uzela spavaću sobu. Stan nam je bio lep i prostran, slagali smo se i ovako i onako (uglavnom dobro), a zgrada se nalazila na ulici The Kingsway u Etobicoke-u, delu grada u kome ima dosta Srba. Kraj je bio lep, ali daleko od grada. Tu sam ostao prvu godinu svog života u Kanadi, s tim da se Inženjerka trajno vratila u Srbiju nakon šest meseci, a Antropološkinja i ja smo ostali (i još uvek smo u Torontu, i još uvek smo prijatelji).
Da sam tada bio na Facebook-u, u septembru 2003. bi mi se status promenio iz „single“ u „in a relationship“. Ovo je rezultiralo i kućenjem s Boljom Polovinom (koja se ovde doselila iz Kine dosta godina pre mene), koje se desilo u martu 2004. Naredne četiri godine smo živeli u iznajmljenom stanu u dosta popularnom kraju Toronta koji se zove Yonge and Eglinton (takođe poznatom kao Yonge and Eligible :), a onda smo kupili sopstveni kondominijum u lepom kraju na severnom delu grada (2008, kad je postalo sasvim jasno da smo zajedno na duge staze), u kome i sada živimo. Sadašnja zgrada nam je vrlo lepa, velika je, ima podzemne tunele do dve metro stanice i tržnih centara (bitno kad zaveje i zagudi!), a u kraju su nam i pozorište, bioskopi, mnogobrojne prodavnice, restorani, barovi, i kafići, kao i klizalište, rekreativni centar, i jedna od dve glavne grane gradske biblioteke (na mnogo spratova). U samoj zgradi imamo bilijar, teretanu, bazen, sobe za sastanke, večere, i zabave, kao i stanove za goste. Ove banalnosti najviše pišem da biste stekli što bolji utisak o kvalitetu života nereprezentativnog uzorka inače vrlo prosečnih Kanađana koji žive u urbanom delu jednog velikog kanadskog grada, a koji i vas možda čeka neko vreme posle useljenja.
Kako se razvijao moj profesionalni život u Kanadi?
Kako je Inženjerka radila u Second Cup-u (lokalnom lancu kafića) u obližnjem tržnom centru, ona mi je tu našla prvi posao, s koga su me poslali kući posle jednog i po dana nadajući se da se sutra baš i neću pojaviti : D. Šta ćeš. To uopšte nije tako lak posao, a ja sam smotan. Ovo je bilo u martu, odmah nakon mog dolaska.
Nekoliko dana nakon toga, otišao sam u COSTI (jednu lokalnu agenciju za pomoć imigrantima koja ima i biro za prevođenje) da bih dao da mi prevedu i notarizuju nekoliko strana indeksa.Taj biro za prevodioce je, slučajnosti li, vodila jedna divna žena, izbeglica iz Bosne i prevodilac za engleski. Kada je videla moje kvalifikacije, pozvala me je da volontiram kod nje po dva dana u nedelji, što sam ja prihvatio. Nakon drugog volontiranja mi je rekla: „Čujte, nemojte vi ovd(j)e gubiti vr(ij)eme. Bolje da vam ja počnem davati dokumenta za prevođenje.“ I tako i bi. Počeo sam za nju da prevodim razna sudska i imigraciona dokumenta, najviše sa španskog na engleski, ali je bilo nešto malo posla i sa engleskog na španski i sa srpskohrvatskog na engleski. Takođe, jednom sam imao i jedno konsekutivno prevođenje za neke ljude iz Bosne koji su imali sastanak sa advokatom. Kako nisam radio puno radno vreme, lova je bila otprilike dovoljna da pokrije kiriju. Daleko bitniji je bio osećaj samopouzdanja koji mi je to ulilo.
U ranom aprilu sam krenuo na prvi od dva programa koje sam morao da završim da bih dobio provincijsku licencu za predavanje engleskog odraslima. Ostali polaznici su uglavnom bili ljudi odavde s univerzitetskim diplomama iz raznih oblasti koji su odlučili da se bave ovim poslom. Osim mene, bilo je još nekoliko imigranata. Institucija u kojoj sam završavao ovaj program se osim obrazovanjem nastavnika takođe bavi i nastavom engleskog za odrasle imigrante (u federalnom programu LINC, ili Language Instruction for Newcomers to Canada). Interesantno, čim sam tu ušao da se upišem, pomislio sam kako mi se čini da je to jedno divno mesto i da bih voleo tu da radim. Posle sam otkrio da je tu među zaposlenima bilo i nekoliko nastavnika i drugih članova osoblja iz bivše Jugoslavije). U ovoj instituciji su mi u julu te godine (2003.) ponudili da počnem da predajem engleski. Prvo sam dobio petonedeljnu zamenu za dvoje nastavnika koji su bili na godišnjem odmoru, a odmah nakon toga i šestomesečnu zamenu za jednu koleginicu na porodiljskom odsustvu. Na kraju, u januaru 2004. su me zaposlili za stalno. I tako, ja sam posle četiri meseca nakon useljenja imao isti posao koji sam imao pre dolaska u Kanadu.
Iako verovatno razmišljate o Kanadi kao o zemlji jako striktnih propisa, moj primer govori o tome da su pravila ovde itekako savitljiva, samo treba sve kockice da se slože! Ja sam posao dobio na osnovu prikazanih sposobnosti (zato je jako, jako bitno da se kao novi imigrant nekako – bilo kako! – izborite za šansu da potencijalnom poslodavcu pokažete šta umete), a pokrajinska licenca je stigla tek posle jedne godine! Zaposlili su me, praktično, na veresiju. Takođe, kao što će vam svako ko ovde živi reći i kao što je vlasnica ovog bloga već pominjala, većina poslova se ovde dobija preko poznanstava a ne preko oglasa (da li beše i celih 70%?). Meni je ova prva zamena ponuđena na nečijoj baštenskoj zabavi/roštilju!
2005., na jesen, sam se upisao na magistarske studije (sa specijalizacijom iz psiholingvistike), a 2007. na jesen sam počeo doktorske studije (ista specijalizacija). Od 2005. do početka 2011. godine sam se tu i tamo bavio i obukom budućih nastavnika engleskog (uglavnom predajući teoretske predmete iz lingvistike i psihologije). Ovo sam radio u istoj onoj organizaciji u koju sam u drugom mesecu boravka u Kanadi otišao da se doškolujem kao i u jednoj školskoj upravi (school board) u GTA (the Greater Toronto Area). Od 2007. godine predajem na univerzitetu predmete iz lingvistike i psihologije u statusu instruktora, što znači da vodim predmete kao glavni predavač (sa svim odgovornostima profesora, ali bez tog statusa i za mnogo, mnogo manje para!) i nadzirem asistente na svojim predmetima. Takođe, bavim se psiholingvističkim istraživanjima, pišem članke, enciklopedijske odrednice, sada i jednu knjigu, i idem na konferencije. Do završetka studija imam još oko pola godine (ni samom sebi ne verujem kad ovo kažem!).
Na kraju, ako se pitate čime se bave psiholingvisti (prema mom iskustvu, najveći broj ljudi ne može ni da pretpostavi), mi koristimo eksperimentalne i korelacione metode (na primer, merenje reakcija na auditorne i vizuelne stimuluse u milisekundama, EEG, magnetnu rezonancu, praćenje pogleda (eye tracking), posmatranje ljudi s oštećenjima moždane funkcije, testiranje dece i odraslih, itd.) i gradimo teorije o tome kako mozak uči, reprezentuje, i obrađuje jezik, jednu od svakako najkomplikovanijih ljudskih kognitivnih funkcija. Znam da će među čitaocima biti, hm, od jako malo do nula psiholingvista, ali ovo pisanije o mom profesionalnom životu u Kanadi će vam možda dati neku ideju o tome šta da očekujete i koje su vam neke od mogućnosti za profesionalni razvoj i doškolovavanje ako dolazite s diplomom nastavnika engleskog iz Srbije.
Usput, magistarske studije sam završio „part-time“, radeći sve vreme i tako se izdržavajući. Svi studenti doktorskih studija na kanadskim univerzitetima imaju mogućnost da prihvate plaćenu školarinu i godišnju stipendiju koja pokriva troškove (skromnog) života. Takođe, ljudi koji se odluče za „full-time“ magistarske studije takođe neretko imaju mogućnost da dobiju slične stipendije.
Koji su mi planovi za budućnost?
Odbraniti doktorsku disertaciju na jesen, a onda naći post-dok ili privremenu predavačku poziciju na nekom univerzitetu. U Severnoj Americi se za profesorske pozicije prijavljuje po sistemu tepih-bombardovanja jednom godišnje, svake jeseni (što ću ja učiniti u jesen 2012), intervjui su tokom zime i proleća, a s radom se počinje sledeće jeseni (pod pretpostavkom da je makar neko odlučio da vam ponudi posao). Realnost nalaže da ćemo morati da se selimo za mojim poslom, gde god ga dobijem na ovom kontinentu. Nadam se da ću uspeti da dobijem poziciju na nekom kanadskom univerzitetu, ali realnost nalaže da prihvatim mogućnost rada i bilo gde u Sjedinjenim Državama, iako ja baš i ne bih voleo da se selim južno od granice ako ne moram. Ne samo da mi društvena klima u Kanadi daleko više odgovara, već su i plate ovde bolje.
Da li je preseljenje bilo dobra odluka?
U mom slučaju, preseljenje u Kanadu je bilo najbolja odluka koju sam ikada doneo. Zahvaljujući toj odluci, ja danas imam baš onakav život kakav želim.
Prilagođavanje? Nostalgija? Kako izgledaju moje posete Srbiji?
Budući da sam jedva čekao da se odselim iz Srbije i da me je život tamo svakodnevno dovodio na samu ivicu nervnog sloma, ne mogu da kažem da mi zemlja u kojoj sam se rodio nedostaje. Nedostaju mi dragi ljudi, nekad manje, nekad više (mada definitivno vremenom ipak sve manje), ali sama Srbija ne. Tamo sam bio tri puta od 2003., jednom u jesen 2004., jednom za novu 2007. i prošle jeseni (na dve nedelje). U Evropu odlazim mnogo češće (logikom da ću radije trošiti pare i dane odmora da posećujem mesta koja mi se sviđaju nego da idem u Srbiju, koja mi se ne sviđa), a često se i sretnem u trećim zemljama, na nekim lepim destinacijama, sa članovima porodice i mojim evropskim prijateljima. Takođe, članovi porodice i prijatelji nam dolaze u Kanadu i iz Srbije i iz Kine, tako da je i problem nedostajanja znatno umanjen.
Kada odem u Srbiju, nemam osećaj da sam kod kuće. Provedem vreme u razgovorima sa prijateljima i porodicom, ali se posle otprilike sedam dana osetim teskobno i počinjem aktivno da se nadam odlasku. Ove godine sam dve nedelje Srbije s obe strane „ukoričio“ sa jednom i dve nedelje smucanja po italijanskim gradovima i selima (a i otišao samnekim starim prijateljima na svadbu, koja je bila u blizini Udina, u podnožju Alpa). Smiješane najlakše se piju!
Moje prilagođavanje Kanadi možda i nije bilo najtipičnije, ali reći ću i o tome nekoliko reči. Budući (1) da sam ovde došao odlučan da se nikada neću vratiti i potpuno usredsređen na činjenicu da je ovo sada moja zemlja i da ću tu sebi izgraditi bolju budućnost; kao i (2) da nisam morao da učim jezik i da sam u startu jezički mogao da funkcionišem kao da sam na domaćem terenu, moje prilagođavanje kanadskom društvu, načinu života, i vrednostima je teklo bez trauma. Malo šta mi je od hrane ili pića iz starog kraja zafalilo (skoro sve se može naći relativno lako). Jedino mi nedostaje da malo više govorim jezik. Moja upotreba srpskog je od 2004. na nivou od svega nekoliko sati mesečno, što nije idealno. Jedno vreme sam pisao po dva foruma na srpskom, i to je bio način da malo koristim jezik, ali to više ne činim. Odustao sam jer su prevelike razlike u stavovima i razmišljanjima, pa sam nalazio sebe kako se konstantno nerviram dok sam na forumu. Vesti odande slabo pratim, ali ponekad pročitam ponešto na srpskom internetu što nije politika i što nije baš sve go pesimizam i kukanje. I još trenutno pratim Prvi glas Srbije i pitam se šta ću kukavan kad se to završi. :)
Kako izgleda moj život u Kanadi?
Kao normalan život. Uživam u svom poslu, imam prijatelje iz celog sveta, jedem hranu iz celog sveta, mogu da planiram na duge staze, slobodan sam, i osećam se fizički sigurno i psihički stabilno. Putujem po Kanadi i inostranstvu (što mi je jako bitno) i imam ono zbog čega sam se doselio: kontrolu nad sopstvenom sudbinom.
Kontakt sa srpskom i ostalim Former-YU zajednicama?
Ništa na organizovanom nivou. Družim se sa cimerkom iz prvog stana u Kanadi i sa jednim bivšim kolegom (poreklom iz Hrvatske). Preko njih (a oboje imaju daleko više i češće kontakte sa „Zajednicom“), često čujem, a daleko ređe i iskusim, kakva je situacija i kakva su razmišljanja među imigrantima iz bivše Jugoslavije. Efekat koji to na mene ima je otprilike sličan putovanju vremenskom mašinom. Na trenutke, kada sam preko njih nakratko izložen „Zajednici“ (tj. nekim njihovim poznanicima i prijateljima), osetim se kao da sam u nekom vremensko-prostornom džepu, u nekoj Srbohrvatskobosni koja više ni tamo ne postoji. Među javom i med snom. Kako to baš i nije neki osećaj koji aktivno tražim, shvatićete zašto mi je kontakt sa „Zajednicom“ nužno minimalan. E, da. Upoznao sam preko interneta jednu naučnicu iz Srbije koja živi u Montrealu. Super osoba! Vidimo se kad je ona ovde ili kad sam ja tamo.
Šta mislim o Kanadi?
Kanada je moja zemlja. Moja kuća. U nju se sa putovanja vraćam s radošću i uzbuđenjem. Da li je idealna? Naravno da nije! Da li je najbolja? Pa, među najboljima je u svetu. Trudim se da na svoj minorni način doprinesem njenoj budućnosti i boljitku, i podržavam, koliko god to mogu, svojim životom i delima neke osnovne vrednosti njenog društva. Takođe, budući da Kanadu osećam kao svoju zemlju, vrlo često i glasno kritikujem njene mane, ali to je uglavnom rezervisano za razgovore sa drugim Kanađanima.
Šta mislim o Srbiji?
Želim joj sve najbolje! Najiskrenije. I mislim da će joj lagano i bivati sve bolje i bolje. Ali bez mene.
Kakav je Toronto grad?
Ogromno, hipertrofirano selo :). Da ne gubim vreme na klišee o multikulturalizmu i kvalitetu života (svi ih znaju), ponoviću samo kliše o Torontu kao gradu susedstava. To je jedna od njegovih najvećih čari. Mnogobrojni delovi grada sa glavnom ulicom i rezidencijalnim četvrtima od kojih svako ima neku svoju specifičnost i draž. Little Italy, The Beaches, The Annex, India Bazaar, Chinatown, West Queen West... spisak je jako dugačak. Toronto su restorani, pijace, boje, ukusi, i mirisi, i ta čudna, sklepana kombinacija metropole i sela. Toronto takođe čine parkovi (kao što je kaže i vlasnica ovog bloga, Toronto je grad u parku).
S estetske tačke gledišta, Toronto je u svom velikom delu jako ružan grad, a opet, prepun je prelepih kutaka (i arhitektonski i prirodno). Otuda je i moguće da se poneki posetilac zgrozi delovima onoga što je video nasumice se šetajući gradom, recimo, uz i niz Yonge, našu glavnu ulicu, dok ga neko od nas koji ovde živimo ne provede po pravom Torontu, što obično rezultira preobraćenjem. Za svaku groznu ulicu načičkanu rugobnim zgradama iz pedesetih, ja bih takvog posetioca mogao da odvedem u deo grada s lepim viktorijanskim kućama ili impresivnom modernom arhitekturom, u živopisno seoce na jednom od gradskih ostrva, na jednu od naših pijaca, ili u jedan od desetina i desetina parkova u nekoj od dubokih rečnih dolina kojima je ceo grad ispresecan.
Grtalica? Pa baš i ne. Leta su vrela i sparna, proleće kratko i kišno, jesen je prelepa (boje! boje! boje!), a zima, iako zna da se oduži, ipak dosta podseća na onu u Srbiji.
O multikulturalizmu ću jedino reći to da mi često bude čudno kad sam u nekom manjem kanadskom gradu ili u mnogim Evropskim gradovima, a posebno Beogradu. Čudno, jer nema te kakofonije jezika i te mešavine fizionomija na koju smo svi ovde navikli.
Kako stupiti u kontakt sa mnom?
Ako imate zanimanje slično mom ili imate bilo kakvo pitanje za mene, javite se i probaću da vam odgovorim najbolje što znam.
email: plavazirafa@hotmail.com
blog: arcuatefasciculus.blogspot.com
I na kraju:
Sve ovo je samo jedno iskustvo od mnogih. Nadam se da je makar u delićima bilo korisno i informativno. Nije pisano da bi bilo koga ubeđivalo u bilo šta. Time se jednostavno ne bavim. A ako čitate ovu rečenicu, pa aman, zar nemate pametnija posla?! :)
Wednesday, December 21, 2011
Produzeni kulturni sok...
Neko je nedavno ostavio komentar kompletno napisan velikim slovima sa preporukom da se ne mucite da dolazite u kanadu jer ne valja itd...osobi se izvinjavam ali komentar je obrisan, kao sto sam vec rekla necu objaviti anonimne komentare ovog tipa, bez price koja stoji iza njih, ukoliko zelite da gostujete na blogu sa svojom pricom kontaktirajte me preko komentara, osim toga na internetu se pisanje velikim slovima smatra vikanjem :).
Ovaj blog je moderisan, hvala svima na korisnim informacijama.
....................................................................................................................................
Prva razlika koja mi je upala u oci je da kada sam ja pricala o tome ko sam i sta sam kanadjanima sebe sam predstavljala kao osobu koja je nedavno dosla i koja je "moje bivse zanimanje", oni nisu, oni su se predstavljali kao pera peric iz te i te provincije koji trenutno radi taj i taj posao...shvatila sam da sam ja navikla da mi se neko predstavlja kao inzenjer ili pedagog, frizer ili doktor a da su oni navikli da se predstavljaju kao osoba koja trenutno radi neki posao...zato sto promene gomilu poslova i zato sto im visoko obrazovanje nije toliko bitno ukoliko mogu sasvim pristojno da zarade i bez njega.
Posao je nesto sto radis, a ne nesto sto jesi.
Zasto se nas i kanadski nacin razmisljanja razlikuju kao nebo i zemlja...zasto je ljudima lakse da ostanu u drustvu sebi slicnih koji ih razumeju...sta je normalno?
Pored prvog kulturnog soka koji ce vas drzati svega par meseci do godinu dana, postoji nesto sto bih nazvala produzeni kulturni sok, mimoilazenje razumevanja i nacina razmisljanja ljudi odraslih u razlicitim okolnostima i sredinama, koje ce vam s vremena na vreme , hteli ne hteli, praviti probleme...
Sale
Ponekad situacije koje bi trebalo da budu bezazlene mozda cak i komicne ispadnu skaradne i strasne...Pre neki dan u firmi je bio bozicni potluck (svedski sto gde svi donose poneko jelo), ja sam naravno napravila gomilu kolaca i poslala muza da se hvali...sve je bilo super dok na pohvale koleginica kako mu je zena puna podrske nije odgovorio "pa mora da bude ako ne misli da dobije batine u subotu...", ne znam koji ga je djavo terao da se tako glupo nasali, to bi naravno proslo uz osmehe u nekoj "muskoj" firmi u srbiji sa ljudima sa kojima je godinama radio ali ovde medju ustirkanim kanadskim zenama dobio je prenerazene poglede i nevericu, kada im je objasnio da se samo sali bilo je jos gore, pa zasto bi se neko salio sa time, boze moj pa to je abuse...dosao je kuci sav pokunjen i tuzan.
