Novi zivot u Kanadi

Tuesday, March 29, 2011

Pala vlada...

Sunce udara u prozor, Aleksa i Aca ustali jedan pije mleko drugi se sprema za posao i kaze mi znas da nam je pala vlada, mrmljam u jastuk :"uopste me ne cudi, kako nije jos ranije, tamo vlade padaju ko dobar dan...samo ne znam ko ce sad da vlada" a Aca se smeje i kaze "ne ta vlada, ova ovde", e to nisam mislila da cu cuti skoro rekoh.
Medjutim ispostavilo se da sam se dzabe trzala, padanje kanadske vlade nije bilo ni upola spektakularno kako to ume da bude na balkanu, bez strasnih televizijskih debakala, bez dreke cike i lupanja izloga, bez pucnjave (hm), ma uopste se nije ni osetilo. Mislim kakva je to vlada kad tako lako pada, kod njih to otprilike ide "dobar dan, mi vam vise ne verujemo molimo vas da se udaljite" "aha , dobro, evo doce neko drugi ko zna sta radi ili ce bar da se oproba...", mislim strasno, pa gde su tenkovi, demonstracije,parole, kad jedna vlada treba da padne odma moze film da se snimi od sve drame i dinamike, a ovo jedva da je dospelo u zadnju spicu vesti...kao da poredis pecanje dinamitom i list koji je slucajno upao u vodu.
Pa dobro, ljudi su svi i dalje bezbrizni, nema veze doce bolje vlada, pola njih nije ni svesno da je tamo neki lik izgubio poverenje i da ce sad opet neki izbori, kakva crna politika treba da se spremi za letovanje idu godisnji, kuba, Meksiko, Hjuron...gde cemo ove godine u provod?

Karikiram jel da? Pa naviknuta da se od svega pravi spektakl i mazu oci, prosto ne mogu da verujem da se politika tako malo potencira okolo. Cak ne prolazi ni kao tema za razgovor, ajde da vidim da iskafenises jednu sa bilo kim a da se ne spomene neka politicka ili estradna zverka ili skandal, kakav promasaj, propade kafa, a ovde svako nosi svoju kafu sa sobom pijucka usput po trznom ili parku i nema pojma ko je na vlasti i sta se desava na estradi, a razgovor :"da , da , vrlo hladno danas ali nije kao u alberti, bilo je godina i sa vise snega...." LOL
Pa kakav je to zivot kad ti je jedina briga posao, vreme i letovanje? A gde je tu veliki brat, gde su politicke debate ko je kome sta i koga, gde su tudje muke i problemi, najsveziji komsijski tracevi? Ma dosadno je ljudi kunem vam se :))

E da, posto nam je dosadila zima i sedenje unutra, cim bude doslo malo toplije vreme za setnje idemo da obilazimo toronto i okolinu, tako da ce se postovi verovatno baaas prorediti.Treba da vidim i Nijagaru, leptirarijum, da vodim bebca u zoo, da posetimo Canada wonderland i Canadian place...ima toliko toga sto treba da uradimo, i kad zavrsimo s tim da se preselimo negde drugde pa ispocetka :)

Wednesday, March 23, 2011

Zelenilo :)

Znam da sam pravila duze pauze, ali nije bilo mnogo toga korisnog o cemu bih mogla da pisem a nije da bas zelim da pisem o svim licnim stvarima , sto bi rekli slavni ne bih da se eksponiram :)
Nedavno smo pomerili sat ali bebac se nije pomerio na letnje vreme, poceo je da mi ne spava preko dana i to mi ostavlja jos manje vremena za ucenje i kuckanje na netu.Kad sam kod vremena upravo je napadalo pola metra snega i napravilo haos u gradu iako je pre neki dan bilo divnih 12 C sa svim znacima proleca, prerano smo se obradovali baba marta se jos ne predaje.
Da ispunim malo srce lepotom i mirisom proleca otisli smo na Canada Blooms, bilo je divno, citava hala je bila dekorisana izlozbenim bastama i namestajem i biljkama, sve je mirisalo na hiljade zumbula, narcisa i lala koje su posadili u cast proleca, cak su u drvenim boksovima okolo cvetale i magnolije.Stvari za prodaju bilo je malo, uglavnom orhideje, seme i med, nista posebno.Jedino sto je svima zapalo za oko su prelepe drvene cinije peskarene iz celih komada drveta, 50 cad po ciniji nije zaustavilo ljude da ih kupuju, stvarno su nesto posebno.
Ja nisam kupila ali nasi prijatelji jesu izgledaju slicno ovoj

