Casa zuci iste casu meda

Izvinjavam se onima koji su trazili kontakt preko mojih drugih sajtova,i koje sam slucajno previdela, trenutno nemam vremena da ih sve odrzavam i obilazim, najcesce sam ovde i na fejsu, ako imate pitanja na koja mogu da odgovorim molim vas da ih postavite ili ovde ili mi u komentaru ostavite E mail a ja ga necu javno objaviti.Ako ne mogu da odgovorim na neka vasa pitanja tipa "kako bih se ja snasao tamo sa mojom strukom" oprostite mi, ali necu da nagadjam o necemu o cemu niko ne moze da zna, svako se ovde snadje na ovaj ili onaj nacin, pitanje je samo koliko posle bude zadovoljan svojom situacijom.Kanada je obecana zemlja za ljude koji su uporni, spremni na prilagodjavanje i 100% realni, i nije zemlja snova, nigde na svetu nista ne pada sa neba.Mozda nemamo probleme koje smo imali tamo, ali zivot je takav da uvek ume da nabaci nove i drugacije :))

"Never underestimate the power of stupid people in large groups."
"Don't be irreplaceable. If you can't be replaced, you can't be promoted."
"Experience is something you don't get until just after you need it."
"God is Santa Claus for adults."
"Knowing a lot of facts is not the same as being smart."

"It's not so much that people are stupid, but many don't take the time to think things through." --Lionel, talk show host on WABC Talk Radio

"Reasonable people adapt to the world. Unreasonable people persist in trying to adapt the world to themselves. Therefore, all progress depends on unreasonable people." --George Bernard Shaw


inace nemam obicaj da ovo radim jer mislim da je pola ovakvih akcija prevara, ali za ovu sam sigurna da nije, jer poznajem i predavala sam deci koja se bore da pomognu svojoj drugarici.

Podrzite Milicin cilj ako imate volje da pomognete
http://www.facebook.com/draganmilica