Nedelju dana posle toga zalim se drugarici u Vinipegu kako njegov smisao za humor samo pravi probleme u Kanadi, na sta mi ona kaze da je prosla jos gore.NJen muz je pao i udario ruku koja je poplavela, bilo je leto i na poslu su ga odmah pitali sta se desilo na sta se on nasalio da mu je zena "vatrena" pa ga je udarila...sat vremena kasnije njegov sef je zvao moju drugaricu da je pita da li ima problema u braku i da li im je potreban bracni savetnik...u neverici nazvala je muza i rekla mu da nije normalan ...
Naravoucenije: Kanadjani ne shvataju "nase" sale na nacin na koji mi to ocekujemo, jer imaju totalno drugaciji mentalni sklop i zivotno iskustvo, sve sto im stranac kaze uzimaju sa rezervom i dozom neverice dok vas ne upoznaju bolje, ako bas morate da se salite drzite se vremena i sporta, to su bezbedne teme.
Ponekad su naivni kao mala deca (za moje pojmove) jer nisu imali skolu paranoje i krize koju smo mi prosli, i ne pokusavajte da im prevodite viceve sa mujom i hasom :)) totalno ih nece skapirati bez poduze istorijske lekcije a mozda ni onda :))))
Odnosi u porodici, podizanje dece
Ovo je najpipavija tema u okruzenju. Tipicna kanadska porodica je demokratska -umilan glasic "sine molim te nemoj to radis", tipicna imigrantska porodica je autokratska gromoglasno " jel cujes ti sta ti govorim, ostavi to smesta INACE...", a tek batine koje smo svi dobijali kao klinci necu ni da spominjem.
Ako dodjete u situaciju da sa nekim razgovarate na ove teme, lazite. Sazaljivo klimajte glavom na njegove zalbe i drzite se tvrdnje da je vase dete savrseno i da ne znate kako se to desilo. Nikako ne delite savete, ali budite otvoreni da primite koji.
Novac i licna svojina
Je u celoj severnoj americi bitna tema, ako ne i najbitnija. Iako ne svi, vecina ljudi gleda stvari kroz prizmu primanja i finansijskih mogucnosti.
Ako pokusate nekom da objasnite da vam kreditna istorija zapravo nije najbitnija stvar u zivotu, ljudi ce biti zgranuti...ali kako ces kupiti kola i kucu i stvari bez kreditne istorije? Sto je naravno istina...
Ovde je normalno da muz i zena imaju svako svoja primanja i odnose se kao cimeri kada je placanje racuna i hrane u pitanju cak iako imaju cetvoro zajednicke dece, ovde je normalno da zena koja se razvela i ima primanja placa alimentaciju muzu koji ne radi, ovde je normalno da kada odete sa drugom na pice svako placa svoje, ovde je normalno da kada vas koleginica pozove u kafe na njen rodjendan vi platite svoju hranu i pice, ovde je normalno da vam se kanadjanin koji dobro zaradjuje a placa 80 dolara mesecno osiguranje za divna nova kola zali na cenu ne znajuci da kao imigrant vi placate 240 do 400 za vas desetogodisnji second hand krs...ovde je normalno da zena od 50 ima decka od 30 koji joj se uvalio na gajbu i nece da placa deo kirije i zbog toga se ona zali dragoj saveti u novinama kako je on iskoristava,ovde je normalno da deca koja zele da studiraju uzimaju kredit od banke i sama sebe finansiraju iako su im roditelji sasvim ok finansijski potkovani,s tacke gledista roditelja te pare pripadaju njima a deca treba tek da zarade svoje...da ne duzim, ljudi su ovde prilicno osetljivi na neke stvari na koje ja nisam jer nikad nismo imali dovoljno novca da bi oko toga pravili problem.
(Prva stvar koja se primi medju emigrantima je visina primanja i pokazivanje ko koliko moze da kupi.)
Ja bih vrlo rado platila nekom kafu ili pice, nikakav problem, ja bih vrlo rado podelila sa nekim svoj kolac ili rucak...ali nije svuda tako.
Velika kolicina novca u opticaju i kapitalisticki, potrosacki nacin zivota stvaraju neke nove odnose medju ljudima i unutar porodica ,kada je novac u pitanju, na koje dosad nismo nailazili, ili koji nam se cine suludim.
Robert Half je regruterska firma koja je osmislila niz smesnih video klipova o kanadskoj radnoj etici :) sledeci pasus...
Radna etika
Sve pod konac i po ps-u, vazi naravno samo u nekim firmama. Gde god ima ljudi ima i losih sefova, propusta nebrige i ostalog...generalno politika radnog mesta je sledeca, sto manje licnog zivota (iskljuci telefon, ne citaj postu i facebook cak ni za vreme svoje pauze za rucak), sto manje kolega na facebooku ako nisi stvarno ali stvarno dobar sa njima, sto manje prijateljskih "razgovora" i odnosa sa sefovima. Sa moje tacke tacke gledista ovde je raditi isto kao i tamo samo sto ste malo ljubaznije tretirani i mnogo bolje placeni, iako ce neki imati tu srecu da rade sa divnim ljudima i sa super sefovima, nije uvek tako i treba se zastititi i drzati svoj licni zivot po strani, to je neka vrsta profesionalizma.
Imate licne dane, ako treba dete da vodite kod lekara ili da popravite kola, niko vam nece uzeti za zlo da iskoristite svoja prava samo ne idite u detalje i ne budite preterano iskreni i otvoreni.
Ne govorite pred kolegama lose o ljudima sa kojima radite, ako vam neko govori nesto lose prekinite ga i recite da vi niste stekli takav utisak ili da to nije vas problem. Ako vas sef pita nesto o kolegi odgovorite najiskrenije sto mozete, ali bez opanjkavanja cak i da je kolega stvarno katastrofa, ovde se svaki sluzbeni razgovor sa nadredjenim bilo da se on obraca vama ili vi njemu pakuje u celofan sa sve masnicom, zbog neceg sto se zovu prava radnika i ljudska prava, rasizam, diskriminacija i netolerancija nisu dozvoljeni (sto ne znaci da ih nema).
Kontrolisite svoju reakciju na stres i neprijatne situacije koliko god mozete, i ne zalite se kolegama.U nekim firmama svakog meseca ili 3 meseca vi i vase kolege i vas sef dobijate upitnik o "zadovoljstvu na poslu", budite objektivni koliko god je to moguce. Poslovi se lako menjaju, izgubiti posao je tesko ali ovde nije smak sveta, jednog momenta cete to prihvatiti.Posao je samo ono sto morate da radite da biste radili ono sto volite.
Zivot u velikom gradu
Na moju veliku zalost nosi posebne probleme, ponekad je tesko drzati se po strani kada je neka nepravda u pitanju ali pokusajte.Nikada do kraja ne znate o cemu se radi i ko je u pravu.
Pre par nedelja 3 devojcice, tinejdzerke su uhapsene i sudice im se jer su fizicki napale zenu na ulici. Mediji su od youtube videa napravili senzaciju na sledeci nacin, isekli su kompletan prvi deo snimka gde se vidi kako polunormalna narkomanka vredja devojke koje su stajale ispred kioska sa brzom hranom govoreci im da su crncuge, kurve i ostalo i da se gube iz njene zemlje, posle toga su je par puta terali da ode i govorili joj da ih ostavi na miru ali ona se vracala i provocirala ih iznova i iznova sve dok je nisu fizicki napale i srusile na zemlju.Tada im je vikala da je trudna iako nije bila...mediji su lukavo objavili samo par sekundi fizickog obracuna gde se cuje zapomaganje narkomanke koja vice da je trudna dok je devojke udaraju...senzacionalna vest-trudnica pretucena na ulici u torontu od strane 3 devojke (2 crne), istina ufiksana narkomanka provocirala i vredjala decu dok ih nije naterala da reaguju agresivno, ishod troje dece u zatvoru zbog pogresne reakcije na nenormalnu osobu...koja je uzgred prosla sa par modrica.
Ovo je normalna pojava, u nedostatku pravih vesti mediji senzacionalisu svaku glupost i nije cudo da ljudi koji bi negde ispali heroji zavrse tuzeni za ogromne odstete jer su nekom spasli zivot, niko vas nece osuditi ako ne reagujete ali ako pogresno reagujete e to je vec druga stvar...ili ako neko pomisli da ste pogresno reagovali.Ovo je definitivno za svaku osudu, nazalost tako je kako je.
Iako su retke, lose stvari se desavaju na ulici, u prevozu,
ima dosta "cudnih" na ulicama velikih gradova, tako da ako nesto krene samo se sklonite sto dalje...toliko smo svi naucili za zivota.
Geto
Za nekog od samog starta funkcionise savrseno, znas s kim imas posla, lakse nadjes stan mozda i posao, ljudi te razumeju ( ne samo jezicki) jer poticete sa istih prostora, mozda nadjes i nove prijatelje (ili ako si baksuz suprotno).
Za nekog nije opcija jer je suvise strcao i tamo u istomisljenickoj zajednici svojim razlicitim misljenjem.
Zasto bih ja morala u crkvu? Sta koga briga sta danas kuvam-koliko zaradjujem-gde radim-sto necu da odem do mike-pomognem peri, kako vaspitavam decu, sta mislim o srpskoj politici-politicarima-kosovu itd...nije opcija da se iznova uvalis u drugu verziju onoga od cega pokusavas da pobegnes zadnjih xx godina ako je to ikada moguce.
Ostavicu na tome, za nekoga super, za nekoga nije opcija.
Ovaj blog je moderisan, hvala svima na korisnim informacijama.
....................................................................................................................................
Prva razlika koja mi je upala u oci je da kada sam ja pricala o tome ko sam i sta sam kanadjanima sebe sam predstavljala kao osobu koja je nedavno dosla i koja je "moje bivse zanimanje", oni nisu, oni su se predstavljali kao pera peric iz te i te provincije koji trenutno radi taj i taj posao...shvatila sam da sam ja navikla da mi se neko predstavlja kao inzenjer ili pedagog, frizer ili doktor a da su oni navikli da se predstavljaju kao osoba koja trenutno radi neki posao...zato sto promene gomilu poslova i zato sto im visoko obrazovanje nije toliko bitno ukoliko mogu sasvim pristojno da zarade i bez njega.
Posao je nesto sto radis, a ne nesto sto jesi.
Zasto se nas i kanadski nacin razmisljanja razlikuju kao nebo i zemlja...zasto je ljudima lakse da ostanu u drustvu sebi slicnih koji ih razumeju...sta je normalno?
Pored prvog kulturnog soka koji ce vas drzati svega par meseci do godinu dana, postoji nesto sto bih nazvala produzeni kulturni sok, mimoilazenje razumevanja i nacina razmisljanja ljudi odraslih u razlicitim okolnostima i sredinama, koje ce vam s vremena na vreme , hteli ne hteli, praviti probleme...
Sale
Ponekad situacije koje bi trebalo da budu bezazlene mozda cak i komicne ispadnu skaradne i strasne...Pre neki dan u firmi je bio bozicni potluck (svedski sto gde svi donose poneko jelo), ja sam naravno napravila gomilu kolaca i poslala muza da se hvali...sve je bilo super dok na pohvale koleginica kako mu je zena puna podrske nije odgovorio "pa mora da bude ako ne misli da dobije batine u subotu...", ne znam koji ga je djavo terao da se tako glupo nasali, to bi naravno proslo uz osmehe u nekoj "muskoj" firmi u srbiji sa ljudima sa kojima je godinama radio ali ovde medju ustirkanim kanadskim zenama dobio je prenerazene poglede i nevericu, kada im je objasnio da se samo sali bilo je jos gore, pa zasto bi se neko salio sa time, boze moj pa to je abuse...dosao je kuci sav pokunjen i tuzan.
Nedelju dana posle toga zalim se drugarici u Vinipegu kako njegov smisao za humor samo pravi probleme u Kanadi, na sta mi ona kaze da je prosla jos gore.NJen muz je pao i udario ruku koja je poplavela, bilo je leto i na poslu su ga odmah pitali sta se desilo na sta se on nasalio da mu je zena "vatrena" pa ga je udarila...sat vremena kasnije njegov sef je zvao moju drugaricu da je pita da li ima problema u braku i da li im je potreban bracni savetnik...u neverici nazvala je muza i rekla mu da nije normalan ...
Naravoucenije: Kanadjani ne shvataju "nase" sale na nacin na koji mi to ocekujemo, jer imaju totalno drugaciji mentalni sklop i zivotno iskustvo, sve sto im stranac kaze uzimaju sa rezervom i dozom neverice dok vas ne upoznaju bolje, ako bas morate da se salite drzite se vremena i sporta, to su bezbedne teme.
Ponekad su naivni kao mala deca (za moje pojmove) jer nisu imali skolu paranoje i krize koju smo mi prosli, i ne pokusavajte da im prevodite viceve sa mujom i hasom :)) totalno ih nece skapirati bez poduze istorijske lekcije a mozda ni onda :))))
Odnosi u porodici, podizanje dece
Ovo je najpipavija tema u okruzenju. Tipicna kanadska porodica je demokratska -umilan glasic "sine molim te nemoj to radis", tipicna imigrantska porodica je autokratska gromoglasno " jel cujes ti sta ti govorim, ostavi to smesta INACE...", a tek batine koje smo svi dobijali kao klinci necu ni da spominjem.
Ako dodjete u situaciju da sa nekim razgovarate na ove teme, lazite. Sazaljivo klimajte glavom na njegove zalbe i drzite se tvrdnje da je vase dete savrseno i da ne znate kako se to desilo. Nikako ne delite savete, ali budite otvoreni da primite koji.
Novac i licna svojina
Je u celoj severnoj americi bitna tema, ako ne i najbitnija. Iako ne svi, vecina ljudi gleda stvari kroz prizmu primanja i finansijskih mogucnosti.
Ako pokusate nekom da objasnite da vam kreditna istorija zapravo nije najbitnija stvar u zivotu, ljudi ce biti zgranuti...ali kako ces kupiti kola i kucu i stvari bez kreditne istorije? Sto je naravno istina...
Ovde je normalno da muz i zena imaju svako svoja primanja i odnose se kao cimeri kada je placanje racuna i hrane u pitanju cak iako imaju cetvoro zajednicke dece, ovde je normalno da zena koja se razvela i ima primanja placa alimentaciju muzu koji ne radi, ovde je normalno da kada odete sa drugom na pice svako placa svoje, ovde je normalno da kada vas koleginica pozove u kafe na njen rodjendan vi platite svoju hranu i pice, ovde je normalno da vam se kanadjanin koji dobro zaradjuje a placa 80 dolara mesecno osiguranje za divna nova kola zali na cenu ne znajuci da kao imigrant vi placate 240 do 400 za vas desetogodisnji second hand krs...ovde je normalno da zena od 50 ima decka od 30 koji joj se uvalio na gajbu i nece da placa deo kirije i zbog toga se ona zali dragoj saveti u novinama kako je on iskoristava,ovde je normalno da deca koja zele da studiraju uzimaju kredit od banke i sama sebe finansiraju iako su im roditelji sasvim ok finansijski potkovani,s tacke gledista roditelja te pare pripadaju njima a deca treba tek da zarade svoje...da ne duzim, ljudi su ovde prilicno osetljivi na neke stvari na koje ja nisam jer nikad nismo imali dovoljno novca da bi oko toga pravili problem.
(Prva stvar koja se primi medju emigrantima je visina primanja i pokazivanje ko koliko moze da kupi.)
Ja bih vrlo rado platila nekom kafu ili pice, nikakav problem, ja bih vrlo rado podelila sa nekim svoj kolac ili rucak...ali nije svuda tako.
Velika kolicina novca u opticaju i kapitalisticki, potrosacki nacin zivota stvaraju neke nove odnose medju ljudima i unutar porodica ,kada je novac u pitanju, na koje dosad nismo nailazili, ili koji nam se cine suludim.
Robert Half je regruterska firma koja je osmislila niz smesnih video klipova o kanadskoj radnoj etici :) sledeci pasus...
Radna etika
Sve pod konac i po ps-u, vazi naravno samo u nekim firmama. Gde god ima ljudi ima i losih sefova, propusta nebrige i ostalog...generalno politika radnog mesta je sledeca, sto manje licnog zivota (iskljuci telefon, ne citaj postu i facebook cak ni za vreme svoje pauze za rucak), sto manje kolega na facebooku ako nisi stvarno ali stvarno dobar sa njima, sto manje prijateljskih "razgovora" i odnosa sa sefovima. Sa moje tacke tacke gledista ovde je raditi isto kao i tamo samo sto ste malo ljubaznije tretirani i mnogo bolje placeni, iako ce neki imati tu srecu da rade sa divnim ljudima i sa super sefovima, nije uvek tako i treba se zastititi i drzati svoj licni zivot po strani, to je neka vrsta profesionalizma.
Imate licne dane, ako treba dete da vodite kod lekara ili da popravite kola, niko vam nece uzeti za zlo da iskoristite svoja prava samo ne idite u detalje i ne budite preterano iskreni i otvoreni.
Ne govorite pred kolegama lose o ljudima sa kojima radite, ako vam neko govori nesto lose prekinite ga i recite da vi niste stekli takav utisak ili da to nije vas problem. Ako vas sef pita nesto o kolegi odgovorite najiskrenije sto mozete, ali bez opanjkavanja cak i da je kolega stvarno katastrofa, ovde se svaki sluzbeni razgovor sa nadredjenim bilo da se on obraca vama ili vi njemu pakuje u celofan sa sve masnicom, zbog neceg sto se zovu prava radnika i ljudska prava, rasizam, diskriminacija i netolerancija nisu dozvoljeni (sto ne znaci da ih nema).
Kontrolisite svoju reakciju na stres i neprijatne situacije koliko god mozete, i ne zalite se kolegama.U nekim firmama svakog meseca ili 3 meseca vi i vase kolege i vas sef dobijate upitnik o "zadovoljstvu na poslu", budite objektivni koliko god je to moguce. Poslovi se lako menjaju, izgubiti posao je tesko ali ovde nije smak sveta, jednog momenta cete to prihvatiti.Posao je samo ono sto morate da radite da biste radili ono sto volite.
Zivot u velikom gradu
Na moju veliku zalost nosi posebne probleme, ponekad je tesko drzati se po strani kada je neka nepravda u pitanju ali pokusajte.Nikada do kraja ne znate o cemu se radi i ko je u pravu.
Pre par nedelja 3 devojcice, tinejdzerke su uhapsene i sudice im se jer su fizicki napale zenu na ulici. Mediji su od youtube videa napravili senzaciju na sledeci nacin, isekli su kompletan prvi deo snimka gde se vidi kako polunormalna narkomanka vredja devojke koje su stajale ispred kioska sa brzom hranom govoreci im da su crncuge, kurve i ostalo i da se gube iz njene zemlje, posle toga su je par puta terali da ode i govorili joj da ih ostavi na miru ali ona se vracala i provocirala ih iznova i iznova sve dok je nisu fizicki napale i srusile na zemlju.Tada im je vikala da je trudna iako nije bila...mediji su lukavo objavili samo par sekundi fizickog obracuna gde se cuje zapomaganje narkomanke koja vice da je trudna dok je devojke udaraju...senzacionalna vest-trudnica pretucena na ulici u torontu od strane 3 devojke (2 crne), istina ufiksana narkomanka provocirala i vredjala decu dok ih nije naterala da reaguju agresivno, ishod troje dece u zatvoru zbog pogresne reakcije na nenormalnu osobu...koja je uzgred prosla sa par modrica.
Ovo je normalna pojava, u nedostatku pravih vesti mediji senzacionalisu svaku glupost i nije cudo da ljudi koji bi negde ispali heroji zavrse tuzeni za ogromne odstete jer su nekom spasli zivot, niko vas nece osuditi ako ne reagujete ali ako pogresno reagujete e to je vec druga stvar...ili ako neko pomisli da ste pogresno reagovali.Ovo je definitivno za svaku osudu, nazalost tako je kako je.
Iako su retke, lose stvari se desavaju na ulici, u prevozu,
ima dosta "cudnih" na ulicama velikih gradova, tako da ako nesto krene samo se sklonite sto dalje...toliko smo svi naucili za zivota.