Testovi od lekara su mi se vratili cisti, nije bilo kancerogenih celija, i konacno nam je laknulo.
Planiramo sad kad pocne sezona zabavnih parkova i zoo vrtova da malo obidjemo grad i centar jer u mnogim delovima jos nismo bili, tu je Canadian place,Casa Loma, Canada Wonderland i jos gomila mesta koja zelim da vidim i obidjem.Uvek se vise isplati kupiti godisnju ksrtu koja kosta mozda 10 tak dolara vise nego dnevna a ulasci su neograniceni, plus imas popuste za hranu i voznje ili filmove.

Blizi se april i treba da predamo papire za povracaj poreza, u biblioteci i po molovima ima ljudi koji ce sesti i objasniti vam kako to da uradite ili vam za odredjenu sumu uraditi obrazac.Mislim da cemo i to morati da sredimo ovog vikenda.
Ono sto me je kao ljubitelja biljaka i prirode odusevilo je neverovatan izbor semena i stare genetski sacuvane vrste mnogih, npr paradajza, koje se ovde zovu heirloom.
Mislim da sam na jednom sajtu nasla preko 250 varijeteta. Inace nedavno sam kupila kumato, crni paradajz i bas nam se svideo. Blitva neon crazy je u drecavim bojama, watermelon rotkvice su bele spolja a crvene iznutra, a stara vrsta repe ima linije kao lizalica crveno bele unutra, paradajza ima svih boja oblika i velicina cak i mini vrsta povrca za urban balcony garden.

Toronto ima dosta krovnih basti ,rooftop gardens, svuda po velikim zgradama ali ipak malo u odnosu na to koliko zgrada ima .
Inace moto planera i arhitekata grada je "grad u parku" a ne obrnuto :)
Osim toga ovde je zazivelo udruzenje community garden-a gde uz neku minimalnu nadoknadu mozete dobiti parce zemlje za povrce ili cvece u zajednickoj basti i druziti se sa ostalim urbanim bastovanima.
Neke od tih basti, kao npr Thornclif kod mene u komsiluku sav visak proizvoda daju narodnoj kuhinji ili drugim ustanovama koje se brinu za one kojima treba hrana.Prosto mi je divno da vidim voce i povrca usred ogromnog grada, jer iako su parkovi i travnjaci pod konac, fali malo cveca i mirisa basti.

Thursday, March 10, 2011

Jos malo pa prolece :)