posaljite sms

Nijedan roditelj na svetu ne bi trebalo da gleda dete kako pati...
Dok se bebac nije rodio cini mi se da nisam znala za takav strah, ili za toliko razlicitih strahova vezanih za sve sto moze da mu se desi...istina, ne dao ti bog ono sto ti roditelj pomisli.
Mislim da sam dosad dotakla gotovo sve zivo vezano za emigraciju i navikavanje ovde, mozda se i ponavljam ponekad s obzirom da sam pola toga sto sam napisala vec i zaboravila ili ostavila daleko iza u nekom davnom postu.
Sta da se radi, desava se i u zivotu se neke stvari i situacije ponavljaju.
Danas smo proveli dan na igralistu, jesen nas je pocastila sa 17 stepeni u sred novembra i fantasticnim suncem.Obozavam kanadsku jesen, toliko je topla i sarena i puna sunca, tesko da podseca na ono dosadno hladno rominjanje i umiranje pod udarima severca i kojeg se secam mojih prethodnih jeseni.
I treba da bude takva, s obzirom da me ceka 5 meseci dosadne zime brrrrr :)
Upoznala sam jednu poljakinju sa devojcicom, koja zivi u Londonu vec 20 godina, site smo se ispricale i nasmejale, evo zasto...njene reci-
" tamo kod mojih (roditelji su se vratili u Poljsku kad su otisli u penziju) svi se zale i zavide nama ovde.Kazu blago tebi sve imas, kucu, pare , standard...kao da ne znaju da ni ovde nista ne pada sa neba, stalno neki posao a kad dodjes kuci nema druzenja kao tamo i kafenisanja, ako ti i neko svrati opet se prica o kuci, parama, poslu...Kanadjani su hladni, jednom sam otisla u pola mesenja kolaca do prve komsinice da pozajmim casu mleka jer mi je beba spavala i nisam mogla do prodavnice po mleko i od onda me smatraju ludom, zasto bi iko nekom kucao na vrata i trazio mleko? Tamo svi rade za mizeriju i sve isto kosta kao ovde a opet svi nekako zive i kad odemo nikad vise hrane ne vidim na stolu, i svi se druze.Imali su i tamo krize, nema struje, nema vode, ceo komsiluk je cekao na bunaru danima...znas ono kad komsija protrci selom da svima javi da je u neku prodavnicu stigla kafa pa svi stanu u red da cekaju i siti se ispricaju?
Znam, kako ne bih znala za redove za mleko, hleb i sve ostalo....site smo se nasmejale dok su nas ostali roditelji okolo gledali u cudu slusajuci nas razgovor.PS. iz mog iskustva Kanadjani su super fini ali ovi u Londonu jesu pomalo hladni i odmereni, drugaciji su nego oni u Torontu i Kiceneru.
Sta da radim, uvek nadjem neku dobrocudnu zrtvu za caskanje dok se deca igraju, volim da cujem sta ljudi imaju da kazu o zivotu i iskustvima ovde.
Skoro uvek pronadjemo zajednicke teme za razgovor, ona je zavrsila umetnost ovde ali ove godine slabo ima posla za slikara murala, muz ima firmu koja se bavi postavljanjem podova i njegov biznis ih odrzava.Roditelji nikad nisu zavoleli Kanadu i konacno su uspeli da se vrate u Poljsku, pretpostavljam da je lakse ziveti tamo sa kanadskom penzijom.
O jednoj stvari nisam nesto puno pisala da ne bi ispalo kako kukam, jer zaista nemam razloga da kukam, ali cinjenica je da cak i kada stanete malo na noge finansijski i socijalizujete se, zenama ce biti teze. Pogotovo sto u pocetku zabaviste lici na luksuz s obzirom na nasa primanja, baka servisa nema, komsije boli uvo da li ste zivi a najblizi prijatelji su vam u susednom gradu na 100 km...Retko kad se osecam usamljeno zahvaljujuci mojoj novostecenoj brbljivosti i bebcu, ali ponekad pozelim da mi neko skuva kafu, da neko drugi skuva rucak ili pricuva klinca makar na sat dva, jednostavno privatnost ne postoji, vreme za nas (ako ne racunam nas troje) ne postoji...kad udjem u kupatilo znam da me neko strpljivo ceka ispred vrata dok lupka sapom o njih i zove me( cisto da ne zaboravim da je tu ), tusiram se u 1 nocu kad zavrsim sve sto ne stignem da sklonim u toku dana, nigde i nikada ne mogu da odem sama, osecam da su kolica i torba za pelene i uzinu moji neophodni rekviziti i kao izgubljena sam bez njih, kad sam isla na snimanje rendgenom, bebac je kukao parkiran u hodniku ispred ordinacije, kod svih drugih lekara je isao sa mnom...
Meni sada vise ne smeta, navikla sam se i tu i tamo uspem da ukradem malo vremena npr da nakucam ovo, makar iz 5 pokusaja, ali ponekad je neprijatno vucarati dete po bolnicama, ili nekim drugim ustanovama koje nisu bas za decu i zahtevaju sate strpljenja koje klinci uglavnom nemaju.Kada pocnu da urlaju svi se osvrcu da vide sta mu radis...Drugim recima, iako smo nekako programirane od strane nasih majki da budemo vecite zrtve (priznajte da nijedan od vasih muzeva ne zna da ukljuci ves masinu sam bez 20 minuta objasnjavanja i onda se posle pola sata seti da pita da li je ok prati sav ves odjednom bez obzira na boju, materijal ili temperaturu?) jer ni svoje muzeve a ni svoju musku decu prave "mame" ne uce te zenske gluposti...Ovde na zalost ne mozete da racunate na pomoc ni mame ni muza, ne zato sto on nece ili ne ume da pomogne nego zato sto odlazi od kuce pre nego sto mi ustanemo a dolazi u 6 ili 7 uvece, kad se polako spremamo za laku noc.Sad je jos i napredak, u Torontu je dolazio kuci ponekad u 9 kad je bebac vec spavao, i sta nam onda preostane nego da veceramo, pogledamo neku seriju na netu, ja operem sudove i sklonim stvari i posle tusiranja se komiramo.Sutra ispocetka....
Zato su vikendi bitna razlika i maksimalno se trudim da vikendom jedemo van kuce i budemo negde napolju.
Sa decom se sve nekako pretvori u rutinu, ustajanje, dorucak, presvlacenje, jutarnja rutina (ili puna pelena koji ja zovem - dobro jutro mama) svadja oko toga cemu zapravo sluzi nosa..., crtaci i igra (on) pranje vesa i sudova (ja), kuvanje rucka i preganjanje oko jedenja istog jedno sat vremena, odlazak napolje do prodavnice ili igralista, povratak na uzinu opet presvlacenje ili kupanje ( zavisi od nivoa usput pokupljene prljavstine), igra (on) pranje sudova i kuvanje vecere dragom tati (ja), peglanje kosulja kad bebac legne, sklanjanje igracaka i stvari...s vremena na vreme rutinu razbije ribanje tepiha od blata, prosutog soka ili poslednji put psece kake u koju je ugazio, poneko usisavanje svih tepiha okolo ili prosutog secera, bacanje smeca, ribanje kupatila koje je uspeo da potopi igrajuci se brodicima...I dok u vecini slucajeva uspem sve da postignem i organizujem i nahranim obojicu, cujem se s prijateljima i porodicom i odvojim par minuta za sebe, plasi me cinjenica da ako ponekad jedva uspem sve da izbalansiram (iako imam osecaj da bi dan trebao da ima bar 28 sati), u kakvom cu tek haosu biti kada budem imala posao i dvoje dece i muza koji zavise od mene,kako cu onda uspeti sve da organizujem i jos gore kako cu ostati normalna pored toliko malo vremena za sebe?
Sve zene koje poznajem zive u uverenju da su jake i da mogu sve bolesti da prestoje na nogama i da brinu o svojoj porodici,a svi muskarci rade upravo suprotno, padnu u krevet i kukaju :))
Odluka da odvojis porodicu od sveta u kom je dosad bila ima jedan downside, ne mozes da racunas na pomoc "novog" sveta a ponekad ni na clanove porodice jer uglvnom nisu tu, prepusten si sam sebi.Vecina nas ce to prihvatiti i gurati dalje, mada postoje i oni momenti kad ti se to bas vrati kao talas i prelije casu tolerancije.I onda oni kazu ups "hormoni", moja zena je zmaj :)) malo malo pa bljuje vatru hehe, salim se ali zvuci poznato ( pogotovo lepsem delu populacije ).
Salu na stranu, moja mama nije imala baka servis ali je imala zene koje su nas cuvale ili starije komsinice koje bi nas pripazile po potrebi, imali smo vrtic od ujutru do 5 popodne, tatu koji je radio smene i uskakao kad je mogao, snalazili su se.Ipak mislim da su na neki nacin bili cudotvorci.
Ovde nemam jos uvek para za nekog da cuva bebca, niti za vrtic, ako nadjem posao onda cu mozda imati, nemam baka servis i aca radi po ceo dan, ono vreme sto ne radi provede u putu kuci ili odmoru od posla.Ono sto hocu da kazem je razmislite na koji nacin mozete sebi da olaksate, ucenje za koledz ili fax pored jednog ili dvoje dece koja vriste skacu i traze vasu paznju non stop, apsolutno je nemoguce.Ako oboje rade i deca su u vrticu ili skoli, opet neko treba da ih pokupi, nahrani, opere, spremi kucu...stvarno je potrebno biti zena zmaj i znati da moras da se oslonis samo na sebe jer nemas drugog izbora.
Moja drugarica (moje godiste) tamo jos uvek studira, ona je devojka koja zivi sa deckom i zavisi od mame i tate finansijski, zali se povremeno kako je jako tesko i muka joj je od studija i svega...Sad na to dodajte nema mame i tate, nema finansija, i porodicu o kojoj moras da brines i pored svega da ucis i grebes napred.Zeznuto, ali nije nemoguce, ima svoju psihicku i fizicku cenu.
Zato tih par ili vise godina koliko traje "obred prelaska" u novu naciju nekome uopste nece biti bolje, cak stavise bice mu jos gore nego tamo odakle je dosao jer ce biti bolno svestan da nema na koga da se osloni za pomoc ako sam ne uspe sve da postigne, ponekad da cak nema ni sa kim da porazgovara o onome sto ga muci...ako pokusa da objasni prijateljima tamo oni ga gledaju belo i ne razumeju ili ih nije briga, birao si uzivaj, a ovde neko ne uspe tako brzo da stekne nove prijatelje, mozda je prepreka jezik, mozda sredina, mozda tip licnosti, ali jedno je sigurno, nije svima lako da se snadju. Ma koliko da su fini servisi za emigrante ce vam uvaliti gomilu brosura i izbaciti vas napolje da se snalazite sami kao i dosad, jesu dobar izvor informacija i dobri su za ucenje jezika ali to je uglavnom to.
Aca i ja se kroz to provlacimo sa relativno malo ogrebotina ali nismo ni mi od kamena, smejemo se da imamo svoj 50to godisnji plan ( komunisti su imali neke 5to godinje planove, ali mi smo lenstine pa smo dali sebi vise vremena za postizanje ciljeva) u koji zelimo da uklopimo jedna lepa kola, par klinaca, gomilu letovanja i putovanja i jednu divnu bastu sa vockama i ostalim ukusnim biljkama, a izmedju svega toga puno smeha, setnji i lepog raspolozenja kad god je moguce.
Uvek imajte neki san koji treba ostvariti i koji ce vas drzati na povrsini kad vas sve vuce na dole...i da citiram junake iz Diznijevog crtaca,Princeza i zaba, "What happens when you finally make your dream come true?...Well, that's a good thing about dreams, you get to have another one :)"