Geto
Za nekog od samog starta funkcionise savrseno, znas s kim imas posla, lakse nadjes stan mozda i posao, ljudi te razumeju ( ne samo jezicki) jer poticete sa istih prostora, mozda nadjes i nove prijatelje (ili ako si baksuz suprotno).
Za nekog nije opcija jer je suvise strcao i tamo u istomisljenickoj zajednici svojim razlicitim misljenjem.
Zasto bih ja morala u crkvu? Sta koga briga sta danas kuvam-koliko zaradjujem-gde radim-sto necu da odem do mike-pomognem peri, kako vaspitavam decu, sta mislim o srpskoj politici-politicarima-kosovu itd...nije opcija da se iznova uvalis u drugu verziju onoga od cega pokusavas da pobegnes zadnjih xx godina ako je to ikada moguce.
Ostavicu na tome, za nekoga super, za nekoga nije opcija.
Wednesday, December 14, 2011
'Ajmo ispocetka : Posao u Kanadi, agencija, prevara...
http://www.prevara.info/index.php?option=com_content&task=view&id=260&Itemid=7
Nedavno sam pretrazivala net da vidim da li postoji neka legalna agencija za zaposlenje u Kanadi, nazalost nisam nasla takvu ali sam nasla gomilu prevaranata kao i obicno, cak i ona novosadska agencija koju sam spominjala da je pre dosta godina uvozila vozace za Saskachewan i to pod pokroviteljstvom ministarstava za rad itd se nasla na listi prevaranata, ispalo je da na svakog jednog kog su uspeli da posalju dolaze tri kojima su uzeli pare (i do 3500 evra) i nisu nista ucinili niti vratili novac...Inace njih su reklamirali u Blicu na sav glas kao promotere zaposlenja za srbiju bla bla bla...oni lepo iskoristili sistem , uzeli pare, poslali par njih a ostale ojadili,a ovo je odlomak tih vesti:
"Agencija Siter optužena za prevaru
11.Sep.2009, 11:59, Izvor: Radio 021
Novosadska policija podnela je krivičnu prijavu protiv vlasnika agencije "Siter" Miše D. zbog sumnje da je prevario veći broj građana jer im obećani posao u Kanadi nije obezbedio, niti im je vratio novac. Pokrajinski sekretar za zapošljavanje Miroslav Vasin izjavio je da njegovo odeljenje prati rad agencije i da će u slučaju da je došlo do malverzacije zatražiti kažnjavanje od republičkog Ministarstva za rad i zapošljavanje, gde je "Siter" registrovan..."
http://www.blic.rs/Vesti/Vojvodina/78538/Uzeli-novac-za-posao-u-Kanadi-pa-pobegli
http://www.inozemstvo-posao.com/smf_1-1-2_install/index.php?topic=516.0
Pronasla sam jos par koje cu spomenuti kasnije ali sam resila da napravim mali vodic za internet pismenost jer sam primetila da ni moj dragi bas ne ume da koristi google na nacin na koji bi trebalo. Vecina pretrazivaca radi na osnovu kljucnih reci, sto znaci da ako zelite da proverite nesto ukucajte
naziv agencije, i pored jednu od reci prevara, laz, vesti, clanak itd.
druga opcija je da potrazite tudja iskustva na forumima ukucajte ime agencije
i rec forum ili blog. Sam naslov ovog posta je napravljen da izbije na google pretrazivanju ovih tema.
Postoji i tkzv cluster pretrazivanje koje pretrazuje net po tacno navedenom pasusu, odlomku iz clanka ili citatu, za google je dovoljno da odredjeni deo teksta stavite pod navodnike npr "agencija za posao u Kanadi", prevara itd.Pretrazivac koji radi po ovom principu zove se http://www.webclust.com/.
Iako sam navikla da redovno korisim google, postoji niz pretrazivaca koji ce mozda izbaciti vise rezultata, Yahhoo,Altavista,Ask,Bing itd.
http://netforbeginners.about.com/od/navigatingthenet/tp/top_10_search_engines_for_beginners.htm
Osim toga neki pretrazivaci su automatski podeseni da traze po odredjenoj geografskoj lokaciji, zato pokusajte na vise nacina ili jezika, pri tom mislim na varijacije reci u ijekavici i engleski, makedonski ili hrvatski jezik.
Mozda se rezultat sa reci "prevara" nece vratiti ako u clanku pise "prijevara", google ne zna da je to sve prakticno isti jezik :)
Evo npr sta izbacuje Yahoo kada se ukuca Kanada i prevara
http://search.yahoo.com/search;_ylt=A0oG7lj9CelO7HUA4DxXNyoA?ei=UTF-8&fr=ush-globalnews&p=%2Bprevara+kanada+viza&fr2=sp-qrw-orig-top&norw=1
Zanimljivo jel da?
"U Beogradu se bez ikakvog problema, samo sa pasošem i određenom sumom deviza, od 500 do 2.000 evra, može obezbediti turistička, poslovna ili iseljenička viza za većinu država na planeti.
Iako država trpi ozbiljne kritike zbog toga, u MUP-u Srbije tvrde da su im ruke vezane zato što ambasade u Srbiji i Crnoj Gori odbijaju saradnju, a prevaranti su dovoljno mudri da pronađu i najsitniju rupu u zakonu i tako se ne nađu iza brave, već posluju sasvim legalno. "
http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=6574
Postoje po meni neke 3 vrste agencija, ja ih delim na klasicne prevarante "bice 100%", na legalne prevarante "videcemo sta mozemo da ucinimo ali nista ne garantujemo" i na neproverene ili neotkrivene.
1. Klasicni prevaranti ce vam od prvog momenta obecavati da ce sve biti sredjeno cim im date novac, prosipace vam price i dokaze o ljudima koji su otisli da vas ubede (ne trudite se da trazite da proverite price, takvi ljudi imaju lazne naloge za minimum 5 razlicitih osoba na netu i lazne web sajtove, uostalom mogu da nagovore nekog drugara u Torontu da vam servira pricu preko telefona kako je sve ok za sta ce naravno biti nagradjen...), obecavace vam posao i stan itd. Klasican primer je agencija Can Achieve koja operise godinama pod razlicitim nazivima, cim ih provale oni promene ime i lokaciju ili nestanu.Tarifa im se krece od 500 $ ili evra pa navise, koliko uspeju da izmuzu.
Izmedju ostalog njihova prica je da ce neko umesto vas polagati IELTS i slicno. Pre nego sto vas ubede u glupost, podsetite se da je navodjenje laznih podataka u dokumentima, falsifikovanje i uzimanje tudjeg identiteta kriminalna radnja, ako vam neko otvoreno kaze da se time bavi godinama i da moze da vam na taj nacin sredi vizu ako platite, upravo vam je rekao JA SAM PREVARANT I KRIMINALAC, I UPRAVO TI TRAZIM NOVAC :), mislim koliko ocajni treba da budete da ovo previdite i date mu svoj novac????? Znam da je nase drustvo u velikom procentu na dnevnoj bazi ovakvo ali stvarno, samo malo logike...
Sama fasada ovakvih agencija ne obecava, mutni ljudi u iznajmljenim stanovima koji vam obecavaju bas ono sto zelite da cujete i osim vizitki nemaju nikakve papire ili formulare ili imaju nesto smesno fotokopirano na jednom listu, ako vam se stomak okrece od razgovora sa njima, verujte svom instiktu.
2. Druga vrsta agencija se legalno zastitila izigravajuci posrednike, koji ce eto podneti papire umesto vas i povuci neke veze ali nista ne garantuju, uglavnom su u pitanju advokati. Sama prijava za imigracionu vizu kosta oko 1000 dolara do 1300, oni ce vam u startu traziti duplo plus novac za svaki sastanak sa advokatom-predstavnikom i do 500E.
Svaka osoba koja nije u stanju da sama popuni jedan set formulara na engleskom jeziku i posalje ih postom u ambasadu, ne treba ni da pokusava da dodje u Kanadu.Ovde cete morati sami da nadjete stan, posao, da pokupite papire i snadjete se, nece biti posrednika koji obecava da ce vas voditi za ruku...bilo kakvo "sredjivanje" vize i veze vezice ne prolaze jer je nepoznata osoba u Kanadi ili ambasadi zaduzena da vas primi ili odbije na osnovu procene papira, dobijanje vize je lutrija koja ne moze da se namesta nikako osim da ispunjavate sve kriterijume za vizu.Ovo bi bio primer za "strucne i skupe" ispunjavace papira http://www.hm.org.rs/program.htm
3. Neproverene agencije su ili relativno nove pa jos nisu ostavile traga na netu ili su se pokrile na sve moguce nacine i jos nema nacina da ih proverite, bas sam naletela na jednu takvu koja operise u Prijedoru i zove se konektus, ova agencija ima web sajt sa "proverenim" pricama i to na 2 jezika, citavu galeriju slika sa vlasnicima agencija i ljudima koji su dosli preko njih...medjutim na jednom od foruma jedan od branilaca ove agencije stavio je link da dokaze da je ova agencija validna i onda sam umrla od smeha...recite mi zasto?
http://www.canadianbusinessdirectory.ca/file1254142.htm
Da li ste primetili da pola linkova fali,npr pretraga i da je Canada u naslovu napisano pogresno? ako odlucite da idete u Canad, obavezno preko ove agencije hehhehe...:D
Inace ovo je pravi sajt cija je imitacija postavljena gore
http://www.canadianbusinessdirectory.ca/search.php?term=Simcisin&pro=AB&searchtype=relevance&clicked=Search
da se ne lazemo, vrlo je lako registrovati firmu ovde, ja sama mogu da napravim super web sajt sa gomilom lepih slika...pretpostavljam da istina iza ove agencije lezi negde po forumima sirom bosne, srbije i hrvatske samo je treba pronaci...za sada ostaju neprovereni.
http://arhiva.elitesecurity.org/t229596-Da-li-neko-zna-ili-je-cuo-za-agenciju-Konektus-koja-sredjuje-posao-Kanadi
Agencija inace uopste nije registrovana u Kanadi, broj telefona je kucni broj porodice koja je navodno drzi, sto i nije frka s obzirom da pola ljudi vodi biznis od kuce.
Kad sam vec kod web sajtova i domena, evo jedne bitne informacije koju svi treba da znaju, domeni koji se zavrsavaju sa .com, .info,.org, .tv i ostalim slicnim univerzalnim sufiksima su dostupni svima, bilo ko moze da napravi bilo kakav web sajt iz bilo koje zemlje na ovim domenima pod uslovom da plati svom internet provajderu, znaci ako da ako je sajt npr konektus.info moze da bude u rusiji ili srbiji i ne mora da ima veze sa kanadom, ako vam neko posalje da ste dobili na lutriji npr greencard@yahoo, to je 100% prevara jer kompanije moraju drugacije da registruju svoje adrese i domene, a posebno drzavne institucije. Nijedna veca legalna firma i kompanija koja drzi do sebe nece za svoje poslove koristiti yahoo, google, hotmail i druge genericke E mail adrese ili "sive" domene.
http://www.consumerfraudreporting.org/identify.php
The return address is a yahoo, hotmail, excite.com or other free email accounts. Legitimate companies can afford the roughly $100 per year that it costs to acquire and maintain a domain and related company email account.
Svaki zvanican drzavni sajt u Kanadi ima u imenu web adrese .gc. sto stoji za government canada. Svaka obrazovna institucija moze da ima adrese sa .edu. (educational), .ac. cademic itd. i skracenicu drzave.
http://en.wikipedia.org/wiki/Domain_name
O ovome pricam http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_Internet_top-level_domains
Ovako izgleda kada hocete da saznate ko se krije iza web sajta ili domena
konektus.info
Is this your domain name? Renew it now.
Thumbnail of konektus.info
IP Address: 74.208.86.67 (ARIN & RIPE IP search)
Record Type: Domain Name
Server Type: Apache 1
WebSite Status: Active
Domain ID:D11940785-LRMS
Domain Name:KONEKTUS.INFO
Created On:25-Jan-2006 12:39:19 UTC
Last Updated On:25-Jan-2011 22:23:51 UTC
Expiration Date:25-Jan-2012 12:39:19 UTC
Sponsoring Registrar:1&1 Internet AG (R113-LRMS)
Status:OK
Registrant ID:SPAG-34230755
Registrant Name:
Registrant Organization:
Registrant Street1:5420 146 Ave NW
Registrant Street2:
Registrant Street3:
Registrant City:Edmonton
Registrant State/Province:AB
Registrant Postal Code:T5A 4L6
Registrant Country:CA
Registrant Phone:+1.7804568952
Registrant Phone Ext.:
Registrant FAX:+1.7804013023
Registrant FAX Ext.:
Registrant Email:ilia@konektus.com
Admin ID:SPAG-34230755
Admin Name:
Admin Organization:Konektus Ltd.
Admin Street1:5420 146 Ave NW
Admin Street2:
Admin Street3:
Admin City:Edmonton
Admin State/Province:AB
Admin Postal Code:T5A 4L6
Admin Country:CA
Admin Phone:+1.7804568952
Admin Phone Ext.:
Admin FAX:+1.7804013023
Admin FAX Ext.:
Admin Email:ilia@konektus.com
Billing ID:C3594293-LRMS
Namerno sam obrisala imena i licne podatke ali na ovom sajtu mozete proveriti neki web. http://www.networksolutions.com/whois/index.jsp
PS ovo znaci da je web sajt postavljen u Kanadi ali ne i to da web sajt pripada nekoj firmi, moze da bude i licna prezentacija ili fotogalerija sto se nekog tice, jer je na info domenu.
http://www.mcbilly.com/how-to-check-if-a-website-is-a-scam/
Evo par stvari koje volim da uradim cisto reda radi, ubacim broj telefona "firme" u imenik i trazim podatke o vlasniku, u ovom slucaju u pitanju je kucni telefon porodice.
Pretrazim na netu dostupna imena vlasnika firme i ime same firme sa razlicitim kljucnim recima, pretrazim forume sa iskustvima sa ovakvim firmama ili onima koji ih vode, pretrazim prethodno registrovane firme na istom broju telefona ili adresi ili pod "pokroviteljstvom" iste osobe, proverim koliko dugo firma postoji ( kratak vek na netu ostavlja manje prljavog vesa) ...
Potrazim ime registrovanog posrednika ili advokata na kanadskoj listi licenciranih predstavnika.
Da li mi verujete da dosada od skoro 20 firmi za rad u Kanadi i inostranstvu nisam nasla nijednu "cistu"?
Nadam se da je ovo malo internet opismenjavanje pomoglo, ako znate sta da pitate naci cete ono sto trazite.
Podelite ove savete sa drugima koji razmisljaju o poseti nekoj agenciji.Postavite i podelite imena agencija sa kojima ste imali posla ako znate da su malverzanti da biste upozorili druge.
Za domaci :)
Prvi koji provali poslednju agenciju kao pravu ili laznu dobija kviska!
Moji bozicni kolaci, zgrade na slikama su studentski smestaj u Londonu, gradski park, mall, i par jesenjih slika iz Toronta
Nedavno sam pretrazivala net da vidim da li postoji neka legalna agencija za zaposlenje u Kanadi, nazalost nisam nasla takvu ali sam nasla gomilu prevaranata kao i obicno, cak i ona novosadska agencija koju sam spominjala da je pre dosta godina uvozila vozace za Saskachewan i to pod pokroviteljstvom ministarstava za rad itd se nasla na listi prevaranata, ispalo je da na svakog jednog kog su uspeli da posalju dolaze tri kojima su uzeli pare (i do 3500 evra) i nisu nista ucinili niti vratili novac...Inace njih su reklamirali u Blicu na sav glas kao promotere zaposlenja za srbiju bla bla bla...oni lepo iskoristili sistem , uzeli pare, poslali par njih a ostale ojadili,a ovo je odlomak tih vesti:
"Agencija Siter optužena za prevaru
11.Sep.2009, 11:59, Izvor: Radio 021
Novosadska policija podnela je krivičnu prijavu protiv vlasnika agencije "Siter" Miše D. zbog sumnje da je prevario veći broj građana jer im obećani posao u Kanadi nije obezbedio, niti im je vratio novac. Pokrajinski sekretar za zapošljavanje Miroslav Vasin izjavio je da njegovo odeljenje prati rad agencije i da će u slučaju da je došlo do malverzacije zatražiti kažnjavanje od republičkog Ministarstva za rad i zapošljavanje, gde je "Siter" registrovan..."
http://www.blic.rs/Vesti/Vojvodina/78538/Uzeli-novac-za-posao-u-Kanadi-pa-pobegli
http://www.inozemstvo-posao.com/smf_1-1-2_install/index.php?topic=516.0
Pronasla sam jos par koje cu spomenuti kasnije ali sam resila da napravim mali vodic za internet pismenost jer sam primetila da ni moj dragi bas ne ume da koristi google na nacin na koji bi trebalo. Vecina pretrazivaca radi na osnovu kljucnih reci, sto znaci da ako zelite da proverite nesto ukucajte
naziv agencije, i pored jednu od reci prevara, laz, vesti, clanak itd.
druga opcija je da potrazite tudja iskustva na forumima ukucajte ime agencije
i rec forum ili blog. Sam naslov ovog posta je napravljen da izbije na google pretrazivanju ovih tema.
Postoji i tkzv cluster pretrazivanje koje pretrazuje net po tacno navedenom pasusu, odlomku iz clanka ili citatu, za google je dovoljno da odredjeni deo teksta stavite pod navodnike npr "agencija za posao u Kanadi", prevara itd.Pretrazivac koji radi po ovom principu zove se http://www.webclust.com/.
Iako sam navikla da redovno korisim google, postoji niz pretrazivaca koji ce mozda izbaciti vise rezultata, Yahhoo,Altavista,Ask,Bing itd.
http://netforbeginners.about.com/od/navigatingthenet/tp/top_10_search_engines_for_beginners.htm
Osim toga neki pretrazivaci su automatski podeseni da traze po odredjenoj geografskoj lokaciji, zato pokusajte na vise nacina ili jezika, pri tom mislim na varijacije reci u ijekavici i engleski, makedonski ili hrvatski jezik.
Mozda se rezultat sa reci "prevara" nece vratiti ako u clanku pise "prijevara", google ne zna da je to sve prakticno isti jezik :)
Evo npr sta izbacuje Yahoo kada se ukuca Kanada i prevara
http://search.yahoo.com/search;_ylt=A0oG7lj9CelO7HUA4DxXNyoA?ei=UTF-8&fr=ush-globalnews&p=%2Bprevara+kanada+viza&fr2=sp-qrw-orig-top&norw=1
Zanimljivo jel da?
"U Beogradu se bez ikakvog problema, samo sa pasošem i određenom sumom deviza, od 500 do 2.000 evra, može obezbediti turistička, poslovna ili iseljenička viza za većinu država na planeti.
Iako država trpi ozbiljne kritike zbog toga, u MUP-u Srbije tvrde da su im ruke vezane zato što ambasade u Srbiji i Crnoj Gori odbijaju saradnju, a prevaranti su dovoljno mudri da pronađu i najsitniju rupu u zakonu i tako se ne nađu iza brave, već posluju sasvim legalno. "
http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=6574
Postoje po meni neke 3 vrste agencija, ja ih delim na klasicne prevarante "bice 100%", na legalne prevarante "videcemo sta mozemo da ucinimo ali nista ne garantujemo" i na neproverene ili neotkrivene.
1. Klasicni prevaranti ce vam od prvog momenta obecavati da ce sve biti sredjeno cim im date novac, prosipace vam price i dokaze o ljudima koji su otisli da vas ubede (ne trudite se da trazite da proverite price, takvi ljudi imaju lazne naloge za minimum 5 razlicitih osoba na netu i lazne web sajtove, uostalom mogu da nagovore nekog drugara u Torontu da vam servira pricu preko telefona kako je sve ok za sta ce naravno biti nagradjen...), obecavace vam posao i stan itd. Klasican primer je agencija Can Achieve koja operise godinama pod razlicitim nazivima, cim ih provale oni promene ime i lokaciju ili nestanu.Tarifa im se krece od 500 $ ili evra pa navise, koliko uspeju da izmuzu.