Sneg je danas zamenila kisa, par dana je bilo oko 3,4 stepena, onda se sneg vratio sa -3 i sad evo vec 3 dana pada kisa, da se ispravim trenutno lije...Ususkani u jastucima i cebadima bebac i ja ovih dana ne idemo napolje, citamo knjige, gledamo crtace i jos se oporavljamo od prehlade, tj on se oporavlja i kasljuca, ja je ove zime nisam ni imala.Nisam stigla da se razbolim jer su mi njih dvojica uvek udarali tempo :)
Malo toga se promenilo, zato i ne pisem, iskreno posle prosle godine prija mi malo mira i stabilnosti, kad sve saberem ipak je bilo puno 2 leta avionom, 3 grada, 3 stana, 2 posla, 2 drzave, 2 kontinenta...sve to za nepunih 6 meseci, mada imalo je svojih cari :)
imala sam tu "cast" da posetim i ovdasnju bolnicu, koja je moram priznati sasvim drugacija od bilo koje koju sam dosad videla, u holu se nalazi restorancic i gift shop a citava zgrada je razdeljena u niz krila i hodnika po abecedi, svako krilo ima svoj salter za prijavu. Od saltera do lekara svi su bili maksimalno ljubazni, cak je bio i kutak za decu, klupica sa bojicama i par igracaka koja je prekratila malo vremena dok smo cekali, imala sam zakazano u 10 a cekala sam do 10:40, i ovde je nekako normalno cekati sat, dva na lekara iako imas zakazano jer uvek nesto iskrsne.Dosad mi se samo jednom desilo da sam usla na vreme, obicno cekamo od pola sata do 2 sata zavisi od dana i od epidemije prehlada ili gripa...ipak s obzirom na 50tak ljudi u cekaonicama mislim da je to bilo dobro prolazno vreme.Dosad smo bili prilicno zadovoljni sa svojim lekarima, svi su nam izlazili u susret i bili maksimalno ljubazni, resili su nam vecinu problema koje smo imali bez mnogo cimanja i slanja okolo.Mislim da nema mnogo razlike od walk in clinic lekara osim sto na svog porodicnog uvek mozes da racunas i da mu trazis da te posalje strucnjaku. Pitala sam kako to ovde funkcionise i on mi je rekao da za vecinu stvari koje nisu u njegovom domenu on zakaze za nas kod strucnjaka i tako je i bilo. Za trudnocu je slicno, ne odrzava je family doctor nego trazite da vas posalje ginekologu koji ce to radi ili eventualno vas preusmeri u bolnicu, nazalost iako svaki reon grada ima svoju bolnicu grad je hronicno prenaseljen tako da se prilicno dugo ceka ako nemate zakazano nego dodjete kao hitan slucaj, jos jedna prednost malih gradova.
Mislim da je jedina prednost velikog grada posao i mozda par atrakcija za porodice ili za mlade i stare bez dece koji zele da uzivaju u zivotu, ostalo je sve precenjeno i maltene isto kao i u manjem gradu. Lepih parkova i kuca, dobrih skola ima svuda jedino je posao taj koji pravi razliku, ali tako je svuda po Kanadi.
Za par godina moracemo svakako da se smestimo negde blizu neke pristojne skole zbog klinca, ovde su pravila slicna, deca iz jedne oblasti idu u odredjenu skolu i ne mogu ici u drugu, e sad prilicno je nezgodno sto su te oblasti u Torontu vrlo jednolicne po pitanju primanja tako da to utice na strukturu i rejting skola. 3km od nas nalazi se najbolja javna osnovna skola u Torontu, na High Pointu gde su sve one divne bogataske vile i imanja i prosek primanja porodica je preko 100, 150 ooo godisnje.Ta skola ima ocenu 10 i mnostvo vannastavnih i sportskih programa koje finansiraju donatori i roditelji, zgrada je od cigala sa staklarnicima i muralima pored ogromnog parka, vrlo lepa skola. Pored nase zgrade nalazi se improvizovana skola za ovu oblast, Flemingdon park, skolu cini desetak metalnih kontejnera postavljenih na betonski parking na cijem je jednom delu vestacka trava i to je teren za sport umesto sale za fizicko koje nema, kontejneri izgledaju neugledno i malo kao oni na gradilistima, a kupatilo se nalazi u glavnoj zgradi koja je udaljena 20tak metara od "ucionica", glavna zgrada je jedina od cigala i u njoj je zbornica i biblioteka.Okolo nema nekog zelenila, s jedne strane je mekdonalds a s druge crkva, okolo su blokovi zgrada.S obzirom da je ovo low income zajednica koju cine imigranti sa relativno losim znanjem jezika skola ima ocenu 4 i nesto sto je vrlo niska ocena za skolu i smatra se losom.
Vecina skola po Torontu ima ocene od 10 pa nadole, prosek ocena u manjem gradu je od 8 ili 9 pa nadole, retko koja skola ima 10.Koga zanima
http://ontario.compareschoolrankings.org/elementary/Default.aspx
i
http://www.compareschoolrankings.org/Index.aspx
Prodavnice su se napunile prvim prolecnim cvecem i gomilom ukrasa za uskrs, suda su zecevi, narcisi, lale i sve mirise na zumbul, napolju je jos daleko miris proleca s obzirom da je sneg jos po travnjacima.
Kupila sam divnu ljubicastu detelinu,schamrock, koje su sada apsolutni hit jer nailazi St Patric's day, koji se slavi 17 marta, u vecim gradovima se organizuju parade npr Toronto i Montreal imaju po jednu.