"Casu meda jost niko ne popi
sto je casom zuci ne zagrci;
casa zuci iste casu meda,
smijesane najlakse se piju."
NJegos Gorki vijenac

Ubedljivo najbolja fora svih vremena hahaha



I niko nije bezgresan u Kandi :))







A japanci imaju bolno uvrnt smisao za humor XD

Subota je pijacni dan :)

Danas smo bili do farmerske pijace Trails End koja lici na novosadski kvantas sa sve pljeskavicama i raznim namestajem, ima dosta povrca i voca sa farmi i veleprodaje na dzak ili karton.Jeftinije je nego po prodavnicama, kome odgovara da kupuje na dzakove ili kutije.
Ja sam se zadovoljila sarenim paradajzom i russet jabukama koje sam konacno ulovila kod jednog prodavca, jupi, svi smo ih glockali ceo dan.
Na pijaci je cak bilo i domacih kobasica i cvaraka :)
Posle smo sa sokom i sendvicima otisli na Fanshawe jezero iznad aerodroma, dobar deo staza je zatvoren pred zimu ali ipak smo uspeli da malo prosetamo duz obale kroz jesenju sumu.Nismo videli pionirsko selo jer i njega spremaju za zimu ali mozda cemo ici na prolece ako jos budemo u Londonu.
Na igralistu sam srela mamu sa troje dece koja je poreklom iz Londona ali je poslednjih 15tak godina zivela u USA, malo u San francisku, malo u Sietlu, malo u Cikagu i ko zna gde sve ne, selili su se svuda da bi se sad vratili u London.NJen muz je amerikanac koji je odrastao u toplim krajevima USA i ona se smeje na pomisao kako ce mu se svideti londonska zima :) jer nije imao nesto puno dodira sa snegom.
I ona se zacudila u sta im se pretvorio centar grada i rekla da se ne seca da je ranije sve tako lose izgledalo.Dosad sam bila u severnom, juznom i istocnom delu grada i svi su relativno ok, kanadska suburban klasika, zapadni deo ima malo vise zgrada i nije tako velik.Postoji jedan deo gde je dzamija i iskljucivo islamsko stanovnistvo, ima dosta ljudi iz Iraka i okolnih mu zemalja.Svi delovi su manje vise ok za zivot osim strogog centra.
Pre par dana ljudi su opet stavili veto na izgradnju druge metadonske klinike u centru, na sta su se "pametni" umovi zaduzeni za ovaj problem dosetili da predloze da svaka oblast dobije svoju malu kliniku (ukupno 10 komada) da ne bi preopteretili jednu oblast...eto imate lokalne skole, lokalne prodavnice i parkove, pa sto ne bi imali i lokalne narkomane? Iskreno, smucili su mi se po ko zna koji put...
Trudim se da ne razmisljam o tome.
Vrhunac ironije je da predstojeca novogodisnja parada koja se odrzava u skoro svim gradovima krajem novembra, treba da ide Dundas ulicom, ali je mozda nece biti jer ne mogu da skupe dovoljno para ( jedan deo parade finansirali su "biznisi" iz okoline centra ali ove godine pola njih je zatvorilo biznis...ako ne racunate kafice i striptiz klub)Nezaposlenost u Londonu sada je 9,4% dok je Winsdor najgori u Ontariju sa 10,5%. KW i Toronto se drze na nekom proseku
http://www.winnipegfreepress.com/business/a-black-october-in-jobs-market-133288438.html
http://www.globaltoronto.com/unemployment+jumps+across+canada+ontario+hit+hard/6442514921/story.html
Naravno to tesko moze da se meri sa onim tamo, ali ipak se oseca, doduse vise to osecaju "stari" kanadjani a manje imigranti koji su ionako prinudjeni da rade bilo sta. Pored cena nekretnina koje vestacki drze naduvanim jos uvek, Vankuver je ubedljivo najskuplji.Ko zna da cita grafikone videce da je prosecna cena kuce sada blizu milion dolara :)
http://canadabubble.com/charts/vancouver-monthly-real-estate-statistics.html
Pouka, ako ikada u zivotu planiras da ne zivis u kiriji ne idi u BC :)
Mozda vas sve ovo ne zanima ali ja ne mogu cudom da se nacudim tolikoj razlici u ceni kuca ovde i u USA, pogotovo ako se uzme u obzir da je prakticno sve jedno trziste za hranu i ostalu robu.Uostalom, zanima me da razumem kako to sve ovde funkcionise gde ne mozes da uzmes par ortaka na mobu i pozajmis mesalicu od komsije, pa krenes da se kucis ciglu po ciglu kao nasi roditelji za vreme Tita.

Jedino na sta mi se moja nova poznanica zalila je zdravstvo, za razliku od ovde gde se nista ne placa, tamo se svako zakazivanje i pregled, vakcine i sve ostalo placa dodatno cak i ako imate zdravstveno preko firme, vi ipak placate neki deo. Tako nju vakcinacija za decu kosta od 15 do 60 dolara po pregledu, pregled zbog npr prehlade kosta 20tak dolara itd, iako ima osiguranje sa posla, bar po onome sto mi je ona objasnila.
Rekla je da se tamo dosta ljudi kocka sa zdravljem i ne idu kod lekara a ako se nesto iskomplikuje posle je prekasno ( ili preskupo) za intervenciju.
Sto se skola tice, to je vec poznato iz filmova, javne prilicno zavise od komsiluka a privatne su skupe ali se dosta njenih prijatelja ipak odlucilo za privatne.

Sutra cemo opet negde u skitnju da iskoristimo celonedeljno lepo vreme i 16 stepeni koje su nam obecali u sred novembra, jesen u Kanadi je stvarno prelepa suncana i pravi vatromet boja , za razliku od zime koja se oduzi do maja (drugarica u Alberti iznad Edmontona mi javlja da su im baste vec osvanule pod snegom :(.
Moj ulov sa pijace :D i par slikica sa jezera.