Izmedju ostalog njihova prica je da ce neko umesto vas polagati IELTS i slicno. Pre nego sto vas ubede u glupost, podsetite se da je navodjenje laznih podataka u dokumentima, falsifikovanje i uzimanje tudjeg identiteta kriminalna radnja, ako vam neko otvoreno kaze da se time bavi godinama i da moze da vam na taj nacin sredi vizu ako platite, upravo vam je rekao JA SAM PREVARANT I KRIMINALAC, I UPRAVO TI TRAZIM NOVAC :), mislim koliko ocajni treba da budete da ovo previdite i date mu svoj novac????? Znam da je nase drustvo u velikom procentu na dnevnoj bazi ovakvo ali stvarno, samo malo logike...
Sama fasada ovakvih agencija ne obecava, mutni ljudi u iznajmljenim stanovima koji vam obecavaju bas ono sto zelite da cujete i osim vizitki nemaju nikakve papire ili formulare ili imaju nesto smesno fotokopirano na jednom listu, ako vam se stomak okrece od razgovora sa njima, verujte svom instiktu.
2. Druga vrsta agencija se legalno zastitila izigravajuci posrednike, koji ce eto podneti papire umesto vas i povuci neke veze ali nista ne garantuju, uglavnom su u pitanju advokati. Sama prijava za imigracionu vizu kosta oko 1000 dolara do 1300, oni ce vam u startu traziti duplo plus novac za svaki sastanak sa advokatom-predstavnikom i do 500E.
Svaka osoba koja nije u stanju da sama popuni jedan set formulara na engleskom jeziku i posalje ih postom u ambasadu, ne treba ni da pokusava da dodje u Kanadu.Ovde cete morati sami da nadjete stan, posao, da pokupite papire i snadjete se, nece biti posrednika koji obecava da ce vas voditi za ruku...bilo kakvo "sredjivanje" vize i veze vezice ne prolaze jer je nepoznata osoba u Kanadi ili ambasadi zaduzena da vas primi ili odbije na osnovu procene papira, dobijanje vize je lutrija koja ne moze da se namesta nikako osim da ispunjavate sve kriterijume za vizu.Ovo bi bio primer za "strucne i skupe" ispunjavace papira http://www.hm.org.rs/program.htm
3. Neproverene agencije su ili relativno nove pa jos nisu ostavile traga na netu ili su se pokrile na sve moguce nacine i jos nema nacina da ih proverite, bas sam naletela na jednu takvu koja operise u Prijedoru i zove se konektus, ova agencija ima web sajt sa "proverenim" pricama i to na 2 jezika, citavu galeriju slika sa vlasnicima agencija i ljudima koji su dosli preko njih...medjutim na jednom od foruma jedan od branilaca ove agencije stavio je link da dokaze da je ova agencija validna i onda sam umrla od smeha...recite mi zasto?
http://www.canadianbusinessdirectory.ca/file1254142.htm
Da li ste primetili da pola linkova fali,npr pretraga i da je Canada u naslovu napisano pogresno? ako odlucite da idete u Canad, obavezno preko ove agencije hehhehe...:D
Inace ovo je pravi sajt cija je imitacija postavljena gore
http://www.canadianbusinessdirectory.ca/search.php?term=Simcisin&pro=AB&searchtype=relevance&clicked=Search
da se ne lazemo, vrlo je lako registrovati firmu ovde, ja sama mogu da napravim super web sajt sa gomilom lepih slika...pretpostavljam da istina iza ove agencije lezi negde po forumima sirom bosne, srbije i hrvatske samo je treba pronaci...za sada ostaju neprovereni.
http://arhiva.elitesecurity.org/t229596-Da-li-neko-zna-ili-je-cuo-za-agenciju-Konektus-koja-sredjuje-posao-Kanadi
Agencija inace uopste nije registrovana u Kanadi, broj telefona je kucni broj porodice koja je navodno drzi, sto i nije frka s obzirom da pola ljudi vodi biznis od kuce.
Kad sam vec kod web sajtova i domena, evo jedne bitne informacije koju svi treba da znaju, domeni koji se zavrsavaju sa .com, .info,.org, .tv i ostalim slicnim univerzalnim sufiksima su dostupni svima, bilo ko moze da napravi bilo kakav web sajt iz bilo koje zemlje na ovim domenima pod uslovom da plati svom internet provajderu, znaci ako da ako je sajt npr konektus.info moze da bude u rusiji ili srbiji i ne mora da ima veze sa kanadom, ako vam neko posalje da ste dobili na lutriji npr greencard@yahoo, to je 100% prevara jer kompanije moraju drugacije da registruju svoje adrese i domene, a posebno drzavne institucije. Nijedna veca legalna firma i kompanija koja drzi do sebe nece za svoje poslove koristiti yahoo, google, hotmail i druge genericke E mail adrese ili "sive" domene.
http://www.consumerfraudreporting.org/identify.php
The return address is a yahoo, hotmail, excite.com or other free email accounts. Legitimate companies can afford the roughly $100 per year that it costs to acquire and maintain a domain and related company email account.
Svaki zvanican drzavni sajt u Kanadi ima u imenu web adrese .gc. sto stoji za government canada. Svaka obrazovna institucija moze da ima adrese sa .edu. (educational), .ac. cademic itd. i skracenicu drzave.
http://en.wikipedia.org/wiki/Domain_name
O ovome pricam http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_Internet_top-level_domains
Ovako izgleda kada hocete da saznate ko se krije iza web sajta ili domena
konektus.info
Is this your domain name? Renew it now.
Thumbnail of konektus.info
IP Address: 74.208.86.67 (ARIN & RIPE IP search)
Record Type: Domain Name
Server Type: Apache 1
WebSite Status: Active
Domain ID:D11940785-LRMS
Domain Name:KONEKTUS.INFO
Created On:25-Jan-2006 12:39:19 UTC
Last Updated On:25-Jan-2011 22:23:51 UTC
Expiration Date:25-Jan-2012 12:39:19 UTC
Sponsoring Registrar:1&1 Internet AG (R113-LRMS)
Status:OK
Registrant ID:SPAG-34230755
Registrant Name:
Registrant Organization:
Registrant Street1:5420 146 Ave NW
Registrant Street2:
Registrant Street3:
Registrant City:Edmonton
Registrant State/Province:AB
Registrant Postal Code:T5A 4L6
Registrant Country:CA
Registrant Phone:+1.7804568952
Registrant Phone Ext.:
Registrant FAX:+1.7804013023
Registrant FAX Ext.:
Registrant Email:ilia@konektus.com
Admin ID:SPAG-34230755
Admin Name:
Admin Organization:Konektus Ltd.
Admin Street1:5420 146 Ave NW
Admin Street2:
Admin Street3:
Admin City:Edmonton
Admin State/Province:AB
Admin Postal Code:T5A 4L6
Admin Country:CA
Admin Phone:+1.7804568952
Admin Phone Ext.:
Admin FAX:+1.7804013023
Admin FAX Ext.:
Admin Email:ilia@konektus.com
Billing ID:C3594293-LRMS
Namerno sam obrisala imena i licne podatke ali na ovom sajtu mozete proveriti neki web. http://www.networksolutions.com/whois/index.jsp
PS ovo znaci da je web sajt postavljen u Kanadi ali ne i to da web sajt pripada nekoj firmi, moze da bude i licna prezentacija ili fotogalerija sto se nekog tice, jer je na info domenu.
http://www.mcbilly.com/how-to-check-if-a-website-is-a-scam/
Evo par stvari koje volim da uradim cisto reda radi, ubacim broj telefona "firme" u imenik i trazim podatke o vlasniku, u ovom slucaju u pitanju je kucni telefon porodice.
Pretrazim na netu dostupna imena vlasnika firme i ime same firme sa razlicitim kljucnim recima, pretrazim forume sa iskustvima sa ovakvim firmama ili onima koji ih vode, pretrazim prethodno registrovane firme na istom broju telefona ili adresi ili pod "pokroviteljstvom" iste osobe, proverim koliko dugo firma postoji ( kratak vek na netu ostavlja manje prljavog vesa) ...
Potrazim ime registrovanog posrednika ili advokata na kanadskoj listi licenciranih predstavnika.
Da li mi verujete da dosada od skoro 20 firmi za rad u Kanadi i inostranstvu nisam nasla nijednu "cistu"?
Nadam se da je ovo malo internet opismenjavanje pomoglo, ako znate sta da pitate naci cete ono sto trazite.
Podelite ove savete sa drugima koji razmisljaju o poseti nekoj agenciji.Postavite i podelite imena agencija sa kojima ste imali posla ako znate da su malverzanti da biste upozorili druge.
Za domaci :)
Prvi koji provali poslednju agenciju kao pravu ili laznu dobija kviska!
Moji bozicni kolaci, zgrade na slikama su studentski smestaj u Londonu, gradski park, mall, i par jesenjih slika iz Toronta
Thursday, December 1, 2011
Cestitka
Moram da najavim malo pauze povodom praznika, koje planiramo da iskoristimo za opet neke obilaske okoline i druzenja.
Iskoristili smo Black Friday i Cyber monday iako nisu nesto posebno spustili cene ali eto ponovili smo se malo elektronikom, ostao je jos Boxing day :)
Moram priznati da iako sam bila skepticna da ce 3d TV imati isti efekat kao u bioskopu sada sam odusevljena Acinim novogodisnjim poklonom, fantastican je.Prosle godine su im cene bile skoro 3000 $ a sada smo uspeli da ga dobijemo za ispod 1000, sto je prilicno super s obzirom na to koliko tipova i vrsta televizora ima u ponudi, 3d, quadricolor, wi fi...lcd, led, plazme...izbor je nemoguc ali na kraju smo se slozili da uzmemo ovaj http://www.lg.com/ca_en/tv-audio-video/tv/LG-led-tv-47LW5600.jsp
Najveca razlika u ceni za praznicna snizenja obicno ne prelazi 200 $ bar po mojim procenama, mada i to znaci ako planiras da dokupis jos malo opreme kao sto je plejer i diskovi.Manje elektronske stvari budu snizene za 50 do 100 dolara zavisno od cene i prodavnice.Jos ne znaju kako ce to izgledati za boxing day ali videcemo.
I dalje sam ubedjena da mi je zivot bio sasvim ok i bez brige da li ce bebac nesto ostetiti ili frljnuti loptu u skupi ekran ali mislim da je i moj dragi zasluzio jednu igracku za sebe, znam koliko mrzi da gleda filmove na mom malom starom laptopu kom pola zvucnika ne radi, i da gundja da nista ne vidi i ne cuje :))osim toga zima je pravo vreme za kupovinu ovakvih gluposti jer ionako ne planiram da idem napolje do aprila ako ne moram, tako da mogu da zamislim ugodjaj malog toplog kucnog bioskopa dok napolju veje, veje i veje...Tako da eto, nova godina je vreme za ispunjavanje zelja i otvaranje poklona :) i druzenje.
Jelka je okicena, bioskop je postavljen, kolaci se peku,cestitke su poslate ostao je jos samo lov na poklone...ali to i nije tako hitno.
Ulazimo u godinu Zmaja.
Zelim vam svima sretne i mirne praznike i uspesnu 2012.
Iskoristili smo Black Friday i Cyber monday iako nisu nesto posebno spustili cene ali eto ponovili smo se malo elektronikom, ostao je jos Boxing day :)
Moram priznati da iako sam bila skepticna da ce 3d TV imati isti efekat kao u bioskopu sada sam odusevljena Acinim novogodisnjim poklonom, fantastican je.Prosle godine su im cene bile skoro 3000 $ a sada smo uspeli da ga dobijemo za ispod 1000, sto je prilicno super s obzirom na to koliko tipova i vrsta televizora ima u ponudi, 3d, quadricolor, wi fi...lcd, led, plazme...izbor je nemoguc ali na kraju smo se slozili da uzmemo ovaj http://www.lg.com/ca_en/tv-audio-video/tv/LG-led-tv-47LW5600.jsp
Najveca razlika u ceni za praznicna snizenja obicno ne prelazi 200 $ bar po mojim procenama, mada i to znaci ako planiras da dokupis jos malo opreme kao sto je plejer i diskovi.Manje elektronske stvari budu snizene za 50 do 100 dolara zavisno od cene i prodavnice.Jos ne znaju kako ce to izgledati za boxing day ali videcemo.
I dalje sam ubedjena da mi je zivot bio sasvim ok i bez brige da li ce bebac nesto ostetiti ili frljnuti loptu u skupi ekran ali mislim da je i moj dragi zasluzio jednu igracku za sebe, znam koliko mrzi da gleda filmove na mom malom starom laptopu kom pola zvucnika ne radi, i da gundja da nista ne vidi i ne cuje :))osim toga zima je pravo vreme za kupovinu ovakvih gluposti jer ionako ne planiram da idem napolje do aprila ako ne moram, tako da mogu da zamislim ugodjaj malog toplog kucnog bioskopa dok napolju veje, veje i veje...Tako da eto, nova godina je vreme za ispunjavanje zelja i otvaranje poklona :) i druzenje.
Jelka je okicena, bioskop je postavljen, kolaci se peku,cestitke su poslate ostao je jos samo lov na poklone...ali to i nije tako hitno.
Ulazimo u godinu Zmaja.
Zelim vam svima sretne i mirne praznike i uspesnu 2012.
Tuesday, November 22, 2011
Random facts...
Od decembra se uvodi nova "super" viza za rodjake i porodicu emigranata koji zele da posete Kanadu
http://www.cic.gc.ca/english/visit/index.asp
.......................................................................................................................................................................
Evo jednog divnog bloga na temu zivota u razlicitim sistemima i zemljama, jedna devojka iz Njujorka osetila se licemerom da savetuje ljudima na koje destinacije da idu radeci za travel magazin a da pritom nikada nije nesto putovala u svom zivotu, zato je pokupila pare, dala otkaz i otisnula se na put po svetu kao volonter.12 meseci u 12 razlicitih zemalja radeci za razne ne profitarne organizacije koje pomazu najugrozenijima, ima jos mesec dana i njena prica ce se zavrsiti.Blog je jako zanimljiv, podeljen na kratke clanke i oslikava njen sok koliko su ljudi van Amerike uskraceni, rekla je da nikada vise nece na neke stvari u zivotu gledati istim ocima (npr na wc i kupatilo koje mesec dana u Sjera Leoneu nije imala, ili tekucu vodu).Ono sto mi je bilo jako smesno i simpaticno je da je nekoliko puta bila u iskusenju da se predstavi kao Kanadjanka kada je nailazila na otvorenu mrznju prema Amerikancima u nekim zemljama, jako mi je simpaticno da su Kanadjani svetske dobrice sa dobrom reputacijom svuda :))
Compas magazine
.........................................................................................................................................................................
Moj rat sa birokratijom ce izgleda trajati doveka, kao sto sam vec napisala WES je uradio poredjenje liste ispita koje sam imala i preveo sve moje skolovanje na kanadske standarde, ispit po ispit, ocenu po ocenu, diplomu po diplomu,
sada mi traze isto to samo jos detaljnije, nastavni plan fakulteta sa opisom svakog ispita u detalje. Taj dokument za moje skolovanje ima ukupno 172 strane u word formatu, na srpskom. Lepo sam im napisala da iako sam ga skinula sa neta sa sajta fakulteta nemam para da ga prevedem jer po dosadasnjih 80 do 100 dolara po strani to bi me kostalo preko 17.000 $, totalno ludilo.
Njihov odgovor, mi smo to trazili a vase je da li cete to predati ili necete...poludela sam. Osim toga pisma preporuke nisu dovoljna vec mi treba opet detaljan opis u kojim sam uzrasnim grupama radila i sta su mi bili zadaci sa svakom grupom...
LJude koji rade u birokratiji ozbiljno ne racunam u ziva bica. Toliko su neosetljivi i nesavitljivi i drze se njihovih malih pravila da je to strasno. Ako me odbiju zbog nepotpune dokumentacije, sta mogu da ucinim?
Cisto sumnjam da bi advokat kostao manje od pomenute sume.
Raditi u regulisanoj profesiji se uopste ne isplati ako mislite da emigrirate ovde sa takvim diplomama, vise se isplati ici nazad u skolu 2 godine, a i kosta manje od svih prevoda i pregleda koje cu do kraja platiti...a nazalost ne naslucujem dobar ishod ovog medjukontinentalnog cimanja izmedju srpskog i kanadskog birokratskog aparata, koji neverovatno lice u ovom slucaju.
.........................................................................................................................................................................
Stigli su racuni za grejanje. Vodu ne placamo, stan i parking su 900 $ s tim da smo ovaj put u townhouse, sto iako nam pruza vise licne slobode i prostora ima svojih zescih mana. Npr. stepenista, ves masina je u podrumu a kupatilo na spratu.Ako moram na brzinu da okupam bebca moram da trcim gore, a kad sredjujem ves moram da trcim dole sto je meni trenutno ok ali ako imas jedno klince i malu bebu nema smisla jer onda moras da doselis sve stvari u dnevni boravak i kampujes tu da bi ti svi bili na oku, tako da visak prostora totalno gubi smisao i postaje problem.
Druga mana je posebno placanje racuna, dok su u stanu ukljuceni u rentu ovde su plin i struja posebno. Plin placamo 77 $ svakog meseca do avgusta kada se pravi obracun i vraca nam se ako smo platili vise nego sto smo potrosili, to se zove equal billing. Za struju koja je malo skuplja racun bude od 50 do preko 100 dolara mesecno zavisno od grejne sezone i na sta se grejes, komsije su nam rekle da je plin isplativiji.Dosad smo za period od avgusta do oktobra platili ukupno 100 dolara za grejanje.
Sve u svemu iako trosimo priblizno isto kao u Torontu, vise para nam odlazi na gorivo skoro 300 $ mesecno zbog redovnog putovanja na posao i nasih vikend ekskurzija za Toronto, ali to je nesto cega necemo da se odreknemo.U Torontu nam je recimo mesecno odlazilo 40 $ na gorivo jer su kola vozena samo vikendom.
Osim toga zamena guma, balansiranje i srednjivanje za zimu su kostali dodatnih 600 $ i to je jos bilo jeftino za ovdasnje uslove :), sto je smesno jer smo kola platili 700 $.
Kada je doktoru crko far na Audiju tt i trazili mu 1600 $ za zamenu nekog minijaturnog dela, i on se pozalio Aci ovaj samo sto nije umro od smeha setivsi se koliko smo mi platili ceo auto, naravno nije nista rekao doktoru vec je samo sazaljivo klimnuo glavom. Kao sto rekoh, koncept stednje je nepoznat nekima ovde.
Dvoje od troje njegovih kolega je kupilo kuce tako sto su im roditelji iskesirali pola, a za ostalo su uzeli kredit, samo jedan je sam ustedeo ucesce ziveci kod svojih 10 godina i stedeci da se osamostali.
MOj zakljucak, najbolje opcije su ziveti sto blize poslu i ziveti u necemu sto ima samo jedan nivo i zatvoren parking, ako je to ikako moguce, i placati rentu all included.
........................................................................................................................................................................
http://www.cic.gc.ca/english/visit/index.asp
.......................................................................................................................................................................
Evo jednog divnog bloga na temu zivota u razlicitim sistemima i zemljama, jedna devojka iz Njujorka osetila se licemerom da savetuje ljudima na koje destinacije da idu radeci za travel magazin a da pritom nikada nije nesto putovala u svom zivotu, zato je pokupila pare, dala otkaz i otisnula se na put po svetu kao volonter.12 meseci u 12 razlicitih zemalja radeci za razne ne profitarne organizacije koje pomazu najugrozenijima, ima jos mesec dana i njena prica ce se zavrsiti.Blog je jako zanimljiv, podeljen na kratke clanke i oslikava njen sok koliko su ljudi van Amerike uskraceni, rekla je da nikada vise nece na neke stvari u zivotu gledati istim ocima (npr na wc i kupatilo koje mesec dana u Sjera Leoneu nije imala, ili tekucu vodu).Ono sto mi je bilo jako smesno i simpaticno je da je nekoliko puta bila u iskusenju da se predstavi kao Kanadjanka kada je nailazila na otvorenu mrznju prema Amerikancima u nekim zemljama, jako mi je simpaticno da su Kanadjani svetske dobrice sa dobrom reputacijom svuda :))
Compas magazine
.........................................................................................................................................................................