I u nestrpljenju da dodje prolece uzela sam jos nekoliko biljcica sa sarenim liscem za 2 dolara po saksiji u Roni, koja uzgred ima lepe zavese i stvari za terasu i dvoriste, ja jako volim biljke i bastu, posebno volim korisne i jestive zacine i lekovito bilje, i divno je sto u svako doba godine po relativno pristojnoj ceni uvek moze da se kupi ili veza svezih zacina ili saksijica za kuhinju.
Totalno smo poremetili sezone i smejali se na racun toga pre neki dan, tresnje u januaru, jagode i borovnice u februaru i onda Aca kaze jedva ceka leto da jede lubenice i kukuruz... a u prodavnici 3 vrste lubenica samo nije taj letnji ukus :)

Sunday, February 27, 2011

Pffff februar...

Vidim da su se stvari dosta promenile sto se imigracije tice, izgleda da su kritike konacno pocele da imaju odjeka u politici imigracije...brojevi su ograniceni zanimanja promenjena, lista smanjena...naravno sa ove tacke gledista potpuno mi je jasno zasto, ima smisla, nazalost sa tacke gledista svih koji su se nadali da dodju vrlo nezahvalno i surovo.
Prva i vecita mantra koju ovde vrte je zasto uvozite diplomirane kadrove koji ovde ne mogu da rade sa tim diplomama, druga je zasto niste uradili reviziju trzista rada da vidite sta vam je potrebno od struka a sta nema smisla uvoziti ...mozda sam dvaput videla politicke emisije na ovu temu od kad sam ovde, ali ja ionako ne pratim politiku.Uglavnom po onome sto procitam na netu stvari su se bas promenile, kada smo mi aplicirali 2006 nije bilo ogranicene liste zanimanja, zapravo bilo ih je oko 300 na listi i trebali su nam samo poeni i radni staz u struci, osim toga mi smo bili medju poslednjima koji su isli po staroj proceduri pre nego sto su i to promenili.
Sa novom procedurom nisam bas u toku, nekako posle 5 godina vise mi to nije ni bitno.U jednom momentu cekanje vize nam je padalo najteze od svega i mislili smo samo da to prebrodimo, gledajuci unazad sada mi je to pomalo smesno, doci ovde je bilo jako lako u odnosu na sve posle toga, snalazenje, trazenje posla i vecito navikavanje na potpuno drugi svet...svet koji nema nikakve veze sa onim na sta smo navikli.
Shvatili smo po ko zna koji put da nas ceka velika mentalna promena koji nismo mogli ni da zamislimo i da vucemo gomilu ostecenja i kompleksa od vremena provedenog tamo i da cemo to jako tesko ispraviti.Posle par godina, a ponekad i ranije ispostavi se da nikada ne mozes da preseces veze sa onim tamo i da se ta zemlja koliko god je izbegavas stalno vraca kao tema i uzrok raskola, najbanalniji primer je rasprava u porodici da li potrositi 10,000 dolara na odlazak tamo za celu porodicu ili ici 6 puta na kubu, kupiti nov auto, skupiti depozit za nekretninu ili iskoristiti te pare na neki drugi nacin....Odavde je mnogo skuplje otici u posetu tamo, i cini se kao greh baciti godisnju ustedjevinu ili nekoliko plata da bi proveo par dana na mestu od kojeg si pobegao glavom bez obzira, totalni mazohizam :)
Neko dodje do te price za 2 do 3 godine neko dodje odmah posle prve...I svi budu jednako besni i rastrzani sukobljeni sa nemogucim izborom.
To je jos jedna psihicka stavka i stres na koji se treba pripremiti na vreme.
...............................................................................................
Iako je ovo bila jedna od najsneznijih zima u mom zivotu u zadnjih desetak godina, cini mi se da nije bila tako hladna, o grejanju hvala bogu nismo morali da razmisljamo a imali smo i gde da odemo da prosetamo. Skoro da nije prosao dan da nisam isla napolje bar na sat vremena i cini mi se da je ovdasnjih -10 isto kao tamo 1 ili 2, ipak nagore mi je bilo kada duva vetar na -20, imas osecaj da ti dere kozu sa lica.Vec dva dana opet padaju velike paperjaste pahulje i vise ih ne gledam odusevljeno, dojadile su mi, zadnjih desetak dana je bio plus i sneg se skoro otopio pa sam pocela da razmisljam o prolecu, biljkama i cvecu...nedostaje mi zelenilo, belo je bilo zabavno dok je bilo ali sad bi moglo malo promene :)