A jel imate diplome na prodaju?

http://travel.nationalgeographic.com/travel/city-guides/toronto-canada/


http://travel.nationalgeographic.com/travel/parks/canada-national-parks-photos/

http://www.rom.on.ca/


http://images.rom.on.ca/public/index.php?function=browse&action=subjects&sid=&ccid=

Jos jedan suncan vikend sa 15tak stepeni ovaj put proveden u Toronto ROM-u, fantasticno mesto sa ulaznicom od samo 15 $, i sa izlozbama za sve uzraste...Deca su htela da vide cauruse, ja sam htela da vidim japansku i kinesku keramiku i insektarijume, ali verujem da smo jednako uzivali u svemu sto smo stigli da obidjemo iako nam je ostalo jos par spratova...nema sanse obici sve u jednom danu :)
Pored nekoliko sala sa modernom umetnoscu i famoznim spratom punim dinosaurusa, muzej ima izlozbe keramike od stare grcke i persije do kine i japana, tu je i venecijansko millefiori staklo i razlicite epohe namestaja od srednjeg veka do danas, izlozba o srednjevekovnom oruzju, naseljavanje Kanade i neki trenuci iz Kanadske istorije, i verovatno gomila stvari koje nisam stigla da vidim na moju veliku zalost, jedino me raduje sto je moje dete za 2 godine svog zivota videlo vise nego ja za 20 tamo :)) sto prirodnih lepota sto kulture, i tek ce da vidi!
Imam preko 250 slika iz muzeja ali nazalost ne mogu sve da ih stavim ovde.

rom2011

Obecali su nam sunce i 12 C ovog vikenda da se spremam na jos jedan lov na jabuke, na moju veliku radost postoje dva vocnjaka u okolini koja imaju sacuvane stare vrste jabuka, izmedju ostalog kozare ili russet apples, koje sam probala jednom u Kikindi i od onda mislim da su najbolje jabuke na svetu, mada ih nazalost nikada vise posle toga nisam videla...U svetu postoji oko 2500 varijeteta jabuka od toga uglavnom imamo pristup nekih 10 komercijalizovanih zbog lepog izgleda i dobre otpornosti, ali postoje i one divne stare nepoznate jabuke koje ne izgledaju tako lepo ali imaju fantastican ukus, a nijedna jabuka koju sam pojela u zivotu nema ukus kao stare engleske "leathercoats" kojima se gostio jos Sekspir u njegovo vreme...
Citala sam nekada davno da se nasa secanja i nacin na koji ucimo vezuju za situacije i mirise, ipak naucnici su insistirali da su mirisi i ukusi najbitniji za povezivanje secanja i emocija u mozgu...znate one fore sa maminom kuhinjom i mirisima koji vas podsete na neki dogadjaj ili osobu...moji dani provedeni u Kikindi proticali su u mirisu hleba (iz gradske pekare koja je kao za inat bila odmah do naseg amfiteatra i iritirala nas ujutru onako gladne na predavanjima najpoznatijim mirisom svezeg hrskavog peciva na svetu), studentskih cigareta, narandzi za kojima sam ceznula pa ih kupovala kradom da moja prva stroga gazdarica ne vidi (jer su bile preskupe tih godina 90tih i stalno me je grdila da se rasipam i ne mislim na muke svojih roditelja vec samo na svoj stomak...) i jabuka sa babskog ormana druge porodice kod koje sam zivela... Porodica kod koje sam zivela te godine imala je u prizemlju babin stan, sa kredencima,hrastovim ormanima ogromnim drvenim krevetom na koji si jedva mogao da se popnes i jabukama i dunjama slozenim po policama za zimu...to vam govori koliko je bilo toplo u mojoj studentskoj sobi :)) stalno sam se setala ogrnuta cebetom ili jorganom.
I neverovatna stvar, ja razmisljam kako je strasno sto su ljudi zapustili neke stare vrste voca i povrca zarad novog hibridizovanog koje lepse izgleda ali nema ni pola ukusa a optimisti u Ontariju imaju nekoliko Heirloom farmi :) Da imam jos jedan zivot ceo bi ga provela skupljajuci semenke i biljke i praveci svoj vocnjak i bastu od totalno ne komercijalnih Heirloom vrsta koje cuvaju jos samo zaljubljenici :)
Tako da upravo trazim nacin da odemo za vikend do jedne od tih farmi, koja je na 40 km od nas.
Ova druga koja se zove Siloam je iznad Toronta u Uxbridzu. Prijatelji su nas zarazili hlebom koji se ne mesi i vec koji dan eksperimentisem sa recepturom na opstu radost ukucana, fora je vrlo jednostavna a daje super rezultate, tri solje brasna se zamute sa vodom i kvascem i zacine po ukusu (ja dodam med i so) i ostave da stoje 10tak sati...evo originalnog recepta
http://www.coolinarika.com/recept/kruh-koji-se-sam-mijesi-the-new-york-times/
Pocinju zimske carolije, svi smisljaju sta im se jede i uglavnom je to neko testo ili masna zacinjena hrana, salate vise nisu dovoljne da rasteraju jutarnju jezu i hladan vetar.
Obicno ne vodim preterano racuna kada pazarim, znam otprilike cene namirnica koje kupujem i znam da me nedeljna kupovina hrane izadje 2 puta oko 50tak dolara, cene se ovde ne menjaju nikad osim kad su snizenja, a to znaci da mogu da prodjem samo jeftinije, zato sam ostala bez reci kada mi je juce racun za 2 kese namirnica tipa hleb, mleko , suhomesnato izasao 80 dolara...stala sam pored kase sa sve kolicima i hranom i pregledala racun stavku po stavku, neke stvari koje sam kupila nisu bile na racunu dok su neke koje u zivotu ne bi kupila a kucane su mi kostale 15 dolara, npr kucali su mi neki soja protein za misice ... i to nije prvi put da mi omase racun za koji dolar ali ovaj put razlika je bila prilicna i to me je iznerviralo, zalila sam se kasirki, onda je dosla menadzerka i raspakovala sve sto sam kupila i precrtavala stavku po stavku sa racuna da bi dosla do istog zakljucka, racun i roba se ne slazu...onda sam cekala da sve jos jednom provere i da sve isprave...jbg, a taman sam se opustila da ne gledam sve u paru i sad opet moram da proveravam i vodim racuna o racunima...
Imali smo isti problem sa Best Buy kreditnom karticom, naime ako kupite nesto na 3 meseca ne placate kamatu a robu platite za 3 meseca, sto je ok, ono sto nije ok je da vas niko ne upozori da cete placati 40 dolara odrzavanje kartice i jos neke sitnice koje nisu kamata ali jesu neki drugi fee ili glupavo osiguranje, obrni okreni kako god kupujes na karticu iako je lakse i prakticnije od kesa uvek ima neka caka na koju ce ti uzeti vise para, agent kome smo se zalili u sali je rekao da je bolje da se kupuje kesom ako je to moguce.
Osiguranja su stvar koja me najvise nervira od svega, totalno su providan paravan za opstu kradju.Cak i kada sam kupila autic na baterije za klinca od 20tak dolara ponudili su mi osiguranje za glupavu igracku, kao da ce je klinac cuvati da se ne pokvari.Slusam kako su prolazile Acine kolege, jedni su osigurali kucu i stvari u njoj, recimo ta vrsta osiguranja sa onim za kola u paketu ne iznosi vise od 30tak $ mesecno, mi imamo neku foru od 15 i 200 za kola, Acina koleginica je imala muzevu muzicku opremu u podrumu vrednu 5000 dolara kada im se podrum poplavio, osiguranje im je isplatilo stetu u visini jedva petine jer je oprema po njima bila polovna ( nema veze sto je kupljena za tu sumu) i onda su im u sledecem krugu duplirali rate jer su bozemoj sada rizicne musterije...isto se desilo i lekaru koji je imao sudar, isplate ti stetu ili delic stete i stave ti duplu ili troduplu ratu u narednih 100 godina...Naravno mozete da osigurate sve, od macke do igracke.Cak i babe koje dolaze u posete :))
Jedna od boljih vesti je da sam konacno dobila WES izvestaj za svoje ispite i fax u poredjenju sa kanadskim kriterijumima, radila sam ICAP procenu koja pretvara sate semestra u kredite a ocene u kanadska slova, otprilike jedan ispit u zavisnosti od trajanja predavanja po semestru nosi od 1 do 6 kredita, moji ispiti su u proseku bili 3 kredita po ispitu.Dvogodisnja skola (koledz) u proseku ima 73 poena, ja sam po poredjenju dobila nekih nepunih 69, znaci dodjem im kratka za 4 poena, za fakultet sam dobila za naredne 2 godine jos 70 i nesto poena (mrzi me sad da trazim papir a nisam sigurna).
Prosecne ocene su mi 3,75 od 4 za prve 2 godine i 3,63 od 4 za ostale, sto nije lose ako se uzme u obzir da sam uglavnom imala ocene u rasponu od 8 do 10.
E sad je moj "slucaj " na razmatranju na koledzu za vaspitace koji moze da me odbije zbog ona 3 poena ili moze da me odbije jer sam sve ukupno prekvalifikovana, posto sam u sklopu skolovanja zavrsila i koledz i fakultet.
Prilicno sam skepticna i uopste se ne nadam dobrim vestima, jednoj stvari sam se naucila a to je da gde god postoji nacin da ti nesto otezaju ( mislim na birokrate) ucinice to, i kako god mogu da ti uzmu lovu uzece ti.
Kad smo kod love, ovo zadovoljstvo kostalo me je preko 1000 dolara, samo za WES 300 za proces i 200 za prevod 2 papira, 50 za postarinu, jos 200 za prevod druga dva papira, prijava na koledz 70 i clanarina 150...i jos nekih 30tak za postarine.
Taj WES izvestaj je navodno upotrebljiv pri upisu na koledz ( ako idete na istu diplomu samo Kanadsku) jer su neki koledzi i faxevi spremni da priznaju do 75% kredita, sto znaci da vam ostaje da platite ceo fax i date onih 25% ispita, za Kanadsku diplomu.Svaki fax ima svoja pravila, svoje priznavanje ili nepriznavanje kredita i svoj PLAR, tako da to sve pise na njihovim web sajtovima.
Postoji jos jedna institucija koja radi slicnu stvar ICAS.
U mom slucaju vaspitacka institucija je insistirala da to bude WES, dok recimo uciteljski fax ne prihvata WES vec radi svoju procenu po drugoj ceni na isti nacin.
Pre nego sto se upustite u ovaj trosak dobro proverite jedno 3 puta sta i kako i koliko,i kod koga sta vazi, u medjuvremenu sam ponovo spremala IELTS jer su mi trazili academic kao dokaz da znam engleski i bas kad sam se slikala i krenula da uplatim ispit, reko' ajde da jos jednom proverim na netu, kad ono nije vise IELTS (koji je jos 250 $) nego je sad CLB, koji sam vec polagala i koji je besplatan, tako da sam opet otisla na CLB jer su me ubedili da zastareva posle 6 meseci (jos jedan idiotizam, kao da cu zaboraviti engleski za to vreme) opet dobila sve 8ice i poslala im i to.
To sa stranim diplomama je totalni haos, mislim uvoze obrazovane ljude i onda ih ovde svode na taksiste i cistace, sto nije problem ako imas viska a ne manjka skilled workera i lekara ali zasto onda uvoziti ljude sa diplomama uopste? Jedan informaticar ili programer ima isto znanje na svim jezicima sveta, kompjuteri su svuda isti i moze da radi bez problema...ostali ce morati malo vise da zapnu.
Razumem i njih, posle onog sto sam danas procitala na yahoo da u nigeriji beba od mesec dana prima drzavnu platu i vodi se da ima diplomu, kome da verujes a kome ne?
Eto, nigerijski politicari i direktori su gori, okacili su i svoju tek rodjenu decu na drzavnu kasu sa laznim papirima i diplomama, stvarno je za rubliku verovali ili ne.
http://ca.news.yahoo.com/one-month-old-baby-received-salary-nigeria-102101015.html
I sad dodje ti doktor sa diplomom iz Nigerije, da radi u Kanadi :)) kako da mu verujes?
Nije dovoljno sto ti je takav sistem napravio pakao od zivota tamo, vec te kao senka prati kroz zivot ovde, tudji zlocini i postupci formiraju sliku o tome ko si i odakle dolazis ovde, tudje prevare i mesetarenja bacaju ljagu na moj trud i rad da steknem te diplome, i sto je najgore ne mogu da dokazem da nisam lazov vec jos jedna "zrtva" sistema od kog jos uvek ocajnicki pokusavam da pobegnem...
Sva sreca pa je pola ljudi ovde totalno nezainteresovano za svetsku politiku, vise ih zanima vreme i bastovanstvo.