Moj rat sa birokratijom ce izgleda trajati doveka, kao sto sam vec napisala WES je uradio poredjenje liste ispita koje sam imala i preveo sve moje skolovanje na kanadske standarde, ispit po ispit, ocenu po ocenu, diplomu po diplomu,
sada mi traze isto to samo jos detaljnije, nastavni plan fakulteta sa opisom svakog ispita u detalje. Taj dokument za moje skolovanje ima ukupno 172 strane u word formatu, na srpskom. Lepo sam im napisala da iako sam ga skinula sa neta sa sajta fakulteta nemam para da ga prevedem jer po dosadasnjih 80 do 100 dolara po strani to bi me kostalo preko 17.000 $, totalno ludilo.
Njihov odgovor, mi smo to trazili a vase je da li cete to predati ili necete...poludela sam. Osim toga pisma preporuke nisu dovoljna vec mi treba opet detaljan opis u kojim sam uzrasnim grupama radila i sta su mi bili zadaci sa svakom grupom...
LJude koji rade u birokratiji ozbiljno ne racunam u ziva bica. Toliko su neosetljivi i nesavitljivi i drze se njihovih malih pravila da je to strasno. Ako me odbiju zbog nepotpune dokumentacije, sta mogu da ucinim?
Cisto sumnjam da bi advokat kostao manje od pomenute sume.
Raditi u regulisanoj profesiji se uopste ne isplati ako mislite da emigrirate ovde sa takvim diplomama, vise se isplati ici nazad u skolu 2 godine, a i kosta manje od svih prevoda i pregleda koje cu do kraja platiti...a nazalost ne naslucujem dobar ishod ovog medjukontinentalnog cimanja izmedju srpskog i kanadskog birokratskog aparata, koji neverovatno lice u ovom slucaju.
.........................................................................................................................................................................
Stigli su racuni za grejanje. Vodu ne placamo, stan i parking su 900 $ s tim da smo ovaj put u townhouse, sto iako nam pruza vise licne slobode i prostora ima svojih zescih mana. Npr. stepenista, ves masina je u podrumu a kupatilo na spratu.Ako moram na brzinu da okupam bebca moram da trcim gore, a kad sredjujem ves moram da trcim dole sto je meni trenutno ok ali ako imas jedno klince i malu bebu nema smisla jer onda moras da doselis sve stvari u dnevni boravak i kampujes tu da bi ti svi bili na oku, tako da visak prostora totalno gubi smisao i postaje problem.
Druga mana je posebno placanje racuna, dok su u stanu ukljuceni u rentu ovde su plin i struja posebno. Plin placamo 77 $ svakog meseca do avgusta kada se pravi obracun i vraca nam se ako smo platili vise nego sto smo potrosili, to se zove equal billing. Za struju koja je malo skuplja racun bude od 50 do preko 100 dolara mesecno zavisno od grejne sezone i na sta se grejes, komsije su nam rekle da je plin isplativiji.Dosad smo za period od avgusta do oktobra platili ukupno 100 dolara za grejanje.
Sve u svemu iako trosimo priblizno isto kao u Torontu, vise para nam odlazi na gorivo skoro 300 $ mesecno zbog redovnog putovanja na posao i nasih vikend ekskurzija za Toronto, ali to je nesto cega necemo da se odreknemo.U Torontu nam je recimo mesecno odlazilo 40 $ na gorivo jer su kola vozena samo vikendom.
Osim toga zamena guma, balansiranje i srednjivanje za zimu su kostali dodatnih 600 $ i to je jos bilo jeftino za ovdasnje uslove :), sto je smesno jer smo kola platili 700 $.
Kada je doktoru crko far na Audiju tt i trazili mu 1600 $ za zamenu nekog minijaturnog dela, i on se pozalio Aci ovaj samo sto nije umro od smeha setivsi se koliko smo mi platili ceo auto, naravno nije nista rekao doktoru vec je samo sazaljivo klimnuo glavom. Kao sto rekoh, koncept stednje je nepoznat nekima ovde.
Dvoje od troje njegovih kolega je kupilo kuce tako sto su im roditelji iskesirali pola, a za ostalo su uzeli kredit, samo jedan je sam ustedeo ucesce ziveci kod svojih 10 godina i stedeci da se osamostali.
MOj zakljucak, najbolje opcije su ziveti sto blize poslu i ziveti u necemu sto ima samo jedan nivo i zatvoren parking, ako je to ikako moguce, i placati rentu all included.
........................................................................................................................................................................
Sunday, November 20, 2011
Ispravan zivot ili pravi zivot?
Htela sam da naucim nesto vise o Amishima buduci da ovde ima njihovih zajednica.
Film koji sam gledala je dobar odgovor na pitanja kojima se svi okrecu kada je na tapetu podizanje dece ovde ili tamo negde...
Pravo vaspitanje, pravi nacin zivota, pravo vidjenje sveta...prava religija...ko je u pravu ?
Susret sa Kanadom je meni bio slicno mentalno iskustvo kao ovoj deci u filmu susret sa ostatkom sveta, i to me je nasmejalo od srca :) kulturni sok.
Tema za razmisljanje ...
Ovaj drugi nema veze sa tom temom ali mi je licno interesantan
Film koji sam gledala je dobar odgovor na pitanja kojima se svi okrecu kada je na tapetu podizanje dece ovde ili tamo negde...
Pravo vaspitanje, pravi nacin zivota, pravo vidjenje sveta...prava religija...ko je u pravu ?
Susret sa Kanadom je meni bio slicno mentalno iskustvo kao ovoj deci u filmu susret sa ostatkom sveta, i to me je nasmejalo od srca :) kulturni sok.
Tema za razmisljanje ...
Ovaj drugi nema veze sa tom temom ali mi je licno interesantan
Thursday, November 17, 2011
Danas gostuje You Tube
Dok neko ne skupi hrabrosti ...
moram da priznam da sam se malo razocarala, ocekivala sam malo manje sebicnosti od citalaca bloga ali pokusavam da vas razumem.
To je ipak pogresan nacin, pruzam svima priliku da pomognu drugima svojim iskustvom i niko ne zeli, sta to govori o nama?
Kad god imam neko lose iskustvo ovde, upozoravam ljude na sav glas nadajuci se da kad sam ja vec lose prosla oni nece, pokusavam da pomognem a ne da odmognem u ionako teskoj situaciji u kojoj se emigranti nadju kad dodju.
Odgovor onih koji tvrde da ne vredi ni pokusati doci ovde je uopsten i maglovit, nista ne valja, i kada konacno bude pruzena prilika da se to razjasni...tisina.
Garant svako sebicno misli, bas me briga kad su glupi nek dolaze, desice im se isto zlo ko i meni i onda cu dobiti satisfakciju da nisam jedini nadrljao...taj mentalitet mi je apsolutno poznat odande.
Danas mi je zena koja mi je otvarala racun za grejanje na struju rekla da je bolje da je koristim sto manje jer su zimi racuni veliki i da se grejem na plin, u najboljoj nameri da mi pomogne kao novom potrosacu firme koja me snabdeva strujom...to je ono sto cenim kod ljudi ovde, iskrenost.
Poziv za gostovanje i dalje stoji.
Posto izgleda da anonimnost izvlaci neko neodmereno ponasanje i reci u komentarima, ubuduce necu objavljivati anonimus komentare, stavite nick ili bilo sta iz prostog razloga sto posle 10 anomimusa u komentarima ne znam da li se radi o jednoj osobi sa 10 ideja ili 10 razlicitih ljudi sa istom idejom, nadam se da ce to smanjiti nesporazume i preterane reakcije.
Evo jedne mesane salate sa youtuba iako pretpostavljam da ste sve to vec videli
Building Futures in Canada" is a series of short videos profiling the stories of 20 newcomers and immigrants to Canada who talk about why they chose Canada, where they decided to settle, the challenges they faced, the sources of help they received, and so on. Viewing these vignettes will enable you not only to hear the experiences of these individuals but to learn what life is like in various communities across Canada. For more information, consult http://CFEE.org and http://WorkingInCanada.gc.ca.
moram da priznam da sam se malo razocarala, ocekivala sam malo manje sebicnosti od citalaca bloga ali pokusavam da vas razumem.
To je ipak pogresan nacin, pruzam svima priliku da pomognu drugima svojim iskustvom i niko ne zeli, sta to govori o nama?
Kad god imam neko lose iskustvo ovde, upozoravam ljude na sav glas nadajuci se da kad sam ja vec lose prosla oni nece, pokusavam da pomognem a ne da odmognem u ionako teskoj situaciji u kojoj se emigranti nadju kad dodju.
Odgovor onih koji tvrde da ne vredi ni pokusati doci ovde je uopsten i maglovit, nista ne valja, i kada konacno bude pruzena prilika da se to razjasni...tisina.
Garant svako sebicno misli, bas me briga kad su glupi nek dolaze, desice im se isto zlo ko i meni i onda cu dobiti satisfakciju da nisam jedini nadrljao...taj mentalitet mi je apsolutno poznat odande.
Danas mi je zena koja mi je otvarala racun za grejanje na struju rekla da je bolje da je koristim sto manje jer su zimi racuni veliki i da se grejem na plin, u najboljoj nameri da mi pomogne kao novom potrosacu firme koja me snabdeva strujom...to je ono sto cenim kod ljudi ovde, iskrenost.
Poziv za gostovanje i dalje stoji.
Posto izgleda da anonimnost izvlaci neko neodmereno ponasanje i reci u komentarima, ubuduce necu objavljivati anonimus komentare, stavite nick ili bilo sta iz prostog razloga sto posle 10 anomimusa u komentarima ne znam da li se radi o jednoj osobi sa 10 ideja ili 10 razlicitih ljudi sa istom idejom, nadam se da ce to smanjiti nesporazume i preterane reakcije.
Evo jedne mesane salate sa youtuba iako pretpostavljam da ste sve to vec videli
Building Futures in Canada" is a series of short videos profiling the stories of 20 newcomers and immigrants to Canada who talk about why they chose Canada, where they decided to settle, the challenges they faced, the sources of help they received, and so on. Viewing these vignettes will enable you not only to hear the experiences of these individuals but to learn what life is like in various communities across Canada. For more information, consult http://CFEE.org and http://WorkingInCanada.gc.ca.
Tuesday, November 15, 2011
Jos jedan poziv da doprinesete necemu pozitivnom cak i svojim negativnim iskustvima
Desava se ono cega sam se plasila i zbog cega sam pocela da cenzurisem komentare posle nekog vremena, zaista ih objavim sve osim spamova i adresa, ali iako stvarno cenim i volim da cujem razlicita misljenja ne bih da se stvari pretvore u svadje na forumima, zato dajem jedan konstruktivan predlog, i ranije je bilo gostovanja na ovom blogu i zaista zelim da se stekne sto sira i bolja slika o zivotu ovde, i lepa i ruzna, jer svuda postoje dve strane medalje.
Otvoren poziv svima koji zele i imaju vremena da napisu svoju pricu i gostuju na blogu, obecavam da necu cenzurisati nista, uvek mozete da koristite nadimak.
Pruzicete ljudima sansu da bolje razumeju sta je to sto ovde moze da ih pokoleba i na sta da se pripreme, sa sto vise cinjenica i licnih iskustava objasnite zasto je vasa slika Kanade drugacija, sta je to sto ste ocekivali i cemu ste tezili ovde i cime vas je ovo mesto razocaralo...kao i vremeniski period proveden ovde.
Kao sto svi znaju ja sam ovde relativno kratko da bih imala neki dubok uvid u sve sfere zivota, verovatno sam jos odusevljena promenama i zaljubljena u sve novo i razlicito od onog na sta sam navikla , mozda neko ko je duze bio ovde ima drugaciju sliku stvari.
Skloni smo da odmah napadamo one koji misle drugacije, kao da je to nasa stvar ili nas problem sta ce oni uciniti u svom zivotu.Imam gomilu primera na tu temu, a verovatno i vi.
Zivot u novoj drzavi je kao zivot u braku, prvo jedva cekate da se vidite i iz daleka sve izgleda savrseno, tu su ceznje, ljubav, nadanje, onda pocnete da zivite zajedno i shvatite da bas nece biti lako naviknuti se na nekog drugog i njegove hirove odmah, nesto vam smeta, negde vam se razlikuju misljenja, bude pokoje razocarenje ili stresna situacija, posle par godina opet je sve ok i zivot je opusteniji i finiji dok ne dodju deca, onda opet krece jurnjava i stres, razmirice, nervoza ali i radost, za 8 do 10 godina vec znate jedno drugom mane i neke stvari vam i dalje smetaju i izludjuju vas, ali ste sve spremni da oprostite zarad ljubavi i dece...ili niste i hocete promenu, tako je i sa ovim, ili cete oprostiti zemlji (bila ona srbija ili kanada) neke stvari koje vam smetaju i ostati u njoj ili cete se razvesti od nje i otici svojim putem.
A da ne zaboravimo da su tu uvek mame i tate i rodbina da vam se mesaju u zivot i podcenjuju vase odluke :))
................................................................................................................................
Kada sam upisivala fax, sva snaga i trud mojih roditelja bila je usmerena na to da mi obezbede studije, moj brat i sestra od ujaka upisali su skole u madjarskoj i ziveli tamo u internatima. Moj tata je u to vreme mislio da je to vrlo losa odluka mog ujaka da posalje jadnu decu u tudju zemlju da idu u ko zna kakvu skolu, da dodju kuci jednom u 2 meseca...da ne duzim, kao otac mislio je da to nije dobro za decu, a da je jedino opravdanje finansijsko jer se tamo nije placala ni trecina koliko ovde.Na cetvrtoj godini informatike moj brat je vec radio, imao svoj dzeparac i radno iskustvo, ja sam cuvala decu po kucama i ucila za ispite da zaradim svoj dzeparac.Pre nego sto je diplomirao vec je poceo da radi za dobru stranu firmu sa pristojnom platom u evrima za moje pojmove, madjarska je bila na pragu da udje u uniju , srbija je bila na pragu da podignu kineski zid oko nje, u to vreme je bila vrlo popularna knjiga "nacionalni park srbija ". Te godine konkurisala sam u 24 skole sirom okruga, niko se nije udostojio ni da mi posalje odbijenicu.Sledece godina samo u prva tri meseca 11 konkursa...dok na kraju nisam dobila posao koji niko drugi nije hteo i koji su 4 osobe pre mene odbile, mislila sam da nemam taj luksuz da odbijem posao i tako...Za to vreme moj brat je vec presao u vecu britansku firmu i poceo da radi za vecu platu, stvari u madjarskoj su pocele da se menjaju polako i cene su bile bolje, on i devojka stedeli su za stan.Sestra je takodje pocela da radi u Budimpesti za ogromnu francusku firmu kao sistem admin.Budimpesta u koju sam ja bila zaljubljena kao i moj brat, njoj se nikada nije nesto svidjala, celog zivota zelela je svoju kucu sa ogromnim dvoristem i gomilom zivotinja i haskija koje gaji. Posle nekog vremena rekla je sefovima da ona ne moze da radi od 8 do 5 u kancelariji i da posto ionako radi preko kompa nema veze gde je, pocela je da radi od kuce i vratila se u srbiju.Brat je nedavno kupio stan u Madjarskoj, imaju bebu i zena mu koristi 2 godine placenog porodiljskog koje madjarska drzava daje, treca godina je neplacena. Obavezali su se da imaju dvoje dece i dobili pomoc od 8000 evra od drzave.Sestra je kupila kucu u gradu iz kog su, ima nekoliko haskija, s vremena na vreme putuje poslom u Prag ili Pariz, prodaje kucice kada ima leglo po celoj Evropi (kuce je u proseku od 500 do 800evra, zavisi od kvaliteta roditelja).
Svi smo joj govorili da je luda, sa tim poslom moze da zivi gde hoce, ali ona se vratila u svoje mesto koje je u totalnom kolapsu i pola ljudi nema posla, cak je i radila par meseci kao zamena u skoli, ona samo sleze ramenima i kaze "ali ja to volim", hocu svoj mir i svoje pse, ne volim Pestu i kancelarije.
Dok su oni korak po korak isli napred, ja sam tavorila u srbiji 4 godine na zamenama sa pola fonda, i cekala vizu za izlaz.Nekoliko puta sam kasnije rekla svom ocu imajci da uopste ne vidim zasto je odluka mog ujaka bila losa za njegovu decu, nisam isla dotle da im zavidim ali sam se osecala uskraceno za priliku da i ja krenem polako nesto da stvaram.Kakva stednja za stan ili kucu sa pola plate na odredjeno vreme i racunima koje jedva uspevas da pokrijes? Kola, letovanja i sve ostalo sto necija deca uzimaju zdravo za gotovo necu ni da pominjem.
Upoznala sam dosta ljudi i ovde i tamo koji su se odlucili da se vrate, dosta njih je kao moja sestra vezano za porodicu i ima neki drugi nacin da sebi nesto stvori ili su proveli dovoljno vremena napolju da se vrate sa parama za zivot. Dve moje koleginice su zivele 10tak godina ovde i onda se vratile da rade u skoli tamo, kada sam ih pitala zasto rekle su mi da se njihovim muzevima nije svidelo u Kanadi, jedna se i razvela. Prva se vratila sa sinom od 8 godina, kupili su kucu u selu u kom su ziveli roditelji njenog muza.Druga je kupila stan u gradu i zaposlila se kao pomocnik direktora skole (vrlo brzo je postala bitan clan jedne stranke) itd.Upoznala sam coveka koji se vratio posle 15 godina u Svajcarskoj, napravio ogromnu vilu u rodnom selu, kupio cetvoro kola, doveo dva sina tinejdzera koji su odusevljeni nocnim zivotom i dobrim provodom u srbiji...Upoznala sam coveka koji se vratio posle 20 godina u Austriji, izidao kucu u nasoj bivsoj ulici i trguje polovnim masinama uvezenim odande koje ovde preprodaje (sporete, kosilice, biciklove, bojlere...).Upoznala sam i ovde ljude koji zele ili planiraju da se vrate, i dvoje koji su se sasvim iznenada i vratili jedan svojom voljom a jedan je deportovan iako nije hteo nazad.Svako od njih ima neke svoje razloge, ali ono sto im je svima zajednicko je da su bili van srbije dovoljno dugo da zarade pare i dobiju pasose neke druge zemlje.
Godinama u sumadiji nicu one gastarbajterske vile sa lavicima na kapijama, godinama ljudi idu van da rintaju pa se vracaju majcici srbiji samo sa dubljim dzepovima, znate bar jednog takvog.Jedini cilj mog bivseg poznanika bio je da ode u Bec zaradi pare vrati se u svoj kraj izida istu onakvu vilu sa lavicima i da ga svi zovu Her Duki, to mu je bio zivotni cilj, i jos je u Becu, radi na tome.
Sto bi onda napustanje Kanade bilo nekom cudno... ono sto je mene iznenadilo je da postoji ona druga generacija skolovana ovde i odrasla bez neke realne vizije srbije koja se odluci na povratak iako tamo apsolutno ne pripada, na veb sajtu Kicenerske crkve davno sam procitala clanak o devojci koja se odlucila da napusti Kanadu i potrazi posao kao ucitelj u Beogradu, velicali su je kao heroja, i dan danas se pitam kako se zavrsio taj eksperiment...
Slika Srbije u ocima ljudi koji su duze ovde je isto toliko romanticna i medijski nafilovana ovde kao sto se nama cinila Kanada odande, ne znam sta je to sto ljudi toliko vole u vezi Srbije, ono o cemu mi ovde pricaju je uglavnom EPP, tamo je hrana zdravija, tamo je deci lepse, tamo su nasi roditelji i rodbina, tamo se manje radi, zivot je manje stresan?
E sad to obrnite i upotrebite za Kanadu, tamo je zivot bolji, tamo je priroda lepsa, tamo se vise zaradjuje, deci je lepse, manje je stresno...vidite, ista stvar, EPP :)) Kad imas pravi pasos i pravu sumu novca svuda mozes sebi da napravis ono sto volis.