Ono sto mi se zgadilo je minsko polje u koje su pretvoreni okolni travnjaci, vlasnici pasa su cele zime strajkovali i zatrpavali dela svojih ljubimaca snegom kada se sneg otopio sve oko zgrada je izgledalo kao seosko dvoriste kad kroz njega prodju neke mnogo velike guske...odvratno.Definitivno mislim da ne treba dozvoliti drzanje pasa u zgradama, malo preteruju sa tim kojekakvim pravima, gde su tu moja prava da spavam mirno nocu bez zavijanja i urlikanja ili da prosetam dete stazom a da ne ugazi u gomilu...ja volim zivotinje ali zivotinje ne bi trebalo da zive kao ljudi i obrnuto, ovo je jedna od stvari koja mi se bas ne svidja.
U trznim centrima je zabranjeno uvoditi pse, i jednom sam videla zenu koja je svog psa gurala vezanog u nekakvim kolicima koja su licila na decja, Aca i ja smo se samo pogledali u cudu, delovalo nam je totalno neprirodno.
S druge strane secam se da kad sam bila mala isli smo do manastira Ljubostinje, ja sam imala neke suknja pantalone i mozda 12 godina i kaludjerica mi je rekla da nije red da ulazim u crkvu u pantalonama jer sam zensko, tako da sam ostala u dvoristu i cekala roditelje da izadju...par minuta kasnije parkirao se beli mercedes nemackih tablica iz kog je izasla natapirana gospodja u minicu sa belom pudlicom, nonsalantno je usetala u manastir sa psom pod miskom i jedva pristojno obucena a da joj niko nije ni rec rekao, i ne nije bila turista koji nema pojma vec jedna od mnogih gastarbajtera iz centralne srbije cije su ogromne kuce za upotrebu jednom godisnje sa lavovima na kapijama krasile okolna brda...iako dotad nisam imala neka osecanja prema crkvi i religiji vec tu sam shvatila da ih nikada necu ni imati jer kao i svuda para vrti gde burgija nece :)
Hocu da kazem da psi nisu krivi sto su im vlasnici takvi kakvi su.Nadam se da ce povecati kazne za to jer su za voznju kazne vec ogromne, ali zato nikom ne pada na pamet da vozi pijan sa mogucom kaznom od 12.000 dolara i oduzimanjem vozila i dozvole, i ne mislim da je to preterano ako spase zivot necijeg deteta ili porodice.
Ove zime se samo jednom desilo da je iznenada ujutru pala ledena kisa i za 45 min bilo je 90 sudara na auto putu, ne mogu da zamislim koliko bi ih bilo da nisu svaku noc rigorozno cistili i solili puteve a svaki pravac ima po 8 traka i hiljade automobila koje jure njima.Kao i u Londonu svako jutro dodatnih 2 miliona ljudi se sliva u grad iz okolnih mesta pored svih ostalih koji su krenuli na posao, ipak je to prilican rizik zimi.
Mi smo prelezali 2 virusne prehlade ove zime, i to uglavnom Aca i bebac, bas se resavamo poslednje ture i nadam se da smo zavrsili s tim za ovu sezonu.
Posto smo upali u neku normalu bez velikih trzavica i promena nemam bas puno novosti ili tema za pisanje, ovako mi sasvim odgovara zasad, plata stize tu i tamo se poveca, racuni su svakog meseca isti, grejanje uvek radi, hrana uvek ima iste cene,troskovi su nam isti svakog meseca sto olaksava planiranje unapred i uvek imamo dovoljno za sve sto nam treba bez nervoze i brige, rekla bih da zivimo normalno osim jedne sitnice, necemo biti zadovoljni time zauvek jer zelimo ipak i nesto svoje ovde.
Jos uvek nas cude ogromne cene nekretnina ovde, mada situacija je priblizno isto suluda kao i tamo gde za par kvadrata nekog stana u beogradu u zabacenom selu mozes da kupis celo imanje. kada smo po okolnim ulicama vidjali cene za obicnu kucu od pola miliona do 700.000 mislili smo da ljudi koji imaju para da zive u tim kucama mora da su mnogo bogati...sve dok nismo otisli na high point slucajno, pogresno smo skrenuli u neku ulicu koja nas je odvela do zaraslog zapustenog dela u sred toronta, bas sam prokomentarisala aci kako je cudno da je tako sve zaraslo u zbunje i drvece a nije park vec skoro centar i zasto su to tako ostavili...kada sam iznenada ugledala kako iz mraka isplovljava kao sljasteci brod imanje od 30tak soba , privatnim prilazom, parkom, ogromnim kristalnim lusterom koji se nazire kroz svetlarnik ulaznih vrata i zlatnim figurama na fontanama pred ulaznim vratima...i to ne jedno vec citav blok takvih imanja i kuca koje lice na hotele na 2 km od nase ulice...preterano.Aca se nasmejao i rekao, e ovi su bogati oni tamo su izgleda normalni...ispada da ovde i srednji sloj ima svoj srednji sloj, a od bogatih ima mnogo bogatijih i mnogo vise nego sto smo mi dosad videli, ipak je tamo jedno dedinje a ovde svaki grad ima po nekoliko takvih i mnogo luksuznijih oblasti :)
I eto prodje i februar a macaka nigde...:))