Vikend klasika...

Izmedju dve nedelje neprekidne kise i hladnoce, potkrao se jedan suncani vikend. Bili smo na jos jednoj farmi u Aylmeru (koji iz meni nepoznatog razloga citaju Elmer), ovaj put je bila farma meda Clovermead. NIje me odusevila kao Apple land jer nije tako pod konac uredjena ali bebcu se svidelo :)
POsle toga smo otisli do samog gradica da razgledamo, Aylmer je miran gradic na trans canada trailu , sto bi Aca rekao - ovde treba ziveti kad odes u penziju ( inace me izludjuje sa tim "ovde treba ziveti " izjavama, gde god da odemo on pronadje nesto zbog cega mu se gradic svidi, dosad je pronasao 10 mesta na kojima treba ziveti- jos samo da se kloniramo u par primeraka :)) Ja onda ponem da se smejem i samo kazem, da ovde treba ziveti...s tim da mi vec zivimo ovde .
Ima dosta stvari koje planiram da obidjem kad dodje lepo vreme, recimo jedva cekam da vidim Grand Bend na leto,odavde do tamo ima 60tak km, obecali smo sebi da cemo jednom svratiti i do prijatelja u Winipegu a jednom u zivotu zelim da vidim i Rockies i Banff...Imala sam nekad knjigu 501 destinacija koju vredi obici, dosta tih destinacija je bilo u severnoj americi i sad razmisljam kad su mi na par sati leta avionom, sto da ne, ionako ne planiramo skoro put Evrope, preskupo je, ali ovo je prilicno blizu i nije nepodnosljivo finansijski.Karta do Winipega za nas troje je oko 500 $ sto nije preterano.Sreca sto se ovde uglavnom ne radi vikendom pa mozes da planiras da ih provedes u skitnji i istrazivanju :)
Na farmi je bila prodavnica proizvoda od meda, i ako doneses svoju teglu mozes da uzmes med na tocenje, ima nekih 10tak vrsta.Ja sam se zeznula pa sam uzela teglu heljdinog meda koji je tamno braon i ima ukus na stalu, grozan je, iako hvale njegovu lekovitost ukus je nepodnosljiv :(, druga tegla je bila od deteline i taj je fantastican. Inace sirom farme su prozori u kosnice od kojih je jedna naslonjena na toalete, videcete sliku, odusevila sam se :)))
Naravno bilo je bacanje bundeva prackom i ispaljivanje iz topova...
I tako, sledeci vikend idemo za Toronto ako nas vreme posluzi, pa onda na neku destinaciju oko Londona i onda opet Kicener ili Toronto, jer pocinje sezona rodjendana i praznika, i moj ce uskoro :)