Sve je to jako lepo ali kao surovi realista ja i dalje glasam da koristimo cinjenice i prava iskustva iz prve ruke a ne EPP i generalizaciju, kao sto mnogi cine.
...................................................................................................
evo malo cinjenica sa wikipedije
The first Serbs to arrive in Canada came to British Columbia between 1850 and 1870. Many were employed in mining or forestry near such towns as Phoenix, Golden, Prince Rupert and Kamloops.
By 1900, Serbs began to arrive in Alberta. Many of these early settlers had migrated north from the north-west region of the United States. Coal mining attracted them to Lethbridge, while road construction was a source of employment for those in Macleod and Cadomin. Many Serbs worked on the construction of railway lines that now extend from Edmonton to the Pacific coast.
The period between the two World Wars witnessed a major increase in Serbian immigration to Canada. As with other periods of immigration, however, the exact number arriving at this time is not known.
Over 30,000 Yugoslavs came to Canada between 1919 and 1939, this included an estimated 10,000 Serbs. Many of these immigrants were single, working men who had left families in their home country to seek work in Canada. The vast majority of Serbs arriving between the wars settled in Ontario or British Columbia.
Major changes occurred in Yugoslavia during World War II . The newly established independent communist government was opposed by some Yugoslavs. Many post war refugees refused to return to their homeland to live under a communist regime. The Serbs, emigrating to Canada at this time, came from a variety of occupational backgrounds, including military and academic professions and the skilled trades.
In the late 1980s, Yugoslavia's communist government was on the verge of collapse. Shortly after the sudden breakup of Yugoslavia in 1991, a large group of Serbs moved to Canada, mostly to Southern Ontario, to cities including: Toronto, Kitchener, St. Catharines, Hamilton and Niagara Falls.
The 2001 census lists 55,540 Canadians of Serbian descent although it is assumed that there are more due to the irregularities in the classification of Serbs. Approximately 3,420 live in Alberta, with Edmonton and Calgary being the major centres of settlement
The 2009 documentary Serbian Ambassadors follow the lives and tales of several Serbian-Canadians of all generations
Ovo je nacin razmisljanja na koji cete ovde jako cesto naici, pa mislim da je bolje da vas obavestim na vreme :)
Otvoren poziv svima koji zele i imaju vremena da napisu svoju pricu i gostuju na blogu, obecavam da necu cenzurisati nista, uvek mozete da koristite nadimak.
Pruzicete ljudima sansu da bolje razumeju sta je to sto ovde moze da ih pokoleba i na sta da se pripreme, sa sto vise cinjenica i licnih iskustava objasnite zasto je vasa slika Kanade drugacija, sta je to sto ste ocekivali i cemu ste tezili ovde i cime vas je ovo mesto razocaralo...kao i vremeniski period proveden ovde.
Kao sto svi znaju ja sam ovde relativno kratko da bih imala neki dubok uvid u sve sfere zivota, verovatno sam jos odusevljena promenama i zaljubljena u sve novo i razlicito od onog na sta sam navikla , mozda neko ko je duze bio ovde ima drugaciju sliku stvari.
Skloni smo da odmah napadamo one koji misle drugacije, kao da je to nasa stvar ili nas problem sta ce oni uciniti u svom zivotu.Imam gomilu primera na tu temu, a verovatno i vi.
Zivot u novoj drzavi je kao zivot u braku, prvo jedva cekate da se vidite i iz daleka sve izgleda savrseno, tu su ceznje, ljubav, nadanje, onda pocnete da zivite zajedno i shvatite da bas nece biti lako naviknuti se na nekog drugog i njegove hirove odmah, nesto vam smeta, negde vam se razlikuju misljenja, bude pokoje razocarenje ili stresna situacija, posle par godina opet je sve ok i zivot je opusteniji i finiji dok ne dodju deca, onda opet krece jurnjava i stres, razmirice, nervoza ali i radost, za 8 do 10 godina vec znate jedno drugom mane i neke stvari vam i dalje smetaju i izludjuju vas, ali ste sve spremni da oprostite zarad ljubavi i dece...ili niste i hocete promenu, tako je i sa ovim, ili cete oprostiti zemlji (bila ona srbija ili kanada) neke stvari koje vam smetaju i ostati u njoj ili cete se razvesti od nje i otici svojim putem.
A da ne zaboravimo da su tu uvek mame i tate i rodbina da vam se mesaju u zivot i podcenjuju vase odluke :))
................................................................................................................................
Kada sam upisivala fax, sva snaga i trud mojih roditelja bila je usmerena na to da mi obezbede studije, moj brat i sestra od ujaka upisali su skole u madjarskoj i ziveli tamo u internatima. Moj tata je u to vreme mislio da je to vrlo losa odluka mog ujaka da posalje jadnu decu u tudju zemlju da idu u ko zna kakvu skolu, da dodju kuci jednom u 2 meseca...da ne duzim, kao otac mislio je da to nije dobro za decu, a da je jedino opravdanje finansijsko jer se tamo nije placala ni trecina koliko ovde.Na cetvrtoj godini informatike moj brat je vec radio, imao svoj dzeparac i radno iskustvo, ja sam cuvala decu po kucama i ucila za ispite da zaradim svoj dzeparac.Pre nego sto je diplomirao vec je poceo da radi za dobru stranu firmu sa pristojnom platom u evrima za moje pojmove, madjarska je bila na pragu da udje u uniju , srbija je bila na pragu da podignu kineski zid oko nje, u to vreme je bila vrlo popularna knjiga "nacionalni park srbija ". Te godine konkurisala sam u 24 skole sirom okruga, niko se nije udostojio ni da mi posalje odbijenicu.Sledece godina samo u prva tri meseca 11 konkursa...dok na kraju nisam dobila posao koji niko drugi nije hteo i koji su 4 osobe pre mene odbile, mislila sam da nemam taj luksuz da odbijem posao i tako...Za to vreme moj brat je vec presao u vecu britansku firmu i poceo da radi za vecu platu, stvari u madjarskoj su pocele da se menjaju polako i cene su bile bolje, on i devojka stedeli su za stan.Sestra je takodje pocela da radi u Budimpesti za ogromnu francusku firmu kao sistem admin.Budimpesta u koju sam ja bila zaljubljena kao i moj brat, njoj se nikada nije nesto svidjala, celog zivota zelela je svoju kucu sa ogromnim dvoristem i gomilom zivotinja i haskija koje gaji. Posle nekog vremena rekla je sefovima da ona ne moze da radi od 8 do 5 u kancelariji i da posto ionako radi preko kompa nema veze gde je, pocela je da radi od kuce i vratila se u srbiju.Brat je nedavno kupio stan u Madjarskoj, imaju bebu i zena mu koristi 2 godine placenog porodiljskog koje madjarska drzava daje, treca godina je neplacena. Obavezali su se da imaju dvoje dece i dobili pomoc od 8000 evra od drzave.Sestra je kupila kucu u gradu iz kog su, ima nekoliko haskija, s vremena na vreme putuje poslom u Prag ili Pariz, prodaje kucice kada ima leglo po celoj Evropi (kuce je u proseku od 500 do 800evra, zavisi od kvaliteta roditelja).
Svi smo joj govorili da je luda, sa tim poslom moze da zivi gde hoce, ali ona se vratila u svoje mesto koje je u totalnom kolapsu i pola ljudi nema posla, cak je i radila par meseci kao zamena u skoli, ona samo sleze ramenima i kaze "ali ja to volim", hocu svoj mir i svoje pse, ne volim Pestu i kancelarije.
Dok su oni korak po korak isli napred, ja sam tavorila u srbiji 4 godine na zamenama sa pola fonda, i cekala vizu za izlaz.Nekoliko puta sam kasnije rekla svom ocu imajci da uopste ne vidim zasto je odluka mog ujaka bila losa za njegovu decu, nisam isla dotle da im zavidim ali sam se osecala uskraceno za priliku da i ja krenem polako nesto da stvaram.Kakva stednja za stan ili kucu sa pola plate na odredjeno vreme i racunima koje jedva uspevas da pokrijes? Kola, letovanja i sve ostalo sto necija deca uzimaju zdravo za gotovo necu ni da pominjem.
Upoznala sam dosta ljudi i ovde i tamo koji su se odlucili da se vrate, dosta njih je kao moja sestra vezano za porodicu i ima neki drugi nacin da sebi nesto stvori ili su proveli dovoljno vremena napolju da se vrate sa parama za zivot. Dve moje koleginice su zivele 10tak godina ovde i onda se vratile da rade u skoli tamo, kada sam ih pitala zasto rekle su mi da se njihovim muzevima nije svidelo u Kanadi, jedna se i razvela. Prva se vratila sa sinom od 8 godina, kupili su kucu u selu u kom su ziveli roditelji njenog muza.Druga je kupila stan u gradu i zaposlila se kao pomocnik direktora skole (vrlo brzo je postala bitan clan jedne stranke) itd.Upoznala sam coveka koji se vratio posle 15 godina u Svajcarskoj, napravio ogromnu vilu u rodnom selu, kupio cetvoro kola, doveo dva sina tinejdzera koji su odusevljeni nocnim zivotom i dobrim provodom u srbiji...Upoznala sam coveka koji se vratio posle 20 godina u Austriji, izidao kucu u nasoj bivsoj ulici i trguje polovnim masinama uvezenim odande koje ovde preprodaje (sporete, kosilice, biciklove, bojlere...).Upoznala sam i ovde ljude koji zele ili planiraju da se vrate, i dvoje koji su se sasvim iznenada i vratili jedan svojom voljom a jedan je deportovan iako nije hteo nazad.Svako od njih ima neke svoje razloge, ali ono sto im je svima zajednicko je da su bili van srbije dovoljno dugo da zarade pare i dobiju pasose neke druge zemlje.
Godinama u sumadiji nicu one gastarbajterske vile sa lavicima na kapijama, godinama ljudi idu van da rintaju pa se vracaju majcici srbiji samo sa dubljim dzepovima, znate bar jednog takvog.Jedini cilj mog bivseg poznanika bio je da ode u Bec zaradi pare vrati se u svoj kraj izida istu onakvu vilu sa lavicima i da ga svi zovu Her Duki, to mu je bio zivotni cilj, i jos je u Becu, radi na tome.
Sto bi onda napustanje Kanade bilo nekom cudno... ono sto je mene iznenadilo je da postoji ona druga generacija skolovana ovde i odrasla bez neke realne vizije srbije koja se odluci na povratak iako tamo apsolutno ne pripada, na veb sajtu Kicenerske crkve davno sam procitala clanak o devojci koja se odlucila da napusti Kanadu i potrazi posao kao ucitelj u Beogradu, velicali su je kao heroja, i dan danas se pitam kako se zavrsio taj eksperiment...
Slika Srbije u ocima ljudi koji su duze ovde je isto toliko romanticna i medijski nafilovana ovde kao sto se nama cinila Kanada odande, ne znam sta je to sto ljudi toliko vole u vezi Srbije, ono o cemu mi ovde pricaju je uglavnom EPP, tamo je hrana zdravija, tamo je deci lepse, tamo su nasi roditelji i rodbina, tamo se manje radi, zivot je manje stresan?
E sad to obrnite i upotrebite za Kanadu, tamo je zivot bolji, tamo je priroda lepsa, tamo se vise zaradjuje, deci je lepse, manje je stresno...vidite, ista stvar, EPP :)) Kad imas pravi pasos i pravu sumu novca svuda mozes sebi da napravis ono sto volis.
Sve je to jako lepo ali kao surovi realista ja i dalje glasam da koristimo cinjenice i prava iskustva iz prve ruke a ne EPP i generalizaciju, kao sto mnogi cine.
...................................................................................................
evo malo cinjenica sa wikipedije
The first Serbs to arrive in Canada came to British Columbia between 1850 and 1870. Many were employed in mining or forestry near such towns as Phoenix, Golden, Prince Rupert and Kamloops.
By 1900, Serbs began to arrive in Alberta. Many of these early settlers had migrated north from the north-west region of the United States. Coal mining attracted them to Lethbridge, while road construction was a source of employment for those in Macleod and Cadomin. Many Serbs worked on the construction of railway lines that now extend from Edmonton to the Pacific coast.
The period between the two World Wars witnessed a major increase in Serbian immigration to Canada. As with other periods of immigration, however, the exact number arriving at this time is not known.
Over 30,000 Yugoslavs came to Canada between 1919 and 1939, this included an estimated 10,000 Serbs. Many of these immigrants were single, working men who had left families in their home country to seek work in Canada. The vast majority of Serbs arriving between the wars settled in Ontario or British Columbia.
Major changes occurred in Yugoslavia during World War II . The newly established independent communist government was opposed by some Yugoslavs. Many post war refugees refused to return to their homeland to live under a communist regime. The Serbs, emigrating to Canada at this time, came from a variety of occupational backgrounds, including military and academic professions and the skilled trades.
In the late 1980s, Yugoslavia's communist government was on the verge of collapse. Shortly after the sudden breakup of Yugoslavia in 1991, a large group of Serbs moved to Canada, mostly to Southern Ontario, to cities including: Toronto, Kitchener, St. Catharines, Hamilton and Niagara Falls.
The 2001 census lists 55,540 Canadians of Serbian descent although it is assumed that there are more due to the irregularities in the classification of Serbs. Approximately 3,420 live in Alberta, with Edmonton and Calgary being the major centres of settlement
The 2009 documentary Serbian Ambassadors follow the lives and tales of several Serbian-Canadians of all generations
Ovo je nacin razmisljanja na koji cete ovde jako cesto naici, pa mislim da je bolje da vas obavestim na vreme :)
Sunday, November 13, 2011
Drugaciji ukusi
Prvi sneg se nije zadrzao...
Nedavno sam u lovu na dobre recepte za peciva naletela na par zanimljivih blogova koji se bave zdravom ishranom u danasnje vreme. Mada ima i totalnih frikova koji dokumentuju svako zrno koje pojedu i slikaju svaki obrok bilo je i zanimljivih stvari.
Zasto kazem u danasnje vreme, pa sam pojam zdrave ishrane razvio se u onom trenutku covecanstva kada je konacno hrane bilo dovoljno a za neke mozda i vise nego dovoljno. Zamislite koliko zdravo su mogli da se hrane nasi davni preci lovci i sakupljaci, jednom nedeljno neko peceno ili dimljeno meso i uglavnom zrnevlje i korenje, pojedi sta nadjes da je jestivo. Posle su dosli hlebovi, kase i zitarice, mleko i med, pa konacno krompir, secer i meso, osnovni sastojci danasnje ishrane. Svaka zemlja ili region ima ono sto se naziva staple food ili hrana koja je osnova a sve ostalo je dodatak ili luksuz, tu spadaju pirinac za aziju, krompir i zitarice za evropu i skrobno korenje za neke africke zemlje (taro, fufu, casava itd). Modernim zemljama je osnovna hrana hleb, jos od prvih civilizacija starog Rima, hleba i igara :)
Kao neko koga sve zanima iscitala sam kuvare i recepte stare stotinu godina, od starih rimljana , preko francuskog dvora do zabacenih ostrva sirom sveta, mada vecinu tih recepata ne bih iskoristila jer su suvise cudni za danasnje ukuse.
Zanimljivo je da su dosta dugo u evropi paradajz smatrali otrovnim, krompir nejestivim, a na francuskom dvoru povrce i voce nezdravim.
Isto tako sta ko smatra zdravom hranom je diskutabilno. Npr u mojoj rodnoj Vojvodini probajte nekom da objasnite da kobasice, cvarci i ostala dimljena "laka rana" nisu zdravi hehe, ili u drugim krajevima kajmak, prasece pecenje, leskovacki rostilj, sljivovica ... svidja mi se ovaj spot na tu temu
Cemu ovaj uvod? Vecita debata pro i contra Severna Amerika je losa hrana, ili drugaciji nacin ishrane.
Definitivno hrana je potpuno drugacija, ima drugaciji ukus i drugaciju recepturu, sto je i za ocekivati ako odete u stranu zemlju zar ne? Mene licno najvise nervira cinjenica da nekako cak i u meso -kao sto su salame tipa sunkarice, uspeju da strpaju secer, sve mi ima sladunjav i neprirodan ukus, a sve sto je dimljeno ima ubrizganu vestacku tecnu aromu dima, koju kao i vestacku karamel boju mozete da kupite za svoj rostilj, fuj. Pitanje je samo kako izaci sa tim na kraj, ja licno kad god mogu (a na zalost ne mogu uvek) kupujem meso koje ima napisan izvor sa koje farme dolazi i etiketu free from, sto znaci da nije tretirano hormonima ili antibioticima, to nije neka garancija znam, ali posto ionako jedemo meso dva puta nedeljno a ne svaki dan, racunam da je podnosljivo nadati se da su etikete u pravu i da je meso sa farme. U okolini Londona postoje farme koje prodaju curece meso od toga dana, a subotom na farmerskoj pijaci moze da se kupi veca kolicina (but ili polutka) npr junetine ili onog sto su spremili za taj dan za pijacu. Naravno za duplu cenu mozete kupovati organic meso u supermarketima, na oko divnu crvenu govedinu iz USA nikada ne kupujem jer ima ukus sundjera i puna je hormona, isto je i sa svom preradjenom hranom tipa parizeri i ostalo. Tako da nama realno meso i nije neki problem jer ga ne jedemo cesto, veci problem su mlecni proizvodi i voce i povrce. U sezoni, farmerske i seoske pijace su zakon, van sezone prepusteni smo kao i uvek plastenicima i supermarketima.
Nedavno sam citala debatu na temu sta je to local food, npr da bi podrzali domacu ekonomiju i farme u ontariju supermarketi imaju reklame buy local, ono sto nam ne govore je da se kod njih pod taj pojam svrstava sva roba kojoj treba jedan dan puta kamionom do prodavnice, po tom pola proizvoda iz delova USA bi bilo local.To mi se ne dopada kao i vecini farmera u Ontariju i BC.Dobra vest je da ako ste spremni da date malo vise para na hranu ili gorivo mozete da se hranite sa minimumom sumnji u to sta je na tanjiru, losa vest je da ako ste navikli da vecito lovite po supermarketima ili nemate drugog izbora onda je to raj za sve koji vole samacki nacin kuvanja izruci i podgrej.Postoji preko 50 vrsta supa u konzervi, sve vrsta testenine i gotovih jela u konzervi ili smrznuto, kineska hrana iz zamrzivaca, brzi obroci za mikrotalasne, i dok sve to postoji i u drugim supermarketima sirom sveta niko vas ne tera da to kupujete ili jedete. Paradajz iz maksija ili rodica u januaru ima isti ukus kao i pradajz ili tresnje u januaru u Kanadi, nikakav, jer mu nije sezona i iz plastenika je.
Pre dobrih 20 godina letnje raspuste sam provodila u Nemackoj kod bake i dede, ponekad, kad bi je mrzelo da kuva, oko pola 5 moja baka bi srucila iz konzerve kuvani grasak i sargarepu , dodala zacine i slatku pavlaku i zakuvala ga, u rerni bi podgrejala vec ispecene cufte a za to vreme je vec vrila magi supa iz kesice, u 5 sati kad bi deda stigao klopa je bila na stolu. To je bilo moje prvo iskustvo sa instant hranom i pomfritom ( kojim smo se mi klinci davili).Od onda takav nacin kuvanja je stigao skoro svuda, iz prostog razloga jer zene rade.Mi smo odrasli na kazanskoj hrani, na djuvecima, paprikasima, pasuljima, kupusima i boranijama...na svim tavama i loncima i ostalim varivima koja mogu da se zavrse u 1 nocu i ostave za sutrasnji rucak da ih muzevi i deca podgreju kad stignu kuci.Vikendom obavezno pohovano meso i kolaci.