Saturday, February 5, 2011

Zivot ide dalje...sve dalje odavde :) (Balasevic)

Ponekad imas osecaj da ne vidis sumu od drveca...ja zaista pokusavam da razumem kanadsko skolstvo i kako sve to funkcionise ali se nakako uvek zapetljam, mislim da mi treba kratak kurs iz toga :)
Osim toga vrlo mi je cudno kada me neko pita pa sta bi zelela da radis u zivotu jer nikada nisam razmisljala na taj nacin, dok su drugi upisivali norveski, arheologiju i ono sto im se cinilo egzoticno i zanimljivo ne mareci gde ce sa tim raditi, ja sam merila i razmisljala koja bi to struka ispunila bar deo mojih stavki na listi, da mogu da je radim (a da nije dosadno i da mi se ne zgadi kao neki poslovi vezani za rad sa ljudima) i da zaista mogu da nadjem posao u tom polju koji nije lose placen.
Postoje tri polja za rad koja trenutno zahtevaju radnu snagu ovde, IT ili informatika, medicina (sestre, briga o starima, lekari, administracija pri klinikama itd) i usluzne delatnosti (racunovodstvo, kancelarijski i bankovni poslovi) naravno postoji i cetvrto polje a to su zanati ali u to se bas ne razumem a za vecinu nije potrebna kanadska diploma vec samo dozvola od zanatskog udruzenja i neko iskustvo i znanje.Stvarno moram jos vise da se informisem o svemu tome jer mi se cini ponekad da pipam u mraku, pogotovo kada naletim na rec ekvivalent jer za svaki moj predmet ili diplomu odande moram da nadjem i naravno platim nekog da me svede na kanadske kriterijume...
to rade ICAS i WES inace, ili PLAR...ima toliko stavki da zaista treba vremena da se sve sazvace i pohvataju sve informacije.
To je isto kao kada u sali kazu da je trazenje posla celodnevni posao.
Izvinjavam se sto malo kasnim sa postovima i moderacijom komentara, ali iako je zima i nemam bas gde da idem neverovatno kako je malo sati u danu da se sve postigne, mame to najbolje znaju :)
Zbog toga i nekih drugih stvari ce ovaj blog morati s vremena na vreme malo da stagnira, inace mi smo prilicno happy sto smo ovde, ponekad nas kao i uvek u zivotu neke sitnice (kad im dozvolimo) izbace iz takta ali onda shvatimo da uvek postoji druga strana svega a pri tom ne mislim na zivot u kanadi nego na zivot uopste.
Aca je zadovoljan svojim poslom i platom, firma mu pruza dovoljno sansi da napreduje i usavrsi svoje znanje o njihovom trosku samo ako ima volje i vremena, s vremena na vreme biva nagradjen za svoj trud ili pohvalom od strane sefa ili novcano.