okt2011ay

Moj komentar na nedavno odrzani koncert u Beogradu u cast devedesetim :P

Svet je lopta sarena...

Poslednja dva vikenda su prosla sa gostima i druzenjem, imali smo nazalost puno kise ali klincima nije smetalo jer smo isli u igraonicu i po zatvorenim prostorima u gradu.Uglavnom sve je bilo divno osim vremena koje se cele nedelje drzi na desetci sa konstantnom kisom, bez najave da ce biti bolje.

Danas sam sasvim slucajno citala vesti...bolje da nisam. U Kanadi su vesti uvek neka klasika, par pucnjava negde, poneko kidnapovanje deteta (uglavnom od strane drugog roditelja) eventualno neka setnja za necija prava ili sakupljanje para za neku zdravstvenu organizaciju i naravno vreme.
U subotu ce svi koji zele ici na proteste u nekoliko vecih gradova da podrze ovu okupaciju wall streeta, u ontariju ce biti "okupirana" Otawa i Toronto.
RIM je vec prijavio gubitke u proslom kvartalu i otpustio 2000 ljudi u Kitcheneru pretproslog meseca a sad jos i ovaj gaf sa padom BlackBerry-ja po celom svetu...Sto se Londona tice, stopa kriminala je porasla u odnosu na proslu godinu, udareni su temelji za novu policijsku stanicu i gradski mocnici se nadaju da ce do 2013 uspeti da dovoljno "nasminkaju" centar da bi ipak bili domacini prvenstva u umetnickom klizanju koje im visi o koncu zbog vec opisanih problema, da se ne ponavljam...
Neki "patriota" se vec 3 nedelje povlaci po novinama nakon sto je skandalozno u sred prijateljske utakmice sa americkim timom na led ispred crnog igraca bacio bananu... dok se drugi zgrazavaju i prepucavaju po novinama ja se sita ismejah oko kakve gluposti se usijala debata :) mislim, banana, strasno jel?
Nije mu nabio upaljenu baklju usta ili ga klepio razbijenom flasom il kamenicom, pih , banana :)
Druga vest oko koje su se uzburkale strasti je tuca omladinaca u po bela dana na sred ulice ispred srednje skole (znate one skole izmedju metadonske klinike i centra za beskucnike i alkose na dandas ulici gde povremeno prolazim?)koju je policajac rasturio tejzerom, boze moj, mama tejzerovanog se odmah nasla uvredjena prekomernom upotrebom sile, policijska brutalnost, nema veze sto je njen sinak mlatio druga metalnim kaisem u po bela dana na sred ulice a ostali su navijali i snimali za youtube...eh ta danasnja deca :) odmah su se nacrtala da demonstriraju ispred policije kako ih maltretiraju, ne daju im na miru da piju, drogiraju se i mlate se kao svi ostali tinejdzeri sveta :) ( ignore sarkazam, da je to bilo moje dete ja bi ih sve tejzerovala, majke mi, bez da pitam ko je kriv)

Eto, i treca udarna vest u Londonu je to sto se neki vlasnik privatne organic pijace zarekao da nece da pusti nekog tranvestita da drzi tezgu sa lascivnim svecama na istoj, jer po njemu to unistava porodicni duh pijace i zbog toga ce striptizete u lokalnom klubu i liga za gej prava organizovati dobrotvornu predstavu od koje ce prihod ici doticnom da finansira tuzbu protiv vlasnika pijace :)
Poslednih mesec i po to je jedino sto se desava u gradu i oko cega se ljudi brinu ako izuzmem izlozbe pasa i macaka i hokejaske utakmice, dakle banana, decja tuca zavrsena tejzerom i da li neko ima pravo nekom da zabrani da prodaje svece na njegovoj pijaci...ostalo iz Londona je ovde http://www.lfpress.com/news/canada/2011/10/15/18830991.html
Sto se Kanade tice, u Otawi je neka frka sa klinikom koja nije cistila i sterilisala instrumente, izvoz koji je gadno zglajznuo zbog toga sto se vecina stvari izvozi u USA se malo popravio, ali to ne menja cinjenicu da je 10tak auto firmi preseljeno sto u Kinu sto u Meksiko i da su 10tine hiljada ljudi samo u Ontariju izgubile posao. Ljudi se voze okolo sa nalepnicama na kolima "Ako jos niste izgubili posao, nastavite da kupujete kinesko ..." Cene nekretnina uopste nisu pale kao u USA, a ni cene ostalog, iz ovog regiona ljudi odlaze da kupuju u Detroit jer im je sve jeftinije, neki su cak poceli da kupuju i nekretnine preko kao hobi, nedavno je na likvidaciji prodata kuca u centru Detroita za 6000 $.I dok su ovde kuce oko 200.000 u proseku tamo su prilicno ispod 100.
Ipak, sve ovo je neka vec stara stvar koja se vrti mesecima,
ono zbog cega sam iskreno zazalila je ova vest, i ako imate slabo srce ili stomak ne gledajte snimak
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=10&dd=18&nav_id=550332

Jednom je jedan palestinac prokomentarisao da je vecina ljudi koja je odrasla kao on ili ja gledajuci sve vreme nasilje i rat na TV-u totalno desenzitivisana iliti neosetljiva na neke stvari na koje bi drugi burno reagovali ( kao npr kada mi je jedna mama U Kiceneru na ivici suza pricala kako se njeno dete u skoli isprepadalo od plasljivca koji je neki drugi klinac sa bliskog istoka maznuo tati i doneo u skolu da pokaze drugarima, a ja na to pocela da se smejem setivsi se sta sam sve vadila iz ranceva bivsih osmaka pred ekskurziju u selu u kom su svi ocevi dobrovoljno isli na ratiste :), morala sam posle pola sata da se izvinjavam zeni i objasnjavam joj da nisam luda), dobro, to je moj izgovor, nagledala sam se toliko grozote i jada da bi me verovatno razumeo samo neki jadnik iz palestine ili afrike zasto su mi neke stvari manje strasne nego ostalima,i drugacije reagujem,
ali nije mi jasno,
nikako ne razumem,
ovo sto se dogodilo u Kini...koji je njihov izgovor, to je ipak dete a ne pas.