Postoji taj neki mentalni sukob izmedju tradicionalnog kuvanja i instant kuhinje kakva je uglavnom skoro svuda u razvijenim zemljama, navodno ako uzmes iste namirnice i krckas ih par sati u maminom loncu ili ih smiksas u kasu, prepeces i zamrznes to nije ista hrana, pa dobro po ukusu definitivno nije, ali i dalje je meso. Nisam neki totalni health freak, s vremena na vreme pojedemo nesto od brze hrane ili neko parce pice usput, moj izbor, ukus naravno ne moze da se poredi sa onim kada ti to sam spremis ali ili je to i nedelja u prirodi sa sendvicima ili je kao moja mama i sve pre nje nedelja od ujutru do uvece u kuhinji za sporetom i sudoperom. Rado jedan dan zakidam na kuvanju da dobijem malo slobode i odem da skinem koji gram na svezem vazduhu.
Mislim da je gotovo uvek moguce hraniti se zdravo, i da covek uvek ima izbora, cak dotle da moze da sam proizvodi svoju hranu sto je novi trend u poslednje vreme recimo u Britaniji ili Urban gardening u Torontu. Nerviraju me likovi koji kukumavce i pljuju po necemu bez obrazlozenja da postoji i alternativa, hrana u Kanadi nije samo hrana na koju, lenji da potrazite alternativu, nailazite u supermarketima, ne svidja vam se hleb ( iako ima kratkotrajnog hleba koji se dnevno pece u pekarama za dolar) ok koja je alternativa, nadji prodavnicu skupljeg rucno pravljenog ili ga napravi sam (bas kao 90tih :)) neces hormonsko meso nakrkano antibioticima nadji mu aternativu, uvek postoji nacin da se relativno zdravo hranis ako ti je to bitno.Ako nije, onda je svejedno sta kupujes i sta jedes jer konzervirana i preradjena hrana meni ionako ima isti (ne)ukus .Vise ce te kostati to je cinjenica, ali ako je zdravlje bitno ok. Ne one fore hrana je odvratna, voce i povrce nema ukus bla bla bla, ispravka, hrana koju si jeftino kupio u supermarketu sa povrcem van sezone je takva jer je jeftino kupljena u supermarketu i to je to, bila bi ista i u Nemackom ili Madjarskom supermarketu.
Jako je nezahvalno generalizovati bilo sta vezano za ovu ili bilo koju drugu zemlju, niti je klima u svim provincijama ista, niti je hrana ista na pijaci i u marketu, niti su cene iste u svim gradovima, sve se jako razlikuje u samoj Kanadi a kamoli u odnosu na Evropu.
Niko ne jede 100% zdravu hranu, nigde u svetu.Kao sto je internet dopreo svuda, tako delimo istu atmosferu kojom lutaju oblaci smoga i radijacije iz celog sveta.
Cesto sam sa decom za dan planete zemlje pravila kolaze na tu temu, nafta u okeanu na drugom kraju sveta je ista nafta mozda u tvojoj konzervi tune, kineski smog iz termoelektrana je juce padao na tvoj grad u kapima kise...na tvoje voce i povrce.
Kao nekada Cernobil, a sada globalno zagrevanje i zagadjenje, domace hemijske fabrike koje malo malo pa pomore ribu u Tisi illi Dunavu...sve je povezano sa nama iako je naizgled tudj problem.
Ako pogledate listu iz 2006 videcete da je vecina najzagadjenijih mesta upravo u evropskom komsiluku http://environment.about.com/gi/o.htm?zi=1/XJ&zTi=1&sdn=environment&cdn=newsissues&tm=55&f=20&tt=2&bt=1&bts=1&st=11&zu=http%3A//www.blacksmithinstitute.org/top10/worst35d.html
I naravno sve ostalo je fino dokumentovano svuda na netu http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_carbon_dioxide_emissions
sto ne znaci da sve to tako lako moze da se promeni kao npr nacin ishrane.
To sam prvi put osetila na svojoj kozi kada se bebac rodio.Trebalo je da krenemo sa jabukovom kasom i trebale su mi neprskane lepe jabuke od nekog kome mogu da verujem jer nisam htela da mu dajem konzervirano vec sveze, ispostavilo se da ljudi koji imaju vocnjake imaju posebno jabuke za sebe i posebno (tretirane i prskane ) za prodaju, druga stvar vecina vocnjaka je duz magistralnih puteva kuda svakodnevno prolaze kola na olovni benzin...Da li je iko ikada testirao procenat olova i ostalih teskih metala u hrani koja se gaji duz takvih puteva? Kad malo bolje razmislis kako ikome da verujes ako nisi ti sam uzgajio to sto jedes...ali opet tu je kisa i vazduh donet ko zna odakle...sadila sam uvek i gajila sve sto sam mogla u basti jer to volim najvise od svega, da gledam kako od moje male semenke raste divna boljka i donosi mi najsladji plod na svetu :)Jedna fina baka iz komsiluka koja je imala staro jabukovo drvo nas je snabdevala za bebca dok god je bilo jabuka.
Moja sestra je ekolog i pomagala sam joj sa radovima koji su se odnosili na kavezni uzgoj riba i nevezano za to testiranje podzemnih voda kod nas, sve sto sam naucila za to vreme delovalo je porazavajuce. Ribe se jos u mrestilistu vakcinisu i tretiraju antibioticima i antimikoticima , a kasnije u uzgoju opet, isto je manje vise i sa pilicima i svom ostalom "prehrambenom stokom" namenjenom iskljucivo da se sto pre ugoji i posalje u mesare, naravno profit i minimum gubitka usled bolesti su glavni uzroci, ali realno sta ste ocekivali? Niko ne moze da me ubedi da u danasnjem svetu gde svi sve zasnivaju na obrtu novca i robe, postoje naivni koji veruju da to nije tako u samo jednoj zemlji u svetu i to u onoj koja ima najmanje ekoloskih zakona i najmanje se trudi oko dobrobiti svog stanovnistva.Jedini nacin da se izbegne ono sto ti smeta je da se to jednostavno izbegava, kao sto Londonci izbegavaju centar grada :)
Nikada necu prihvatiti pljuvanje bez cinjenica ( cak iako je delimicno tako) bez da se ponude druge opcije, bez da se obrazujes malo vise o tome i da se ponudi alternativa.Mozda bi trebalo da napisem referat o tome zasto paradajz u Kanadi nema isti ukus kao onaj iz moje baste ? hehehe
Ne, ali stvarno, ako dovoljno trazite sve sto vam treba cete naci evo npr ja sam nasla
Sve zdrava 'rana za Kanadsku zimu hehehe
ljuta madjarska kobasica, domaci cvarci i pecenica, zato sto uvek ima ljudi koji ce ako im se nesto ne svidja ili im nedostaje napraviti bolje :)
just like me .
Ako mi se ukus necega ne svidja, niko me ne tera da to jedem.
Evo priznajem, ubi nas ceznja za tecnim jogurtom kog ovde kao takvog nema ili ja jos nisam nasla nekog ko ga pravi.
A ostali nek i dalje kukaju kako im je hrana losa kad je ne prave sami :)), e sad cete vi reci ono sto sam ja rekla Aci kad mi je predlozio da stavimo zimnicu i pravimo svoj jogurt, pa nisam dosla ovde da bi radila isto kao i tamo :)) kad ima sve u prodavnici, salim se naravno,naravno da je lakse kupiti sve gotovo ali proizvodjac nije vasa mama i u interesu mu je da napravi i proda sto vise makar pri tom malo zakinuo na kvalitetu ili ukusu.
Slicno se desava svuda, ako mislite da sok na kom pise 100% voca stvarno ima 100% navedenog voca grdno se varate, svi sokovi se prave sa bazama od jabukove kase ili bundeve sa dodatkom arome i voca od kog je navodno sok, i malo limuntusa :)
Gundjanje posle desetina godina provedenih ovde oko toga koliko je sve ukljucujuci hranu razlicito je samo hint dugogodisnje neprilagodjenosti na novu sredinu, nekog prodje za par godina, nekog ne prodje nikada i pocne da prerasta u nezadovoljstvo i tugu.Nazalost ne moze se izbeci niti zaobici, u ljudskoj prirodi je da nam uvek nesto smeta i da smo vecito necim nezadovoljni, frustracija je osnovni pokretac jos od detinjstva da se stvari promene (na bolje ili na gore), i zato su nasi imigranti tikve bez korena ukoliko ne uspeju da puste nove ovde :), ja sam relativno nova u tome i jos ne znam kako to ide i da li je lako "primiti" se ovde ali pokusavamo.
Tudja nostalgija za onim tamo mi zvuci kao ona Stankoviceva "zal za mlados" iz Kostane, kako je bilo dobro na studijama, kako je bilo dobro imati 23, kako nam je bilo dobro kod mame i tate pre udaje, kako je bilo lepo pre nego sto smo odrasli i otisnuli se u svet...e crvc, ne moze tako, kad tad te sutnu iz gnezda da naucis da letis.
..........................................................................................................
Mislim da prakticno ne postoji nesto sto bi se moglo nazvati klasicnom kanadskom kuhinjom, kanadskim restoranom ili kanadskom hranom. Stotine godina imigracije su pretvorile "lokalnu" kuhinju u ogroman niz svetskih jela i peciva, sto je apsolutno fantasticno jer mozete da proputujete svet niz jednu ulicu restorana u Torontu.
Vecina tih jela je zapravo identicna sa pravim receptima i ukusom zbog dostupnosti originalnih sastojaka.
Znam da je ovo novopecenim imigrantima preskupo i zadnje na pameti u pocetku, cak stavise i nama je, ali govorim to u pokusaju da objasnim da kanadska kuhinja zapravo ne postoji, vec da je kao i nacija jedan veliki mix.
.................................................................................................
Sto se tice toga koliko je zdrava hrana i na koji nacin cete da se hranite, to je vec na vama i vasim finansijskim akrobacijama :)
Nedavno sam u lovu na dobre recepte za peciva naletela na par zanimljivih blogova koji se bave zdravom ishranom u danasnje vreme. Mada ima i totalnih frikova koji dokumentuju svako zrno koje pojedu i slikaju svaki obrok bilo je i zanimljivih stvari.
Zasto kazem u danasnje vreme, pa sam pojam zdrave ishrane razvio se u onom trenutku covecanstva kada je konacno hrane bilo dovoljno a za neke mozda i vise nego dovoljno. Zamislite koliko zdravo su mogli da se hrane nasi davni preci lovci i sakupljaci, jednom nedeljno neko peceno ili dimljeno meso i uglavnom zrnevlje i korenje, pojedi sta nadjes da je jestivo. Posle su dosli hlebovi, kase i zitarice, mleko i med, pa konacno krompir, secer i meso, osnovni sastojci danasnje ishrane. Svaka zemlja ili region ima ono sto se naziva staple food ili hrana koja je osnova a sve ostalo je dodatak ili luksuz, tu spadaju pirinac za aziju, krompir i zitarice za evropu i skrobno korenje za neke africke zemlje (taro, fufu, casava itd). Modernim zemljama je osnovna hrana hleb, jos od prvih civilizacija starog Rima, hleba i igara :)
Kao neko koga sve zanima iscitala sam kuvare i recepte stare stotinu godina, od starih rimljana , preko francuskog dvora do zabacenih ostrva sirom sveta, mada vecinu tih recepata ne bih iskoristila jer su suvise cudni za danasnje ukuse.
Zanimljivo je da su dosta dugo u evropi paradajz smatrali otrovnim, krompir nejestivim, a na francuskom dvoru povrce i voce nezdravim.
Isto tako sta ko smatra zdravom hranom je diskutabilno. Npr u mojoj rodnoj Vojvodini probajte nekom da objasnite da kobasice, cvarci i ostala dimljena "laka rana" nisu zdravi hehe, ili u drugim krajevima kajmak, prasece pecenje, leskovacki rostilj, sljivovica ... svidja mi se ovaj spot na tu temu
Cemu ovaj uvod? Vecita debata pro i contra Severna Amerika je losa hrana, ili drugaciji nacin ishrane.
Definitivno hrana je potpuno drugacija, ima drugaciji ukus i drugaciju recepturu, sto je i za ocekivati ako odete u stranu zemlju zar ne? Mene licno najvise nervira cinjenica da nekako cak i u meso -kao sto su salame tipa sunkarice, uspeju da strpaju secer, sve mi ima sladunjav i neprirodan ukus, a sve sto je dimljeno ima ubrizganu vestacku tecnu aromu dima, koju kao i vestacku karamel boju mozete da kupite za svoj rostilj, fuj. Pitanje je samo kako izaci sa tim na kraj, ja licno kad god mogu (a na zalost ne mogu uvek) kupujem meso koje ima napisan izvor sa koje farme dolazi i etiketu free from, sto znaci da nije tretirano hormonima ili antibioticima, to nije neka garancija znam, ali posto ionako jedemo meso dva puta nedeljno a ne svaki dan, racunam da je podnosljivo nadati se da su etikete u pravu i da je meso sa farme. U okolini Londona postoje farme koje prodaju curece meso od toga dana, a subotom na farmerskoj pijaci moze da se kupi veca kolicina (but ili polutka) npr junetine ili onog sto su spremili za taj dan za pijacu. Naravno za duplu cenu mozete kupovati organic meso u supermarketima, na oko divnu crvenu govedinu iz USA nikada ne kupujem jer ima ukus sundjera i puna je hormona, isto je i sa svom preradjenom hranom tipa parizeri i ostalo. Tako da nama realno meso i nije neki problem jer ga ne jedemo cesto, veci problem su mlecni proizvodi i voce i povrce. U sezoni, farmerske i seoske pijace su zakon, van sezone prepusteni smo kao i uvek plastenicima i supermarketima.
Nedavno sam citala debatu na temu sta je to local food, npr da bi podrzali domacu ekonomiju i farme u ontariju supermarketi imaju reklame buy local, ono sto nam ne govore je da se kod njih pod taj pojam svrstava sva roba kojoj treba jedan dan puta kamionom do prodavnice, po tom pola proizvoda iz delova USA bi bilo local.To mi se ne dopada kao i vecini farmera u Ontariju i BC.Dobra vest je da ako ste spremni da date malo vise para na hranu ili gorivo mozete da se hranite sa minimumom sumnji u to sta je na tanjiru, losa vest je da ako ste navikli da vecito lovite po supermarketima ili nemate drugog izbora onda je to raj za sve koji vole samacki nacin kuvanja izruci i podgrej.Postoji preko 50 vrsta supa u konzervi, sve vrsta testenine i gotovih jela u konzervi ili smrznuto, kineska hrana iz zamrzivaca, brzi obroci za mikrotalasne, i dok sve to postoji i u drugim supermarketima sirom sveta niko vas ne tera da to kupujete ili jedete. Paradajz iz maksija ili rodica u januaru ima isti ukus kao i pradajz ili tresnje u januaru u Kanadi, nikakav, jer mu nije sezona i iz plastenika je.
Pre dobrih 20 godina letnje raspuste sam provodila u Nemackoj kod bake i dede, ponekad, kad bi je mrzelo da kuva, oko pola 5 moja baka bi srucila iz konzerve kuvani grasak i sargarepu , dodala zacine i slatku pavlaku i zakuvala ga, u rerni bi podgrejala vec ispecene cufte a za to vreme je vec vrila magi supa iz kesice, u 5 sati kad bi deda stigao klopa je bila na stolu. To je bilo moje prvo iskustvo sa instant hranom i pomfritom ( kojim smo se mi klinci davili).Od onda takav nacin kuvanja je stigao skoro svuda, iz prostog razloga jer zene rade.Mi smo odrasli na kazanskoj hrani, na djuvecima, paprikasima, pasuljima, kupusima i boranijama...na svim tavama i loncima i ostalim varivima koja mogu da se zavrse u 1 nocu i ostave za sutrasnji rucak da ih muzevi i deca podgreju kad stignu kuci.Vikendom obavezno pohovano meso i kolaci.
Postoji taj neki mentalni sukob izmedju tradicionalnog kuvanja i instant kuhinje kakva je uglavnom skoro svuda u razvijenim zemljama, navodno ako uzmes iste namirnice i krckas ih par sati u maminom loncu ili ih smiksas u kasu, prepeces i zamrznes to nije ista hrana, pa dobro po ukusu definitivno nije, ali i dalje je meso. Nisam neki totalni health freak, s vremena na vreme pojedemo nesto od brze hrane ili neko parce pice usput, moj izbor, ukus naravno ne moze da se poredi sa onim kada ti to sam spremis ali ili je to i nedelja u prirodi sa sendvicima ili je kao moja mama i sve pre nje nedelja od ujutru do uvece u kuhinji za sporetom i sudoperom. Rado jedan dan zakidam na kuvanju da dobijem malo slobode i odem da skinem koji gram na svezem vazduhu.
Mislim da je gotovo uvek moguce hraniti se zdravo, i da covek uvek ima izbora, cak dotle da moze da sam proizvodi svoju hranu sto je novi trend u poslednje vreme recimo u Britaniji ili Urban gardening u Torontu. Nerviraju me likovi koji kukumavce i pljuju po necemu bez obrazlozenja da postoji i alternativa, hrana u Kanadi nije samo hrana na koju, lenji da potrazite alternativu, nailazite u supermarketima, ne svidja vam se hleb ( iako ima kratkotrajnog hleba koji se dnevno pece u pekarama za dolar) ok koja je alternativa, nadji prodavnicu skupljeg rucno pravljenog ili ga napravi sam (bas kao 90tih :)) neces hormonsko meso nakrkano antibioticima nadji mu aternativu, uvek postoji nacin da se relativno zdravo hranis ako ti je to bitno.Ako nije, onda je svejedno sta kupujes i sta jedes jer konzervirana i preradjena hrana meni ionako ima isti (ne)ukus .Vise ce te kostati to je cinjenica, ali ako je zdravlje bitno ok. Ne one fore hrana je odvratna, voce i povrce nema ukus bla bla bla, ispravka, hrana koju si jeftino kupio u supermarketu sa povrcem van sezone je takva jer je jeftino kupljena u supermarketu i to je to, bila bi ista i u Nemackom ili Madjarskom supermarketu.
Jako je nezahvalno generalizovati bilo sta vezano za ovu ili bilo koju drugu zemlju, niti je klima u svim provincijama ista, niti je hrana ista na pijaci i u marketu, niti su cene iste u svim gradovima, sve se jako razlikuje u samoj Kanadi a kamoli u odnosu na Evropu.
Niko ne jede 100% zdravu hranu, nigde u svetu.Kao sto je internet dopreo svuda, tako delimo istu atmosferu kojom lutaju oblaci smoga i radijacije iz celog sveta.
Cesto sam sa decom za dan planete zemlje pravila kolaze na tu temu, nafta u okeanu na drugom kraju sveta je ista nafta mozda u tvojoj konzervi tune, kineski smog iz termoelektrana je juce padao na tvoj grad u kapima kise...na tvoje voce i povrce.
Kao nekada Cernobil, a sada globalno zagrevanje i zagadjenje, domace hemijske fabrike koje malo malo pa pomore ribu u Tisi illi Dunavu...sve je povezano sa nama iako je naizgled tudj problem.
Ako pogledate listu iz 2006 videcete da je vecina najzagadjenijih mesta upravo u evropskom komsiluku http://environment.about.com/gi/o.htm?zi=1/XJ&zTi=1&sdn=environment&cdn=newsissues&tm=55&f=20&tt=2&bt=1&bts=1&st=11&zu=http%3A//www.blacksmithinstitute.org/top10/worst35d.html
I naravno sve ostalo je fino dokumentovano svuda na netu http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_carbon_dioxide_emissions
sto ne znaci da sve to tako lako moze da se promeni kao npr nacin ishrane.
To sam prvi put osetila na svojoj kozi kada se bebac rodio.Trebalo je da krenemo sa jabukovom kasom i trebale su mi neprskane lepe jabuke od nekog kome mogu da verujem jer nisam htela da mu dajem konzervirano vec sveze, ispostavilo se da ljudi koji imaju vocnjake imaju posebno jabuke za sebe i posebno (tretirane i prskane ) za prodaju, druga stvar vecina vocnjaka je duz magistralnih puteva kuda svakodnevno prolaze kola na olovni benzin...Da li je iko ikada testirao procenat olova i ostalih teskih metala u hrani koja se gaji duz takvih puteva? Kad malo bolje razmislis kako ikome da verujes ako nisi ti sam uzgajio to sto jedes...ali opet tu je kisa i vazduh donet ko zna odakle...sadila sam uvek i gajila sve sto sam mogla u basti jer to volim najvise od svega, da gledam kako od moje male semenke raste divna boljka i donosi mi najsladji plod na svetu :)Jedna fina baka iz komsiluka koja je imala staro jabukovo drvo nas je snabdevala za bebca dok god je bilo jabuka.