Nedavno mu je sefica rekla da mu se izvinjava ako mu ponekad na nesto skrene paznju, i da je njen posao da njeni radnici budu zadovoljni...e sad ce zli jezici reci pa da da bi vise radili itd itd i donosili para firmi itd, ali iskreno mene bas briga sta ce ko da kaze dok god posteno placaju i mi mozemo posteno da zivimo od svojih primanja, a mozda i da nam ponekad ostane...Dolazak u Kanadu je doneo jos jednu dobru stvar za mene, onaj rutinski pregled kod lekara mi je na neki nacin spasao zivot jer je mladez na vratu zbog kog sam prvenstveno otisla, koji mi je pravio probleme zadnjih meseci boleo me i krvario, bio kancerogen i sada su ga uklonili na vreme pre nego sto mi je napravio neki veci problem.
Znajuci sebe da sam ostala tamo, vratila bih se na posao i ignorisala ga, nastavila bih da ne obracam paznju jer bi me mrzelo da se patim sa nasim lekarima redovima i cekanjem i ko zna sta bi posle bilo...ovako sam imala i vremena i opcija da mi neko uradi kompletan sken svega zivog i kaze u kakvom mi je stanju organizam i na sta treba da obratim paznju...i da sredi to sto ne valja.
Jos jedan dokaz da je istina ona izreka da kad vas nesto lose strefi ima i ono "ko zna zasto je to dobro", dobro mozda ne bas uvek ali u vecini slucajeva.
Sto mi je pun knjiga, nesto je za ucenje nesto za razonodu, obozavam ovdasnje biblioteke :), ceka me drugi posao i decji rodjendan i druzenje sa "sapatnicima" imigrantima u Kanadi.Cujemo se kasnije, pozdrav :)

Wednesday, January 26, 2011

Blur

U protekla dva dana sam pregledala nekih 200 koledza, cene, programe uslove za upis i jednako sam izgubljena kao i prvog dana kada sam pocela da razmrsavam klupko zvano kanadsko skolstvo, od tih 200 oko 194 je privatno...cene su toliko razlicite da jedan isti program od 32 nedelje na jednom kosta 4000 a na drugom skoro 8000...
Jos me boli glava i peku oci od ekrana, i stalno imam osecaj da nista nisam uradila, osim toga pola programa koje nude su po mom poimanju smesni jer jos uvek ne razumem ovdasnji nacin zivota, npr. dekorater prostorija ili torti, zasto neko treba da pljune 5000 dolara za to? ili novinar, ili fashionista sta god im to bilo a lici mi na fashistu, ili animator, dizajner video igrica...administrator kancelarijske dokumentacije...gomila lepih naziva za glupave stvari, pretpostavljam da se bebisiter naziva menadzer za edukaciju i razvoj podmladtka ili tako nesto, i da ako vec nisu smislice i cetvorocifreni kurs za to.
Problem je sto ne mogu da pronadjem savetnika, a zvala sam gomilu skola, da mi kaze sta bi za mene bilo najbolje ...ne uzmite za zlo sto iz mene govori ironija i umor, vracam se "poslu", kad konacno sazvacem sve i saznam vise sescu pa cu napisati...

spisak svih privatnih koledza u ontariju, kliknite na link sa imenom koledza da vidite programe i cene u ponudi

https://www.riccpcc.serviceontario.ca/pcc/CommandServlet?command=publicreport&config=pccProgram3Html.xml&parm_type_1=STRING&parm_value_1=EN&parm_type_2=STRING&parm_type_3=STRING&parm_value_2=&parm_value_3=