I pre nego kazete da su ti ljudi zivotinje, pogledajte ovo (ponovo upozorenje na sadrzaj za one sa slabim stomakom)





I da ne zaboravim, ovo moram da podelim, najveci umovi na strip predavanjima RSA Animate

Circulus vitiosus

http://www.blic.rs/Strip/1239/Marko-Somborac

Ne, naslov nije naziv neke biljke ili bube na latinskom... to je u danasnjim "demokratijama" vise nacin zivota, opis necega sto se provlaci kroz drustvo vekovima, pojam uzet iz antickih grckih tragedija koji slobodno moze da se upotrebi i za danasnje.
Devedesete moze da voli samo onaj ko nije ziveo u njima, ili ko se dobro nafatirao za to vreme.

.......................................................................................................................

Pokazatelji za to kakav je komsiluk osim statistike koja za toronto postoji ovde
http://www.toronto.ca/demographics/profiles_map_and_index.htm
London ovde http://www.london.ca/d.aspx?s=/About_London/infoabout_neighborhood.htm
Kitchener - http://www.kitchener.ca/en/insidecityhall/resources/CommunityProfile.Pdf
i onoga sto vidite oko sebe mogu da budu i rejtinzi skola i to koje se prodavnice nalaze u bloku. Pre nego sto se neka prodavnica otvori vlasnici moraju (da ne bi bili na gubitku) da urade istrazivanje trzista i prosek primanja potencijalnih kupaca.
Ako se u okolini nalazi Sobeys, Superstore, Loblaws ili Metro to znaci da su cene malo jace, izbor veci i primanja kupaca srednja i visoka, ako naidjete na Price chopper, No Frills ili FreshCo to znaci da su primanja kupaca niza i ove prodavnice imaju manji izbor ali nize cene za vecinu hrane.Takodje prisutnost etno prodavnica vam govori koja grupa ili narod zivi u siroj okolini.
Medjutim cak ni sva istrazivanja i proveravanja ne mogu da vam otkriju druge probleme na koje mozete naleteti kao ovaj sa narkomanijom u Londonu, koji imam osecaj bas kriju sto se informacija na netu tice.Osim toga veliki gradovi su vrlo cudni po tom pitanju jer ponekad jedna ulica deli "bogataski" deo od manje reprezentativnih blokova zgrada za imigrante i ostale, npr na Don millsu gde smo bili u jednoj ulici su kuce vredne milione dolara i dvorci a 2 km dalje smo bili mi sa 20.000 ostalih dosljaka sa minimumom primanja, prakticno nas je delio jedan park.
U principu odete na glavni sajt grada koji vas zanima i potrazite demographics, neigbourhoods ili comunity profile.
Vremenom se covek navikne, ali iz iskustva znam da sve ima svoje pluseve i minuseve pocevsi od toga da li ziveti u kuci ili u stanu, do komsiluka i grada...
U stanu je sigurnije i lakse ziveti sa malom decom jer je sve u jednom nivou i nema trcanja gore dole i stepenista, osim toga manje je prostora za spremanje i ribanje.
Mane su zajednicke perionice za ves i buka, i ponekad problemi sa liftovima ili komsijama.
U kuci je mirnije, to mi se dopada, ali kupatilo i garderoba je na spratu a ves masina u podrumu i vecito trcim gore dole kad treba nesto da uradim a moram duplo da pazim gde je bebac da mi se ne skotrlja niz stepenice. Za ulazna vrata i ona od podruma smo u Home Depou kupili za 10 cad nekoliko sigurnosnih kvaka koje se navuku na obicnu tako da deca ne mogu da ih okrenu.
http://www.shopping.com/SAFETY-1ST-Safety-1st-Grip-n-Twist-Door-Knob-Cover-4pk-Child-Proofing/info
To nam je resilo problem za sada.
Danas nemam nesto ideja o cemu da pisem, prognoza za ovu nedelju je od 17 na 10 sa kisom i vetrom, nadam se da ce za vikend bar biti suvo da odemo malo do reke u setnju.
Sto vise razmisljam o tome sve mi je jasnije da cemo naredne 3 godine provesti u selidbama kao moderni nomadi, otislo mi je vec 1000 dolara na kojekakve papire i prevode i gluposti u pokusaju da mi priznaju vaspitacku diplomu ovde, male su sanse znam, ali za uciteljsku su prakticno nikakve.
Ako od toga ne bude nista, svakako bih volela da se vratim na college sto ce mi oduzeti jos minimum 2 godine i dosta novca...stalno vrtim sve moguce opcije u glavi i dalje nisam pametna sta je najbolje za nas.
Jedino sto znam je da mi treba strpljenja, kog bas nemamo na pretek i da ce se vremenom pokazati u kom pravcu ce se stvari odvijati za nas.
Verujem da su svi na neki nacin prolazili kroz neke manje i vece krize tranzicije na zivot i rad u Kanadi, samo bih volela da znam koliko to godina traje u proseku, koliko dugo prodje kada "oni" postanu "mi", znate o cemu pricam, ponekad cete me uhvatiti da u postovima pisem "oni" ovde imaju ili "oni" tamo imaju...to znaci da smo trenutno u nekom medjuprostoru izmedju toga gde pripadamo, kontam da ce se to sve sloziti jednom kada nestane ta neka razlika izmedju oni i mi...a dotle limbo :)


Wait in Limbo by ~wissamart on deviantART


Terra: Autumn by *shideh on deviantART


Autumn by ~PaulCZero9 on deviantART

Jesenje serije su se vratile na sidereel tako da su House,Dexter, Csi i Raising Hope ponovo tu, za ljubitelje Stivena Kinga preporucujem seriju Haven koja nije nesto posebno ali nije losa.I strpljivo cekam moju voljenu igru prestola na prolece :)

Par zanimljivosti nevezano za ostalo...