Moja sestra je ekolog i pomagala sam joj sa radovima koji su se odnosili na kavezni uzgoj riba i nevezano za to testiranje podzemnih voda kod nas, sve sto sam naucila za to vreme delovalo je porazavajuce. Ribe se jos u mrestilistu vakcinisu i tretiraju antibioticima i antimikoticima , a kasnije u uzgoju opet, isto je manje vise i sa pilicima i svom ostalom "prehrambenom stokom" namenjenom iskljucivo da se sto pre ugoji i posalje u mesare, naravno profit i minimum gubitka usled bolesti su glavni uzroci, ali realno sta ste ocekivali? Niko ne moze da me ubedi da u danasnjem svetu gde svi sve zasnivaju na obrtu novca i robe, postoje naivni koji veruju da to nije tako u samo jednoj zemlji u svetu i to u onoj koja ima najmanje ekoloskih zakona i najmanje se trudi oko dobrobiti svog stanovnistva.Jedini nacin da se izbegne ono sto ti smeta je da se to jednostavno izbegava, kao sto Londonci izbegavaju centar grada :)
Nikada necu prihvatiti pljuvanje bez cinjenica ( cak iako je delimicno tako) bez da se ponude druge opcije, bez da se obrazujes malo vise o tome i da se ponudi alternativa.Mozda bi trebalo da napisem referat o tome zasto paradajz u Kanadi nema isti ukus kao onaj iz moje baste ? hehehe
Ne, ali stvarno, ako dovoljno trazite sve sto vam treba cete naci evo npr ja sam nasla
 |
| From jesen 2011 |
 |
| From jesen 2011 |
Sve zdrava 'rana za Kanadsku zimu hehehe
ljuta madjarska kobasica, domaci cvarci i pecenica, zato sto uvek ima ljudi koji ce ako im se nesto ne svidja ili im nedostaje napraviti bolje :)
just like me .
Ako mi se ukus necega ne svidja, niko me ne tera da to jedem.
Evo priznajem, ubi nas ceznja za tecnim jogurtom kog ovde kao takvog nema ili ja jos nisam nasla nekog ko ga pravi.
A ostali nek i dalje kukaju kako im je hrana losa kad je ne prave sami :)), e sad cete vi reci ono sto sam ja rekla Aci kad mi je predlozio da stavimo zimnicu i pravimo svoj jogurt, pa nisam dosla ovde da bi radila isto kao i tamo :)) kad ima sve u prodavnici, salim se naravno,naravno da je lakse kupiti sve gotovo ali proizvodjac nije vasa mama i u interesu mu je da napravi i proda sto vise makar pri tom malo zakinuo na kvalitetu ili ukusu.
Slicno se desava svuda, ako mislite da sok na kom pise 100% voca stvarno ima 100% navedenog voca grdno se varate, svi sokovi se prave sa bazama od jabukove kase ili bundeve sa dodatkom arome i voca od kog je navodno sok, i malo limuntusa :)
Gundjanje posle desetina godina provedenih ovde oko toga koliko je sve ukljucujuci hranu razlicito je samo hint dugogodisnje neprilagodjenosti na novu sredinu, nekog prodje za par godina, nekog ne prodje nikada i pocne da prerasta u nezadovoljstvo i tugu.Nazalost ne moze se izbeci niti zaobici, u ljudskoj prirodi je da nam uvek nesto smeta i da smo vecito necim nezadovoljni, frustracija je osnovni pokretac jos od detinjstva da se stvari promene (na bolje ili na gore), i zato su nasi imigranti tikve bez korena ukoliko ne uspeju da puste nove ovde :), ja sam relativno nova u tome i jos ne znam kako to ide i da li je lako "primiti" se ovde ali pokusavamo.
Tudja nostalgija za onim tamo mi zvuci kao ona Stankoviceva "zal za mlados" iz Kostane, kako je bilo dobro na studijama, kako je bilo dobro imati 23, kako nam je bilo dobro kod mame i tate pre udaje, kako je bilo lepo pre nego sto smo odrasli i otisnuli se u svet...e crvc, ne moze tako, kad tad te sutnu iz gnezda da naucis da letis.
..........................................................................................................
Mislim da prakticno ne postoji nesto sto bi se moglo nazvati klasicnom kanadskom kuhinjom, kanadskim restoranom ili kanadskom hranom. Stotine godina imigracije su pretvorile "lokalnu" kuhinju u ogroman niz svetskih jela i peciva, sto je apsolutno fantasticno jer mozete da proputujete svet niz jednu ulicu restorana u Torontu.
Vecina tih jela je zapravo identicna sa pravim receptima i ukusom zbog dostupnosti originalnih sastojaka.
Znam da je ovo novopecenim imigrantima preskupo i zadnje na pameti u pocetku, cak stavise i nama je, ali govorim to u pokusaju da objasnim da kanadska kuhinja zapravo ne postoji, vec da je kao i nacija jedan veliki mix.
.................................................................................................
Sto se tice toga koliko je zdrava hrana i na koji nacin cete da se hranite, to je vec na vama i vasim finansijskim akrobacijama :)
Friday, November 11, 2011
11.11.11. pada prvi sneg :)
http://priceizvankuvera.wordpress.com/
Svaki put kad sva sretna kazem mami da dolazi jos jedna porodica, da su uspeli da se izvuku odande, ona se rastuzi.Verovatno saoseca sa svim ostalim bakama , dedama, bracom i sestrama koji su stajali na aerodromu i mahali krijuci suze novopecenim imigrantima svesni da ih nece videti godinama...Znam da je otprilike u periodu dok smo mi cekali tj pre i posle nas stiglo preko 12 porodica uglavnom sa decom. One porodice sa kojima sam u kontaktu su uglavnom u Ontariju, vecina u Torontu.Mada to verovatno nije ni deseti deo svih mladih ljudi sa porodicom koji su otisli sa onih prostora, a koji mozda nisu isli na forume ili me nasli preko bloga...
Ove godine se navrsava 8 godina od kako smo prvi put shvatili da se tamo stvari nece promeniti i da ako zelimo drugaciji zivot moramo da ga trazimo na drugom mestu. U to vreme tek smo poceli da zivimo zajedno i sredjivali smo svoj stancic na spratu zajednicke kuce, onda su ubili Djindjica, uvece smo sedeli i gledali se u neverici. Kao sto rekoh mrzim politiku i sve te igre i pozorista za ispiranje mozga (bar ono malo sto vam ostane posle svega kroz sta vas mediji godinama provlace), ali ovo nam je bio jasan znak da ce se svakom ko pokusa da promeni sistem i njegove zastitnike dogoditi isto...Godine koje su usledile pune novih varijacija "hleba i igara" samo su potkovale nasu sumnju, da se stvari nece promeniti za naseg zivota, iako jos nismo imali ni planirali decu, nismo bili spremni da ih zalozimo nekoj narednoj vlasti za topovsko meso.
Tako, tada smo kao i svi poceli da vagamo Australija, Novi Zeland ili Kanada, lakoca procesa i blizina je presudila.2006 sam ja konacno sakupila radni staz i predali smo papire u oktobru, hvatajuci poslednji voz po starom sistemu.Proslo je 5 godina a sad ce i 6ta od tad.
Vracam se na to zato sto se oko nove godine ljudi cesto sabiraju i oduzimaju :), kada su u pitanju protekle godine , zivot i postupci...
Vidim da se stvari jos nisu promenile, da se ljudi i dalje hrane obecanjima a za desert im se serviraju veliki bratovi,farme, skandalozne pevacice bez donjeg vesa i politika filovana mrznjom i fobijama.Posle 2004, nismo imali ni jedan domaci kanal memorisan, sve smo ih obrisali, ostao je Animal planet, National Geographic i Disvovery, i Baby TV kasnije :), to je bio nas pokusaj da zivimo van svega sto nas je okruzivalo i da se pravimo ludi.Ovde nemamo TV jos uvek.
Secam se da smo razgovarali sa jednim covekom (prijateljem naseg prijatelja) dve nedelje posto smo dosli, on je dosao 60tih i pomagao onima koji su dolazili posle, kao agent nekretninama u Torontu imao je mogucnosti, uglavnom pitao nas je da li nam nesto treba od pokucstva ili namestaja i Aca je (s obzirom da smo vec skoro sve skupili) rekao ako ima neki televizor da mu ne treba...covek se umalo naljutio i odbrusio mu - nisi dosao ovde da sedis i gledas TV vec da radis!I bio je u pravu, nikada nismo kupili televizor, dobili smo jedan kasnije i posle godinu dana taj isti covek nam je poslao jedan ali ih nikada nismo koristili. Sad, za drugu novu godinu koju slavimo ovde moj dragi zeli sebi da pokloni TV, to znaci da se konacno otkravio od onog prvog straha koji ga je grcio kada smo sleteli, konacno se oseca sigurnije i svoj na svome na poslu.Po meni, TV mi nikada ne bi trebao, net mi je sasvim dovoljan i sama sam svoj urednik i cenzor ( ako ne racunam cinjenicu da mi google redovno cita postu i bombarduje me addovima specijalno adaptiranim na osnovu mojih pretraga).
Uglavnom evo kratkog preseka, za protekle 3 godine od 8 porodica koje su dosle po skiled worker programu, nijedna nije zavrsila niti pocela na welfare-u, 5 osoba iz 5 razlicitih porodica radi u struci (u strukama koje nisu regulisane), ostali su na survivor poslovima ili ne rade, dvoje ih je ponovo upisalo skolu.Dve porodice nemaju dece, ostali imaju.
Da bi pronasli prvi posao u proseku im je trebalo izmedju 2 nedelje i 3 meseca (brze je ako imas nekog svog ovde), sredstva koja su doneli u Kanadi su bila dovoljna za otprilike 4 do 5 meseci zivota.Skoro sve porodice su u prvoj godini kupile kola (nekima jos nije istekla prva godina ali racunam da ce i oni kupiti nesto jer je prakticno nemoguce funkcionisati bez istih :)).
Prosecna mesecna primanja za one koji rade su u rasponu od 2000 do 3500 mesecno.
Samo dve porodice su dosad uspele da odu u posetu nazad, i to one koje su najduze ovde :). Vise od polovine je ostalo da zivi u Torontu.
.................................................................................................................................................
Juce mi je bio prvi komsija da se zahvali za kutijicu od drveta koju sam napravila njegovoj cerkici za haloween i napunila je slatkisima, doneo nam je karte za decju predstavu pa smo isli uvece svi zajedno.
Sa drugim komsijama koji nemaju dece vec samo psa, sam se upoznala odmah cim smo se preselili jer cesto setaju psa ispred naseg dvorista na travnjaku.
I jedni i drugi zive ovde vise od 5 godina ali su mi priznali da su prvu godinu proveli ne komunicirajuci ni sa kim...eto, a tako je lako :)
Cak i uvek sumnjicavi menadzment zgrade sam pokusala da potkupim kiflicama, ali se jos ne predaju mom sarmu. U Torontu smo imali odvratnog menadzera Wilsona koji je stvarno bio ljigav ali zato je nocni cuvar Abrar bio totalno ok, pola zivota je proveo u Nemackoj i cim sam mu rekla da i ja govorim nemacki poceo je da mi se obraca stalno na istom, na cudjenje svih ostalih stanara, da se malo podseti. Kad nam je crkao akumulator, on nam je pomogao da ga startujemo, sta god da nam je trebalo isli smo kod njega a ne kod Wilsona. Posto ne pije alkohol, kad god smo isli iz kupovine uvece ostavili smo mu koju limenku kole...Ove ovde jos nisam provalila ali ima vremena.
Verovatno misle da sam luda strankinja koja ide okolo i deli peciva hehehe.
Uglavnom na priredbi je bilo divno, bebac se u pocetku plasio a posle je skakao sa ostalom decom, jako mi je drago sto su nam komsije pruzile sansu da budemo u dobrim odnosima i da se upoznamo, pogotovo posle mojih prvih utisaka o Londonu i njegovim stanovnicima, koji se polako popravljaju na ovaj nacin.
Upoznala sam jos jednu "nasu" porodicu, sa kojima se takodje druzimo kad nam klinci dozvole :)
Napolju je bas poceo da pada neki sitan grad, danas je pilicno zahladnelo ima tek 5 C i duva vetar.Masakrirala sam preostale biljke u zardinjeri i pokupila lisce, sad opet pocinje nestrpljivo odbrojavanje do proleca, uf, nacekacu se :(.
...........................................................................................................................
Pada prvi sneg...
Svaki put kad sva sretna kazem mami da dolazi jos jedna porodica, da su uspeli da se izvuku odande, ona se rastuzi.Verovatno saoseca sa svim ostalim bakama , dedama, bracom i sestrama koji su stajali na aerodromu i mahali krijuci suze novopecenim imigrantima svesni da ih nece videti godinama...Znam da je otprilike u periodu dok smo mi cekali tj pre i posle nas stiglo preko 12 porodica uglavnom sa decom. One porodice sa kojima sam u kontaktu su uglavnom u Ontariju, vecina u Torontu.Mada to verovatno nije ni deseti deo svih mladih ljudi sa porodicom koji su otisli sa onih prostora, a koji mozda nisu isli na forume ili me nasli preko bloga...
Ove godine se navrsava 8 godina od kako smo prvi put shvatili da se tamo stvari nece promeniti i da ako zelimo drugaciji zivot moramo da ga trazimo na drugom mestu. U to vreme tek smo poceli da zivimo zajedno i sredjivali smo svoj stancic na spratu zajednicke kuce, onda su ubili Djindjica, uvece smo sedeli i gledali se u neverici. Kao sto rekoh mrzim politiku i sve te igre i pozorista za ispiranje mozga (bar ono malo sto vam ostane posle svega kroz sta vas mediji godinama provlace), ali ovo nam je bio jasan znak da ce se svakom ko pokusa da promeni sistem i njegove zastitnike dogoditi isto...Godine koje su usledile pune novih varijacija "hleba i igara" samo su potkovale nasu sumnju, da se stvari nece promeniti za naseg zivota, iako jos nismo imali ni planirali decu, nismo bili spremni da ih zalozimo nekoj narednoj vlasti za topovsko meso.
Tako, tada smo kao i svi poceli da vagamo Australija, Novi Zeland ili Kanada, lakoca procesa i blizina je presudila.2006 sam ja konacno sakupila radni staz i predali smo papire u oktobru, hvatajuci poslednji voz po starom sistemu.Proslo je 5 godina a sad ce i 6ta od tad.
Vracam se na to zato sto se oko nove godine ljudi cesto sabiraju i oduzimaju :), kada su u pitanju protekle godine , zivot i postupci...
Vidim da se stvari jos nisu promenile, da se ljudi i dalje hrane obecanjima a za desert im se serviraju veliki bratovi,farme, skandalozne pevacice bez donjeg vesa i politika filovana mrznjom i fobijama.Posle 2004, nismo imali ni jedan domaci kanal memorisan, sve smo ih obrisali, ostao je Animal planet, National Geographic i Disvovery, i Baby TV kasnije :), to je bio nas pokusaj da zivimo van svega sto nas je okruzivalo i da se pravimo ludi.Ovde nemamo TV jos uvek.
Secam se da smo razgovarali sa jednim covekom (prijateljem naseg prijatelja) dve nedelje posto smo dosli, on je dosao 60tih i pomagao onima koji su dolazili posle, kao agent nekretninama u Torontu imao je mogucnosti, uglavnom pitao nas je da li nam nesto treba od pokucstva ili namestaja i Aca je (s obzirom da smo vec skoro sve skupili) rekao ako ima neki televizor da mu ne treba...covek se umalo naljutio i odbrusio mu - nisi dosao ovde da sedis i gledas TV vec da radis!I bio je u pravu, nikada nismo kupili televizor, dobili smo jedan kasnije i posle godinu dana taj isti covek nam je poslao jedan ali ih nikada nismo koristili. Sad, za drugu novu godinu koju slavimo ovde moj dragi zeli sebi da pokloni TV, to znaci da se konacno otkravio od onog prvog straha koji ga je grcio kada smo sleteli, konacno se oseca sigurnije i svoj na svome na poslu.Po meni, TV mi nikada ne bi trebao, net mi je sasvim dovoljan i sama sam svoj urednik i cenzor ( ako ne racunam cinjenicu da mi google redovno cita postu i bombarduje me addovima specijalno adaptiranim na osnovu mojih pretraga).
Uglavnom evo kratkog preseka, za protekle 3 godine od 8 porodica koje su dosle po skiled worker programu, nijedna nije zavrsila niti pocela na welfare-u, 5 osoba iz 5 razlicitih porodica radi u struci (u strukama koje nisu regulisane), ostali su na survivor poslovima ili ne rade, dvoje ih je ponovo upisalo skolu.Dve porodice nemaju dece, ostali imaju.
Da bi pronasli prvi posao u proseku im je trebalo izmedju 2 nedelje i 3 meseca (brze je ako imas nekog svog ovde), sredstva koja su doneli u Kanadi su bila dovoljna za otprilike 4 do 5 meseci zivota.Skoro sve porodice su u prvoj godini kupile kola (nekima jos nije istekla prva godina ali racunam da ce i oni kupiti nesto jer je prakticno nemoguce funkcionisati bez istih :)).
Prosecna mesecna primanja za one koji rade su u rasponu od 2000 do 3500 mesecno.
Samo dve porodice su dosad uspele da odu u posetu nazad, i to one koje su najduze ovde :). Vise od polovine je ostalo da zivi u Torontu.
.................................................................................................................................................
Juce mi je bio prvi komsija da se zahvali za kutijicu od drveta koju sam napravila njegovoj cerkici za haloween i napunila je slatkisima, doneo nam je karte za decju predstavu pa smo isli uvece svi zajedno.
Sa drugim komsijama koji nemaju dece vec samo psa, sam se upoznala odmah cim smo se preselili jer cesto setaju psa ispred naseg dvorista na travnjaku.
I jedni i drugi zive ovde vise od 5 godina ali su mi priznali da su prvu godinu proveli ne komunicirajuci ni sa kim...eto, a tako je lako :)
Cak i uvek sumnjicavi menadzment zgrade sam pokusala da potkupim kiflicama, ali se jos ne predaju mom sarmu. U Torontu smo imali odvratnog menadzera Wilsona koji je stvarno bio ljigav ali zato je nocni cuvar Abrar bio totalno ok, pola zivota je proveo u Nemackoj i cim sam mu rekla da i ja govorim nemacki poceo je da mi se obraca stalno na istom, na cudjenje svih ostalih stanara, da se malo podseti. Kad nam je crkao akumulator, on nam je pomogao da ga startujemo, sta god da nam je trebalo isli smo kod njega a ne kod Wilsona. Posto ne pije alkohol, kad god smo isli iz kupovine uvece ostavili smo mu koju limenku kole...Ove ovde jos nisam provalila ali ima vremena.
Verovatno misle da sam luda strankinja koja ide okolo i deli peciva hehehe.
Uglavnom na priredbi je bilo divno, bebac se u pocetku plasio a posle je skakao sa ostalom decom, jako mi je drago sto su nam komsije pruzile sansu da budemo u dobrim odnosima i da se upoznamo, pogotovo posle mojih prvih utisaka o Londonu i njegovim stanovnicima, koji se polako popravljaju na ovaj nacin.
Upoznala sam jos jednu "nasu" porodicu, sa kojima se takodje druzimo kad nam klinci dozvole :)
Napolju je bas poceo da pada neki sitan grad, danas je pilicno zahladnelo ima tek 5 C i duva vetar.Masakrirala sam preostale biljke u zardinjeri i pokupila lisce, sad opet pocinje nestrpljivo odbrojavanje do proleca, uf, nacekacu se :(.
...........................................................................................................................
Pada prvi sneg...
Subscribe to:
Posts (Atom)