http://www.zuzafun.com/underground-salt-cathedral-in-wieliczka

http://www.zuzafun.com/franz-collection-coffee-cups

http://www.zuzafun.com/finger-monkeys

Druga jesen

Vreme je kao u pubertetu, jedne nedelje lije kisa non stop a ove 26 i najlepse oktobarsko sunce, indijansko leto ili miholjsko kako ga tamo zovu :)
S obzirom da maksimalno koristimo vreme da uzivamo u parkovima i skitnji danas necu puno piskarati evo par slika cisto da docaraju ambijent :)
Nemojte mi zameriti sto ne volim da kacim slike svojih na net, ove su slikane na Apple land farmi kod Londona i u Pinafore parku u St. Thomasu, inace ovde svaka ulica ima svoj park sto je meni i dalje nezamislivo jer dolazim iz grada od skoro 100.000 ljudi koji ima jedan parkic velicine jednog kanadskog parkinga ispred zgrade...ovde je sve zeleno, ili u ovom slucaju sve je sareno i zlatno jer je jesen.
Farma je divna, ima mali restoran sa prodavnicom suvenira, gde mozete kupiti sve moguce od jabuka i nekoliko vrsta pita koje izgledaju kao one u crtacima( jedna pita je 12 $). Mi smo pojeli 3 parceta pite sa jabukama i uzeli 3 kafe i to je bilo 15 $, kad god jedemo van kuce to bude oko 20tak dolara, prosecan obrok po brzim restoranima kosta izmedju 7 i 12 dolara po osobi, mada ima i hamburgera za samo 2 $ ali na sve cene koje napisem dodajte i koji dolar poreza.Nabrali smo oko 5kg jabuka za 9 $ (u prodavnici su od dolar do 2.5 po lb), sto nije nikakva usteda ali ukus sveze jabuke sa drveta po mirisnom zlatnom oktobarskom danu ne moze da se poredi ni sa cim.
Sutra je Thanksgiving pa cekamo goste, a sledeci vikend ce nam nadam se doci i druga tura iz Toronta na vikend druzenje. Svi se uveliko spremaju za Halloween i okolna dvorista vec su prekrile paucine sa kojekakvim nakaradama i jezivim detaljima, ispred ulaza stoje ogromne bundeve i jesenje hrizanteme koje ovde zovu mums u vatrenim bojama.Setamo kad je lepo vreme svako vece i smejemo se inventivnosti, ponekom iz gepeka viri ruka ili noga lesa toliko originalna da se za tren trgnes...
Stavila sam i neke slike jesenjih i zimskih sapuna koje sam pravila za nas i da podelim prijateljima kad dodju, bundevice mirisu na vanilu i cimet, pahuljica na djurdjevak i bebi puder a crveni mirise na ruze i sneg...

jesen 2011

Bilo je cak i neko vencanje u toku dok smo bili na farmi.


Lepo vreme i lepo raspolozenje pa necu pisati lose o Londonu. Ono sto volim je biblioteka u centru koja je ogromna i divna i unutar nje je kafic sa stolovima i igrackama za decu gde mozete sedeti, piti pravi pravcati espreso (retkost u carstvu politarskih automat kafa) i citati ili surfovati netom. Iako mi je daleko i moram busom do nje ipak mi se dopada, ljudi okolo sede igraju sah, klinci slusaju muziku ili vise na facebuku a klincurlija se igra u svom kutku ili srice slova iz slikovnica sa mamama i tatama. U prodavnici polovnih knjiga mogu se kupiti citave enciklopedije za 4 dolara, i sto puta mi bude zao sto ne mogu da uzmem gomilu knjiga, ali kud bih s njima?...pre nego sto smo dosli, prodala sam sve svoje knjige koje sam godinama skupljala za 250 evra jednom kolekcionaru iz Beograda, imala sam preko 350 knjiga od klasike, preko enciklopedija, poezije do fantastike.Prodala sam i dobar deo zlatnog nakita, koji inace ne nosim, kola, sve sto sam mogla, jedino nisam prodala nista od namestaja i bebcovih stvari, misleci da ce mozda nekom dobro doci kad dodje vreme...znam da su male sanse da ce moje dete ikada citati cirilicu i sve te "lektire" koje sam ja obozavala, sada je sve blue ray, iphone, ipod, blackberry, tableti i ostale digitalne igracke. Kao clan biblioteka u 3 grada mogu bilo kad i bilo gde da se ulogujem i gledam filmove ili citam knjige na netu, u poslednje vreme sam se izvestila pa uzimam audio knjige za slepe i pustam ih da se same citaju dok radim po kuci i kuvam rucak,savremeni multitasking :)
Jedno vece smo otisli do nemackog paba a pice i veceru, bili smo najmladji tamo, ambijent je srednjevekovan sa lakiranim drvetom, vitrazima na prozorima i kamenim ognjistem
http://www.yelp.ca/biz/chaucers-pub-london
Moje posete takvim mestima uvek se zavrse blagim razocarenjem hranom, ovaj deo Kanade nazalost nema neki standard sto se ishrane tice, nemojte da vas prevare njihova odusevljenja na urbanspoonu ili yelpu, hrana zaista nije nista posebno.Uvek mislim da bih ja to jelo bolje skuvala, dok je prosecnom kanadjaninu koji jede pice i ostalu smrznutu hranu iz supermarketa (koja je odvratna) svaki topao domaci rucak fantazija.
Iako se ovde prodaju neke fore i fazoni sa onim TV kuvarima, mislim da neke azijske kuhinje i neke evropske imaju mnogo bolju i ukusniju hranu nego bilo koji izvikani restoran, i da cete bolje jesti u najjadnijem kineskom kiosku nego u najskupljem kanadskom restoranu.
Aca je imao tu cast da ide sa kolegama na radne ruckove po lepim mestima i uglavnom je (posto ne jede meso tipa rostilj i snicle) dolazio kuci gladan, jednom je skoro bio na ivici suza kada su mu za rucak doneli osrednju pecurku prelivenu puterom i cvetnim laticama ( cena tog jela je inace bila oko 25 $) :D
Ja se uvek drzim kineza.Sushi mi je grozan, mada su ovde svi ludi za njim.
London ima i pravi pravcati burek za 4$ po parcetu sto uopste nije malo ali kad ga covek tegli pred vama i peku ga svezeg ujutru, ko da odoli. Madjarski restoran sluzi gulas, paprikas i punjene paprike...zasto sam se raspisala o hrani, 2 nocu je i verovatno sam pospana koliko i gladna, ali vikend je i vikendom volim da dan provedemo napolju van kuce sto znaci da neko drugi brine o rucku a ne ja, makar jednom nedeljno i onda koristim priliku da maksimalno uzivam u tome sto necu morati da provedem 2 sata za sporetom i sudoperom :)
U neko drugo vreme, kada su moji roditelji imali 2 dobre plate i kada niko nije mogao ni da zamisli 90te i sve ono posle njih, subotom bi nas tata izveo negde na karadjordjevu ili becku ... obicno smo isli u neki od restorana oko carske bare i uzivali u pogledu i porodicnom rucku, bez sudova za mamu...ne mogu tacno da se setim kada je taj nas mali ritual prestao, ali znam zasto je, i smesno mi je sto sada znam kako to izgleda kad jednom nedeljno neko drugi kuva i pere sudove, i koliko to znaci :)

moja sledeca meta
http://www.weezi.com/static/big_pics/bag%20lady%20variety.html